Sa danom Sećanja

nikvet pn

Аушвиц, да. Тамо сам упалио свећу своме деди Радомиру. И петорици његове браће. Наше воштанице понео сам одавде. Одвело их '41. Није познато јесу баш тамо кости оставили него ето Аушвиц је симбол па ајде тамо.

А зашто сам то урадио негде тамо? Па зато што нема где овде. Јединственог места сећања на српске жртве двадесетог века нема, српски Јад Вашем не постоји. Те културе сећања у нас нема.

Слава твоме деди и његовој браћи !
Не знам да ли су тадашње Швабе довољно платиле ? Не знам да ли данашње Швабе осећају одговорност за зверства својих дедова ?
Оно што знам је да ја, без обзира на сву полит. коректност, им то нећу опростити никада. Ко хоће, нека изволи.

tasadebeli
верујем да у свему томе кључну и одлучујућу улогу ипак најпре има ово што смо причали о "старијим партнерима из ЕУ"

Нисам, нажалост, пропратио тај блог и сад стварно не могу, не желим да поверујем да ми Срби од некога морамо тражити зелено светло за обележје својим прецима!? Ко нама то брани, наши џелати претпостављам? И ако нам не дају онда ништа? Где се налази доња граница личног и националног достојанства?

Но добро, ако је тако онда толико и вредимо, и боље је да нас нестане. Стварно ме понекад дође срамота свога српства.


А овима капа доле:

Institut nacionalnog pamćenja Poljske

у холокаустологији

Институција, наука... ма не, није то за Србе.

Srđan Fuchs

Углавном, бес у холокаустологији је потпуно погубно оруђе по самог истраживача.

Верујем.

Мада треба овде рећи и то да се ни Емси ни ја не бавимо истраживањем.

Због тога се и не треба плашити да ће тај наш бес наудити научном приступу у холокаустологији.

Он је само сасвим нормална,природна, оправдана и разумљива људска реакција на те чињенице до којих су дошли истраживачи. Као што си то и сам рекао.

Зато и не треба да се устежемо и да се стидимо тог нашег беса и да га сакривамо...

Људски је то.

И не треба се плашити да ћемо Емси и ја у том нашем бесу прећи ону границу коју су прешли они који су изазвали тај наш бес.

Јер када би се то догодило, онда бисмо ми осталинисти као и они којих се гнушамо.

nikvet pn

Но добро, ако је тако онда толико и вредимо, и боље је да нас нестане. Стварно ме понекад дође срамота свога српства.

Нису то сви Срби. Само неки. И зато се не треба ни стидети.

Ја сам одавно рашчистио са тим...

Давне 1992. мој колега, професор француског језика Тохољ, Србин из Босне, старији од мене добрих двадесет година, чита новине у школској зборници једне од централних школа у Београду и каже:

"Ц, ц, ц! Ето какви смо ми Срби! Погледај каква зверства чинимо!"

Ја му рекох:"Па нису то, колега, сви Срби ти који чине зверства. То уосталом и нису Срби... То су само остаци нечега што би хтело да задржи своје привилегије из неког прошлог доба пошто-пото иако њихов брод одавно тоне. Па су, ето, лажима упрегли у тај свој циљ овај наивни, необразовани и необавештени народ...

Није у реду осуђивати читав народ због једног броја њих који се ионако већ одавно не осећају као припадници тог народа који се осуђује."

Заћута Тохољ, размисли мало, па рече:"Па јес, у праву си..."

Схватио је и сам да понавља неке мантре које му намећу исти ти који су и њега, образованог и паметног, упрегли да би постигли свој циљ - очување привилегија које су имали деценијама, па не би да их се одрекну.

Srđan Fuchs

tasadebeli

Зато и не треба да се устежемо и да се стидимо тог нашег беса и да га сакривамо...

Људски је то.

Треба да дођете овде до нас, у Јудеју, мало да гулимо крумпир заједно и да вас научи брат Ђедај Ђедо како се сублимира та врста емоције.

