Saveti za preživljavanje

Ima nečeg šamanskog u prevodilačkom poslu. Nije to puko pronalaženje odgovarajuih reči u maternjem jeziku i prilagođavanje gramatičkim strukturama. Prevodilac mora da vam prenese piščev stil, misli, duh vremena, ideje. Oni su nulti čitaoci i od njihovog razumevanja i umešnosti umnogome zavisi recepcija dela u kulturi iz koje potiču.
Mirelarado je šaman:)
Poklonila nam je prevod romana „Ana" N. Amanitija. Antiutopijska priča na tragu Goldingovog romana „Gospodar muva", smeštena u blisku budućnost. Misteriozni virus je pokosio sve Odrasle, preživela su samo deca, biljke i životinje. Po ulasku u pubertet i oni podležu Crvenoj. Dakle, civilizacija u kojoj nema starijih od četrnaest godina. Roman je pitko i zanimljivo napisan, pisac prati Anu i njenog mlađeg brata na putu ka kopnu, u potrazi za nekom vrstom razrešenja grozne konačnosti. Kraj romana je otvoren i ne donosi katarzu, a teza o „kritici korporacijske budućnosti" je na dugom štapu. Amaniti, inače, piše „filmične" romane i najjači je portretisanju originalnih likova i dijalogu, no celini uvek nešto nedostaje. Možda ima boljih romana o odrastanju i sazrevanju u postapokaliptičnom društvu, ali ovaj vas vezuje za likove i boli vas kad njih boli. Kao što je slučaj sa sopstvenom decom.
Uhvatila sam sebe da pravim spisak „najbitnijih istina" koje bih ostavila deci u amanet, da znam da svet Odraslih zanavek nestaje. Poput Anine mame koja piše poglavlja o nestanku struje, upotrebi lekova, sahrani posle 100 dana i znacima polne zrelosti, koji su ujedno i najava smrti...Da li bih sve to završila nadom da su tamo negde neki odrasli, sakriveni u katakombama, preživeli i proizvode vakcine i lekove? Isti oni odrasli koji su svet uništili? Da li je nada bitnija od praktičnih saveta? I, konačno, šta je, kog vraga, najbitnije da decu učimo? Sa i bez apokalipse.
Možda je paradoksalno, ali ja sam prosvetni radnik koji veruje da sopstvenu decu treba najmanje formalno da obrazujem. Poput Anine mame, ja bih da ih naučim da hodaju, zapale vatru, održavaju higijenu, zakopavaju govanca daleko od kuće, hrane se, pevaju, vole, štite i nikad ne napuštaju jedni druge...a od znanja - da nauče da čitaju. Sve drugo je nadogradnja i manje više će odraditi sam protok vremena, a izbori će biti njihovi. Roditelji - domaćinstvo i preživljavanje, škola - poezija, matematika i filozofija, vršnjaci - ljubav i sex, društvo - empatija i demokratija.

Da parafraziram Amanitija - Draga deco, naučite da živite u mraku i nikad se ne razdvajajte.