Alessandro iz Modene

princi

Brokerska provizija je 1,5-2%.U jbt... nema ETFova u Beogradu? Da, vidi mene budale, u koje indexe da ulažeš u Beogradu.

ima neka šaka jada fondova.. uglavnom i ulažu upravo u obveznice što srpske što regionalne..
ni to ljudi ne znaju..
to uglavnom kupe likovi sa korupcionim kešom koji bi da se prave kako oni kao ulažu u nešto..
to je sve pomrlo i saranjeno 2009/10, sad se koprcaju samo ovi koji se krpe uz banke i par penzionih fondova..

prosto je glupo ne pitati "imate li možda neki popust"..
gotovo u pravilu za sve imaju, od patika, do auta, do brokerske provizije..
samo se mora pitati..
mi iz nekog razloga imamo blam od toga a trgovac želi da ga pitaš.. i njemu je u interesu da ti ipak kupiš uz popust nego da odustaneš..

Jednom sam nešto trgovala akcijama. Kupila ih kad su bile skupeee, misleći da će još da rastu. Ne smem da tvrdim, al još jedno 10% sam platila troškove, jer je ukupna svota za trgovinu bila mala, a broker naplaćivao nešto na procenat a nešto fiksno. Prilikom kupovine sam nešto potpisala i pitala za troškove, al su oni, po običaju dobar deo prećutali.

Posle tog mog uspešnog poteza vrednost akcija se sjurila vrtoglavo.
Da su bile u pitanju ozbiljne pare, tačno razlog da čovek poludi od muke.
Ovako, naučila sam da je to ipak i pre svega kockanje, pa tako i gledam na stvari.

Ako sve države imaju dug, od koga oni te pare za zajam uzmu?

SAD nikada nisu imale stalan, tekući problem sa inflacijom dok nisu stvorene Federalne rezerve 1913. godine.

Federalne rezerve sistematski kažnjavaju one koji pokušavaju da spase svoj novac. Inflacija je porez, a vrednost svakog dolara svakim danom pomalo opada.

Sistem Federalnih rezervi je dizajniran tako da zarobi ljude. Namera bankara je bila da zarobe američku vladu u beskrajnoj spirali dugova iz kojih nikada nije mogla da pobegne, a većina Amerikanaca to ne razume. U stvari, većina Amerikanaca ne razume odakle dolazi novac ili kako se on vrednuje.

Poenta je da Federalne rezerve treba da budu ukinute da bi se smanjio nacionalni dug, stvorila radna mesta, i da bi se narodu vratila veća moć.

Ogromna većina ovih predloga su direktno u ravni sa željom Donalda Trampa da poništi propise finansijskim institucijama.

To bi obezbedilo stabilnija sredstva za tržišta kao i omogućavanje da se monopolizacija banaka sruši, umesto što se dopušta da manje od deset ljudi kontroliše sve svetske banke.

Federalne rezerve su u srcu većine ekonomskih problema sa kojima se SAD suočavaju. Beskrajno zaduživanje i štampanje novca će dovesti do masovne inflacije, a kamatne stope ne mogu zauvek ostati niske. Vrlo je moguće da ponovo dođe do kolapsa tržišta ukoliko se ne naprave drastične promene.

Trampov sastanak je više nego značajan, gotovo je revolucionaran. Ni jedan predsednik se nije usudio da oduzme vlast Rotšildovima i drugim milijarderskim pripadnicima elite koji kontrolišu sve svetske banke.

Moguće je da su ovo koraci ka eliminaciji jedne od najkorumpiranijih bankarskih šema koje su ikada postojale u Americi.
link

Očekivanja su da će "NE" dovesti do potpunog kolapsa bankarskog sistema

nisu samo italijanska banke na udaru. francuske banke imaju obveznice italijanskih banaka u vrednosti od 250 milijardi evra. nemačke, španske, američke banke takodje. samo dojče banka knjiži te obveznice u vrednosti od 12 milijardi evra.

pa ti budi pametan kad krenu dominice da se ruše.

a iz evrope je nedavno poručeno da će se rešenja tražiti u okviru postojećih pravila. angela kaže, ne možemo sad svaki čas za svakoga a menjamo pravila. mislm, negde je žena u pravu.

princi

Ruku na srce, taj UK referendum je, zapravo, još uvek jedno veliko mlataranje rukama u vazduhu, jer se u pravnom smislu baš ništa nije desilo, a nije ni izvesno ni kada, pa možda čak ni da li će se uopšte desiti.

Ruku na srce, kada globalisti izgube izbore/referendum, onda se prave da se nista nije desilo. A kada se nesto ipak desi onda su iznenadjeni i uvredjeni.

Da, ti si mi pala na pamet dok sam kuckao ovaj Hamburg.

znam. :)) doduše, možda ne HH za moj posao, ali za IT ili neki drugi biznis, sigurno.

P.S.

Modena je inače pomalo disadnjikav lepo sređen severnjački grad gde se vrlo lepo jede. Uostalom, okružena je mitskim lokacijama za proizvodnju hrane.

Ali ipak jeste dosadnjikava. Srećom, blizu je Bologna, grad u kojem se bez ikakve sumnje najbolje jede u celoj Italiji (o ovome se u Italiji ne raspravlja, to je tako i to svi znaju). Uz to je Bologna i arhitektonski i urbanistički uzbudljiva i zanimljiva.

Ali ima i u toj Modeni nešto, nije za bacanje

krkar

...

... Osim što retko koji Italijan nosi kutiju sa ručkom od kuće. Njima je jednstavno nepojmljivo da jedu govna da bi radili više i bolje. Našli su načina da jedu dobro i lepo i rade više i bolje.
...

Ееее, видиш --- по болдованом сам сушта супротност Италијанима. Пардон - и сушта сличност.
Ја, да не бих јео говна на послу, носим од куће кутију у коју ми жена спакује оно што ми то јутро скува --- јер кувано мора да буде код мене, такав сам човек.
Успут --- а мојој жени није проблем да ми свако јутро скува којешта (додуше, можда и јесте проблем, али то вешто крије. Истина, ја мислим да то и заслужим - хихихихи).

U Italiji sam živeo u više navrata i dobro je poznajem.

To je bar opšte poznato. I da si bio na prs' u bulju sa Ekom.

blizu je Bologna,

lep grad. lepe kolonade. što se jela tiče, tamo se manje više svuda dobro jede. najgore sam jela u luki, ali za to sama snosim odgovornost. nisam dobro pripremila posetu.

krkar

To se najbolje vidi po instituciji nedeljnog ručka "kod mame".

Osim što retko koji Italijan nosi kutiju sa ručkom od kuće. Njima je jednstavno nepojmljivo da jedu govna da bi radili više i bolje.

emsiemsi

Ја, да не бих јео говна на послу, носим од куће кутију у коју ми жена спакује оно што ми то јутро скува --- јер кувано мора да буде код мене, такав сам човек.

Сад сам већ у годинама када ми храна полако заузима прво место на топ листи интересовања.

(Мој ток мисли на улици док лепе жене пролазе кроз град сада изгледа отприлике овако:

"Види јој шункице! Добра!!!";

"Пичић к'о колачић!";

"Одлични батаци!" итд.)

Па сам тако тим путем и дошао до тога да ми се по глави врзма идеја да бих волео да видим неки научни рад који би историју цивилизација третирао кроз историју кухиње. Шта су који јели или још увек једу у којим раздобљима свога постојања, како су јели итд.

У склопу тога прочитах једно аустралијско истраживање које је почело од основног питања:

"Зашто у Аустралији, САД, Канади,... има толико гојазних, а стално се прича о штетности масне хране, алкохола итд. и дају се разноразне дијете по медијима, док, рецимо, у Француској (или Италији) у којој се кркају масни сиреви, лоче вино итд. гојазних има мање него у оним напред наведеним земљама.

Па су дошли до закључка да читава ствар није у врсти хране која се троши, него у начину њеног припремања и нечину на који се конзумира оброк.

(Рецимо, израчунаше да се у домаћинствима у Аустралији шездеетих година прошлог века трошило око 2 сата на припрему хране, док се данас троши 15 минута.

Исто важи и за начин обедовања: с ногу, на брзака или породични, "недељни" ручак што би рекао Кркиша где се обедује натенане, уз разговор итд.)

Занимљиво истраживање.

А да врста хране није пресудна, видех у једној образовној емисији где су испитивали дуговечност људи на различитим тачкама планете, па су установили да подједнако дуго живе и Јапанци који кркају рибу и пиринач и неки Медитеранци (мислим да је баш Сицилија била у питању) који кркају масно.


То, та веза различитих цивилизација и фаза различитих цивилизација са кухињом, тј. шта се једе, како се једе и како се припрема била би баш занимљива за истраживати.







Одох сад до пијаце. Долази нам, као и сваке недеље, моја сестра на ручак, па да моја жена може да спреми шта је замислила. (Откако нам се кева упокојила, то спремање недељног ручка се с колена на колено пренело сада на моју жену.)

Па ћемо после уз чашу вина да размотримо ову идеју о повезаности цивилизација и кухиња.


П.С. - Можда у ово разматрање референдумског питања у Италији треба укључити и институцију недељног ручка?

I da si bio na prs' u bulju sa Ekom.

Kako tebe baš sve u životu asocira na guzicu?

Priznaj lepo, nije to ništa strašno u današnjem svetu. 2016. godina je, živiš na Zapadu, nisi više ni u Balosavi ni u Vevčanima. Ostatak sveta iovako zabole a tebi će biti lakše.*



*) Doduše, budala ćeš ostati

А да врста хране није пресудна, видех у једној образовној емисији где су испитивали дуговечност људи на различитим тачкама планете, па су установили да подједнако дуго живе и Јапанци који кркају рибу и пиринач и неки Медитеранци (мислим да је баш Сицилија била у питању) који кркају масно.

Nema na Mediteranu masno. Ima, naravno, kuvanja na masti, imaju recimo i Italijani slaninu sapunjaru (i smatra se delikatesom) ali sve je to u funkciji ukusa, toga ima taman koliko je potrebno.

Nisam imao babe i dede na selu a imao sam jednu budalu od učiteljice, rusofilka, proleterka do jaja, skojevka neostvarena. E, ta me maltretirala "kako mogu da nemam babu i dedu na selu" pa sam kukao roditeljima da me pošalju kod nekoga na selo. I pošalju me kod porodičnih prijatelja, divni ljudi, centar Šumadije (blizu onog Jagnjila gde je kao trebalo da se Karageorgeowitschi utche da boodu Serbs). Prvo jutro baba izvadi kutlaču, onu veliku vojničku, zahvati iz kante masti i na šporetu mi isprži jaja za doručak.

Gledam ona jaja, plivaju na 3 prsta masti. Italijan bi na toliko masti pekao jaja cele godine. Kod nas je to dokaz da ti dobro ide. To je ta razlika, ne samo u infarktima nego i u poimanju života.

(Posle sam promenio odeljenje i prešao kod učiteljice koja je sa 15-16 godina bila ratni heroj, ta me nije maltretirala ideološki.)

Italijani rade. Svi koji ne rade za državu - zaista rade. Na severu je radna etika ista kao u Bavarskoj ili Holandiji, nikakve razlike nema.

Italijani imaju osećaj za lepo. Znaju da na sebe natovare nemoguće kombinacije odevnih komada najneverovatnijih boja i to će da izgleda odlično. Nemci o tome mogu da sanjaju.
Prosečna italijanska arhitekura (romanski stil) je daleko ispred nemačkih baraka.

S druge strane je globalizacija učinila svoj deo posla pa neki su delovi It izgubili svoj šarm.

Berlusconi:Merkel. 1:0.

Berlusconi:Merkel. 1:0

Kakva budala Ja sam njega mnogo gotivio dok je bio Premijer, uvek se pocepam od smeha na njegove gluposti (ok, bilo mi je lakše jer nije bio premijer moje zemlje, pa mi je suštinski bilo svejedno).

krkar

Nema na Mediteranu masno. Ima, naravno, kuvanja na masti,

Не могу да се сетим које је медитеранско острво у питању, али баш су помињали кркање свињетине... За разлику од Јапанаца. А дужина живота иста.

Kod nas je to dokaz da ti dobro ide. To je ta razlika, ne samo u infarktima nego i u poimanju života.

Што је говорио мој теча за неке наше пријатеље:"Ма пусти ти њих, сине, они серу танко. Немају појма о животу."

Иначе, говорио је он (а и ујаци) и:"Која то друга кола да возим сем москвича."

Као и те твоје учитељице.

Gledam ona jaja, plivaju na 3 prsta masti. Italijan bi na toliko masti pekao jaja cele godine. Kod nas je to dokaz da ti dobro ide. To je ta razlika, ne samo u infarktima nego i u poimanju života.

Mi u Čoki kod ženine drugarice iz detinjstva. Muž dolazi iz druge, sad će ona časom da mu napravi laganu večeru. Uzima veliku kašiku masti, buć u tanjir. I sad ide najbolji deo, uzima tu kašiku od masti i pre nego što je stavila u sudoperu obliže je kao da je od Nutele a ne od masti. Zatim krkne jaja i slanine u tu mast, promeša i ostavi da se peče.

niccolo
Kakva budala Ja sam njega mnogo gotivio dok je bio Premijer, uvek se pocepam od smeha na njegove gluposti

Oplakao sam ovaj snimak (imao je opravdanje, navodno bio na vezi sa turskim premijerom).

(ok, bilo mi je lakše jer nije bio premijer moje zemlje, pa mi je suštinski bilo svejedno).

Mi smo daleko kurosrećniji sa premijerima.

niccolo

Berlusconi:Merkel. 1:0

Kakva budala Ja sam njega mnogo gotivio dok je bio Premijer, uvek se pocepam od smeha na njegove gluposti (ok, bilo mi je lakše jer nije bio premijer moje zemlje, pa mi je suštinski bilo svejedno).

Не видим ја ту неку суштинску разлику између Италије и Србије.

Mi smo daleko kurosrećniji sa premijerima.

Не видим ја ту неку суштинску разлику између Италије и Србије.

Ma nisam ni mislio da poredim, nego htedox da kažem u odnosu na Silvija - da bih se verovatno nervirao da je bio premijer moje zemlje. Što ne znači da me naši ne nerviraju...

Nego, jedna za Alsa - intervju sa nekom Austrijankom u Danasu, a znam koliko on ceni dobar diskurs

Rut Vodak (Ruth Wodak) je profesorka na univerzitetima u Lankasteru i Beču, gde predaje lingvistiku i kritičku analizu diskursa. Autorka je mnogih studija i knjiga među kojima su “Diskurs i diskriminacija”, “Poremećaj diskursa”, “Diskurs politike na delu“ i poslednja – “Politika straha”, koju je nedavno predstavila u Beogradu kao gošća Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda i Fondacije Hajnrih Bel.

Krkar je najtačnije opisao italijanske fenomene, od radne etike do politike...potpuno se slažem, onako kako sam ih ja doživela.

Celo detinjstvo mi je obeleženo putovanjima u Italiju. Sredinom sedamdesetih moj otac se kao mladi arhitekta nadje na nekom većem poslu u Nigeriji. Tamo se upoznao, kroz posao, sa jednom italijanskom firmom, izvodjačem radova. Otada pa do danas ti ljudi su ostali naši porodični prijatelji. Firmu su vodili Italijan i Nemac (koji je živeo u Italiji); uvek smo svraćali u biro u Via Cassa di Risparmio. Serdjo je bio krupan čovek, dubokog glasa, besprekorno doteran. U njegovom životu postojale su četiri žene, majka naravno kao vrhovni autoritet i tri "devojke": Maria Pia, Serdjova prva ljubav koju je ostavio "pred oltarom", njihove svadje su bile legendarne; ipak, starao se o njoj do kraja (njenog) života; Ariela je bila profesor latinskog, glamurozna intelektualka, nju je slao kod nas u Cavtat preko leta; Mirijam iz Slovenije gde je Serdjo držao jahtu, leti su plovili po Jadranu. Serdjo se nije nikada oženio i samo on je mogao da nadje neki smisao i red u ovako haotičnom i dramatičnom životnom scenariju. Bio je neverovatno izbirljiv po pitanju hrane, vina, odeće; takav istančan ukus je negovao (mada se meni to često pretvaralo u zakeranje) ali kad on izabere to je bio vrh, potpuna dekadencija. Nije nikada zažalio da debelo plati svoja uživanja. Živeo je u relativno malom stanu u brdima iznad grada i vozio vespu. Za nas decu je bilo posebno zadovoljstvo odlazak u igračkarnicu na kraju svakog našeg boravka gde bi nas Serdjo natovario igračkama. Sa njim smo obišli sve znamenitosti regiona Friuli Venezia Giulia, pa onda vinograde i tajne i zabačene restorančiće. Voleo je da peva i uživao je u pesmi "Tamo daleko". Tata ga je poslednji put obišao u bolnici pre par godina iako Serdjo nije želeo da ga prijatelj vidi u tako nesrećnom stanju, dok ga je rak proždirao.

Manfred je bio sušta suprotnost: porodičan čovek, tih, poslovan. Njegova reč, kada je jednom da, mogla je da se iskleše u kamenu. Manfred je voleo privatni komfor: kupio je kuću (zapravo zamak) na obali mora; diskretno se ponosio svojim poreklom, nikada napadno; ali svi njegovi automobili su bili mercedesi, sva zimovanja su bila na nemačkim skijalištima. Diskretno je bio i razočaran što su se deca poženila i poudavala za Italijane. Najmladji sin, vršnjak mog brata, sa kojim smo proveli mnoge nestašne trenutke dok su se roditelji zabavljali, poginuo je kao tinejdžer u Nemačkoj na skijanju. Manfred se nikada nije oporavio od takvog gubitka. Takodje, nikada nije zaboravio da se javi, dok smo preživljavali najgore trenutke devedesetih godina, da čestita praznike, rodjendane i da pita da li može nešto da učini za nas. Na njemu i njegovom starijem sinu je ostala firma posle Serdjove smrti.

Italiju volim i izdvajam najviše zbog izuzetne istorije i umetnosti. Znam da je hrana nešto što mnogima znači, meni je to sporedno. Najgori let u životu je bio sa Alitalijom. Kad god smo bili zavejani po italijanskim skijalištima, nastajala je panika i raspad sistema dok im ne stignu Austrijanci sa moćnim mašinama i ne završe posao.

Za pitanje o Modeni/Siciliji ili Hamburgu/Bavarskoj...kao doživotni anglofil izabrala sam već iz ljubavi; u principu lako mi je da se adaptiram na novu sredinu pogotovo ako bi u pitanju bile Italija i Nemačka. Ako bih baš morala da biram, izabrala bih Bavarsku...ali u džepu sa pasošem Njenog Veličanstva za svaki slučaj, da mogu da se vratim kući.

Vala, ako bi izbor bio između Berlusconija i Cveleta ili Vučića

Вучић?

Modena je inače pomalo disadnjikav lepo sređen severnjački grad gde se vrlo lepo jede.

Nikada nisam provaljivao regionalnu odrednicu kada je u pitanju hrana. Npr: "Modena je grad gdje se lijepo jede, a npr. Mančester je grad gdje se manje dobro jede". Zar priprema hrane nema isključivo individualan karakter? Možemo valjda govoriti o drugačijoj kuhinji, ali tu su onda u pitanju ukusi. Džaba Modena ako npr. domaćica/domaćin pripremi smeće od tjestenina! I obrnuto. Ako u Mančesteru domaćin lijepo pripremi pohovani luk, onda je i mančesterska kuhinja OK? Kako ide to?

silver

...

Поздрав за Силвер !
Силвер за председницу (блога).

Gledam ona jaja, plivaju na 3 prsta masti. Italijan bi na toliko masti pekao jaja cele godine. Kod nas je to dokaz da ti dobro ide. To je ta razlika, ne samo u infarktima nego i u poimanju života.

Ja ti odavno rekoh, a tvrdim i dalje, da bi nas u ravnici pobilo od respueatornih bolesti da ne jedemo masno.
I pričala ti da je u plućnoj bolnici za doručak obavezna slanina.
Lako je njima pored onakve klime. Treba preživeti u močvarnoj rupi.

krkar

Kod nas je to dokaz da ti dobro ide.

Mož` da bidne, al` ne mora da znači.

Radili mi nešto kod jednog mog druga, i zove nas njegova baba na ručak - skuvala pasulj, a unutra više slanine nego pasulja, plus odozgo pliva dva prsta masti.

Posle mi drug pričao da je rano ostala bez roditelja, da se kao dete potucala kod rodbine (a bio i rat) pa je navukla strah da nikad više ne bude gladna i jedina želja joj je bila da umre sita (što se i desilo - nabokala se bila vrućih čvaraka i umrla ).

I nije to usamljen primer.

Ali ima i u toj Modeni nešto, nije za bacanje

U Modeni se pravi trenutno najsofisticiraniji softver za simulaciju gitarskih pojačala i efekata + prateći hardver za AD konverziju.

Поздрав за Силвер !
Силвер за председницу (блога).

Pozdrav i za tebe Čarli. Nisam ja osoba za takvu funkciju :))

Mmm, Dorset jeste lep, ali to, ipak, mora da je mnogo velika ljubav u pitanju. Uvek sam se pitao kako ljudima Engleska ne postane monotona i dosadna. Sad znam.

Zezam se, prelepa minijaturica, uvek uživanje za čitanje. Hvala, Silver.

Velika ljubav, Princi :) Hvala i tebi, posebno na razumevanju i toleranciji.

gedza.73

Berlusconi:Merkel. 1:0.

princi

U jbt, pa gde na prazan stomak...

Njoj kasnije, stomak nikad nije bio prazan.

Znam da je hrana nešto što mnogima znači, meni je to sporedno.

i meni. za mene je to prvo i pre svega neverovatno vizuelna zemlja. svetlost u tom prostoru, po gradovima i selima i te senke od kolonada i fasada... ma nema ružnog kadra, čak i u nekim ne preterano atraktivnim gradovima, poput, recimo, livorna...

silver, prekrasna crtica

vcucko

On 2 July 2003, one day after Italy taking over the rotating presidency of the EU Council of Ministers, Schulz criticized Prime Minister Silvio Berlusconi of Italy of his domestic policy. Berlusconi replied:

Signor Schulz, so che in Italia c'è un produttore che sta montando un film sui campi di concentramento nazisti: la suggerirò per il ruolo di kapò. Lei è perfetto!

In English: Mister Schulz, I know of a film-producer in Italy who is making a film about Nazi concentration-camps. I will recommend you for the part of a Kapo [concentration-camp inmate appointed as supervisor]. You are perfect!

Posle čarlame Berluskoni ponovo ustaje i kaže kako je sve to izgovorio ironično i ako nisu u stanju da razumeju ironiju njemu je žao. ' Ali ne povlačim reč'

E pa ti italijanski inženjeri, s njima je pravo uživanje raditi. Po pravilu sasvim fino matematički potkovani, maštoviti, kreativni, uopšte, uživaju i vole ono čime se bave.

U nekim industrijskim granama Italijani imaju mnogo bolje tehnički rešene (praktičnije) i kvalitetnije urađene mašine od Nemaca.

E pa ti italijanski inženjeri, s njima je pravo uživanje raditi. Po pravilu sasvim fino matematički potkovani, maštoviti, kreativni, uopšte, uživaju i vole ono čime se bave.

Italijani JESU nacija inžinjera, tehničara, arhitekata, konstruktora, inovatora...

Spisak italijanskih inženjerskih proizvoda koji su u samom svetskom vrhu bio bi poduži. Lokomotive, brodovi (posebno kruzeri, tu još postoje samo Italija i Finska, čak je i Japan propao), motorna vozila, tramvaji, metroi. Pa dizalice, viljuškari, utovarivači, grejderi, skrejperi... Pa razni sistemi skela, podupirača, montažnih i privremenih hala, tribina, primenjeno graditeljstvo... You name it. Pa imaju izrazito kvalitetnu industrijsku elektorniku, svi sistemi javljanja i upravljanja na evropskim železnicama potiču iz Italije. Pa rasveta...

Sve je to zasnovano na onom zanatstvu, prehrambenoj industriji i poljoprivredi, granama gde se misli mozgom i radi rukama. Najviše me u Italiji zadivljuje taj spontani osećaj, instinks, da je to njihova iskonska i suštinska prednost i da se to po svaku cenu mora očuvati. I čuvaju, ponašaju se tako da svojim zanatlijama daju posla, ne jajare za 2 € da kupe kinesko jer je jeftinije. Čak ni radni narod koji se ne razbacuje ponosi se svojim radom i poštuje drugog koji radi.

Italija je mnogo više od stereotipa pizza+canzoni+vino.

Sa njim smo obišli sve znamenitosti regiona Friuli Venezia Giulia, pa onda vinograde i tajne i zabačene restorančiće.

Jedna od mojih omiljenih pokrajina. Živeo sam blizu, u Austriji, pa sam najmanje 2 vikenda mesečno lunjao po Furlaniji. Pogotovo što je tamo front iz I svetskog rata a to mi je ljubav i hobi, prošao sam bukvalno svaki metar Soškog i Tridentskog fronta.

Furlanija je bila jedna od najsiromašnijih pokrajina u Italiji. Planinski deo surov, škrt, primorski manje izdašan od ostalih delova uz more. Nešto malo je vredela plodna zemlja između te dve regije ali bilo je malo a puno gladnih usti.

I onda je zveknuo zemljotres 1976, sećam ga se kao klinac, i po Slovenijni je čuda napravio. Bilo 1000 mrtvih ali kompletna infrastruktura na severu porušena. Od Udina do Tarvisia kamen na kamenu ostao nije.

Država nudila pare, pitala lokalce šta hoće. Oni izabrali da država minimalno pomogne u obnovi kuća ali da uloži u infrastrukturu i da im da start-up kredite. To je jedna od 2 regije Italije sa najviše šume. Ali bili su pametni pa nisu hteli da izvoze trupce i građu nego su od start-up fondova izgradili desetine i stotine malih fabrika nameštaja. Pa se uz njih digla i prateća industrija, kopče, nitne, tekstil, dugmići, federi... Pa dizajneri, krojači, tapetari...

Još pre 1990. na potezu neposredno od Udina prema severu (Tavagnacco, Tricesimo, Tarcento, Artena) bile su jedna do druge fabrike nameštaja i saloni. Iz Beča su vozili besplatni autobusi vozili potencijalne kupce koji su kupovali nameštaj za Austriju...

E, to su Italijani!

krkar

Najviše me u Italiji zadivljuje taj spontani osećaj, instinks, da je to njihova iskonska i suštinska prednost i da se to po svaku cenu mora očuvati. I čuvaju, ponašaju se tako da svojim zanatlijama daju posla, ne jajare za 2 € da kupe kinesko jer je jeftinije. Čak ni radni narod koji se ne razbacuje ponosi se svojim radom i poštuje drugog koji radi.

Nemac mora dobro da zapne, da bi ubedio Italijana da kupi VW/Audi.
Mora da nadmaši čak i sopstvenu urođenu efikasnost i organizovanost. Mora da ponudi perfekciju u svakom pogledu, od samog proizvoda do servisne mreže i logistike uopšte, kasnije uslova "staro za novo" i ko zna kakve još pogodnosti, ne bi li Talijanac uopšte uzeo u obzir, da ne kupi svoja kola.
Bar je tako bilo nekad. Za ove nove "new age" generacije ne znam, verovatno je za neki procenat manje izraženo. Ali hoću da verujem da je u osnovi i dalje tako.

Nemac mora dobro da zapne, da bi ubedio Italijana da kupi VW/Audi.
Mora da nadmaši čak i sopstvenu urođenu efikasnost i organizovanost. Mora da ponudi perfekciju u svakom pogledu, od samog proizvoda do servisne mreže i logistike uopšte, kasnije uslova "staro za novo" i ko zna kakve još pogodnosti, ne bi li Talijanac uopšte uzeo u obzir, da ne kupi svoja kola.

I da uposli italijanske dizajnere. :)

ali Vlada je sjebao ceo entourage.

tebra, zato Renci ide ulicom, raskopčane šulje, zvižduće sebi omiljenu stvar, namiguje novinarima, naravno ruke su u džepovima, a sako na jednom dugmetu, i ulazi u kafić na espreso. Ipak i to je simpatičnije od one dileje sa ribarskom mrežom i zvezdama na ramenu, Grila, i njegovih raspomamljenih nerdova, što je otprilike vlažni san o popularnosti kod Radulovića i njegovog pokreta DJB.

Što se tiče italijanske ekonomije i te "the Italian miracle" stvari, rekao bih da je Italija krenula iz duboke pozadine, zato su te stope rasta izgledale tako čudesno. Kada se nestabilnost vlada spojila sa visokim javnim deficitom i stabilnom valutom, dobili smo otprilike realnu sliku. Ipak iz svega toga se zapatio famozni italijanski dizajn i šta ih brige dok je tako:)

Ali bili su pametni pa nisu hteli da izvoze trupce i građu nego su od start-up fondova izgradili desetine i stotine malih fabrika nameštaja.

A onda su još pametnije počeli da kupuju trupce (Kutina, Vrginmost) po cenama ogrevnog drveta, da obrađuju i prodaju stolice made in Italy.




Sad se to promenilo. I to mnogo. Italijani su pozatvarali fabrike, nekolicina se stojički drži. Zato su Kinezi pootvarali proizvodnju stolica i brojčano nadmašili lokalce u istom mestu (i okolini) .

EDIT

z Beča su vozili besplatni autobusi vozili potencijalne kupce koji su kupovali nameštaj za Austriju...

Na jednom potezu gde se vrzmaju nemački, holandski i ostali turisti se sve više podižu vinogradi. I proizvodi se vino (količinski više nego što imaju grožđa ali to nije bitno za priču).
Većina ljudi kupuje po neki suvenir (tipa svetleća venecijanska gondola) kao bi se podsetila na 'što mi je bilo lepo deset dana'.

Od tog ogromnog broja turista jedan deo će u lokalnom tržnom centru sigurnoda kupi nekoliko vina sa geografskim poreklom iz Verone, sa Lago di Garda...

prerada i gajenje vina povlači hidrauliku (većina vinogradarskih mašina ima hidraulični pogon), traktore, šišalice, atomizere, flaše, čepove, dizajn, hemiju...

Da bi došli turisti moraju da imaju šta da ponude. Kako bi stigli do ponuda mora da postoji dobra infrastrktura (i da se putevi poput koridora deset ne radi brzinom od 1 km na 10 godina).

princi

Bar je tako bilo nekad. Za ove nove "new age" generacije ne znam, verovatno je za neki procenat manje izraženo. Ali hoću da verujem da je u osnovi i dalje tako.

Pa to je danas u velikoj meri internacionalizovano. Projekti novih uređaja, mašina, postrojenja, kola, se rade širom sveta. Mislim, mene uopšte ne bi iznenadilo da je neka nova generacija Audija ili BMWa projektovana od strane nekog GrkoAustralijanca, na primer, ili nekog Indusa u Kaliforniji.

To je racionalna strana stvari.
Moja priča je više o iracionalnom. O tome, da ti je ispred kuće/zgrade parkiran komad lima i gvožđa na kome piše VW/Audi ili Fiat/Lancia. I odnosu Italijana prema tome.

princi

To je ono što ja kažem: Srbi pre svega ne vole sebe. Oni sebe preziru. I onda sve drugo iz toga proističe, i ta preterana grandomanija i mitomanija, i ta paranoja i taj pomešani kompleks niže i više vrednosti. To skoro možeš da opipaš u kontaktu s našim ljudima, i to skoro na svakodnevnoj osnovi. To se vidi na facama: ti na aerodromima svetskim, tačno možeš da prepoznaš Srbina, bez ijednu reč da kaže.

maksa83

Ali ima i u toj Modeni nešto, nije za bacanje

U Modeni se pravi trenutno najsofisticiraniji softver za simulaciju gitarskih pojačala i efekata + prateći hardver za AD konverziju.

Има још.
И званично најбољи ресторан на свету Масима Ботуре, Остерија франческана: http://www.osteriafrancescana.it/index.php

Немојте хрлити тамо. Из два разлога.
Први, што нема места, мора да се доста раније резервише. Друго, мора и доста да се плати, не видим како за двоје може да се једе за мање од 300€, ако и за толико може.



P.S.
Нашао сам резервацију за мај 2017.
Хоће ли неко да иде?

http://www.osteriafrancescana.it/reservations/?day_prec=1&month_prec=4&year_prec=2017

Pa neće biti baš da je tako. Ipak je to neka viševekovna tradicija,

Nisam ni rekao da je itallijanski dizajn nov produkt, nego da se on zapatio kao trademark i dok je tako, oni će moći da žive sa tim visokim javnim dugom.

Kada sam u toku studija radio na ugradnji tendi i nekom kažeš da se materijal uvozi iz Italije; to je onaj momenat kada se prestane razmišljati o ceni, nego o tome da ti imaš italijanski proizvod, a onaj tamo turski, kineski.

princi

Jbg, lako je Žabarima da budu lokalpatriote sa svojim Lančama i alfaromeima, i Šveđanima sa volvoima, čik ti budi lokalpatriota sa govnetom od juga.

Pri čemu je najgori auto ikada onaj Alfin bokser u dva nastavka. Prvo Sud, pa 33. Krševi koji si uglavnom viđao uz put, u kvaru, kako se nešto iz njih dimi ili jezivo škripi dok pokušavaju da ih upale.
Ali Italijan ih je kupovao i drugo ga nije zanimalo.
To kad je reč o automobilima, sa ambicijom da se masovno prodaju na ozbiljnim tržištima.
Jugo nije auto u tom smislu, to je kutija po nekoj ceni, oćeš-nećeš. Nije za poređenje.

Da ne pominjemo i ponavljamo sad opšta mesta o Leonardu, Mikelanđelu, kupoli Sv Petra, itd, itd

Dok su Rimljani imali vile sa podnim grejanjem, kupatilima, restorane brze hrane, dvosmerne ulice sa trotoarima Germani su se krili pod drvećem od kiše a Anglosaksonci prinoslili ljudske žrtve.



Neki lik, Italijan, je napravio jednu od prvih parnih mašina u srednjem veku (tako nekako).

i Šveđanima sa volvoima

Hehehe, a Volvo je svoj automobilski deo prodao, prvo Fordu, a ovi Kinezima / čovek se iznenadi šta je sve kinesko :)

.. duplo


Edit: a da ne bude u prazno

Onaj početak Gladijatora, besmrtan. Oni poluljudi u šumama, to su današnji Nemci i Englezi.

Mislim da postoje zapisi o zapanjenosti Rimljana kad su došli na teritoriju Engleske stepenom divljaštva i surovosti.
Paljenje ljudi u drvenim kavezima, kasapljenje na kamenim odrima (ese tako kaže u množini), vrlo surovog proricanja za noć veštica (daleko od trikendtrik i bacanja toalet papira po komšijskim dvorištima)...

Ne znam za parne mašine, ali pumpe su im bile preko potrebne za ispumpavanje podzemnih voda iz rudnika.

Arhitekte i dunđeri par ekselans.

Napravio je mašinu (malo prepisanu od Grka) koja je bila modifikovan avan sa pogonom na paru.

Leonardo

Hvala tsunade

Kada pomislim na Italiju, setim se da je to zemlja za koju vezujem neke formativne cornerstones u mom životu: od toga da sam tu još u mladosti videla i naučila nešto o važnosti estetike, o lepoti detalja, o tome da se život uživa (i da sam imala veliku sreću da proživim tako lepo detinjstvo)... pa antički Rim i latinski jezik (opet moje velike ljubavi), renesansa...pa Leonardo, Dante, onda Umberto Eko, koje neizmerno volim.

Hvala i Krkaru na tako interesantnim podacima o Friuli regiji :)

Onaj početak Gladijatora, besmrtan. Oni poluljudi u šumama, to su današnji Nemci i Englezi.

I Rimljani su bili za neke druge i starije narode divljaci i seljaci :)

"Graecia capta ferum victorem cepit et artis intulit agresti Latio" (Conquered Greece took captive her savage conqueror and brought her arts into rustic Latium) - Quintus Horatius Flaccus

(malo prepisanu od Grka)

Zar nije to najveći uspeh italijanskog razvitka; apsorbovanje helenske kulture (rimskog nasleđa) i arapske, a sve to na unifikovanom katoličkom tlu - koje je, paradoksalno, u političkom pogledu, bilo heterogeno i da je takva složena politička situacija otvorila nadmetanje, koje je kasnije iznedrilo italijanski dizajn:)

Zar nije to najveći uspeh italijanskog razvitka; apsorbovanje helenske kulture

Jug i jeste nastao helenskom kolonizacijom.

a sve to na unifikovanom katoličkom tlu - koje je, paradoksalno, u političkom pogledu, bilo heterogeno

Makljali su se oni između sebe samo tako. Karlo neki je jedno vreme držao u vlasništvu deo Italije. Tek ih je Garibaldi ujedinio (iako su, ako ne grešim, južnaki mogli da rade na severu samo sa radnim papirima posle rata).

Ono što pokšavam ponekad, možda nemušto i nesređeno, da kažem je da državni pragmatizam tvori svoje uređeno društvo.

Italijani su bili fašisti (možda lajt verzija ali su bili) tokom tri godine rata.
I onda prelaze na pobedničku stranu, još kao nagradu dobijaju deo Austrije.

Kad je sve prošlo postave spomenik svim žrtvama (ili poginulima) u ratu i end of story. Piči napred.

Milerado je napisala lep blog o jednoj dami koja je imala fabriku slatkiša. Neprekinuta linija pre i posle rata. Do globalizacije

Dok su Rimljani imali vile sa podnim grejanjem, kupatilima, restorane brze hrane, dvosmerne ulice sa trotoarima Germani su se krili pod drvećem od kiše a Anglosaksonci prinoslili ljudske žrtve.

Da, ali

Najstarija arhitektura na tlu Evrope stvara se u periodu od 7000-6000 p.n.e na desnoj obali Dunava ( Đerdapska klisura).Ova arhitektura nema paralele sa nekom drugom kulturom i smatara se samostalnom tvorevinom. Dok su ostali ljudi živeli po pećinama u Lepenskom Viru prave se kuće sa osnovom u obliku zarubljenog kružnog isečka pod uglom od 60 °. Pod je od zbijenog, zalivenog krečnjaka a preko drvenih nosača postavljao se krov u obliku presečenog levka ili dvovodni u obliku poliedra (ne zna se tačno).
Očito je da su poznavali neka matematička pravila, jer je unutar osnove izvršena podela prostora po trougaonom modulu. Radi veće iskorišćenosti prostora, jednakostranični trougao je na začelju skraćen za četvrtinu a na pročelju povećan sa kružnim lukom.

Arhitekta Voja Dević ( Novi Sad) pretpostavlja da noseća konstrukcija ima oblik rbljeg skeleta, Drveni nosači ( kosti konstrukcije) povezani su šibljem koje formira mrežu na koju se odozgo lepio glineni materijal. Unutar kuće postavljena je vertikala koja osim praktične uloge ima i simboličku jer spaja kosmos sa zemljom.
Arhitekta Hristivoje Pavlović ( Beograd ) ima više poverenja u graditeljske sposobnosti Lepenaca pa je njegova forma kuće modernija sa više unutrašnjeg prostora.
On smatra da su Lepenci živeli u ekološkim pećinama (kućama) sa samonosećom kupolastom konstrukcijom .Ni sve kuće u Lepenskom Viru nisu bile iste veličine, pa ovaj model odgovara kućama većih gabarita gde su pojedini konstruktivni delovi morali da se nadovezuju i preklapaju.
Ista šema kuće se prenosi na celo naselje koje takođe ima oblik zarubljenog kružnog isečka. Široka pročelja kuća okrenuta su prema Dunavu, a uska začelja skoro urastaju u brdovit teren. Lepezasto postavljeni objekti koji se maksimalno otvaraju prema suncu i svetlosti, dobar su predlog i za moderniju arhitekturu.

Ako se pitate, da li postoji veza između ove najstarije civilizacije u Evropi i nas, odgovor je – potvrdan. Ako mi ne verujete pogledajte ovaj video :

Podove kuća Lepenci su premazivali crvenkastim blatnim malterom, kojeg i danas ima u izobilju u ovom kraju, istakao je Pavlović. Zahvaljujući konzistentnosti tog materijala, podovi su u potpunosti ostali sačuvani, kao i svi ostali podni elementi. Jedan od njih je pravougaono udubljenje oivičeno kamenim pločama, a nalazi se neposredno iza ulaza, po osovini staništa. U njemu su pronađeni tragovi gorenja, pa je označavano kao „ognjište“. Međutim, Pavlović smatra da je to bilo „zapretište“, odnosno, spremište za žar. Naime, tu se žar zagrtao pepelom i tako se vatra jednostavno čuvala uz bezbedno grejanje, bez rizika od gušenja dimom. Smatra se da je u ono vreme čuvanje vatre bio veoma važan i odgovoran posao. Tragovi gorenja prisutni su i na ulazima kuća, i prema mišljenju Pavlovića, upravo je tu bilo ognjište, kao odlična zaštita od nepoželjnog ulaska životinja, ali i zlih duhova - vatra u službi vrata. Takav način zaštite ljudi su praktikovali tokom pećinske faze života. Nepostojanje dovoljno tragova krovne konstrukcije, pokazuje da je ona bila od lako potrošnog materijala, poput trske, blata i upletenog granja. Nakon opsežnih istraživanja, Pavlović je uradio rekonstrukciju gornjeg plana u obliku kupole, pa kuće podsećaju na malu pećinu ili veliku hlebnu peć. Staništa su bila zagrnuta zemljom, čime je bila obezbeđena termostabilnost, a karakteristika ovog rešenja je i samonosivost konstrukcije.

Staništa na Lepenskom Viru nisu imala samo stambenu funkciju. Naime, u svim fazama razvoja ove kulture pokojnici su sahranjivani u okviru naselja, a najčešće u samim kućama. Dobro očuvana lobanja najpoznatijeg kostura, koji je pronađen u karakterističnoj joga pozi, poslužila je za rekonstrukciju njegovog lika, koji je prvi put predstavljen u Pavlovićevoj knjizi „Kuća Lepenski Vir“.

I još nešto - za svetog Arhanđela Mihajla sedeo sam sa čovekom koji učestvuje u istraživanju lokaliteta ''Grivac'' ( Betulino selo ) koji kaže da je u neolitu bilo kuća sa po 4 sprata.
I kada im je Nino Belov ( ''sar Serbula'' kako stoji na sumerskoj tablici ) napravio Bab Iloion ( Babilon - Vavilon )i kad im napravi Vavilon na vodi sa kulom, oni ga proglasiše za nečastivog, kao šatro, Bog mu sruši kulu kojom je hteo da bude ''veći od Boga''...i druge gluposti.A sve to je bilo na parceli zvanoj Senar...

Tek ih je Garibaldi ujedinio (iako su, ako ne grešim, južnaki mogli da rade na severu samo sa radnim papirim).

Da, Musolini je bio prvi koji je ujedinio Italiju, a ne Pijemont ili Garibaldi. Ipak, nije slučajno Roselini režirao Rim, otvoreni grad; film o antifašistima u vreme okupacije. Iako je to jedan dooobar film!

Drame, kukaju, cmizdre, ali izdržavaju.

Da, ali ono što su pokupili od Latina su usavršili do maksimuma. Na primer, kako se u parlamentu ipak treba diskutovati:)

Ako se pitate, da li postoji veza između ove najstarije civilizacije u Evropi i nas, odgovor je – potvrdan. Ako mi ne verujete pogledajte ovaj video :

Odgledaj ceo klip



pa mi kaži šta misliš

Jezici, ljudi, izumi...

Dobro, nije dugo trebalo da započne linč engleskog naroda na blogu, to dodje kao nedeljni sport :)

Mislim da postoje zapisi o zapanjenosti Rimljana kad su došli na teritoriju Engleske stepenom divljaštva i surovosti.

Dočim su vekovne gladijatorske "igre", panem et circenses rimskog naroda uzor milosrdja i miroljubivosti kao i uostalom rimska osvajanja teritorija i razračunavanja sa političkim protivnicima.

Kad smo kod filmova, svojevremeno me jedna gospoja smarala da gledam onu Le Grande Bellezza, Great Beauty. Ajde, ajde, nekako se naterah. Kao što sam i očekivao, film je ispao teška gnjavaža i smaračina, tek nešto malo manja od pomenute gospoje,

Ја не знам никога ко је више од тебе страдао од жена.

Ko će ga znati, ljudski mozak je čudo...

Bio skoro na tv-u Room 666, Venders. Dokumentarc o tome kuda ide film. Naravno, prvi Godar i odmah filozofsko trućanje, bio Spilberg, on o finansijskom aspektu (a o čemu drugo?) i upada Mikelanđelo (Antonioni), priča, ustaje, šepuri se, govori više o snimanju i problemu boja, nego o samoj perspektivi filma kao ipak nekakvoj fabuli.. stvarno estetski odgojen narod:)

(otud i ono insistiranje na pre svega vizuelnoj kulturi).

a Nino Rota, a Morikone, a Majk Paton:)))

ali to svetlo koje pada po Rimu, ono je jednostavno božanstveno,

da. totalno. tamo je nemoguće biti depresivan. ja bih ljudima rim prepisivala kao terapiju.

pa mi kaži šta misliš

Šta da kažem?
Pa ja sam ovde prošao kroz toplog zeca kad sam preneo KLJOSOVA da R1a1 haplo grupu slovensku, kako je on nazvao jer je iz Lepenskog vira pa bi mogla da se nazove i još nekako , ima 90 miliona , MILIONA muškaraca u Indiji, da je imaju muškarci na SArabijskom poluostrvu, pa smo znači braća sa mnogim zagorelim Srbima.
Svi belci su poreklom iz Lepenskog vira a za ostale ne zna ni nauka.Postoji indicija da su crnci nastali genetskim intervencijama vanzemaljaca na primitivnoj vrsti čoveka...

ovo se sprema veliki francusko-nemački obračun.

Da, moguće, iako nestvarno deluje, kako je Evropa brzo skliznula s entuzijazma Sirize/Podemosa, na ovaj brexit, LePen kurs.

Pa ja sam ovde prošao kroz toplog zeca kad sam preneo KLJOSOVA da R1a1 haplo grupu slovensku,

Ali ti Sloveni nisu bili na Uskršnjim ostrvima pa nestali. Mešalo se to kroz godine, ko zna čije je gene sve pokupilo usput i čija je sorta nadjačala.
Ja sam ti, kažu, apgrejd verzija AB. Ali ništa se ne osećam drugačije

da je imaju muškarci na SArabijskom poluostrvu

Sam' da nađem dedinu tapiju na naftna nalazišta u SARABiji. Omdah kupujem nemačku merdžu* (sa sve jambolijom, vuninenim kockicama i hula lutkom), 'beš ti one italijanske krševe.

.Postoji indicija da su crnci nastali genetskim intervencijama vanzemaljaca na primitivnoj vrsti čoveka...

Meni crni sprinteri na stotku uvek bili sumnjivi.

pa smo znači braća sa mnogim zagorelim Srbima

gde god se okreneš iskoči Srbin. Da nas ne bude malo mnogo?

*EDIT
Nikada, ali nikada, ne bih kupio mercedesa.
Može da leti, da sprema poširana jaja ne znam što ali mi nikada nijedan model tanga auta nije privuako pažnju.

niccolo

Mi smo daleko kurosrećniji sa premijerima.

Не видим ја ту неку суштинску разлику између Италије и Србије.

Ma nisam ni mislio da poredim, nego htedox da kažem u odnosu na Silvija - da bih se verovatno nervirao da je bio premijer moje zemlje. Što ne znači da me naši ne nerviraju...

Nego, jedna za Alsa - intervju sa nekom Austrijankom u Danasu, a znam koliko on ceni dobar diskurs

Rut Vodak (Ruth Wodak) je profesorka na univerzitetima u Lankasteru i Beču, gde predaje lingvistiku i kritičku analizu diskursa. Autorka je mnogih studija i knjiga među kojima su “Diskurs i diskriminacija”, “Poremećaj diskursa”, “Diskurs politike na delu“ i poslednja – “Politika straha”, koju je nedavno predstavila u Beogradu kao gošća Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda i Fondacije Hajnrih Bel.

gde god se okreneš iskoči Srbin. Da nas ne bude malo mnogo?

У ЛАТИНСКОМ СТИЛУ !
РИМЉАНИ – ЛАТИНИ ( ТАМНОПУТИ ЕТИОПЉАНИ)
Када су од древних Расена примили сва знања која су им била потребна : писменост, архитектуру, митологију, астрологију... одужили су им се на њима својствен и препознатљив начин. Исти је случај и са њиховом субраћом Грцима који су доласком на Пелопонез од ондашњих Срба примили знања, а онда кренули у истребљење и геноцид над народом без којег би и данас били само једна примитивна и заостала скупина.Све што данас учите под „Римско- Грчком културом“ је опљачкано и преузето од наших древних предака СРБА!