У секс?

Шалим се, шалим се... Само се зезамо.

П.С. - Кад год сам изгубио утакмицу играјући фудбал с друштвом рекреативно макар једном недељно читав живот до сада (а престао сам пре две-три године када су неки нови клинци на фудбалу почели да ме обилазе као бандеру толико брзо да сам од промаје почео и да зебем), ја сам у свлачионици имао обичај да кажем:

"Људи моји, како смо шугаво играли! Бесан сам к'о рис! Сад кад дођем кући, има све судове да оперем!"

Znaš ko je jedan od aktera tu, sa vrlo mračnim namerama (tebi izrazito dobro poznat, iz epohe počivšeg bivšeg šefa DS)?

Кто это?

Predrag Brajovic

tyson

Против те намере о Старом сајмишту као заједничком Јад Вашему Јевреја и Срба заиста не би ни требало ни смело да ико има ишта против...

Previše je to skupo i privlačno zemljište, tzv. lokacija, da baš niko nema ništa protiv ideje o spomen-obeležju.

4) Мало је то Старо сајмиште и на срамоту Србије, јер Недићева Србија је непорециво учествовала у свему томе.

Несрећна и окупирана Србија никакве благе везе није имала са логором на Старом Сајмишту. Тако мисле и у Израелу (довољно је прошетати се Јад Вашемом), па нема потребе да ви другосрбијанци измишљате и намећете неку нову историју.

Логор се налазио на територији тадашње Независне Државе Хрватске. Преко Министарства иностраних послова у Берлину, Немачка је затражила и добила одобрење да на тој локацији оснује логор. Услов који је НДХ поставила, је да у логору не буде српских стражара, и да се логор снабдева из Београда. Адаптацију простора је извела немачка грађевинска организација Тот.
Свим регистрованим Јеврејима у Београду је наређено да се пријаве у канцеларију Јеврејске полиције (Judenreferat). Између 8. и 13. децембра, Јевреји су спроведени преко понтонског моста у логор, у коме је број затвореника већ до 12. децембра био 5.281.
За команданта логора и његовог заменика су одређени СС потпоручник Херберт Андорфер и СС подофицир Едгар Енге, познат под надимком „Џелат“. Управа логора је била састављена од самих Јевреја, а имала је као задужење да брине о снабдевању логора и да се стара о организацији живота у логору.
Први командант логора је био СС капетан Форстер, који је директно учествовао у злостављању заточеника, а понекад их је и лично убијао. Почетком новембра 1942, заменио га је СС капетам Мајнеке, који ће остати на дужности до фебруара 1943. године. Њега ће заменити СС попроручник Шерцингер. Остаће упамћен као суров и безобзиран иако је на положају остао само два месеца. Почетком маја 1943, за команданта логора је постављен СС поручник Бекер. Он ће остати командант логора све до друге половине маја 1944, осносно док се логор налазио у немачким рукама.

apostata

Inače upravo danas Institut nacionalnog pamćenja Poljske objavljuje spisak čuvara i nadzornika Aušvica.

Objavljeno 9686 prezimena sa osnovnim podacima, negdje ima i fotografija.

U svom intervjuu direktor instituta Jaroslav Šarek je naveo da su ogromnoj većini u pitanju Švabe, a da onda idu Ukrajinci,Litvanci i Latvijci.

irvington

Predrag Brajovic

tyson

Против те намере о Старом сајмишту као заједничком Јад Вашему Јевреја и Срба заиста не би ни требало ни смело да ико има ишта против...

Previše je to skupo i privlačno zemljište, tzv. lokacija, da baš niko nema ništa protiv ideje o spomen-obeležju.

4) Мало је то Старо сајмиште и на срамоту Србије, јер Недићева Србија је непорециво учествовала у свему томе.

Несрећна и окупирана Србија никакве благе везе није имала са логором на Старом Сајмишту. Тако мисле и у Израелу (довољно је прошетати се Јад Вашемом), па нема потребе да ви другосрбијанци измишљате и намећете неку нову историју.ким рукама.

Što čovek manje zna ima veće ubeđenje u svoju istinu:

У извештају од 10.августа 1941. године, који је Јован Николић поднео шефу Одељења специјалне полиције види се активност Одсека у том периоду:

Господину

ШЕФУ ОДЕЉЕЊА СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ

Б е о г р а д.

У вези наредбе И.бр. 226 од 22.5.т.г., част ми је доставити следећи извештај о раду Отсека за Јевреје и Цигане у времену од 26.07. до 10.08.т.г.

Овај Отсек регистровао је до данас укупно 9.561 Јевреја и 679 јеврејских радњи. У времену од 26.07 до 10.08. т.г., пријавило се овом Отсеку 38 одраслих јевреја.
Укупан број регистрованих цигана код овог Отсека до данас износи 3.050. У времену од 26.07. до 10.08. т.г., није регистрован ни један циганин.
Овај Отсек такође води списак свих јевреја, који су напустили Београд по одобрењу или наређењу немачких власти, и таквих до данас има 148. У времену од 26.07 до 10.08. т.г. напустило је Београд свега 12 јевреја.
Овај Отсек путем својих органа води стални надзор над јеврејима и циганима, да ли исти носе жуту траку, као и то, ако се неко крије непријављен приводи га и предаје немачким властима Гестапо-у, ради даље надлежности. Исто тако води строги надзор о јеврејима о посећивању места за разоноду сваке врсте, као и на упражњавању сваког заната, осим оних који зато имају специјалну дозволу за рад и то, у не у отвореном локалу са улице, већ само у своме стану.
Овај Отсек свакодневно добија по 4-6 достава од стране Гестапо-а подношене против јевреја, да не носе траку, да нису пријављени и да се као такви крију. За сваку овакву доставу која се утврди, да одговара истини, немачке власти поступају најстрожије са оваквим лицима.
Поред овога, овај Отсек врши свакодневни распоред притвореника Управе града Београда кажњених присилним радом, који се упућују на рад по реонима и на другим местима према указаној потреби.
У вези наређења Министарства унутрашњих послова И.бр. 170. од 25.07т.г., до данас се пријавило овом Отсеку 2 . јеврејина наших држављана који су упућени из Врњачке Бање и 1. јеврејин држављанин Ч.М.П. који је упућем са Умке.

О предњем се извештавате с молбом ради знања и даље надлежносто

Поред наведених активности Седмог Одсека, једно од његових главних задужења било је трагање и хапшење одбеглих, скривених и непријављених Јевреја. У вези са тим шеф Специјалне полиције Илија Паранос наредио је 31.10.1941.године Одсеку да изврши контролу у београдским болницама ради евентуалног откривања Јевреја који су се тамо склонили.Поред VII одсека, хапшење и потрагу за Јеврејима вршио је и IV антикомунистички одсек у складу са делокругом свог рада, који је после обраде ухапшених по комунистичкој линији исте предавао у даљу надлежност VII одсеку. Исто тако је поступао и III одсек за странце и пограничну службу који је активност против Јевреја спроводио у оквиру својих надлежности. Тако је примера ради приликом бекства тројице Јевреја (Хинко Ревас, Душан Ревас и Ладислав Грински) из сабирног логора Топовске шупе на Аутокоманди 5. 11. 1941. године, који су већ сутрадан ухапшени од стране граничара приликом покушаја преласка Саве и прикључења партизанима, исти предати Специјалној полицији. Пошто се радило о „комунистичкој ствари“ њих је преузео IV одсек и после спроведене истраге ухапшеници су предати Одсеку за Јевреје који их је после саслушања, 10.11. 1941. спровео у Бањички логор.

ITD. ITD.

Latvijci

Letonci, po istočnosrpskoj varijanti

Eh, na koga je ! ... “iver ne pada daleko od klade”
Biće da je lepa na tatu, a pametna na oca!