Filozofija| IT| Kućni ljubimci| Religija| Sex

Privatne i javne istorije

/ 22.12.2016. u 06:01

Komentari: 254
Čitanost: 23951
/
Preporuke: 1836
/

Fale mi dve, možda čak i tri godine života. Nije da baš sasvim nedostaju, da u njima nema ničega - ima, ali nepotpuno. Naime, moja prva sećanja isključivo su privatna, odnose se na događaje iz porodice i neposrednog okruženja. I tako pune dve, možda i tri godine, tek od tada se sećam i događaja koji spadaju u domen opšteg i javnog.

Ne znam šta kažu psiholozi (molim priučene, diletante, konzumente udžbenika Freud for idiots i ostale sam-svoj-eksperte da se suzdrže), ali baš mi je interesantan taj fenomen. Psiholozi i ini šrinkovi inače tvrde da se u odraslom dobu deca mogu sećati događaja najdalje iz pete, retko i četvrte godine života.

Zaključio sam da je najsigurniji način za potvrđivanje nekog sećanja slika koju ono izaziva. (Ima, doduše, i sećanja koja me asociraju na mirise ali to je ipak nešto drugo). Ali slike su varljive, uverio sam se nekoliko puta da fotografije korumpiraju sećanje, da u stvari pamtimo fotografiju a ne nužno i sam događaj. Zato sam odlučio da kao stvarne memorije uzimam samo događaje koji nikad nisu fotografisani, čiju fotografiju nikad nisam mogao videti.

Po tom kriterijumu otpada sećanje - ili "sećanje" - na moju prvu devojku koja me do krvi ugrizla za palac u parku. Njeni su se odselili kad sam imao nešto više od tri godine i dugo sam verovao da se toga sećam, sve dok je nisam ponovo sreo kad smo imali po 18-19 godina i ništa nije kliknulo. Znači, pamtio sam sliku iz parka na kojoj smo nas dvoje.

Zasigurno se sećam prvog dana škole a prva fotografija koju imam tek je iz 2. razreda. Tačnije, sećam se oba svoja polaska u školu. Ja sam, naime, kao Alkibijad Nuša, Albert Ajnštajn (onaj Milevin) i drug Tito dva puta pohađao prvi razred. Prvi put, u inostranstvu, pošao sam po tamošnjim običajima sa tek navršenih 5 godina ali kad sam naredne godine došao u Beograd škola nije htela ni da čuje da idem u 2. razred. Kod nas se tada polazilo sa 7 godina pa su me, uz silne molbe i kojekakva testiranja, jedva primili i u 1. I iz prvograzredaprviput i prvograzredadrugiput sećam se dovoljno nefotografisanih događaja i slika da ih mogu uzeti za verodostojne.

Ipak, prva slika koju pamtim još je starija, iz vremena nešto pre mog 5. rođendana: sećam se svog dede kako sedi na koferu i čeka babu da se i ona spremi pa da idu na more. On je bio neverovatno tačan čovek, svi koji su ga znali tvrde da je u životu kumulativno možda zakasnio 30 sekundi. I vidim ga i danas kako u odelu bez kravate (tadašnja casual varijanta) sa mantilom prebačenim preko ruke (mogao je biti maj ili jun - ali red mora da se zna!) namerno sedi na koferu pred ulaznim vratima da bi baba koja trčka između kuhinje, sobe i kupatila spremajući se, lickajući i kupeći stvari, morala da ga obilazi i da se svaki put postidi što kasni. Iz te se godine sećam i mame sa velikim stomakom. I da je, kad smo otišli u zemunsku bolnicu po novu sestru, mama bila u žutoj haljini sa naslikanim sidrima i kormilima, ali to je već bilo u jesen.

Dugo sam pokušavao da odredim koji javni događaj prvo pamtim ali i dalje nisam sasvim siguran. Mogao bi biti iz 1967. i imati veze sa arapsko-izraelskim Šestodnevnim ratom (jun 1967.). A možda je baš to prvi događaj gde mi se prepliću privatna i javna sećanja.

Crno-belog televizora (kakvi su tada jedino i postojali) RR Niš dobro se sećam ali to je normalno jer je služio sve do prvog u boji, mislim 1973:

Pred očima su mi slike izraelskih vojnika pred Zidom plača ali nisam siguran jesu li baš od tih dana ili sam to kasnije gledao. Ali zato odlično pamtim i sliku i atmosferu jedne večeri kada je došao očev ujak, inače pomorski kapetan koji je bio šef predstavništva neke izraelske brodske kompanije sa sedištem u Rijeci pa je svake godine od oktobra do juna plovio a leti uživao na svom čamcu. Kad su svi polegali njih dvojica su seli u kuhinju, pušili i tiho govorili. U nekom trenutku ustao sam da pijem vode i čuo Uju kako na očevo pa šta ćeš sad teško odgovara pa ako nas poteraju preći ću u Trst, jebali ih diplomatski odnosi. Dugo posle toga pokušavao sam da shvatim šta su ti odnosi i šta imaju sa mojim ujakom. A kad sam prvi put gledao Oca na službenom putu - odmah mi je iskočila pred oči ta scena.

Ako se rat na Bliskom istoku ne kvalifikuje, onda je svakako prvi događaj koji pamtim iz 1968. Te se godine dešavalo svašta što pamtim ali sam hronologiju morao da proverim jer u glavi nemam nikakav redosled:

U junu smo naleteli na nekakvu veliku gužvu kod novobeogradskog Podvožnjaka, ćale je zastao dosta daleko, malo pričekao, možda je nekoga nešto pitao (nisam siguran), pokupio me za ruku i odveo na drugu stranu, daleko od gužve. Ali sliku sam zapamtio, posebno policijske šlemove koji nisu bili isti kao vojni (vojsku sam redovno viđao na TV).

26570_na-mostu_f.jpg?1433309595

Sledeći događaj koji pamtim je sovjetska bratska altruistička intervencija u Čehoslovačkoj, krajem avgusta. Bili smo na moru gde dugo još nismo imali televizor, sve do pred sam rat. Ali sećam se da su jednog dana svi stajali u bašti hotela na rivi gde su bili izneli TV i gledali neke snimke nekih tenkova. Onda je tih dana, možda 2-3 a možda i 7-8 dana kasnije, još smo bili na moru ali tada je školska godina svakako počinjala 6. septembra (a subotom se išlo u školu), kod nas u kuću došla jedna češka porodica, otac, majka i sin mlađi od mene preko 2 godine i time meni potpuno nezanimljiv. Tata je objasnio da će oni sada stanovati kod nas u kući ali mislim da nisam baš to povezao sa onim Rusima i tenkovima na TV. Mi smo se vratili sa mora, oni su ostali i posle su se stalno spominjali. Ostali su u kući do samog kraja 1968. a onda su otišli pa sam tako na njih i zaboravio... sve dok valjda 1988. ili 89. nije došao jedan mladić sa ženom i rekao da je on onaj češki klinac, da su otišli prvo u Holandiju pa posle u Kanadu gde i danas žive. Otac mu je bio lekar a sa mojim se upoznao pred onim televizorom i tako je ćale kolegi koji nije hteo da se vrati pod Ruse dao ključeve od kuće dok ne smisli šta će i kako će. Sin je pričao da su roditelji bili u Češkoj valjda 1979, sa kanadskim dokumentima, ali on nije bio nikada do tada jer se plašio da ga prisilno ne mobilišu.

soviet-invasion-czechoslovakia-1968-illustrated-history-pictures-images-photos-019.jpg

U oktobru 1968. zbio se prvi sportski događaj koji precizno pamtim (sećam se, dosta neodređeno, da sam dok sam živeo u inostranstvu, bio na fudbalskoj utakmici i da je jedan tim bio u ljubičastom ali ne pamtim ništa drugo osim tog jednog podatka i opšte atmosfere ljudi koji viču, skaču, mašu rukama i puše cigaru na cigaru, pa to ne računam), olimpijada u Meksiku.

U stvari, nisam baš bio siguran šta su to olimpijske igre, ne znam ni jesu li tada pokušavali da mi objasne, ne sećam se u stvari ni jesam li išta gledao jer su prenosi verovatno bili usred noći, ali odlično pamtim znak (eto, oduvek sam bio esteta):

Od rezultata iz Meksika pamtim samo zlatnu medalju Đurđice Bjedov. Začudo, ne pamtim ni njenu drugu medalju, srebrnu, ni zlato u vaterpolu, ništa osim Đurđe. Valjda zato što sam prethodnog leta počeo da treniram plivanje (pravilo je bilo da možeš da počneš da treniraš kad umeš da sam skočiš u bazen, može i na noge, i sa plivačkom daskom ili bez nje preplivaš celu dužinu bazena, bez merenja vrmena) pa mi je to bilo blisko.

Kad malo bolje razmislim, u stvari verovatno pamtim baš povratak reprezentacije iz Meksika a verovatno i nekakvu bar blagu euforiju zbog tri zlatne medalje i još srebrnih i bronzanih. Ali onda je to u stvari bilo bar nekoliko dana iza događaja koji mi se možda najbolje urezao u sećanje: let rakete Apollo 7, isto u oktobru 1968.

Ne znam kako sam se tada uopšte zainteresovao za svemirske letove jer sve do Apola 7 u njima nije bilo nikakvog televizijskog glamura. Ne znam ni jesu li se direktno prenosili i ko je mogao uopšte imati priliku da ih gleda. Ja se ne sećam ali znam da se prvih desetak godina od pojave televizije program često gledao u izlozima radnji.

U svakom slučaju, Apollo 7 bio je prvi američki let sa ljudskom posadom posle nesreće u kojoj je Apollo 1 izgoreo na lansirnoj rampi sa sva 3 astronauta ali to svakako ne pamtim. Verovatno je baš zbog potrebe da se pokaže da su svi problemi rešeni lansiranje bilo medijski pokriveno. Ne sećam se jesam li gledao lansiranje ali siguran sam da sam gledao prenos dočeka astronauta po dolasku na zemlju. Opet, ne pamtim je li bio prenos sa okeana ili sa kopna, ali svejedno. I znam da sam potpuno razumeo da oni kruže na nebu.

A onda je pred sam kraj godine došao biser za kraj: Apollo 8, prva raketa sa ljudskom posadom koja je napravila krug oko Meseca, i to baš na Božić po tačnijem kalendaru.

Dragi D, očev najbolji prijatelj, fizičar, doneo mi je onu spravu koja prikazuje relativne položaje zemlje, meseca i sunca pri rotaciji (ima neko ime aldamubiješ ne mogu da se setim!) i pomoću toga mi objasnio kako će raketa da ode do Meseca i vrati se, i to sve dok se sve to okreće, svako za sebe i svi zajedno! U je! Sećam se da sam to crtao na tabli i objašnjavao učiteljici Z, ali bila je dobra i sve je to lepo upakovala za ceo razred. Posle je Apolo 11 i sletanje na mesec bilo jednostavno.

Bila dobra godina ta 1968.

P.S.

Jedino ne mogu nikako da ustanovim koji sam prvi boks-meč gledao usred noći. Moglo je biti 1967. ili 68, najdalje 69. u šta sumnjam. Sećam se da sam gledao neke vrlo važne boksere (ne sećam se ni kako su se zvali ni koje su boje kože bili). Usred noći. Majka je gunđala, otac, koji i nije bio neki ljubitelj boksa, gledao sa društvom, siguran sam da je bio Ž, on je kao mlad bio amaterski bokser.

OVO nije, to je bilo posle... a i sećam se.

postavite na |

Komentari (254)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

blogovatelj 02:41 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

povede me "u grad", kupi karu...i uredno vrati kući.

Brale mili, kakvo secanje.

Jukie 05:37 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

jednarecfonmoi

Dugo mi je trebalo da izbacim iz glave onu scenu iz " Keri" ruka iz groba sto izleti,

Meni je ta scena potpuno nevažna (u smislu da se plašim od nje) jer smatram da to njena drugarica mašta/sanja, pošto je toliko dobra i smerna da ju je u ostatku života strah da će nekad i ona slučajno postati loša osoba pa će se Keri vratiti po nju.
Tj. poruka koju film i treba da daje deci koja ga gledaju: prestanite da zlostavljate drugu decu da vas natprirodne sile ne bi kaznile, a tu nema mamice i tatice da brane juniora

jednarecfonmoi 06:04 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Jukie
jednarecfonmoi

Dugo mi je trebalo da izbacim iz glave onu scenu iz " Keri" ruka iz groba sto izleti,

Meni je ta scena potpuno nevažna (u smislu da se plašim od nje) jer smatram da to njena drugarica mašta/sanja, pošto je toliko dobra i smerna da ju je u ostatku života strah da će nekad i ona slučajno postati loša osoba pa će se Keri vratiti po nju.
Tj. poruka koju film i treba da daje deci koja ga gledaju: prestanite da zlostavljate drugu decu da vas natprirodne sile ne bi kaznile, a tu nema mamice i tatice da brane juniora

Nisam stigla,do analize filma, super da tebe ta scena ne prepada. Meni je jeziva kako god okrenes :)

apacherosepeacock 08:45 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

najjezivije u priči mi je činjenica da se pihtije uopšte prave

Ja sam ih probala jednom i nikad vise..(rigoleto posle jednog zalogaja)
I dalje mi ostaje neverovatan podatak da mnogi TO vole da jedu.

apacherosepeacock 08:53 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Nisam stigla,do analize filma, super da tebe ta scena ne prepada. Meni je jeziva kako god okrenes :)

Ja se secam kad su me vodili na matine u Kinoteku sale oblozene posterima i zapamtila sam jedino poster sa isecenim okom. (kasnije saznala iz kog je filma)

jednarecfonmoi 11:30 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

apacherosepeacock
Nisam stigla,do analize filma, super da tebe ta scena ne prepada. Meni je jeziva kako god okrenes :)

Ja se secam kad su me vodili na matine u Kinoteku sale oblozene posterima i zapamtila sam jedino poster sa isecenim okom. (kasnije saznala iz kog je filma)

Ovde sa tom rukom postoji i efekat iznenadjenja i neocekivanog pojavljivanja u kadru. Inace, specijalnost horor filmova..

apacherosepeacock 12:04 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

jednarecfonmoi
apacherosepeacock
Nisam stigla,do analize filma, super da tebe ta scena ne prepada. Meni je jeziva kako god okrenes :)

Ja se secam kad su me vodili na matine u Kinoteku sale oblozene posterima i zapamtila sam jedino poster sa isecenim okom. (kasnije saznala iz kog je filma)

Ovde sa tom rukom postoji i efekat iznenadjenja i neocekivanog pojavljivanja u kadru. Inace, specijalnost horor filmova..

Pa da, ono trgnes se samo zbog toga pa makar ti scena i nije strasna.

Nego ono oko buljilo u mene (i ja u njega) sa zida bioskopa dok sam gledala bambija..

angie01 12:26 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Ja sam ih probala jednom i nikad vise..(rigoleto posle jednog zalogaja)
I dalje mi ostaje neverovatan podatak da mnogi TO vole da jedu.

zavisi, kakve si jela,...mnogi imaju istu pricu kao ti, jer su probali neku bljujuku, pa sad imaju averziju prema klopi, koja ako se spremi kao treba, bude vrhunski specijalitet.

cesto se pihtije spremaju od ostataka kojekakvih sumnjivih komada punih masnoce, koji su u sutini otpaci od svega drugog od cega se nesto konkretno pravilo, tako sto se samo beskonacno kuvaju, pa se onda na hladnoci taj sadrzaj pretvori u spihtijanu mutnu, masnu i tesku, ne bas ukusnu masu.

sve zavisi od satava i kvaliteta koristenih sastojaka i nacina kuvanja, kao i od kasnije pripreme za pihtijanje.

apacherosepeacock 12:50 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

angie01
Ja sam ih probala jednom i nikad vise..(rigoleto posle jednog zalogaja)
I dalje mi ostaje neverovatan podatak da mnogi TO vole da jedu.

zavisi, kakve si jela,...mnogi imaju istu pricu kao ti, jer su probali neku bljujuku, pa sad imaju averziju prema klopi, koja ako se spremi kao treba, bude vrhunski specijalitet.

cesto se pihtije spremaju od ostataka kojekakvih sumnjivih komada punih masnoce, koji su u sutini otpaci od svega drugog od cega se nesto konkretno pravilo, tako sto se samo beskonacno kuvaju, pa se onda na hladnoci taj sadrzaj pretvori u spihtijanu mutnu, masnu i tesku, ne bas ukusnu masu.

sve zavisi od satava i kvaliteta koristenih sastojaka i nacina kuvanja, kao i od kasnije pripreme za pihtijanje.

Znam Endzi, ova rodjaka kod koje sam probala kuva carski (Becejka:).
Kod nje nema hrane da nije ekstra odabrana kupljena i spremljena, a kakve samo sitne kolace i torte pravi - ma haos :)

Ali pihtije, svi se kod nje dave od slasti a ja

angie01 13:02 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Ali pihtije, svi se kod nje dave od slasti a ja

:))), e, hebiga, onda si ti slucaj:).

za tebe laznjak,

apacherosepeacock 13:30 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

angie01

za tebe laznjak,

E, ovo vec moze :)

krkar 13:36 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

E, ovo vec moze :)

Fancy "pihtije" verovatno ima u njima majoneza. A možda i jorgovana.

Jebga!

apacherosepeacock 13:44 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

krkar
E, ovo vec moze :)

Fancy "pihtije" verovatno ima u njima majoneza. A možda i jorgovana.

Jebga!

Pa sta da radim kad mi sam zeludac tako zapoveda.
Bre ko sekta ste vi pihtijoljupci..

angie01 13:57 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Fancy "pihtije" verovatno ima u njima majoneza. A možda i jorgovana.

jok, mori,...to ti je laznjak sa jogurtom,...sunka, sargarepice, grasak, krastavcici, topla voda, zelatin,...neko stavi i malo majoneza,...mozes sta hoces, kuvana jaja, brokoli, persun, ovo/ono, pa izlijes u modle,...ukus i nije tako hrdjav, al brate, to nisu pihtije, nego zahebancija,

ako imas ove kalupe, moze i ovako, a bez jogurta, jer ceo pos'o radi zelatin:)),

angie01 13:59 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Bre ko sekta ste vi pihtijoljupci..

evo, ja priznajem.

...i papci u saftu:

Predrag Brajovic 22:52 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Kako nsarski sprema pihtije... čudo, veće nego ono u Kani Galilejskoj.
Nadmašile su mu sve doktorate.

angie01 23:33 23.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Kako nsarski sprema pihtije... čudo, veće nego ono u Kani Galilejskoj.
Nadmašile su mu sve doktorate.

pa sta ceka, onda,...nek ih posluzi.

krkar 04:53 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

pa sta ceka, onda,...nek ih posluzi.

Ove godine još nisam jeo pihtije. Baš neki dan kažem ženi da idemo na pihtije i roštilj, najbolje u gradu su u našoj redovnoj kafani, ali nikako ne stižemo. A sad mi još u goste dolazi dvoje vegetarijanaca ...

Vodiću ih u pozorište, šta ima da ih vodim u kafanu?

Jukie 07:48 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

jednarecfonmoi
Jukie
jednarecfonmoi

Dugo mi je trebalo da izbacim iz glave onu scenu iz " Keri" ruka iz groba sto izleti,

Meni je ta scena potpuno nevažna (u smislu da se plašim od nje) jer smatram da to njena drugarica mašta/sanja, pošto je toliko dobra i smerna da ju je u ostatku života strah da će nekad i ona slučajno postati loša osoba pa će se Keri vratiti po nju.
Tj. poruka koju film i treba da daje deci koja ga gledaju: prestanite da zlostavljate drugu decu da vas natprirodne sile ne bi kaznile, a tu nema mamice i tatice da brane juniora

Nisam stigla,do analize filma, super da tebe ta scena ne prepada. Meni je jeziva kako god okrenes :)

Baš mi je palo na pamet kako bi bilo dobro napraviti TV seriju koja bi se bavila životom u tom njihovom mestu u periodu koji je usledio
ali ne natprirodnu seriju nego dramsku
Kako je situacija da su ostali bez cele jedne generacije uticala na budućnost gradića, pre svega na mlađe sestre i braću protagonista

Jukie 07:54 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

angie01
Ja sam ih probala jednom i nikad vise..(rigoleto posle jednog zalogaja)
I dalje mi ostaje neverovatan podatak da mnogi TO vole da jedu.

zavisi, kakve si jela,...mnogi imaju istu pricu kao ti, jer su probali neku bljujuku, pa sad imaju averziju prema klopi, koja ako se spremi kao treba, bude vrhunski specijalitet.

cesto se pihtije spremaju od ostataka kojekakvih sumnjivih komada punih masnoce, koji su u sutini otpaci od svega drugog od cega se nesto konkretno pravilo, tako sto se samo beskonacno kuvaju, pa se onda na hladnoci taj sadrzaj pretvori u spihtijanu mutnu, masnu i tesku, ne bas ukusnu masu.

sve zavisi od satava i kvaliteta koristenih sastojaka i nacina kuvanja, kao i od kasnije pripreme za pihtijanje.

Meni je zanimljivo što se razne stvari spihtijaju, npr. moča ako dodaješ vodu pri pečenju, piletina ako je kuvaš u malo vode (jer ti se ne jede supa) itd. (sve što ima hrskavicu na zglobu da ispusti kolagen) i one nemaju onaj bljaks smrad koji smo svi osetili kod tih loših pihtija, a deo problema predstavlja i prejak beli luk. Meni su te "pihtije" od kuvane piletine baš zabavne

angie01 09:40 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Ove godine još nisam jeo pihtije

ja jesam- u Homoljskom kraju, domace,...ono, nista ubedljivo, samo lici,...al zato sir otkida.

u kafani, ono, uobicajeno ok i neke sa moje pijace, gde zena pravi domcainski u smislu dobrog mesa koja stavlja, al su isto tako u krajnjoj izvedbi neubedljive.

...nikako da stignem da se organizujem za pravljanje, al moracu.

nikvet pn 10:46 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

apacherosepeacock

pihtije

neverovatan podatak da mnogi TO vole da jedu.

Nego ono oko buljilo u mene

Цитат са села:

Беше Свети Јован Крститељ, треба д'ијемо у Клачевицу код кумови на славу. Ал коџа снег запао па кошава дигла сметови врз главе; ајде пешке. Некако стигнемо, раскомотимо се, поседамо за пуну совру. Обредимо славски ред па ајде да се приповатимо. Ракија зејтињава, сира овчи, туршија шарена... Пи'тија лепа белолучена, са суво месо прошарана; гледам ја њо ал ко кад и она гледа мене. Погледам боље па видим шару исту ко око. Кад оно - трепну! Помислим се дал сам шунтав, тек сам на другу ракију; г'е то има да пи'тија намигује, па ми дође смешно. Кренем с виљушку с друге стране - е сад да ово слушам не би верово, ал пуна совра сведоци - кад оно се размрда и на астал изрипи - жабац! Попадаше виљушке редом. И урипи баш у мој тањир, отрише се од оно мрсно па из тањира мен' у крило! Како сам од стра' одрипио тако сам совру претурио! Паде свећа и све ресто; пропас'! Из онога крша кумић: Еве га! Теде га убије ал не даде баба на вр' славе, свети Јован га спасо.

И добро, састави се јопет совра некако и причамо откуд жабац у пи'тију. И отприлике да је уишо кад су разлили врућу пи'тију па турили тањири на зем (земљани под) у подрум да се лади. Он укопан разгрејао се, помислео дошло пролеће и ето направио белај.

zilikaka 12:03 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Kod pitija ima dosta caka. Jedna od važnijih je da se to nešto kuva polako i dugo. Ko dobra supa. U protivnom budu mutne i nije to ono pravo.
P.S. Nasi prijatelji jedne godine za 29. novembar organizovali takmičenje za najbolje pitije.
Tad sam se spremala ozbiljno i skupljala cake.
Skuvala ja to, u nameri da budu pobedničke, al se domaćini razboleli i otkazali sve.
Da ne pričam koliko dugo se vuklo po kuci, jer nemas ni kome da daš. Svi imali isto svoje. :)

apacherosepeacock 12:43 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Еве га! Теде га убије ал не даде баба на вр' славе, свети Јован га спасо.

E, imao srece zabac. Dobra prica.

Predrag Brajovic 12:53 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

pa sta ceka, onda,...nek ih posluzi.

У Катару је, предаје. Тешко да ће их тамо спремати :)

expolicajac 12:56 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Predrag Brajovic
pa sta ceka, onda,...nek ih posluzi.

У Катару је, предаје. Тешко да ће их тамо спремати :)

Od kamile nismo pihtije probali.

zilikaka 13:00 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

expolicajac
Predrag Brajovic
pa sta ceka, onda,...nek ih posluzi.

У Катару је, предаје. Тешко да ће их тамо спремати :)

Od kamile nismo pihtije probali.

Moglo bi. Mada, kažu ljudi da kamilje meso treba dooobro žvakati.

nsarski 14:07 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

Mada, kažu ljudi da kamilje meso treba dooobro žvakati.

Ne treba. Meso mlade kamile je mekse i brze se skuva (ja sam gulas pravio) nego junetina, na primer.

zilikaka 14:34 24.12.2016

Re: Prvo pa VAMPIRI

nsarski
Mada, kažu ljudi da kamilje meso treba dooobro žvakati.

Ne treba. Meso mlade kamile je mekse i brze se skuva (ja sam gulas pravio) nego junetina, na primer.

Pa onda stvarno možemo da se nadamo pi'tijama.

zilikaka 19:15 22.12.2016

Ovde već pominjali

Al kod mene baš to izraženo.
Dobro pamtim nekoliko događaja iz perioda kad sam imala više od 3 a manje od 5 godina, ali su svi vezani za neke traume.
Sećam se kako sam posekla dlan, ovako nekako

Pamtim kako se i zašto to desilo, koji je stolnjak bio u kuhinji, odlaska do bolnice, ulaska u salu da me šiju (svuda mrak, mene postavili da ležim pod jakim svetlom i okolo se skupilo mnogo ljudi). Znam i kako sam od tad imala čvrst orijentir koja je leva strana, (jer su svi govorili da sam povredila levu ruku).

Pamtim i operaciju krajnika, na živo, sa tek napunjenih 5 godina. Ondašnje metode su zaista bile surove. I ne pamtila.

I opet jedan potres mozga posle klaćenja na stolici, i opet bolnicu, snimanje, roditeljski strah...

Jedino od sećanja iz ranog perioda što nije vezano za traumu je gradnja i useljenje susedne zgrade. Verovatno je meni to bilo neobično da koliko juče tu nije bilo nikoga i onda se za kratko vreme pojavilo mnogo novih ljudi i još više dece.

Posle, onaj period od 6 godina i više živo pamtim. Sećam se događaja i lica iz predškolskog, znam tačno gde sam stajala kad su nas prozivali za prvi dan u školi ali to je već doba iz kojeg je normalno da vučemo uspomene.

zilikaka 19:27 22.12.2016

A ovo ne mogu da (ti) oćutim

Ne znam šta kažu psiholozi (molim priučene, diletante, konzumente udžbenika Freud for idiots i ostale sam-svoj-eksperte da se suzdrže), ali baš mi je interesantan taj fenomen.

Ša sad ti pa hoćeš, da te ovde od duga vremena i zađabe analizira neki vrstan profesionalac?
Pa ne ide ni kod berbera tako. Džabe šišaju (i vade zube) samo oni koji ne znaju a teli bi da nauče.
Svi moraju na nekom da se navežbaju.

krkar 20:16 22.12.2016

Lepe su NAJprve uspomene ali!

Pretvori se blog u nijedasehvalimaliJA.

Svi blogeri najpametniji, svi se sećaju svega još od pre prvog rođendana. (sve čekam da Onaj dođe i da kaže da se dobro seća kako se rodio, kao da je izašao iz nekog toplog i vlažnog magacina...).

Nego, da se vratimo mi na ono što mene stvarno intrigira:

Imate li i vi taj nesklad između PRIVATNIH i JAVNIH sećanja? Kao što sam i napisao, kod mene je to najmanje dve godine, možda čak i više.

zilikaka 20:26 22.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

Imate li i vi taj nesklad između PRIVATNIH i JAVNIH sećanja?

Ja ne znam kad su počela da mi se javljaju javna sećanja. Nekako mi sve bilo vezano za moj mali svet i spolja me mnogo i nije zanimalo.
To nije bilo vreme ratova, bar ne onih koji bi nas doticali. Sećam se frke oko velikih boginja, vakcinacije, saopštenja i vesti, nekog opšteg straha. Eto, to je jedino. Tad sam imala 7 godina.
Posle dugo se ne sećam ničega sličnog, pa onda tek kad je umro Tito, al tu sam već bila povelika.

P.S. E,da, sećam se atmosfere u kući kod onih TV prenosa nekih poletanja (il povrataka) astronauta, i kako su svi nešto bili zainteresovani a kako je mene baš i bolelo uvo te sam gledala samo da bi prekinuli da mi pridikuju.

marco_de.manccini 21:06 22.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

Imate li i vi taj nesklad između PRIVATNIH i JAVNIH sećanja?

Имамо, бре, како немамо, моје приватно сећање се понекад умногоме разликује од јавног сећања. На пример, ја се сећам, приватно, да сам 1974. једини у комшилуку навијао за Немачку, а јавно се сећам да смо сви навијали за Холандију.

krkar 23:16 22.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

Sećam se frke oko velikih boginja, vakcinacije, saopštenja i vesti, nekog opšteg straha.

Uuu, ja se toga odlično sećam, ali ja sam par godina stariji. Otac mi je bio u karantinu u morelu 1000 ruža pod Avalom, tamo je bila vojna poljska bolnica gde su završavali hirurški slučajevi iz karantina, tako da ga nismo videli preko 25 dana. A majka je vakcinisala dan i noć, kakvo radno vreme. Zbog izloženosti i opasnosti od prenošenja zaraze nisu dolazili kući (sad shvatam da pojma nemam gde je majka spavala, moraću da je pitam). U stvari majka je možda jednom ili 2x na samom početku bila, da organizuje stan i decu. Zato su nama dali ne obične vakcine nego hiperimuni gamaglobulin. To mi je bilo fascinantno, serum koji se pravi od konjske krvi, posle su, kad je prošla epidemija morali da me vode da vidim kako izgleda ta farma konja koji za to služe. Ne sećam se više gde je bilo, mislim negde u Banatu, ali se sećam i štala i laboratorija.

I vrlo se dobro sećam lanceta. Na samom početku domaće vakcine, koje smo prvo primili, davale su se klasičnom injekcijom u rame. Ali kako zalihe domaće vakcine nisu bile dovoljne, ubrzo je SZO poslala dodatne količine. A ta vakcina rađena je drugom tehnologijom pa se više nije punio špric i bolo nego bi se samo nakapalo na jedan zašiljeni lim pa bi se njime napravila plitka incizija na ramenu. Tehničar moje majke, M, spominjao sam ga u jednom blogu, tvrdio je da se lancetom vakciniše 2,5 puta više ljudi nego za isto vreme špricom i iglom.

Nisam bio baš sasvim mali ali sam baš te nerdovske detalje popamtio!

angie01 23:52 22.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

hiperimuni gamaglobulin

taj serum sam i ja dobila, jer mi se nije primila vakcina- ili, kako bi se vec to zvalo da nesto nije stimalo-al se zato secam, da su nama taj serum poslali iz Austrije, jer kod nas nije mogao da se nabavi- barem nije bio u opticaju na nekoj regularnoj bazi, nemam pojma,...evo prvi put sad cujem za farmu u Banatu sa konjima koji se upravo za tu svrhu gaje.

...tako da sam ja, koja sam umirala od straha na samu pomisao na iglu,...necu sad da se blamiram pricom, kako su izgledale scene redovnog vakcinisanja-dva puta prolazila kroz taj horor,...bila sam bas mala, al se secam, eto i tog gamaglobulina.

vcucko 23:56 22.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

krkar

Imate li i vi taj nesklad između PRIVATNIH i JAVNIH sećanja? Kao što sam i napisao, kod mene je to najmanje dve godine, možda čak i više.

Ali kako da utvrdiš taj nesklad?
Privatna sećanja su varljiva, uglavnom ne postoji način da ih tačno lociraš u vremenu. Ja imam negde u magli sećanje kako me majka kupa u plastičnoj (plavoj!) kadici-koritu, ali kako tačno odrediti kad? Njoj je to svakako u nekom periodu bila svakodnevica, nema šansi.
Dočim je očas, pogotovo danas sa netom, utvrditi tačan termin javnog sećanja. Džaja je dao gol Englezima 5.juna '68. znači to veče je moj deda u oduševljenju pucao u vazduh. Tri godine, osam meseci i dvadeset dana.

zilikaka 23:58 22.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

A ta vakcina rađena je drugom tehnologijom pa se više nije punio špric i bolo nego bi se samo nakapalo na jedan zašiljeni lim pa bi se njime napravila plitka incizija na ramenu.

E, ovde se nešto pričalo da su deci iz te serije pomoći spolja davali neke francuske, a odraslima kao neke ruske vakcine. I kod odraslih se, navodno zbog lošijeg kvaliteta češće javljale komplikacije.
Znam da je moj pok. otac imao jak otok ruke i sve bilo crno. Onda su na TV objavili da je to opasno i da se takvi odmah hitno jave lekaru. On seo u kola i pravo u bolnicu. Tamo portir nije hteo da ga primi jer su sve bolnice bile pod posebnim režimom.
Posle dreke koju je nadigao, uspe da dođe do nekog lekara i pokaže mu problem, a ovaj ladno zavrne rukav i pokaže isto to.
I otac se pokupi i ode kući.

Nego, večeras naletim na muzičko sećanje iz ranih dana.

angie01 00:25 23.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

E, ovde se nešto pričalo da su deci iz te serije pomoći spolja davali neke francuske,

cini mi se, ako me secanje ne vara:), da je proces vakcinisanja bio uspesan ako ti se na mestu uboda-onom prokletom iglom-napravi plikcic, ili vise njih maleckih,...pa se onda on pretvori u krastu, koja posle odpadne i to bi bilo to,...meni se nije pojavilo nista i nastala je panika...do gamaglobulina.

vrabac_u_steni 00:53 23.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

Imate li i vi taj nesklad između PRIVATNIH i JAVNIH sećanja?

Evo imam.
Na primer, privatno se sećam da su one demonstracije, odnosno takozvane šetnje, 1996/97 bile teško govno (iako sam na njima bio skoro svaki dan sem nekoliko dana kad me zaskočio neki virus).

Javno sećanje govori da su bile mnogo lepa i dobra stvar.

vrabac_u_steni 00:58 23.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

Džaja je dao gol Englezima 5.juna '68. znači to veče je moj deda u oduševljenju pucao u vazduh. Tri godine, osam meseci i dvadeset dana.

Ja imam jedno mnogo prozaičnije. Vrlo dobro se sećam svog četvrtog rođendana. Bio sam na Tari na zimovanju sa obdaništem i imao sam proliv i bio jako nesrećan zbog toga. Em prvi put nigde nema mame i tate, em imam proliv, em me svi ostali zajebavaju da sam usranko, a sve to na rođendan.

krkar 02:21 23.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

E, ovde se nešto pričalo da su deci iz te serije pomoći spolja davali neke francuske, a odraslima kao neke ruske vakcine. I kod odraslih se, navodno zbog lošijeg kvaliteta češće javljale komplikacije.

Priča garant nije tačna jer Rusi nikad ništa nisu davali džabe.

Evo taman ovih dana primer ovih Migova 29!

blogovatelj 03:07 23.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

(sve čekam da Onaj dođe i da kaže da se dobro seća kako se rodio, kao da je izašao iz nekog toplog i vlažnog magacina...).

Sta ja imam da pricam pored tebe ziva? Tukao si se protiv Breznjeva u trecem razredu osnovne, a kad se ne tuces protiv njega popravljao si televizore po komsiluku.
Brale, ja te stvarno obozavam, jer ti nisi lazov. Ti nisi ni lazovcina. Ti si nesto sto se stvarno retko vidja. Pa jebote, jel ti padne na pamet koliki si baron pri samoj pomisli da te komsije kao desetogodisnjeg bilmeza pustaju da im otvaras televizore i menjas lampe na njima?

Cega se secam? Secam se sasvim sigurno kada sam imao cetiri i po, mozda pet godina, tu negde, sa tetkom sam putovao vozom od Kragujevca do Kiceva. Tog se voza secam i mnogobrojne familije kad smo stigli u tetkinu kucu.
Secam se jos i smrada rupe za bacanje djubreta u soliteru u kome smo tada ziveli.
A kao danas mi se u mozak urezalo kada sam pobegao iz obdanista kao petogodisnjak. Najveca trauma iz detinjstva mi je bilo obdaniste. Bio sam ubedjen da me roditelji tamo vode jer me ne vole, a da se oni vrate kuci i zezaju se dok ja boravim osam sati na robiji. Otrcao sam do stana, poljubio zakljucana vrata, seo na stepeniste pred ulaznim vratima i poceo da placem. Posle nekog vremena zacuo se stampedo, direktorka obdanista i par vaspitacica sa dusom u nosu su trcale ne bi li me nasle pre nego poginem na ulici.
Videla me je samo cistacica kako sam sprintom izleteo iz obdanista, uzbunila vaspitacki kadar, ali nije znala ko sam i kako se zovem. Bilo je potrebno nekoliko minuta dok vaspitacice ustanove ko fali, dok obaveste direktoricu, dok se smisle gde bi me trazile. Stan im je bio najlogicnija lokacija, pa su morale da nadju adresu itakoto, proslo je verovatno petnaestak minuta.

E sad, zasto sam bezao, zasto plakao pred stanom? Neki dan pre toga su nas ostavile da spavamo, a deca kao deca, podivljala i ne spava im se i skacu po krevetima. Skoro svi, ali ja nisam. Medjutim, vaspitacica je videla razularenu gomilu, svi su potrcali i legli kad su je videli, a ona isla redom i malo nas kao vaspitno lupila po stopalima. Meni je bilo krivo vise mentalno nego sto sam osecao bol, ali sam nahvatao jeziv strah od te vaspitacice.
Tog dana kad sam pobegao bio Veliki skolski cas, godisnjica streljanja. Trebalo je ici u Sumarice, a one su nam rekle da obavezno donesemo cvece koje cemo staviti na humke i "tesko onome ko ne donese"
A ja zaboravio da kazem majci, Kad sam dosao u obdaniste, svi su u rukama imali bukete, jedino ja nemam.
Zato sam zbrisao, da me ne tuce.
Kad su me nasle, zadihane posle sprinta, pitaju me sto sam pobegao, a ja im lepo kazem zato sto nemam cvece. Bile su toliko glupe da ne shvate da je u pitanju moj strah od njih, nego siu mislile da mi je detinje krivo jer svi imaju cvece, a ja ne.
Kad smo stigli nazad, uzele su od svakoga po par cvetova i imao sam najveci buket od svih.
Posle te frke majka me ispisala iz obdanista i nasla zenu koja me cuvala.

Jukie 05:45 23.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

zilikaka
Imate li i vi taj nesklad između PRIVATNIH i JAVNIH sećanja?

Ja ne znam kad su počela da mi se javljaju javna sećanja. Nekako mi sve bilo vezano za moj mali svet i spolja me mnogo i nije zanimalo.
To nije bilo vreme ratova, bar ne onih koji bi nas doticali. Sećam se frke oko velikih boginja, vakcinacije, saopštenja i vesti, nekog opšteg straha. Eto, to je jedino. Tad sam imala 7 godina.
Posle dugo se ne sećam ničega sličnog, pa onda tek kad je umro Tito, al tu sam već bila povelika.

P.S. E,da, sećam se atmosfere u kući kod onih TV prenosa nekih poletanja (il povrataka) astronauta, i kako su svi nešto bili zainteresovani a kako je mene baš i bolelo uvo te sam gledala samo da bi prekinuli da mi pridikuju.

Pa ja se sećam kad je umro Tito pa su Večernje novosti bile crne, bez boje, i nije bilo stripa o Švrći, to mi je bilo baš krivo.
a astronaute sam omašio, rodio sam se kada više nisu bili zanimljivi

Možda bi bilo lakše da se napiše spisak tih događaja javnih sećanja pa da pokušamo da se prisetimo šta smo tada radili.

A mislim da se ne važe stvari koje su se desile kada smo imali npr. 10 godina i više

Dont Fear The Reaper 21:40 23.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

Imate li i vi taj nesklad između PRIVATNIH i JAVNIH sećanja? Kao što sam i napisao, kod mene je to najmanje dve godine, možda čak i više.

Kod mene bogami barem 5-6 a i više

Sećam se događaja od treće-četvrte godine

- kada sam, npr. zamalo zapalio zgradu, sam u stanu, igrajući se vratima od kaljeve peći uspeo da zapalim parket, pa ga gasio baš kao iz onog vica - trk do kujne po čašu vode, pa tako nekoliko puta ☻

- uredno se sećam kako je cela zgrada gledala Servisnu stanicu u jedinom stanu koji je imao TV - pa ih je pola stajalo u hdniku i gledalo kroz otvorena vrata

- sećam se i kako je neki naš prijatelj koji je iz Italije došao kabrioletom, pa smo krenuli na izlet morao da staje svako malo jer meni odleti šeširćić sa glave ;>

- treća-četvrta godina, uredno se sećam kako je izgledao DC-3, i čak dapače da je u repu, iza poslednjih sedišta, bila velika škrinja u kojoj su držali one bombone što su se tada delile putnicima da izjednače pritisak u ušima.
Pa kako mene u Beogradu (tada to još bio Zemunski aerodrom) samo uvale na revers i čuvanje sjtuardesi, pa me ona prvo odvede do pilota, a kada njima dosadim, onda me ostavi kod te škrinje da se "zanimam"

- pa se sećam da sam mislio da je sasvim normalno da u stanu stoji veliki crni rendgen (to bilo pre nego su, kao reakcionarnu stvar, ukinuli tadašnju privatnu praksu

) uostalom, baš se lepo slagao uz obližnju klasičnu Singericu, koju sam ja "vozio" kao zanimaciju :)

Javna sećanja - ako misliš na "šta je te godine bilo u svetu i kod nas", nemam do iha-haj kasno. Naprosto me - izgleda - ništa "spolja" nije mnogo zanimalo, jerbo sam non-stop imao neku zabavu. U Beogradu igranje po ceo dan - gomila dece iz celog kraja, non stop na ulici i po dvorištima zgrada, čak i kada napada sneg po dva metra (ajd objasni sadašnjim generacijama da su nkead bili smetovi u Beogradu, i da smo mi po dvorištu pravili tunele i utvrđenja) a onda sam po 6 meseci godišnje boravio na moru. Pa kupaj se, pecaj, vožnja barkom, ihaj!

Recimo '68. se sećam da je "nešto bilo" samo utoliko što je burazera zamalo umlatila Narodna milicija, kada je dolazio kod nas na ndeljni ručak, pa ga u Knezu uočili kao "sumnjivog" ;>

Dont Fear The Reaper 00:39 25.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

Heh, da ne beše ovog bloga - i činjenice da je upravo Božić ☺ne bih se setio ovako neke slične

muzičke kutije koju sam kao klinac obožavao da slušam, a koja je sviruckala

Stille Nacht - naravno, nisam imao pojma šta je to i čemu (em komunizam okolo, em sve oko mene Jevreji ☻) ali sam mogao neumorno da je slušam. Obaška, fascinirao me princip kako radi - plink-plink-plink, i eto muzike :) Mora biti da otud vučem da volim da slušam božićne pesme.

Dont Fear The Reaper 00:40 25.12.2016

Re: Lepe su NAJprve uspomene ali!

volim da slušam božićne pesme

Pa u to ime...hmm, ipak ne, ovo mi se trenutno više sluša

Черевићан 20:43 22.12.2016

sub specie

ако данас o напуклом Свету
коментаром немо'ш одговориш
призивањем животних сећања,
мени личи, почињеш да стариш

tasadebeli 21:10 22.12.2016

Синестезијом против амнезије - инвентар

Po tom kriterijumu otpada sećanje - ili "sećanje" - na moju prvu devojku koja me do krvi ugrizla za palac u parku.

Није палац него љуљашка.

Прва љубав - кикице и две беле машне, Наташа, заљубљено стојим поред љуљашке чекајући свој ред и гледам у њу како се лепо љуља све док ме у једном замаху није поткачила, па сам одлетео пар метара даље. (Љубав боли, рано сам то закључио.) (4 или 5 година)

Прва крв - прекинули су ме у једној дивној тучи јастуцима у којој сам таман оборио противника испод себе и млатио га јастуком из све снаге и одвели ме из дечје собе на операцију крајника. Са локалном анестезијом и руком медицинске сестре преко мојих очију док су ми уста била разјапљена. И пошто њени прсти нису били добро састављени, видео сам то нешто мало крваво што су извадили из мене и бацили у неку плехану посуду. И вишедневни бол у грлу после тога због којег нисам могао да гутам. (4 или 5 година)

Прва слова - Нека тиха поподнева у којима ми баба или деда читају стрипове док ја гледам слике и пратим текст... Научио због тога да читам много пре поласка у школу... Мирко и Славко су, чини ми се, излазили уторком и петком, а Забавник петком као и данас. (4 или 5 година)

На ту слику се надовезује слика побеснеле сестре (већ сам пошао у школу) која ми отима из руку драгоцену и никад прежаљену епизоду Команданта Марка и уваљује ми уместо стрипа увече пред спавање Три мускетара. (7 или 8 година)

Прва спознаја да има неко и изнад мене - Бол док из дебелих колена вадим дубоко утиснута зрна пасуља (није изгледа било кукуруза у кући) после дугог клечања на истој намирници током којег су ме старији упорно питали да ли ћу их сада већ једном послушати и отићи до продавнице, а ја упорно викао да нећу. И сузе. Због први пут сломљене воље. Ваљда... (6 година)

Најслађи оброк икада - Крцкање зрнаца песка под зубима док се у близини Панчевачког моста "с оне стране" једе свежа и тек упецана риба, очишћена и опрана у Дунаву и испечена натакнута на штапић изнад запаљене ватрице. (5 или 6 година)

Први тв преноси - Нека недељна поподнева у мом дворишту са два стана (ујаков и наш) у којима седи цела улица јер су то била једина два телевизора у читавој улици, и мене како се шњурам из једног у други стан док сви одрасли уз један тв побожно гледају "Градић Пејтон", а уз други боксерску ревију "Београдски победник". (6 или 7 година)

Прва прича о самопожртвовању - спомен табла на зиду зграде на пола Цетињске улице у који је возач камиона којем су отказале кочнице скренуо камион и ударио у зид куће оставши на месту мртав да би тиме спасао ко зна колико живота људи који су у том моменту били на Бајлонијевој пијаци на дну стрме улице, у Цара Душана. (4 или 5 година)

Прво имати поред већ онога бити - Сјајни бљештави есцајг за шест особа добијен у некој наградној игри неких дневних новина за коју су ме питали укућани шта да напишу, ко је најбољи југословенски фудбалер, а ја рекао Џаја јер ни за једног другог нисам ни знао. Свечано су ми тада саопштили да је тај есцајг само мој и да ћу га добити да га користим једног дана када будем имао своју кућу. И тако је и било. И данас користим тај есцајг. (6 или 7 година)

Прва летовања - острво Ластово и страшна олуја са побеснелим морем које гледам са неке терасе. (4 или 5 година)

Први осећај апсолутне слободе током читавог дана - камп Прапратно поред Стона на Пељешцу са осећајем бесконачне слободе где сам долазио до шатора само да бих нешто појео и увече да преспавам. (7-12 година)

Први страх - Мој три године млађи брат од ујака везан каишем око груди (као чивава) док нас наше мајке шетају улицом и унутрашњи глас који ми говори да се смирим јер ће и мене онда тако везати. (6 или 7 година)

Први спокој - Нека музика из старог радио апарата у неким тихим вечерима у кући док, већ сањив, држим главу ослоњену о руке и упорно понављам да ми се још увек не спава иако једва држим очи отворене. (4 - ? година)

Е сад, шта је ту јавно сећање, а шта приватно сећање... Не знам.

Зато некако и не могу да утврдим несклад.

jednarecfonmoi 21:56 22.12.2016

Re: Синестезијом против амнезије - инвентар

Mnogo si lepo ovo napisao Taso.

Zato sto su kratki i sazeti opisi, kao slikanje slovima. Jer zaista " videh " ovo o cemu si pisao.

nask 23:59 22.12.2016

Nm. 1

Jebiga, ja sam moje prvo sećanje zaboravio.

ephemeris 08:53 23.12.2016

Hetero-sećanje

Svako ima neki svoj lični doživljaj poniranja u dubinu memorije. Pitao sam svog oca kog se događaja najranije seća, a da to nije ejdetska slika nastala na osnovu fotografija i tuđih priča. Rekao je da je zapamtio sahranu svog dede. Moj otac je tada imao malo više od dve godine. Tu je bilo raznih detalja, na primer kako su njegovog tek rođenog brata (mog strica) izneli do prvog ugla "da i on isprati dedu", što je sigurno bio deo potonjih priča i podsećanja. Međutim, iskrsli su i neki detalji iz povorke kojih se vrlo plastično sećao, a niko mu ih nije pričao, niti je bilo slika - ko je nosio cipele a ko papuče (pantofle, svečana obuća u Sremu i šire). To mu je valjda tada bilo u vidokrugu sa male visine.

krkar 11:58 23.12.2016

Re: Hetero-sećanje

pantofle, svečana obuća u Sremu i šire

Nisam znao ali je to jasna veza sa Austrougarskom. Česi, na primer, obožavaju papuče. Cipele su im samo za po ulici pa i na poslu drže svoje papuče i odmah se prezuju.

apacherosepeacock 12:02 23.12.2016

Re: Hetero-sećanje

I puse na terasi na minus dvaes..

krkar 12:08 23.12.2016

Re: Hetero-sećanje

I puse na terasi na minus dvaes..

To kao moji gosti

apacherosepeacock 12:59 23.12.2016

Re: Hetero-sećanje

krkar
I puse na terasi na minus dvaes..

To kao moji gosti

Ma goste kad izbacis na svez vazduh nikakav problem

nego kad se sami izbace iz sopstvene kuce na ladnocu (u papucama:) a pusaci su ee to mi je cudno.

arcins 13:17 23.12.2016

Re: Hetero-sećanje

apacherosepeacock

krkar
I puse na terasi na minus dvaes..

To kao moji gosti

Ma goste kad izbacis na svez vazduh nikakav problem
nego kad se sami izbace iz sopstvene kuce na ladnocu (u papucama:) a pusaci su ee to mi je cudno.

Verovatno se kod vas dvoje gosti i izuvaju.

apacherosepeacock 13:36 23.12.2016

Re: Hetero-sećanje

arcins
apacherosepeacock

krkar
I puse na terasi na minus dvaes..

To kao moji gosti

Ma goste kad izbacis na svez vazduh nikakav problem
nego kad se sami izbace iz sopstvene kuce na ladnocu (u papucama:) a pusaci su ee to mi je cudno.

Verovatno se kod vas dvoje gosti i izuvaju.

Pa gosti krenu sami da se izuvaju (osim kad je zurka) a ja kazem ne treba fala lepo, nisam bas tolika picajzla..

A sama se izuvam u svojoj kuci, tako mi komotno da hodam u vunenim carapama zimi, leti bosa.

krkar 14:29 23.12.2016

Re: Hetero-sećanje

Verovatno se kod vas dvoje gosti i izuvaju.

Najbolji su mi kad dođu i traže papuče. Pa kad im kažem da nemam papuče. Ni za sebe nemam, ne koristim.

Ajd, napravio sam malu zalihu onih hotelskih kad baš neko oće pa oće

stopalo 14:52 23.12.2016

Re: Hetero-sećanje

Ajd, napravio sam malu zalihu onih hotelskih kad baš neko oće pa oće

ko zika pavlovic, znaju oni sta je red

stopalo 13:00 23.12.2016

ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

pa gde od tebe ovi vojska, ostrvo, mesecina, britva... blogovi???

a mizi?

kad ces o njima?

krkar 13:06 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

a mizi?

Šta su mizi?

stopalo 13:09 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

krkar
a mizi?

Šta su mizi?

pa vise aviona tipa mig

krkar 13:57 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

stopalo
krkar
a mizi?

Šta su mizi?

pa vise aviona tipa mig

Aaa, soci i mizi.

Pa, kako da ti kažem, apsolutno najgluplje i najskuplje rešenje. Toliko glupo da komisija ne bi uspela da ga smisli gluplje.

1. Kupiš (za pare i političko jebanje u dupe) avione stare 30 godina a tehnološki starije od 50 - koji nisu u letnom stanju nego ih treba remontovati

2. Tvoj remontni zavod (koji inače gotovo da više i ne postoji jer nema šta da radi, nema ko da ga vodi, ne plaća ljude...) nema tehnologiju i znanje da te avione remontuje a neće je ni dobiti jer se

a) za toliki broj ne isplati
b) Rusi nemaju nameru da je daju
c) i to košta
d) treba vremena koje Srbija nema jer nema šta da leti dok se skupoplaćenipoklon ne remontuje

3. Organizacijski i logistički je buduća flota noćma nora svakog sa IQ>37. Imaće ukupno 9 aviona u 4 različita tipa i podtipa koji međusobno nisu kompatibilni. Za jedan od 6 "poklonjenih" (varijante 9.13) ne postoji dvosed pa se konverzija obavlja po sistemu pomozbog junače, sedi prvi put u jednosed pa kako bude. Veliki broj podsistema je međusobno nekompatibilan.

4. O podvarijantama naoružanja da i ne govorimo, još gora noćna mora. Ono što može da se remontuje u Srbiji ili prijateljskom Četnitetu uglavnom se više ne koristi na novijim varijantama a ono zbog čega novije varijante jesu bolje od starih, bar na papiru, ne može da se remontuje.

5. Nema nikakvog transfera tehnologije i nikakve budućnosti ni mogućnosti za širenje tržišta. Naprotiv, ulaže se u mrtvu tehnologiju i mrtav model koji se povlači iz upotrebe.

6. Sve to košta preko 180 miliona € u najboljoj varijanti a u najgoroj i debelo preko 230 (za 6 aviona - o remontu i produženju resursa ovih postojećih srbijanskih koji je takođe nužan da i ne govorimo, to je još minimalno 70 miliona) - i to za avione kojima je vek korišćenja višestruko ograničen, i brojem preostalih sati leta i brojem ciklusa (poletanja i sletanja) i ukupnom starošću.

7. U te pare nije uključen nikakav lager potrošnih i rezervnih delova i opreme. A i što bi kad u Srbiji nema ko da ih popravlja, remontuje i obnavlja a Rusi imaju pune magacine pa će rado čim zatreba prodati glupim Srbljima. Koji moraju da se obrate baš Rusima jer su oni jedini izvor pa mogu da kažu koju god hoće cenu. Naprimer da naguze te-i-te-graždane Srbistana na Tašmajdanu. Ili usred Jevpatorije na Krimu ili gde im se hoće i može

Sve u svemu idiotski izbor, sasvim primeren idiotima koji vode ovu zemlju, oružane snage i vazduhoplovstvo.

Nemoj da mi neko kaže "VučićTomaKeramičar..." Jer nije ovo SAMO od VučićaTomeKeramičara, ovo je kontinuitet idiotskih odluka i idiotskih kadrova još od Đinđića, Živkovića, Koštunice, Tadića i Dačića. Posebno Tadića

Ovu državu zaista treba kolonizovati.

Jukie 14:02 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

krkar

3. Organizacijski i logistički je buduća flota noćma nora svakog sa IQ>37.

I to će sve samo da mi se jednom zakuca u zgradu

krkar 14:12 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

krkar

1. Kupiš (za pare i političko jebanje u dupe) avione stare 30 godina a tehnološki starije od 50 - koji nisu u letnom stanju nego ih treba remontovati

2. Tvoj remontni zavod (koji inače gotovo da više i ne postoji jer nema šta da radi, nema ko da ga vodi, ne plaća ljude...) nema tehnologiju i znanje da te avione remontuje a neće je ni dobiti jer se

a) za toliki broj ne isplati
b) Rusi nemaju nameru da je daju
c) i to košta
d) treba vremena koje Srbija nema jer nema šta da leti dok se skupoplaćenipoklon ne remontuje

3. Organizacijski i logistički je buduća flota noćma nora svakog sa IQ>37. Imaće ukupno 9 aviona u 4 različita tipa i podtipa koji međusobno nisu kompatibilni. Za jedan od 6 "poklonjenih" (varijante 9.13) ne postoji dvosed pa se konverzija obavlja po sistemu pomozbog junače, sedi prvi put u jednosed pa kako bude. Veliki broj podsistema je međusobno nekompatibilan.

4. O podvarijantama naoružanja da i ne govorimo, još gora noćna mora. Ono što može da se remontuje u Srbiji ili prijateljskom Četnitetu uglavnom se više ne koristi na novijim varijantama a ono zbog čega novije varijante jesu bolje od starih, bar na papiru, ne može da se remontuje.

5. Nema nikakvog transfera tehnologije i nikakve budućnosti ni mogućnosti za širenje tržišta. Naprotiv, ulaže se u mrtvu tehnologiju i mrtav model koji se povlači iz upotrebe.

6. Sve to košta preko 180 miliona € u najboljoj varijanti a u najgoroj i debelo preko 230 (za 6 aviona - o remontu i produženju resursa ovih postojećih srbijanskih koji je takođe nužan da i ne govorimo, to je još minimalno 70 miliona) - i to za avione kojima je vek korišćenja višestruko ograničen, i brojem preostalih sati leta i brojem ciklusa (poletanja i sletanja) i ukupnom starošću.

7. U te pare nije uključen nikakav lager potrošnih i rezervnih delova i opreme. A i što bi kad u Srbiji nema ko da ih popravlja, remontuje i obnavlja a Rusi imaju pune magacine pa će rado čim zatreba prodati glupim Srbljima. Koji moraju da se obrate baš Rusima jer su oni jedini izvor pa mogu da kažu koju god hoće cenu. Naprimer da naguze te-i-te-graždane Srbistana na Tašmajdanu. Ili usred Jevpatorije na Krimu ili gde im se hoće i može

P.S.

8. Krajnji proizvod ostaje izrazito skup za upotrebu sa visokom direktnom eksploatacijskom cenom po satu leta (dakle ne računajući ukupnu cenu po satu tokom predviđenog veka upotrebe nego samo direktne troškove po satu, gorivo i potrošni materijal koji se ugrađuje/zamenjuje u jedinici, bez remonta) prevashodno usled korišćenja aviona sa dva mlazna motora vrlo stare tehnologije sa visokom specifičnom potrošnjom

srdjan.pajic 16:41 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

krkar

8. Krajnji proizvod ostaje izrazito skup za upotrebu sa visokom direktnom eksploatacijskom cenom po satu leta (dakle ne računajući ukupnu cenu po satu tokom predviđenog veka upotrebe nego samo direktne troškove po satu, gorivo i potrošni materijal koji se ugrađuje/zamenjuje u jedinici, bez remonta) prevashodno usled korišćenja aviona sa dva mlazna motora vrlo stare tehnologije sa visokom specifičnom potrošnjom

Jebote, mogao je Vučke malo jeftinije da skuplja poene za izbore. Šta fali da samo kaže da će Rusija da pokloni te Migove, recimo 2017? Neće, ali ne košta ništa.

freehand 19:08 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

krkar
stopalo
krkar
a mizi?

Šta su mizi?

pa vise aviona tipa mig

Aaa, soci i mizi.

Pa, kako da ti kažem, apsolutno najgluplje i najskuplje rešenje. Toliko glupo da komisija ne bi uspela da ga smisli gluplje.

1. Kupiš (za pare i političko jebanje u dupe) avione stare 30 godina a tehnološki starije od 50 - koji nisu u letnom stanju nego ih treba remontovati

2. Tvoj remontni zavod (koji inače gotovo da više i ne postoji jer nema šta da radi, nema ko da ga vodi, ne plaća ljude...) nema tehnologiju i znanje da te avione remontuje a neće je ni dobiti jer se

a) za toliki broj ne isplati
b) Rusi nemaju nameru da je daju
c) i to košta
d) treba vremena koje Srbija nema jer nema šta da leti dok se skupoplaćenipoklon ne remontuje

3. Organizacijski i logistički je buduća flota noćma nora svakog sa IQ>37. Imaće ukupno 9 aviona u 4 različita tipa i podtipa koji međusobno nisu kompatibilni. Za jedan od 6 "poklonjenih" (varijante 9.13) ne postoji dvosed pa se konverzija obavlja po sistemu pomozbog junače, sedi prvi put u jednosed pa kako bude. Veliki broj podsistema je međusobno nekompatibilan.

4. O podvarijantama naoružanja da i ne govorimo, još gora noćna mora. Ono što može da se remontuje u Srbiji ili prijateljskom Četnitetu uglavnom se više ne koristi na novijim varijantama a ono zbog čega novije varijante jesu bolje od starih, bar na papiru, ne može da se remontuje.

5. Nema nikakvog transfera tehnologije i nikakve budućnosti ni mogućnosti za širenje tržišta. Naprotiv, ulaže se u mrtvu tehnologiju i mrtav model koji se povlači iz upotrebe.

6. Sve to košta preko 180 miliona € u najboljoj varijanti a u najgoroj i debelo preko 230 (za 6 aviona - o remontu i produženju resursa ovih postojećih srbijanskih koji je takođe nužan da i ne govorimo, to je još minimalno 70 miliona) - i to za avione kojima je vek korišćenja višestruko ograničen, i brojem preostalih sati leta i brojem ciklusa (poletanja i sletanja) i ukupnom starošću.

7. U te pare nije uključen nikakav lager potrošnih i rezervnih delova i opreme. A i što bi kad u Srbiji nema ko da ih popravlja, remontuje i obnavlja a Rusi imaju pune magacine pa će rado čim zatreba prodati glupim Srbljima. Koji moraju da se obrate baš Rusima jer su oni jedini izvor pa mogu da kažu koju god hoće cenu. Naprimer da naguze te-i-te-graždane Srbistana na Tašmajdanu. Ili usred Jevpatorije na Krimu ili gde im se hoće i može

Sve u svemu idiotski izbor, sasvim primeren idiotima koji vode ovu zemlju, oružane snage i vazduhoplovstvo.

Nemoj da mi neko kaže "VučićTomaKeramičar..." Jer nije ovo SAMO od VučićaTomeKeramičara, ovo je kontinuitet idiotskih odluka i idiotskih kadrova još od Đinđića, Živkovića, Koštunice, Tadića i Dačića. Posebno Tadića

Ovu državu zaista treba kolonizovati.

U našoj vojsci i njenoj RV PVO sve je naštelovano na ruske sisteme i standarde. Gotovo sve što je na tim standardima bilo iz bivšeg istočnog bloka a da je sad u NATO i dalje leti na MiG 29 jer je u pitanju dobar avion a prelazak na druge avione iz NATo zemalja košta previše..
Prelazak na bilo koji drugi standard košta višestruko više od onoga što će ova zemlja u narednih 20+ godina moći da plati.
Ali to je za osnovce. Suština u ovoj priči je nešto drugo: 99,9% sam siguran da je Vučić ili
a) lupio cifru za remont ovih aviona, i to cifru veću deset puta od prave i realne, bez obzira da li je to odvalio sam ili mu je suflirao neki od eksperata iz njegovog okruženja, bilo ministar ili neki drugi lumen;
b) cifra koju je odvalio sadrži sisteme koji nisu eksplicitno navedeni. Ili gomila nekih raketa i druge municije - ali baš mnogo toga, ili neki od PVO sistema.
Dakle, ili jedno ili drugo. Trećeg nema.
I ok je što se primila raja na priču da remontovanje košta više od novih aviona, ali da o tome bez trunke kočenja raspravljaju ozboljni ljudi koji se, kao, razumeju u materiju tragično je.
A što se Utve tiče - to ne postoji. Sem zidova i nekih ljudi koji nešto, kao prčkaju čekajući penziju.

uros_vozdovac 19:47 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

freehand

U našoj vojsci i njenoj RV PVO sve je naštelovano na ruske sisteme i standarde.

Čuj na ruske... sovjetske standarde sovjetske. Ti se dalje od SSSR makli nisu.

freehand 19:51 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

uros_vozdovac
freehand

U našoj vojsci i njenoj RV PVO sve je naštelovano na ruske sisteme i standarde.

Čuj na ruske... sovjetske standarde sovjetske. Ti se dalje od SSSR makli nisu.

Mislim da se ipak ti nisi dalje makao.

uros_vozdovac 20:22 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

freehand
uros_vozdovac
freehand

U našoj vojsci i njenoj RV PVO sve je naštelovano na ruske sisteme i standarde.

Čuj na ruske... sovjetske standarde sovjetske. Ti se dalje od SSSR makli nisu.

Mislim da se ipak ti nisi dalje makao.

e nek si mi rek`o

što izvesno menja činjenice

freehand 20:35 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

e nek si mi rek`o

što izvesno menja činjenice

Slutim da ti i ja pod "činjenicama" ne podrazumevamo iste stvari.

uros_vozdovac 20:46 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

freehand
e nek si mi rek`o

što izvesno menja činjenice

Slutim da ti i ja pod "činjenicama" ne podrazumevamo iste stvari.

pa ako Srbija u vazduhoplovstvu ima parče opreme da nije po SSSR standardima ja se izvinjavam.

Utva included

freehand 20:50 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

uros_vozdovac
freehand
e nek si mi rek`o

što izvesno menja činjenice

Slutim da ti i ja pod "činjenicama" ne podrazumevamo iste stvari.

pa ako Srbija u vazduhoplovstvu ima parče opreme da nije po SSSR standardima ja se izvinjavam.

Utva included

Čiji su motori na Galebu/Jastrebu/G4? Na Orlu? Čiji su Defa/Aden topovi? Čija je Gazela?
Ajd ćuti.

uros_vozdovac 21:40 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

freehand
uros_vozdovac
freehand
e nek si mi rek`o

što izvesno menja činjenice

Slutim da ti i ja pod "činjenicama" ne podrazumevamo iste stvari.

pa ako Srbija u vazduhoplovstvu ima parče opreme da nije po SSSR standardima ja se izvinjavam.

Utva included

Čiji su motori na Galebu/Jastrebu/G4? Na Orlu? Čiji su Defa/Aden topovi? Čija je Gazela?
Ajd ćuti.

čiji su da su vazduhoplovstvo je po sovjetskom standardu dan danas. MiG 21 rules.

freehand 22:03 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

čiji su da su vazduhoplovstvo je po sovjetskom standardu dan danas. MiG 21 rules.

Totikaem. Činjenice.

gedza.73 22:37 23.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

čiji su da su vazduhoplovstvo je po sovjetskom standardu dan danas. MiG 21 rules.

Avanzovali sa 21 na 29 u onom malom sivom međ' pedeset nijansi plave. A crveno daaalekooo.

cane 11:54 24.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

Ovu državu zaista treba kolonizovati.

pa dobro, evo vidis i ovaj primer - kolonizovace je rusi i ispunice ti zelju.

krkar 12:13 24.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

kolonizovace je rusi i ispunice ti zelju.

Lepo. Poznato je da su oni sve svoje kolonije baš usrećili!

cane 12:27 24.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

Lepo. Poznato je da su oni sve svoje kolonije baš usrećili!

pa.. jos ako mi navedes jednu rusku koloniju, vodim te na veceru.

gedza.73 13:59 24.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

jos ako mi navedes jednu rusku koloniju, vodim te na veceru.

Iz 'onih' vremena

Tovari Bugarin obavezan desetak pšenice na vozove za Moskvu.
Nosi džak Bugarče na leđima, zbaci ga na vagon pa poljubi vagon baš pored petokrake i SSSR oznake. I tako posle svakog džaka. Zbaci džak pa poljubac.

Gleda ga mašinovođa, gleda, ništa mu nije jasno
-Tovariš, aj što vam uzimamo pšenicu, što moraš da utovaraš al' što ljubiš vagon?
-E brače da nije toj vagon ja bi na leđima nosio pšenicu za Moskvu.

krkar 17:08 24.12.2016

Škole, braćo, škole a ne tolika kafa

pa.. jos ako mi navedes jednu rusku koloniju, vodim te na veceru.

Ti baš niši išo u čkolju?

krkar 17:19 24.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

Čiji su Defa/Aden topovi?

A kakve veze, da prostiš, imaju DEFA/ADEN topovi i vazduhoplovstvo ovdašnje???

Srđan Fuchs 17:56 24.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

cane
Lepo. Poznato je da su oni sve svoje kolonije baš usrećili!

pa.. jos ako mi navedes jednu rusku koloniju, vodim te na veceru.

Iran, Sirija, Tadžikikistan, Južna Osetija, Kazahstan, Krim, Belorusija, Kazahstan, Srbija, Republika Srpska, Bugarska...

cane 22:08 24.12.2016

Re: ih bre krkare al' si poc'o da zajebavas

Iran, Sirija, Tadžikikistan, Južna Osetija, Kazahstan, Krim, Belorusija, Kazahstan, Srbija, Republika Srpska, Bugarska...

vidim sve se ubise od zelje da ne budu ruske kolonije. (o iranu, siriji, rs, bugarskoj, belorusiji i kazakstanu ne bih ovom prilikom).

u pravu si, za razliku od rusa, jese samo pokusavaju da kolonizuju palestinu (jos od pedesetih godina proslog veka...).

cane 22:14 24.12.2016

Re: Škole, braćo, škole a ne tolika kafa

Ti baš niši išo u čkolju?

ne bih rekao da sam ovde ja taj koji nije isao u skolu

krkar 14:26 23.12.2016

Mizi - al malo bolje i pametnije

Ajd da ne bude da sam samo negativan: Kako bi Krkar kupio aviJone, koje i zašto

Da nulazimo u štaćenamavioni (ima razlozi iako je rat baš najposlednji) ni čimedaihplatimo jer se evo vidi da odnekle ima 200 miliona €, red veličine.

Dakle, šta i kako (za te pare) napraviti.

Prvo da vidimo šta se može dobiti i šta je od toga bitno:

1. Tehnološka saznanja
2. Praktična znanja i ovlašćenja (održavanje i remont te tehnologije)
3. Politička korist
4. Mogućnost delimičnog plaćanja offset poslovima
5. Mogućnost ekspanzije poslova vezanih za novi avion
6. Niska cena upotrebe i povećanje sati naleta za dati novac

Dakle, sve upućuje na 3 aviona sa kojima bi Srbija mogla postati regionalni centar za prodaju, obuku i održavanje a dodatno i ugraditi u njih nešto domaćih delova (verovali ili ne ima nekoliko domaćih fabrika koje i za Airbus proizvode i izvoze. Sa vlasnikom jedne sam sedeo pre nekoliko dana, traži načina da utrostruči proizvodnju jer mu toliko baš Airbus traži).

Sve u svemu, trebalo bi tražiti najbolju varijantu između ova tri aviJona:

1. Pakistansko-kineski JF-17
2. Indijski Tejas
3. Južnokorejska porodica aviona serije 50

Po meni bi redosled poželjnosti bio 3, 1, 2 ali sve to nije suštinski bitno, to se dogovara i pregovara i lako se menja.

Ovako bi Srbija za 200 miliona € mogla da dobije kostur jednog dobrog dila u kojem bi u konačnici za ukupno oko 1 milijardu € mogla da ima:

- 10+5 aviona (10 dvoseda i 5 jednoseda)
- regionalnu remontnu bazu, da se svi avioni koji se u budućnosti prodaju raznim Tunisima, Jermenijama, Sudanima, Bosnama itd remontuju u Srbiji
- regionalni centar za obuku, recimo za obuku u GRB ili/i za obuku probnih pilota
- ofset proizvodnju
- geopolitičke i diplomatske koristi

Samo, treba za takvo razmišljanje imati malo sive mase a ovde se biraju...

stopalo 14:50 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

Kako bi Krkar kupio aviJone, koje i zašto

vidis krkare kako mozes bez mnogo napora da napises dobar blog

a ove reminiscencije ostavi krlu i kolu

tyson 15:51 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

1. Pakistansko-kineski JF-17
2. Indijski Tejas
3. Južnokorejska porodica aviona serije 50

Hmmm... Na papiru, rekao bih, smisleno ali se zaista pitam kakav realno prodor na tržištu sva ova tri tipa (mogu da) imaju, e da bi se uopšte moglo ukalkulisati pretvaranje Srbije u regionalni centar za bilo šta u vezi sa tim tipovima aviona.

Što se Srbije tiče, našem RV, pilotima, tehničarima, pa i celom sistemu PVO je preko potrebno podizanje na viši tehnološki nivo i koliko-toliko hvatanje koraka sa svetom po tom pitanju (što je tradicionalno bio problem u tom rodu vojske); što se duže to odlaže, skuplje će koštati i biće komplikovanije u budućnosti. Što se toga tiče, mi smo i dalje postojano u 1970-im, sa eto nešto malo iskoraka u 1980-te preko one ojađene verzije MiG-29 iz JNA. Dakle, IMHO, i to treba i te kako imati na umu; t.j. trebalo je, jer je ceo ovaj nesrećni posao sa Rusima izgleda fait accompli.

Dakle, prioritet treba da bude smisleno osavremenjivanje celog roda vojske, i premošćivanje perioda od nekih recimo 10-15 godina, dok se inš'Allah ekonomski malo ne stane na noge i obnovi flota nekim savremenim tipom/modelom, a bez tehnološkog (i, posledično, fiskalnog) šoka.

tyson 16:07 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

Hmmm... Na papiru, rekao bih, smisleno ali se zaista pitam kakav realno prodor na tržištu sva ova tri tipa (mogu da) imaju, e da bi se uopšte moglo ukalkulisati pretvaranje Srbije u regionalni centar za bilo šta u vezi sa tim tipovima aviona.

Ili, kad već žuljamo mozak gde mesto nije, čini mi se da bi bilo potencijalno daleko isplativije pokušati da se nametne kao regionalni hub - trenažni, remontni, proizvodni - za turboprop familije aviona Embraer/Beechcraft/Pilatus, koji su u ekspanziji kojekude po svetu i kao napredni trenažni, i kao laki jurišni i protivgerilski avioni. Tehniloški vrlo napredni (dakle eto koristi i za naše vazduhoplovstvo), a kolateralno bi se uz njih moglo pokušati sa guranjem naše nesrećne familije Lasta/Kobac kao osnovnog aviona za pred-obuku i poor man's varijante starije braće za siromašnije zemlje koje su na tehnološki nižem nivou.

Uz to su i daleko jevtiniji za korišćenje (a i održavanje), pa bi se rešio problem naleta domaćih pilota.

Pored njih, može se onda ići na jedno 6 jevtinijih mlaznih lovaca zbog air policing i držanja koraka sa mlaznom avijacijom (nalet, održavanje, itd.), dok se ekonomski ne ojača i dođe vreme za normalno/ozbiljno osavremenjivanje.

krkar 16:30 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

i, kad već žuljamo mozak gde mesto nije, čini mi se da bi bilo potencijalno daleko isplativije pokušati da se nametne kao regionalni hub - trenažni, remontni, proizvodni - za turboprop familije aviona Embraer/Beechcraft/Pilatus, koji su u ekspanziji kojekude po svetu i kao napredni trenažni, i kao laki jurišni i protivgerilski avioni. Tehniloški vrlo napredni (dakle eto koristi i za naše vazduhoplovstvo),

Nema šanse da to prođe, odmah bi se ove državne budale i idioti iz Utve javili da kažu da ne treba to nama jer imamo lastu koja samo malkice, skroz malkice, da se doradi i ona je u toj klasi.

Za laike - to vam otprilike dođe kao da kažu "samo da u Jugo Floridu ugradimo motor V-8 od 4500 kubika i pogon na sva 4 točka i ne treba nam Range Rover". Bez preterivanja, taman tako!

tyson 17:03 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

Nema šanse da to prođe, odmah bi se ove državne budale i idioti iz Utve javili da kažu da ne treba to nama jer imamo lastu koja samo malkice, skroz malkice, da se doradi i ona je u toj klasi.

Pa ne znam, nisam siguran da su toliko uticajni, ni ti iz Utve kojima em što je pružena slamka spasa (bukvalno) em što im i pored toga ceo taj posao i ne ide nešto dobro*, a ni ti iz države koji im sipaju pare a bez puno toga da prijave kao rezultat.

A Lastu podići na taj nivo... Pa, otprilike bi trebalo da isprojektuju ceo novi avion

Na stranu apsolutni nedostatak znanja - tehnologiju da ne pominjem - za proizvodnju za njih toliko naprednijeg proizvoda.

lasta, ako uopšte ima ikakvu budućnost, treba da se usmeri - pravilno - na tržišta koja nisu sposobna za korišćenje i održavanje složenijih letelica; to je tradicionalno bilo usmerenje domaće namenske industrije. Prema svecu i tropar. Samo još da se od te nesrećne Laste (i Kobca) zaista i napravi proizvod. Samo.

* Vreme je praznika pa u tom duhu da ne budem baš grub

marco_de.manccini 18:02 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

А да се укине све то комплет? Мислим на цео род, сва три авиона или чак пет (опа!).

nikvet pn 18:13 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

marco_de.manccini
А да се укине све то комплет?

Дабре, хебеш мигове, купи Вучко дронове и бог да нас види.

tyson 19:07 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

marco_de.manccini
А да се укине све то комплет? Мислим на цео род, сва три авиона или чак пет (опа!).

Nisam siguran da bi to bila baš dobra ideja.

marco_de.manccini 19:12 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

Нисам сигуран ни ја, зато имам и знак питања. У сваком случају, војна авијација постоји на свету дуже од 100 година, а ја не знам у којем је то рату Србији била од икакве користи?

gedza.73 19:32 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 1884 — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913.) је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку. Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године.

krkar 23:10 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

gedza.73
Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 1884 — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913.) је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку. Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године.

Ne bih baš da kvarim nacionalne mitove - što uvek radim jer su jednostavno previše glupi - ali

српски пилот са пилотском дозволом број 1

toliko je dobro izučio zanat u Francuskoj da je poginuo tako što je - ispao iz aviona!

freehand 23:24 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

toliko je dobro izučio zanat u Francuskoj da je poginuo tako što je - ispao iz aviona!

Rudolf Hes je tu tehniku savladao bez škole.

krkar 23:31 23.12.2016

Re: Mizi - al malo bolje i pametnije

Rudolf Hes je tu tehniku savladao bez škole.

Ovo mora da je nešto baš genijalno. Toliko genijalno da samo ti razumeš.

Hess sa MP-om ima veze koliko i sa Garibaldijem jer su obojica nosili donji veš.

MP je i-s-p-a-o iz aviona. Ne iskočio (što bi takođe bilo glupo jer nije imao padobran) nego ispao.

Hess je iskočio sa padobranom na leđima jer nije više imao goriva a i nije imao pojma gde i kako da po mrklom mraku sleti u Škotskoj jer su svi aerodromi usled rata bili zamračeni.

Dakle, šta ima Hess sa Mihajlom Petrovićem? Obojica su voleli zemičke?

Sakrij replike | Pošaljite komentar

krkar

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi