Požalila mi se Minja da kvari mobilne telefone. Kaže, kao da je super-naelektrisana nema te nokie koja sama od sebe rikne posle kratkog boravka u njenim rukama. Posebno poguban uticaj ima na ove nove, trećegeneracijske. Crkavaju sami od sebe čim ih se dohvati.
To je, odgovorno tvrdim, odličan znak i tzv. business opportunity koju ne treba propustiti. Reč je o sposobnosti bolje unovčivoj od većine visokostručnih profesija, a od Minjine zasigurno mnogo bolje. Ovu moju teoriju potvrđuju mnogi primeri iz života. Navešću samo jedan, kome sam bio svedok.
Igrom slučaja, u belom svetu, upoznao sam gdju. J, po profesiji bioenergetičarku. Po rečima ljudi iz njenog okruženja radilo se o veoma delotvornoj isceliteljki. Za to, doduše, osim svedočanstava njenih prijatelja nemam dokaza, ali da je bila uspešna poslovna žena to je bilo više nego očigledno. Nije mi namera da sugerišem da je g.dja J bila neki prevarant, možda jeste možda nije, to što je svoje usluge uspevala dobro da naplati tumačim kao znak da su pacijenti bili zadovoljni tretmanom. Osim toga nilo je jasno da svoju profesiju shvata krajnje ozbiljno.
U neformalnom razgovoru sa G.djom J sam saznao sledeće pojedinosti:
- pre no što je otkrila svoje isceliteljske sposobnosti, bila je komercijalni direktor nekog mega-socijalističkog-samoupravnog giganta.
- Dugo je osećala da ima moć, ali nije umela da je kontroliše.
- Svoje natprirodne sposobnosti prvo je uočila preko toga što je (ovo je veoma važno) kvarila električnu i posebno elektronsku opremu koja bi joj se našla pri ruci. Najgore su prolazili digitalni ručni časovnici, ali je pokvarila i par računara, mikrotalasnu pećnicu, usisivač, peglu i još koješta.
- Rano je shvatila da joj je bolje da energiju, koje očito u organizmu ima na pretek, troši na nešto korisnije od kvarenja bele tehnike.
- U početku je lečila besplatno. Prijateljicama (kao rukom) otklanjala glavobolje, ublažavala PMS, ortacima sređivala otekline kad iščaše nogu, čak je nekoj stjuardesi kojoj je na licu izrasla bubuljica veličine Etne u erupciji, taj bolni facijalni čir zalečila u roku od 24 sata. (pomenuta stjuardesa je bila prisutna i sama je potvrdila da se čudo dogodilo).
- Sada je imala veliku i internacionalnu klijentelu što joj je za nedugo vreme obezbedilo da ima prilično udoban život.
- Bioenergija ne leči, kaže, već pomaže da se uspostavi protok energije te time pomaže organizmu da se sam leči.
Napomena: Za sve gore važi – pošto sam ga kupio, poto sam ga prodao.
Nekoliko dana posle tog susreta, na poslu, uz kafu, ispričam koleginici o mojoj sunarodnici isceliteljki. Više-manje ovo što sam vama rekao samo sam za nju malo nakitio iz nacionalnog ponosa. Koleginica pažljivo sluša a onda, ni pet ni šest, zadigne suknju i pokaže mi kolena. Vidim ima neke kraste. To je, kaže, psorijaza i mnogo je muči. Ne boli, ali ne može da nosi minić a ima super noge. Gledam. U pravu je. Ima super noge, ali je isto u pravu što ne pokazuje kolena, izgleda kao da je pala s bicikla, pa se odrala. Kaže, pokušala je da ne dozvoli da je taj problem ograničava, bila je odlučila da kraste nosi sa više digniteta i počela je da izlazi u miniću. Međutim, već posle par dana u vozu joj je prišao neki mangup i počeo da joj se nabacuje sledećim rečima: „Wild night last night?“ Od tada je prestala da pokazuje kolena. Pita da li mogu da joj zakažem pregled kod J. Okrenem isceliteljku i zakažem pregled.
Prvo smo koleginica i ja lutali po pošumljenim predgrađima sve dok konačno na jedvite jade nismo našli traženu adresu. Ne liči na ambulantu, ni na dom zdravlja. Ozbiljno velika kuća, na dva sprata. Malo smo zbunjeni. Nismo sigurni da smo na pravom mestu. Prilazimo kući, preko nekog travnjaka, a sve nas strah da ne iskoče neke doge iz mraka i ne pokidaju nas. Ništa od toga. Sve je bilo mirno.
Prozor dnevne sobe se gledao na travnjak na kome smo se nas dvoje nalazili. Tačnije, travnjak je gledao u dnevnu sobu, pošto je napolju bio mrak a unutra polurazgrnute zavese i upaljeno svetlo. Prišunjamo se prozoru, ko lopovi, u ugledamo sledeću scenu.
U uglu, stoćić i na njemu dve šoljice kafe. Ispred stočića gospodin, vidimo ga iz poluprofila, stoji. Gospodin ni po čemu nije neobičan osim po tome što je spustio pantalone do kolena,i stoji u gaćama. Belim. Ispred njega, na kolenima, naša isceliteljka, koncentrisana na njegove gaće. Iz prilične blizine bulji u gospodinovu pišu (unutar donjeg veša) i rukama nešto baja ispred iste. Onako mulja prstima, kao da mesi vazduh. Gospodin gleda pred sebe, u daljinu. Onda gospođa stane, otrese ruke, kao da se nečega oslobađa, ja bih rekao neke negativne energije koju je primila iz gospodinovih genitalija, srkne gutljaj kafe, pa nastavi ćiribu-ćiriba. Mi buljimo iz mraka, pusta radoznalost, ne pada nam na pamet da se kao pristojni ljudi sklonimo. Na kraju, gospođa pogleda u sat (zidni, ručni nije imala jer ih, kao što smo već rekli, kvarila) ustane na noge lagane, gospodin podigne pantalone, sednu na minut natrag u fotelje i nastave da piju kafu. Ne znam o čemu su razgovarali pošto su bili dupli prozori veoma dobrog kvaliteta. Onda opet ustanu i krenu da se rastaju. Krajnje poslovno. Mi, voajeri, svesni da bismo mogli biti ukebani na delu, pojurimo ka ulaznim vratima. Taman smo zazvonili, vrata se otvore, pacijent šmugne u mrak a J nas primi. Vro srdačno.
Pogledala doktorka J moju koleginicu, coktala jezikom, kaže nije to strašno, ali ona tu ništa ne može, ne radi dermatologiju, nego najbolje da joj ja naručim iz Beograda neku mast nekog travara, to joj možda pomogne. A možda i ne.
Popijemo kafu i krenemo kući . Na rastanku skupim hrabrost i pitan, ako izokola:
- Kad ne lečiš dermatologiju, šta lečiš? Od čega si na primer lečila prethodnog pacijenta?
- Nije u redu da o tome pričam, al ne znaš čoveka, pa mogu da ti kažem. Lečim ga od impotencije.
- Kao ti ide? pitam. Jesi li videla neke rezultate?
- Svojim očima nisam videla. A on se vraća. Dakle, nečemu to služi.
Naravoučenije: Ukoliko se bela tehnika kvari sama od sebe u vašem prisustvu, najuputnije bi bilo da to pretvorite u zanimanje. Čuo sam da su najcenjeniji kursevi za bioenergetičare u Rusiji i Moldaviji. Brka sa gornjih slika je moldavski iscelitelj. Na prvoj je na delu, leči, a na drugoj je slikan kada je slučajno razgolićen ušao u kuhinju. Slika na vrhu je reklama novootvorene bioenergetičarske klinike u italijanskim Alpima.
Dejan Stanković
