Literatura| Planeta| Putovanja| Život| Životni stil

Biciklom oko sveta -- Na (polu)pustom ostrvu (Zamami, Japan)

Snezana Radojicic RSS / 19.12.2016. u 03:45

Skućila sam se. Moja nova adresa je: Campsite at Zamami island, Okinawa. 

Sasvim slučajno sam otkrila to mesto, još dok sam plovila od Kjušua ka Okinavi. Iščitavala sam sve što može da se nađe o habu zmijama koje žive na Okinavi, kada sam u jednom od onih sažetih prikaza što izlaze u rezlutatima pročitala: “Na tom ostrvu nema habu zmija”. Klik na taj link, pa sa njega na sledeći… a sa svakom novom informacijom bila sam sve sigurnija da je to mesto kakvo tražim.

I tako sam doplovila na Zamami. Ostrvo je veoma malo, dužina obale iznosi samo dvadeset četiri kilometra. Postoji jedno selo, sa oko 500 duša. Postoji i zvanični kamp za 300 jena po glavi (oko 2,5 evra), za noć. U cenu je uračunat i besplatan internet, kao i tuševi (doduše, samo sa hladnnom vodom). A najbitnije je da kamp ima utičnice i da je punjenje elektronskih uređaja besplatno. Iz kampa se direktno izlazi na jednu od najpoznatijih ovdašnjih plaža - Ama, sa sitnim belim peskom i pogledom na okolna ostrvca.

15542393_10209208384381481_7702917010348891649_n.jpg?oh=5fad9f20354b36e42301ac494da9772c&oe=58E82EAB

 

*
Vreme na ostrvu provodim uglavnom u tišini. Ljubitelji prirode znaju da tišina u šumi znači odsustvo zvukova grada na koje smo navikli, ali da dani i noći zapravo uopšte nisu tihi. Čujem vetar, ptice, talase, kišu, lišće, granje, zveckanje korala i školjki na ukrasu koji mi visi na drvetu ispred šatora... samo što za razliku od gradske buke, sve to prija ušima. Na momente mogu da osetim kako s radošću uranjam u tu ’tišinu’, oslobođenu od zvukova ljudskog prisustva, kao u primalno stanje duše. A možda sam samo rođeni samotnjak. Najmanje jednom dnevno priuštim sebi svojevrstan koncert: izađem na plažu noseći svoju kampersku stolicu, koju postavim na pesak. Sednem, izlažući se suncu, zažmurim i slušam talase. Isti osećaj omađijanosti imala sam nekada, kada sam znala da beskrajno dugo preslušavam omiljenu kompoziciju ili pesmu. Mislila sam da ću po dolasku ovde često uključivati muzički plejer, i čak sam htela da kupim male zvučnike. Ali od prelaska na ostrvo, nijednom to nisam poželela.
FB000.jpg


*
Na ostrvu postoji razglas, a razglasne kutije postavljene su na stubu nedaleko od mog šatora. Zvuk je pojačan do kraja i ječi kad se nešto oglašava. Redovno oglašavanje je u devet ujutru i devet uveče. U ovom prvom, objavljuje se da li feri isplovljava tog dana, ili je plovidba otkazana zbog nemirnog mora. Nabraja se satnica do svih ostrva u Kerama arhipelagu, kao i za Nahu na Okinavi. Nisam odgonetnula o čemu je poslednje oglašavanje, niti koja je svrha onih nekoliko uključivanja tokom dana. U većini slučajeva nema priče, nego neki dečiji glasovi pevaju pesmice ili se samo emituje neka kratka, prijatna melodija. Moguće je da su najmanje dva takva uključenja u vezi sa početkom, odnosno završetkom školske nastave. To mi samo povremeno zasmeta, ali uglavnom lako istrpim, pošto nikada ne traje duže od nekoliko minuta.

*
Vazdan nešto poslujem oko kampa.

Improvizovala sam nekoliko stvari bez kojih bi moj ostanak na ovom mestu bio znatno otežan, a u dužoj perspektivi verovatno i nemoguć. Najvažniji problem koji sam morala da rešim bila je zaštita od strahovito jakog vetra. Najpre sam razapela ceradu između drveća, štiteći tako šator sa onih strana sa kojih najviše udara. Zatim sam dovukla sve polomljene grane koje sam našla u kamp prostoru, oblažući spolja zidove tog zaklona.

15590008_10209229306984533_4520174941136113759_n.jpg?oh=9f3d2dd35f8eb4f34725acdc07b2e1d9&oe=58E23A62

Pobrinula sam se i za nadstrešnicu protiv kiše, kako bih i za kišnih dana mogla da pripremam sebi obroke ispred šatora i da boravim napolju.

Na kraju sam napravila i strašilo protiv čavki. Povezala sam dve grane u obliku krsta, pa sam na gornju prečku navukla vetrovku, za koju sam štipaljkama pričvrstila biciklističke pantalone. Na vrh sam stavila svoju letnju kapu, a umesto lica, beli štitnik za oči. Nazvala sam ga Strašilko. Okačila sam ga na ulazu u kamp, o granu. Vetar skoro uvek duva i Strašilko se okreće mašući onim praznim rukavima i nogavicama. Ptice ga se, za sada, plaše. I ja se često lecnem kad ga opazim u svom vidnom polju. Prenem se iz svoje samoće, iznenađena što je neko ušao u moj životni prostor, i to potraje trenutak-dva dok ne shvatim da je reč o strašilu.

*
Toplo je, pa kad se ne bavim majstorlucima, vreme provodim napolju, u svojoj kamperskoj stolici. Zavalim se podigavši noge na hoklicu, i iščitavam tekstove koje sam objavljivala o Japanu, kao i privatne beleške iz sveske. Sabiram materijal i čekam da mi se ukaže način na koji ću sve to moći da ispričam. 

Zadovoljna sam što sam se preselila sa mesta koje sam prvobitno bila odabrala za kamp. Tamo ne samo što je jače duvalo, nego nisam mogla ni da punim svoj laptop jer sam bila daleko od utičnica. Bez struje i protočne vode ne znam kako bih radila sve ovo.
15390723_10209208384421482_6766118540139607420_n.jpg?oh=9243fe8fd44febe3396543e160254a14&oe=58F50A4E

*
Pred smiraj dana, prošetam plažom, s jednog kraja na drugi, i zatim nazad. Izujem čarape, a nekad i papuče, i uđem u plićak. U prvi mah, voda bude hladnjikava, ali brzo se naviknem, te postane prijatna. Gazim kroz talase koji su u to doba dana uglavnom blagi. Na kraju plaže, gde prestaje sitni beli pesak, počinje kameniti deo obale. Tu se obujem, pa se ispenjem na granitnu stenu i sa nje posmatram zalazak Sunca, ili samo tako stojim, dok mi ne dojadi. Između obale Zamamija i ostrva Kahi, udaljenog nepun kilometar, obično bude poneki ribarski čamac. Pluta odsutno, dok njegov vlasnik verovatno drema čekajući na ulov. A možda je i budan i možda i on mene posmatra kao ja njegov brodić. Zato za svaki slučaj mahnem pre nego što krenem odatle. U povratku, najčešće idem po pesku, tražeći usput kamenčiće i korale zanimljivih oblika. Još ne znam šta ću sa njima, ali zabavlja me da ih tako sakupljam, a onda ih odlažem na jedno mesto u kampu.
15622456_10209229283863955_6582979952561045697_n.jpg?oh=a0d5d526e7c536606ed61982e341a2b0&oe=58AF98A3

*
Otprilike svake druge večeri dođe poneki novi kamper, i ostane jednu noć. Uvek su to muškarci, Japanci, i uvek su sami. Prvi je došao skuterom, verovatno iznajmeljenim pošto ga je potom ostavio negde u selu i vratio se biciklom. Drugi je stigao peške, sa ogromnim rancem na leđima. Nisu izgledali kao da su raspoloženi za razgovor, a možda su izbegavali da se upuste u priču sa mnom i zbog neznanja engleskog, što je u Japanu čest razlog za uzdržanost prema strancima. Samo bi mi se javili u prolazu, bez zadržavanja.

Svakoga dana naiđe i poneki turista, koji prošeta obalom, ali ne zalazi u kamperski prostor. Nedeljom ih bude mnogo više. Neki od njih dođu još u subotu, kako bi nedeljno prepodne iskoristili na plaži, ili u šetnji obalom. Ako je dan sunčan i more mirno, ovdašnji vodiči iznesu i kajake, kojima se brzo stiže do okolnih ostrva i sprudova. Tada s pučine do mene dopiru veseli glasovi, smeh i povremeno vriska. Na vodi se svaki zvuk daleko čuje.
15621732_10209229305624499_8114236888959978800_n.jpg?oh=556839672a3d9252b0503da2b72c548b&oe=58FCA414

Do dva popodne, kada isplovljava poslednji feri za Nahu, sve se ponovo utiša. Poneki posetilac se pojavi i predveče, dođe da prošeta plažom i snimi zalazak Sunca. Potom se vrati u selo, gde ima obezbeđen hotelski smeštaj.

Noći su potpuno mirne.

*
Pred spavanje, uključim svoj elektronski čitač. Imam nekoliko stotina naslova, uglavnom iz lepe književnosti. Od dolaska na ostrvo, moj izbor je Murakami, iako sam skoro sve što imam u svojoj elektronskoj biblioteci već ranije pročitala. Otkrivam da se ponovnim iščitavanjem velikih dela u sredini o kojoj govore dobija na širini njihovog razumevanja. Nakon nekoliko meseci proputovanja po Japanu, postao mi je bliži duh Murakamijevih junaka, kao i lokalno obeležje u njegovim romanima.

Kad mi se prispava, ugasim lampu ispred šatora, sklonim Strašilka da ga jak noćni vetar ne bi oduvao i uvučem se u svoju vreću. Sumirajući dan, svake večeri iznova me prožme ona tiha sreća koja dolazi od osećaja da smo pronašli mesto gde pripadamo.
15578653_10209208371221152_5891583481189479612_n.jpg?oh=f4e50a41f1d520421f1a06557e7d53d1&oe=58DFAA79


Komentari (47)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

blogovatelj blogovatelj 07:28 19.12.2016

Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

Ali moram.
cassiopeia cassiopeia 10:09 19.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

blogovatelj
Ali moram.


Ih, pa mogao si malo da sačekaš Ništa se ne mora


Snežo, ovakvi periodi mira i zadovoljstva su ti prava nagrada za sva ona pedalanja i usputne peripetije, gužve i svakojaka dešavanja. Zavidim ti na tom spokoju kraj vode u smiraj dana. Mnogo ti je lepo u tom kampu.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 11:21 19.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

cassiopeia


Snežo, ovakvi periodi mira i zadovoljstva su ti prava nagrada za sva ona pedalanja i usputne peripetije, gužve i svakojaka dešavanja. Zavidim ti na tom spokoju kraj vode u smiraj dana. Mnogo ti je lepo u tom kampu.


Slažem se. Samo mi je već sad žao što će trajati samo do sredine februara, kad moram da napustim Japan. Knjigu neću ni približno završiti do tada, što je dodatni razlog za moje žaljenje. Mislim da mi ovaj mir i ovo okruženje izvanredno prijaju i da će se to i osetiti u pisanju.
srdjan.pajic srdjan.pajic 21:24 19.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

blogovatelj
Ali moram.

Ajde, ajde, koristiš situaciju: ovde kod nas posla preko glave, uvek tako navale nedelju pred Božić da smaraju sa deadlajnovima, kao da nema sutra (doduše, sa Trampom verovatno i nema...sem ako se elektori ne opasulje i sete se koja im je fukcija, pa Trampa i ove fašiste koje je regrutovao za svoj kabinet, ipošalju na pecanje, pre nego što naprave neko ozbiljnije sranje. A i ja dobijem nazad mojih 100 zelembaća ). No nema veze, srećan sam kad te vidim radosnog...
srdjan.pajic srdjan.pajic 21:25 19.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

Snezana Radojicic
cassiopeia


Snežo, ovakvi periodi mira i zadovoljstva su ti prava nagrada za sva ona pedalanja i usputne peripetije, gužve i svakojaka dešavanja. Zavidim ti na tom spokoju kraj vode u smiraj dana. Mnogo ti je lepo u tom kampu.


Slažem se. Samo mi je već sad žao što će trajati samo do sredine februara, kad moram da napustim Japan. Knjigu neću ni približno završiti do tada, što je dodatni razlog za moje žaljenje. Mislim da mi ovaj mir i ovo okruženje izvanredno prijaju i da će se to i osetiti u pisanju.


Pa de ćeš kad napustiš Japan? Ili je bolje da pitam blogija?
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 23:11 19.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

srdjan.pajic
Snezana Radojicic
cassiopeia


Snežo, ovakvi periodi mira i zadovoljstva su ti prava nagrada za sva ona pedalanja i usputne peripetije, gužve i svakojaka dešavanja. Zavidim ti na tom spokoju kraj vode u smiraj dana. Mnogo ti je lepo u tom kampu.


Slažem se. Samo mi je već sad žao što će trajati samo do sredine februara, kad moram da napustim Japan. Knjigu neću ni približno završiti do tada, što je dodatni razlog za moje žaljenje. Mislim da mi ovaj mir i ovo okruženje izvanredno prijaju i da će se to i osetiti u pisanju.


Pa de ćeš kad napustiš Japan? Ili je bolje da pitam blogija?


Ne znam, Juče sam pričala sa agenticom za vize u Japanu, pri njihovom imigracionom. Uslov da mi urade prenamenu vize je da na računu imam 30,000,000 jena ili 255,000 US $ i nekakvo osiguranje kao dokaze da tokom godinu dana neću raditi u Japanu i da neću koristiti njihove osiguravajuće usluge. Rekla sam im da ne znam koliko Japanaca dnevno troši 20,000 $.

Verovatno ću u Koreju, u neki hostel, da nastavim sa pisanjem. U Koreji isto možemo da ostanemo 3 meseca. To mi se, naravno, nimalo ne dopada, ali izgleda da nemam izbora. E sad, nakon ta tri meseca bih tehnički mogla da ponovo uđem u Japan, ali mislim da ću dotle završiti ili biti pri kraju pisanja, tako da nema rezona vraćati se. A biće već i frka oko love, pošto je Japan dosta skuplji u odnosu na Koreju.
srdjan.pajic srdjan.pajic 03:31 20.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

Ne znam, Juče sam pričala sa agenticom za vize u Japanu, pri njihovom imigracionom. Uslov da mi urade prenamenu vize je da na računu imam 30,000,000 jena ili 255,000 US $ i nekakvo osiguranje kao dokaze da tokom godinu dana neću raditi u Japanu i da neću koristiti njihove osiguravajuće usluge. Rekla sam im da ne znam koliko Japanaca dnevno troši 20,000 $.


Pffft, znači ne možeš ni kvas (ok, ajde, mlak sake) da prodaješ ko čovek po ulicama? Eeee, jebi ga.

A nije to 20000 dnevno, nego ljudi gledaju ako te nešto nedajbože strefi, pa zaglaviš u bolnici, ti troškovi umeju da budu poveliki samo ako medecina ičemu valja, a valja u Japanu, smem da se kladim, samo što nema džabe ni kod stare babe.

Ja sam mojoj kevi, kad je dolazila ovamo, kupovao neko osiguranje, mislim da je bilo oko 400+ dolara mesečno, ili tako nešto, zavisi od godina, i da li je imala neki priegzisting kondišn. Bilo je i neko osiguranje u Beogradu da se kupi, ali je pokrivalo neku smešnu cifru, koja je valjda ok ako se na letovanju u Grčkoj nabodeš na ježa, ali ovde je to bilo dovoljno za oko dva dana u bolnici...Ne znam kako si osigurana (nadam se da jesi!), ali ako budeš ovamo dolazila, gledaj da kupiš neko od tih travelers osiguranja, za nedajbože, ima ovde toga koliko hoćeš.

A za vizu, ne se brineš, ovde dobiješ ulaz na 6 meseci, onda skokneš u Kenjadu, ili u Meksiko i tako resetuješ vizu. Samo se javi Srkiju da ti sroči garantno pismo...

Ne bih ja obesio nos oko Koreje. Sudeći po ovih par drugara Koreanaca koje znam, sa sve familijama, opičeni su kompletno, uživaćeš, ono, što se kaže: O-pa-gangnam stajl! I obavezno tamo da uzmeš čas ili dva gađanja olimpijskim recurve lukom, Koreanci su najbolji na svetu u tome, toliko da ljudi razmišljaju da izbace streličarstvo sa Olimpijade, jer je mnogo dosadno: uvek Koreanci uzmu sve medalje.


Snezana Radojicic Snezana Radojicic 04:53 20.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

srdjan.pajic


Ne bih ja obesio nos oko Koreje. Sudeći po ovih par drugara Koreanaca koje znam, sa sve familijama, opičeni su kompletno, uživaćeš, ono, što se kaže: O-pa-gangnam stajl!


Nije uopšte stvar u tome. Pre par nedelja radila sam visa-run u Koreju, odletela u Busan, ostala jednu noć i sutradan ponovo ušla u Japan, kada sam i dobila ova tri meseca koje sad trošim. Dakle, provela sam samo pola popodneva i pola prepodneva u Koreji. Pri čemu je to veoma razvijena i prilično bogata azijska zemlja. Ali osećala sam se kao da me je neko katapultirao sa druge planete na Zemlju. Ništa se nije desilo posebno, samo nekoliko za Zemlju oubičajenih sitnica:
1. taksista koji je pokušao da izvaćari sedmočlanu meksičku porodicu i nije im dao da izađu iz vozila dok mu ne plate koliko je tražio, a što je meni ispričala jedna od ćerki te porodice u shatle busu
2. ne preterano ljubazni prodavac u 7/11 koga sam šest puta morala da zamolim da mi pokaže šta da pritisnem na mikrotalasnoj, pošto je sve na korejskom;
3. smeće na ulicama, kojeg nema previše, ali ga ipak ima.
4. lenji recepcionar u hostelu i buka

Kažem, sve su to normalne stvari svuda u svetu, stvari koje mi ranije ne bi smetale. Ali tih stvari NEMA u Japanu. Ovde te nikad niko neće izvaćariti za novac. Svi su neverovatno ljubazni i susretljivi. Nema smeća. Nema buke. I ja sam u tome već četiri meseca, uronila sam u to kao u svoje prirodno okruženje (a skoro svako koga znam doživo je tako Japan, kao svoje prirodno okruženje).

Stoga, znam da će se knjiga koju pišem razlikovati ako je budem pisala odavde i ako je budem pisala sa nekog drugog mesta, imaće drugačiju atmosferu, odisaće drugačijim mojim raspoloženjem. Japan je jedina autoentična atmosfera za knjigu o Japanu (ne kažem da se ona ne može napisati negde drugde, već samo da će se na drugom mestu razlikovati).

I drugo što znam je da ću imati veoma veliki problem kada budem nastavila putovanje. Moraću da se resocijalizujem Iskreno, meni se uopšte ne odlazi iz Japana, sa ove planete.
blogovatelj blogovatelj 05:07 20.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

Iskreno, meni se uopšte ne odlazi iz Japana, sa ove planete.


Nomadica je pozelela da se skrasi.
Atomski mrav Atomski mrav 08:10 20.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

Moraću da se resocijalizujem Iskreno, meni se uopšte ne odlazi iz Japana, sa ove planete.

Moraćeš da se dekompresuješ kao posle ronjenja na velikim dubinama...
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 08:46 20.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

blogovatelj
Iskreno, meni se uopšte ne odlazi iz Japana, sa ove planete.


Nomadica je pozelela da se skrasi.


Ne baš to, nego sam našla zemlju po kojoj bih mogla da putujem doveka.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 08:51 20.12.2016

Re: Strvarno mi nije zanimljivo da budem prvi

Atomski mrav
Moraću da se resocijalizujem Iskreno, meni se uopšte ne odlazi iz Japana, sa ove planete.

Moraćeš da se dekompresuješ kao posle ronjenja na velikim dubinama...


Tako nekako..
blogovatelj blogovatelj 07:34 19.12.2016

Na tom ostrvu

Jel ima nekih hostela, ili soba koje se izdaju?
Šta rade ljudi koji tu žive?
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 11:01 19.12.2016

Re: Na tom ostrvu

blogovatelj
Jel ima nekih hostela, ili soba koje se izdaju?
Šta rade ljudi koji tu žive?


Kol'ko 'oćeš: SOBE
49 41 49 41 22:24 19.12.2016

Re: Na tom ostrvu

Svega ima

Snezana Radojicic Snezana Radojicic 23:15 19.12.2016

Re: Na tom ostrvu

49 41


P.S.
Znas koliko sam podizav'o sator na dve vode pri vetru, dva stozera, nocom; sam?
.




Već sam se zabrinula što nisi pomenuo kako si ti to sve već radio, davno pre mene, u svojim avanturama

49 41
Dovuches one grane, koje si koristila; zapalish vatricu, otvorish pivce i sanjash uz njega - sta sutra, prekosutra i mnogo dalje.
Nit ti ko vidi vatricu, nit ti vetar vadi zivce celu noc.


S obzirom na tvoje iskustvo, trebalo bi da znaš da je u zvaničnim kampovima svuda na svetu zabranjeno paljenje vatre.


49 41

Prva noc, pa hajde i druga - vetrovita.
Vidis odakle vetar duva. Selish se u prvu uvalu.
Mirna zavetrina, milina.


A ja se toga nikad ne bih setila nego bih mazohistički ostala na vetru. I igrala se zabave radi pravljenja kolibe. Mislim, stvarno...

Da li bi mogao da se pre deljenja ovakvih saveta (na svakom mom blogu) samo pristeiš da sam ja više od pet godina na drumu potpuno sama, pri čemu kampujem u 85% situacija, da sam prošla sito i rešeto, i da je stoga pretpostavka da umem da mislim svojom glavom, da umem da se snađem i da se zaštitim. Ja bih, na primer, uvek pošla od takve pretpostavke kad bi Pajić napisao kako gradi kolibu na nekom zemljištu da bi se zaštitio od vetra. Ne bih mu savetovala da se skloni u zaklon zato što znam da čovek ima iskustva i da je pametan i da bi naravno otišao u zaklon kada bi ovaj postojao (što bi, ubr, uradilo i dete).

A sad objašnjenje: nema uvale. I da je ima, ne bi pomoglo, jer vetar duva sa kopna, dakle, direktno na kamp-zemljište. Ne postoji mogućnost bilo kakvog zaklona osim da se nešto sagradi.
blogovatelj blogovatelj 01:58 20.12.2016

Re: Na tom ostrvu

Da li bi mogao da se pre deljenja ovakvih saveta (na svakom mom blogu) samo pristeiš da sam ja više od pet godina na drumu potpuno sama, pri čemu kampujem u 85% situacija, da sam prošla sito i rešeto, i da je stoga pretpostavka da umem da mislim svojom glavom, da umem da se snađem i da se zaštitim.


Nemoj tako, on je poznavac opste prakse, skoro kao Krkar.
srdjan.pajic srdjan.pajic 15:12 20.12.2016

Re: Na tom ostrvu

blogovatelj
Da li bi mogao da se pre deljenja ovakvih saveta (na svakom mom blogu) samo pristeiš da sam ja više od pet godina na drumu potpuno sama, pri čemu kampujem u 85% situacija, da sam prošla sito i rešeto, i da je stoga pretpostavka da umem da mislim svojom glavom, da umem da se snađem i da se zaštitim.


Nemoj tako, on je poznavac opste prakse, skoro kao Krkar.


Ma pustite bre čoveka, i on se brine i zato deli savete, i kad niko ne traži, kao i ja uostalom, doduše ja volim i da se pravim pametan . Pročitaš, pokupiš ako ima nešto korisno i teraš dalje.

Evo, naprimer, ovo za paljenje vatre, ovde kod nas je to dozvoljeno, sem ako nije deo godine kad je izričito zabranjeno, obično u letnjim mesecima. Samo poslednjih godina, recimo, ako pališ vatru, mora da bude obezbeđena, to jest zna se kako se to radi, a u boljim kampovima imaš već napravljenja mesta za camp fire. Ali kad duva vetar, to je sranje, ja bih uradio isto ovo što i Snežana, gledao da dignem neku strukturu da malo ublaži vetar. Tu bih se onda verovatno i zaneo pa bi to palo na mene i ubilo me ko zeca.



Da ne pominjem i to da nije trivijalno ni naći drvo dovoljno suvo za vatru. Mi smo naše lepo kupili u samiški.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 04:00 21.12.2016

Re: Na tom ostrvu

srdjan.pajic
i on se brine i zato deli savete,


Iz saveta se vidi kako tretiraš onoga kome ih deliš.

Ti saveti nisu toliki problem, mogu se shvatiti kao dobronamerni, uprkos tretiranju mene kao idiota koji se ne bi sam dosetio da nađe zaklon protiv vetra, ali je iritantno to što je čovek već prošao bukvalno svako iksutvo koje ja doživim i opišem. Nemam ništa protiv, možda jeste, ali mislim da je nepristojno dolaziti na tuđi blog i stalno pisati o ličnim iskustvima koja su prethodila autorovim i bila, dakako, mnogo avanturističkija i šta već sve ne. Otvori lepo svoj blog i piši koliko te volja.
49 41 49 41 05:15 22.12.2016

Re: Na tom ostrvu

jezeru, reci...

Ma pustite bre čoveka, i on se brine i zato deli savete, i kad niko ne traži, kao i ja uostalom, doduše ja volim i da se pravim pametan . Pročitaš, pokupiš ako ima nešto korisno i teraš dalje.
-----
Ovako je to bilo moj Srdjane - dragi blogeru.

Pre god. i po kcerka vec u 7 ujutru tutnji po kuci. Neobicno vreme za nju, posebno nedeljom.

Ona ce sa Danijelom ima kanu, njih dve ce kanuom...
Otvorim usta da joj kazem par reci o veslanju.

Nema ona vremena, za izasta.
Bez' tamo.
Videla sam neke tvoje slike. Ejjj, ono gde si ti nekad bio, ono je bilo vrlo opasno.
Nas dve cemo kanuom preko jezera. Jezero milina, voda kao ogledalo.

Navece obesila facu, rame takodje.
Zali se majci, da se ne cuje okolo.

Bila sam pozadi, Danijela napred vesla. U punom zaletu, zaglavi mi se veslo o neko podvodno korenje.
Poletimo obe, prevrnemo kanu; jedva smo se uscupale.
Boli me rame uzasno, jadna ja ...
Danijela, ogrebala... i ona nije dobro prosla.
bauer. bauer. 05:25 22.12.2016

Re: Na tom ostrvu

49 41
jezeru, reci...

Ma pustite bre čoveka, i on se brine i zato deli savete, i kad niko ne traži, kao i ja uostalom, doduše ja volim i da se pravim pametan . Pročitaš, pokupiš ako ima nešto korisno i teraš dalje.
-----
Ovako je to bilo moj Srdjane - dragi blogeru.

Pre god. i po kcerka vec u 7 ujutru tutnji po kuci. Neobicno vreme za nju, posebno nedeljom.

Ona ce sa Danijelom ima kanu, njih dve ce kanuom...
Otvorim usta da joj kazem par reci o veslanju.

Nema ona vremena, za izasta.
Bez' tamo.
Videla sam neke tvoje slike. Ejjj, ono gde si ti nekad bio, ono je bilo vrlo opasno.
Nas dve cemo kanuom preko jezera. Jezero milina, voda kao ogledalo.

Navece obesila facu, rame takodje.
Zali se majci, da se ne cuje okolo.

Bila sam pozadi, Danijela napred vesla. U punom zaletu, zaglavi mi se veslo o neko podvodno korenje.
Poletimo obe, prevrnemo kanu; jedva smo se uscupale.
Boli me rame uzasno, jadna ja ...
Danijela, ogrebala... i ona nije dobro prosla.

U nadrealizmu je bila, čini mi se ona fora, kada pisac slepo prati tok svojih misli. Koliko god one bile, naizgled, nepovezane. Možda je nešto još gore u pitanju?

Atomski mrav Atomski mrav 09:50 19.12.2016

Zavidim ti

Zato što imaš vremena da se zavališ i čitaš Murakamija. I naravno što si videla sve te predele, upoznala sve te ljude i naučila toliko toga. Ne zavidim ti na pedaljenju, batalio sam bicikl čim sam položio vozački ispit a pedalio sam isključivo po ravnoj Bačkoj, na 75m nadmorske visine.

P.S. Pomalo me ovaj tvoj kamp podseća na Robinzona Krusoa.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 11:16 19.12.2016

Re: Zavidim ti

Atomski mrav
Zato što imaš vremena da se zavališ i čitaš Murakamija.


I to po drugi put

Atomski mrav

I naravno što si videla sve te predele, upoznala sve te ljude i naučila toliko toga.


Razumem. Ali evo, pokušavam da sve to podelim.

Atomski mrav

Ne zavidim ti na pedaljenju, batalio sam bicikl čim sam položio vozački ispit a pedalio sam isključivo po ravnoj Bačkoj, na 75m nadmorske visine.


Sve je to za ljude, pa i kola

Atomski mrav

P.S. Pomalo me ovaj tvoj kamp podseća na Robinzona Krusoa.


I mene, i kamp i celokupno okruženje. Pomalo čudan osećaj. Sad se izgubio, jer je došla neka bučna porodica sa NZ-a, i još dva solo kampera, ali nadam se da će ovi prvi da odu što pre (rekoše, do Božića) i da će mir ponovo da se vrati u kamp.
49 41 49 41 12:38 19.12.2016

'Ocu i ja tamo

malo mi podaleko

49 41 49 41 13:14 19.12.2016

Pesak Iwo Jima

Blago nama ljutskim PREDATORIMA,
wilma68 wilma68 21:18 19.12.2016

Tu sam !!!


Snezana Radojicic Snezana Radojicic 01:42 20.12.2016

Re: Tu sam !!!

wilma68



mirelarado mirelarado 22:19 19.12.2016

Eden zvani Zamami

Ako postoji neko idealno mesto za nastanjivanje, predah, pisanje, to mora biti neko ostrvo poput tvog Zamamija, Snežo. Srećan rad! :)


Snezana Radojicic Snezana Radojicic 00:42 20.12.2016

Re: Eden zvani Zamami

mirelarado
Ako postoji neko idealno mesto za nastanjivanje, predah, pisanje, to mora biti neko ostrvo poput tvog Zamamija, Snežo. Srećan rad! :)




Jeste idealno Hvala!
49 41 49 41 05:28 20.12.2016

Campfires

https://www.nps.gov/articles/campfires.htm

Jukie Jukie 07:55 20.12.2016

Čavke

Slikaj te čavke da probamo da ih determinišemo.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 11:12 20.12.2016

Re: Čavke

Jukie
Slikaj te čavke da probamo da ih determinišemo.


Važi
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 11:29 21.12.2016

Re: Čavke

Jukie
Slikaj te čavke da probamo da ih determinišemo.


Evo, ima ih od 54 sec

[youtube]http://youtu.be/cmMgNFR5UFk[/youtube]
blogovatelj blogovatelj 19:00 21.12.2016

Re: Čavke

Evo, ima ih od 54 sec


Jukie Jukie 20:07 21.12.2016

Re: Čavke

Našao sam jedan (jedini) spisak ptica sa ostrva Zamami i izgleda da je velika crna ptica krupnokljuna vrana Corvus macrorhynchos, kojih ima širom Azije.
a male ptice koje skakuću oko šatora su poljski vrapci Passer montanus, koji žive i kod nas (samo ovi tvoji imaju mnogo urednije i čistije perje)


Trebalo bi da imaš i velike zelene japanske golubove Columba janthina, a ostale ptice sa spiska su selice koje sada nisu u Japanu.

Slike golubova (da znaš šta da očekuješ)
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 01:47 22.12.2016

Re: Čavke

Jukie
Našao sam jedan (jedini) spisak ptica sa ostrva Zamami i izgleda da je velika crna ptica krupnokljuna vrana Corvus macrorhynchos, kojih ima širom Azije.


Nisam ja ovakve giante videla nigde po Aziji, i nigde nisu bile ovako agresivne a i pametne.

Jukie

a male ptice koje skakuću oko šatora su poljski vrapci Passer montanus, koji žive i kod nas (samo ovi tvoji imaju mnogo urednije i čistije perje)


Oni su mi preslatki :)

Jukie

Trebalo bi da imaš i velike zelene japanske golubove Columba janthina, a ostale ptice sa spiska su selice koje sada nisu u Japanu.

Slike golubova (da znaš šta da očekuješ)


E te nemam, ne moram ni ja da imam sve primerke ptičjeg sveta ovde.
vera.nolan2 vera.nolan2 09:27 20.12.2016

ovaj tvoj ostrvski odmor

izgleda rajski ... i zaista mi žao što napuštaš Japan.
Mogla bih čitati u nedogled.
Nego, jesi li naletela na nekog Okinava stogodišnjaka ?
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 11:10 20.12.2016

Re: ovaj tvoj ostrvski odmor

vera.nolan2
izgleda rajski ... i zaista mi žao što napuštaš Japan.
Mogla bih čitati u nedogled.
Nego, jesi li naletela na nekog Okinava stogodišnjaka ?


Čitaćeš knjigu

Nisam, za sada, i nisam a da znam
loader loader 14:59 20.12.2016

Bicikla

Navedeni predeli i zanimljive stranputice po ovom blogu (Kao i u ostalim blogovima)
nisu mi toliko privlačni
koliko ovaj bicikl koji kroz njih gre :) ... Baš mi nedostaje jedan takav. Zaista.

..
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 05:27 21.12.2016

Re: Bicikla

loader
Baš mi nedostaje jedan takav. Zaista.

..


A šta te sprečava da ga poseduješ?
blogovatelj blogovatelj 19:02 21.12.2016

Meteorološka pitanja

Kolika je dnevna, a kolika noćna temperatura?
I kolika je temperatura mora?
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 01:48 22.12.2016

Re: Meteorološka pitanja

blogovatelj
Kolika je dnevna, a kolika noćna temperatura?
I kolika je temperatura mora?


A kako da merim temperaturu mora?

Danju je preko 20, noću oko 15.
srdjan.pajic srdjan.pajic 03:07 22.12.2016

Re: Meteorološka pitanja

Snezana Radojicic
blogovatelj
Kolika je dnevna, a kolika noćna temperatura?
I kolika je temperatura mora?


A kako da merim temperaturu mora?



Pa google-om: LINK

Piše da je malo iznad 25 C, trenutno. To je baš toplo, kao na Karibima u februaru.
blogovatelj blogovatelj 04:52 22.12.2016

Re: Meteorološka pitanja

Piše da je malo iznad 25 C, trenutno. To je baš toplo, kao na Karibima u februaru.


Da. Na Jadranu ide do 25 u septembru, ako se ne varam. Tada je najtoplije more.
Ali dobro, pazi ovako. Sad gledam na mapi. To je 26 stepeni geografske sirine. Ekvivalentno sredini Alzira ili Majamiju na Floridi.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 04:58 22.12.2016

Re: Meteorološka pitanja

srdjan.pajic
Snezana Radojicic
blogovatelj
Kolika je dnevna, a kolika noćna temperatura?
I kolika je temperatura mora?


A kako da merim temperaturu mora?



Pa google-om: LINK

Piše da je malo iznad 25 C, trenutno. To je baš toplo, kao na Karibima u februaru.


Ovde od sredine decembra dolaze kitovi da prezime. zamami je poznat po tome što se mogu posmatrati kako iskaču iz vode... Ali još ih nema, okasnili su ove godine. nadam se da će stići dok ja ne odem, bilo bi stvarno uzbudljivo gledati ih tako uživo, na par desetina metara rastojanja
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 04:58 22.12.2016

Re: Meteorološka pitanja

srdjan.pajic
Snezana Radojicic
blogovatelj
Kolika je dnevna, a kolika noćna temperatura?
I kolika je temperatura mora?


A kako da merim temperaturu mora?



Pa google-om: LINK

Piše da je malo iznad 25 C, trenutno. To je baš toplo, kao na Karibima u februaru.


Ovde od sredine decembra dolaze kitovi da prezime. zamami je poznat po tome što se mogu posmatrati kako iskaču iz vode... Ali još ih nema, okasnili su ove godine. nadam se da će stići dok ja ne odem, bilo bi stvarno uzbudljivo gledati ih tako uživo, na par desetina metara rastojanja
vera.nolan2 vera.nolan2 09:50 22.12.2016

Re: dok smo, još malo u Japanu,



japanske wabori tetovaže inspiraciju pronalazi u budizmu, sa elementima prirode, folklora i mitologije. Intenzivne, živopisne slike pokrivaju skoro celo telo...

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana