Усамљености* (белешка на маргини)

kroz Fabebook da vide da nisu propustili neku sliku ljudi koje u stvari ne poznaju

Skoro bila priča, po svoj prilici u dobroj meri i preterana, po kojoj se opsednutosti svim mogućim Fejsbucima i njima sličnima ponekad mogu opisati i "efektom Dorijana Greja" - po kome je svima pružena mogućnost da negde tamo stvore svoju savršenu sliku, na kojoj su večito nasmejani, najpametniji i najzanimljiviji, na najboljim mestima i u najboljem društvu, i.e, na prvoj liniji fronta uspešnih :)

jinks

kroz Fabebook da vide da nisu propustili neku sliku ljudi koje u stvari ne poznaju

Skoro bila priča, po svoj prilici u dobroj meri i preterana, po kojoj se opsednutosti svim mogućim Fejsbucima i njima sličnima ponekad mogu opisati i "efektom Dorijana Greja" - po kome je svima pružena mogućnost da negde tamo stvore svoju savršenu sliku, na kojoj su večito nasmejani, najpametniji i najzanimljiviji, na najboljim mestima i u najboljem društvu, i.e, na prvoj liniji fronta uspešnih :)

Ja mislim da potreba za društvenim hiper-realizom ide mnogo dalje od toga, naglašena narcisoidnost i neprirodno vrćenje oko preglasne estetike je donekle privremeno.

Tj ide nešto ispred etike, pa "religioznosti" (čitaj vere u neke nadvremenske i istinske vrednosti koji te vade iz raznih gordijevih čorova moralnih partikularizama), ali sve to cupka u mestu do trčkara čekajući svoj "istorijski" trenutak.

A šta da radiš na plaži, možeš da čitaš Ljubavni Vikend Roman, Luna Kralja Ponoći, ili potegneš laka mobilnog, sa jako dragim i prijatnim ljudima ionako pričaš koliko god treba i nemušno, bez reči, oni ti podese prostor i vreme oko tebe da budu lepi i meki i bez preterane priče (dobro, de, Tasa i kolegos mu su malo profesionalno "deformisani" .

A i mislim da je Tasa samo izneo granične slučajeve, SNS su samo, kao što kaže drugo S, "uslužne" delatnosti koje nam pomažu da nađemo nove, nove-stare i stare prijatelje i ugovorimo lakše i brže zalet u neki kafanjering

tasadebeli

То се односи и на гомиле оних који се свакодневно закуцавају у мене на улици јер ме не виде, не постојим за њих, пошто су исувише заузети својим екранчићем?

(čitaj vere u neke nadvremenske i istinske vrednosti koji te vade iz raznih gordijevih čorova moralnih partikularizama), ali sve to cupka u mestu do trčkara čekajući svoj "istorijski" trenutak

Pročitao pre neki dan izreku, mislim na Tviteru: "Čovek ne živi sa lepotom i istinom, već sa drugim ljudima."

princi
ali ja stvarno nisam znao šta su .. nesebičnost i spremnost da se pomogne u nevolji dok nisam došao u Englesku

Живео 1992 у Патнију, SW2 (једна станица пре Вимблдона) и купим у радњи сину кревет и још пар крупнијих ствари, до стана 600м али не возе.
Понуди се човек да помогне, убацимо, довезе, унесемо у стан. Да платим - јок, пиће, сок - јок, насмеја се и оде.
По одећи и колима добростојећи, а наравно да је без грешке по нагласку препознао странца, али ето.
И данас се тога живо сећам, па ви видите.

Чудесно.
Сви имамо неке примере.

Ја се, радо, сећам властитог оца. Рецимо, после рата, он, велики партизан, ишколовао је све четнике из села (однос парт:четници у селу био 4:40). Кад кажем ишколовао, то значи да је поред нас петоро деце понекад у кући било још троје деце. Неких. Нечијих. По свим тим гарнизонима по којима смо се селили.

Овде, даље, моје блесави кум. (Све неки субјективни примери.) Чудесно несебичан човек. Па онда, мој пријатељ Крста Поповски. Па мој други пријатељ. Па мој друг, један, па онда и други -- људи имућни, и материјално и морално, они који другима помажу а не причају о томе.

Па даље, мој пријатељ, Хрват из Котора. (Волим да га зезам да је Хрват. Који је Црногорац, А Србин.) Мали-велики-највећи човек. Па неки момци и девојке који са мном раде. Има њих троје-четворо због којих и Цркву и Бога са њима понекад поштујем: ако вера почива на њима, а они су сви ревносни верници, мора да има нешто у тој вери, што ја не умем да видим.

Знам и неке сјајне странце. Либанце, Финце, Енглезе. Такође, имају и Хрвати једног човека, мада му је име Бранислав.

Не мислим да смо лош народ. Далеко од тога. Додуше, некад смо понизно гостољубиви, себични, надмени... Но, више је то што смо неуређени, распуштени. Неваспитани, у оном елементарном смислу. Цивилизацијски запуштени.

Људи су као огледала.

.. ko da telefoni imaju neke veze s tim..

I ovo (jedva nađoh): naučite da razumete svoju mladunčad... Legendarnog Zimbarda (Stanford prison experiment) klinci-nerdovi-geekovi u studiju su oduvali, sa njegovim teorijama kako im nešto fali. Must see video, ubija predrasude:

arianna

Bežimo od realnosti...

Zaključak ti je možda na mestu, ali na osnovu loših podataka --- negativna interpretacija fotke je skoro sigurno neispravna:

...[literary translator Lammie Oostenbrink] explained:

“There's another picture of the same group of kids, totally mesmerised by one of his {Rembrant} portraits.

“The kids used the iPhones as part of the tour of the museum. Special app… The interpretation of the photo was just wrong.”

TELEGRAPH

Ako nam je alat samo čekić, sve izgleda kao ekser:

I'm mad because it {autor priča o negativnom komentarisanju fotke} revealed some serious failures to me: a failure of empathy, about understanding these students, their lives and their needs and a failure of imagination, unwilling to imagine what else they might be doing on their phones.

Još fotki i priča iz Rijksmuseum-a

I think there's an enormous amount to be said for learning to just look at art.
I saw teenagers at the Rijksmuseum and plenty of other places learning to do just that (and a big shout-out to the Rijksmuseum education team who I saw engaging audiences of all ages and of course, to the abundant generosity of Rijksstudio projects)

I think balancing lives lived digitally and in the real world is a huge challenge for all of us.

Sa terena i mudro :)

još jedna posledica "želje za deljenjem" ... fenomenalan način da se skoro sve pretvori u lakrdiju I da se stvarnost prikaže iz samo jednog ugla ... u nekom periodu sam se skoro svađao sa raznim ljudima koji su mi uporno slali razne linkove, viceve, slike, videa I sl ... I to pod CC pa ti onda neko iz te grupe šalje nove I tome nikad kraja ... a sve sa idejom "da podelim" ...
pri tome apsolutno niko ne proverava verodostojnost ... u 99.99% slučajeva nema namere ali je rezultat poražavajući ... ljudi jednostavno veruju ...

perspektiva je tu

А јел' да да би нам овај свет у којем живимо био много бољи и лепши када би исти толикi број људи проводио исто толико времена користећи ове справе за образовање, а не искључиво за забаву?

To je valjda ono biblijsko prokletstvo, ko ima daće mu se, ko nema...jebiga..

Obrazovani i fejsbuk koriste za još obrazovanja, a oni drugi da pokažu torte sa svadbe....

tasadebeli

Качио сам је до сада пар пута на Блогу.

Ради се о разговору са Алесандром Бариком...

Не мораш да гледаш читаву емисију, али погледај само овај део, молим те,


од 31:50 до 36:30. (ЛИНК)

Pogledao sam ga i prethodnog puta, evo sada čak do 39:00

Daću ti svoje viđenje, nenašminkano i u jednom dahu:

Iskreno, ne osećam rezonancu ni sa jednom rečenicom i mislim da upravo on ima površan pogled na današnjicu, ljude, uopštava i nostalgiše kako već priliči matorcima, naročito onima koji su umislili da ih bog stavio na zemlju da nam pišu svoje mudrosti.

Da budem konkretan, kaže on, danas se ne čita Niče, Kerkjegor i šta još beše. Ko mu je uzorak za takav zaključak? Napaljeni tinejdžeri koje je video u prolazu ili gradskom prevozu?
Danas sve knjige možeš da nabaviš beskonačno lakše.
Dodatno, sva lica i naličja popularne kulture kao i izolovanih pogleda na svet se prikazuju milionima mladih, svuda i u svako vreme.
Banalno recimo i taj Niče može da se pojavi kad se pominje Hitler, pa tako zaintrigira beskonačno više njih u poređenju sa 10 štrebera od pre 50 godina koji su visili u biblioteci svaki dan
(inače, i ja sam u rodnom gradu visio u biblioteci mada sam sazrevao i uz ekrane).

I tako bez ikakvog podatka, "na osećaj" on "prodire" u nekakve dubine i širine društva, a u stvari stvara opsene jer napumpava svoja osećanja bazirana na krnjim podacima i staračkom raspoloženju.

Sad ćeš reći "e baš to, ovi varvari misle da su podaci bitni!" --- mislim, jesu bitni ako tvrdiš da izvlačiš pametne zaključke --- evo ti konkretan primer, koji recimo nije daleko od istine:
Neki 28-godišnjak sa pet ekrana, zombi u očima ovog pisca, u stvari je informisan sa više nezavisnih izvora, u strasti da pravilno promisli neko pitanje, planski gradi života u nasumičnom svetu, nešto postigao u nečem propao, načitao se sa pet ekrana o svojim greškama, komunicirao sa pametnijima od sebe, motivisao se slušajući najbolje, putovao po svetu, hramovima, posmatrao drugačije ljude, istraživao sopstveni um upijajući najinteresantnije kutke muzike i umetnosti, itd.
I sad dođe ovaj pisac, koji je sedeo u fotelji poslednjih 20 godina i čitao nanovo iste romane, da pametuje kako on zna i tog 28-godišnjaka koji je definitivno površni varvar i isprazni konzument jer ima ekrane i na polici mu ne stoji Faulkner, i pisac najbolje poznaje današnje društvo i svet i njegov televizor sa jednim kanalom je u stvari bila mudrost života.
Ma daj............

I taj neki Brin ili Gejts i koga je još napljuvao, to su ljudi inžinjeri, ne znam kakve veze oni imaju sa tim njegovim vizijama varvara i kulture. Stavio nauku u negativno svetlo jer mu smeta marketing i trgovina --- a to što zahvaljujući baš takvim tehnologijama danas svako može da objavi knjigu i pokuša da nađe svoje čitaoce, to ne spominje!! --- njemu bi najbolji bio "stari dobri" sistem kad dominirajuća izdavačka kući štampa knjižice neke njegove klike, jer eto on je puno čitao romane pa su njegove misli naše najveće blago.

tasadebeli

Да ли је Знање обавештеност о што већем броју информација због чијег броја се нема ни довољно времена ни довољно пажње да се продре у њихово право значење и да се човек упусти у њихову суштину (да оде у дубину, што би рекао Барико) или је ипак Знање обавештеност о неупоредиво мањем броју информација за које се самим тим има и много више времена да се човек упусти у размишљање о њима, у проницање суштине, у спуштање у дубину...

Igraš se rečju znanje, valjda je definisana u rečniku ;-)

Vidi Taso:
Najbolji ljudi današnjice daleko šire i dublje poznaju i razumeju svet i svoje oblasti delovanja nego najbolji ljudi piščeve idealizovane prošlosti.

Prosečni ljudi su po mnogim parametrima bolji danas nego pre, a cena koju plaćaju je više neizvesnosti, briga, potrebe dobrog organizovanja, što sve ide uz jaču povezanost sveta.

A oni na nižim lestvicama? U vreme televizora sa jednim kanalom su pakovali konzerve u fabrici i pisac ih srećno tapšao po glavi dok je prodirao u dubine života, dok danas takvi imaju bolji uvid u svet i živote drugih, jasnu želju i poneku mogućnost da se u durštvu pozicioniraju --- pa naravno da su postali upadljiviji i da jadnom piscu izmiču kad krene da ih tapše po glavi. Možda ga neko i priupita na osnovu čega mu je fotelja tako visoka a misli neviđeno duboke. E muke njegove.

Obrazovani i fejsbuk koriste za još obrazovanja, a oni drugi da pokažu torte sa svadbe....

Vidi dearTaso, ja ti fejs obožavam, mada sam se trenutno skinula s tog kreka. Jer, u jednom trenutku, godine 2010. mislim, FB mi je - aj da NE preteram - spasio život. Stiglo me neko zlo doba i ja otvorim profil, kad malo pomalo, primim se za sve pare. Ljudi se na fejsu nadju kao i u životu: po afinitetima. Moja umetnička priroda (wow) lako je, suviše lako, našla srodne duše pa razmenjujemo paintings&music.
I srodi se čovek s nepoznatim ljudima. Da, zaboravala da kažem da su moji fb friends isključivo ljudi koje lično ne poznajem, birano Od Oka, po postovima, po pameti, mojoj proceni njihove pameti.

Lokalno me ne interesuje, lokalno mi evo blog. I tviter.
Hoću reći da sam najveći fan neta i društvenih mreža. Ovo je, after all, 2017!

tasadebeli

Е, добро... Извини онда што давим.

Ma ne, lepo je što si postavio, ko će ako nećeš ti...

Напротив... Ни једну ружну реч он није рекао о варварима.

Ne slažem se, pridev "površan", "koriste loš italijanski", "rade sve samo zbog para", itd., zrači velikim prezirom.

али је много више фасциниран ониме што долази, чему идемо у сусрет у будућности.
Само ти ту његову реченицу ниси запазио можда зато што си површан?

Pa i ja sam samo fasciniran onime što on ne vidi u sadašnjosti a vidi u prošlosti :)
Taso, moj post jeste previše kritičan. Smatram da je to prihvatljivo radi polarizacije rasprave i isticanja slabih tačaka u njegovom rezonu.
Naravno da postoje realni uzroci njegove patnje i ja ih shvatam, ali mislim da se on prepušta negativnim osećanjima i izvlači uopštene i nategnute zaključke. Ne vidim u tome mudrost i dubinu.

А све заједно ти се није свидело јер си се препознао у тим његовим "варварима", па ти се тај назив није свидео?

Nisu mi se svideli oni pridevi, vidi gore.

"Varvari", u smislu germanskih plemena koja su ratovala protiv i uz Rim, su mi podjednako fascinantni kao i stari Rimljani i ljudske zajednice iz Amazonije. Neverovatan je raspon ljudskih potencijala.

Поготово оно о "конзумирању" (потрошњи) свега и свачега, културе, хране, вина, књига, других људи...?

Osoba A, koja je željna i sposobna da prodire u dubine života i sveta, može to mnogo bolje da postigne ako je izložena svemu tome nego ako sedi u fotelji sa tri omiljene doooobre knjige.
Osoba B, koja ima sve predispozicije da bude površna, verovatno i ostaje površna i zadovoljava svoje pećinske instinkte --- mada, povećana izloženost drugim ljudima i kutlurama ipak povećava šansu da i osoba B ponekad i u ponečemu zagrebe za nijansu dublje.

Јер варвари не стварају ради лепоте него ради захтева тржишта.

To se odnosilo na Brina, Gejtsa i Džobsa u videu. Sa izuzetkom poslednjeg, to su inženjeri, oni stvaraju zbog svoje strasti za čačkanjem i rešavanjem problema. Ponižavajuće je to poistovećivati sa parama.

Drugo, pisac varvare stavlja uz naučne principe, orijentisanost ka podacima, marketing (što je nauka stvaranja želje). Naučnici rade isključivo zbog svoje duboke posvećenosti a mnogi vođeni baš principom elegancije i lepote. Inžinjerski umovi zahtevaju podatke u potrazi za objektivnim istinama. Svi ti porivi nisu ništa manje plemeniti od piščeve potrebe da razume svoja osećanja, zpiše ih i uvali 100.000 kopija svoje knjige, sa sve referencama na Faulkner-a.

Moderni marketing je po definiciji "varvarski". Ali star je 100 godina i oruđe neizbežne ljudske trgovine. Varvari kojima je stvaranje u marektingu životna motivacija su mali isečak društva, lai shvatam da pisca iritira količina marketinga. Poenta je da ne treba potcenjivati sposobnost novih generacija da shvate kad im se uvaljuje nešto suptilno.
Osoba B (vidi gore) može lako da bude žrtva marketinga danas, ali u piščevo zlatno doba su milioni osoba B bili žrtve Hitlerovog marketinga, bez tvitera i sa jednim kanalom na TV-u --- zašto je to plemenitije?

Neki 28-godišnjak sa pet ekrana, zombi u očima ovog pisca, u stvari je informisan sa više nezavisnih izvora, u strasti da pravilno promisli neko pitanje, planski gradi života u nasumičnom svetu, nešto postigao u nečem propao, načitao se sa pet ekrana o svojim greškama, komunicirao sa pametnijima od sebe, motivisao se slušajući najbolje, putovao po svetu, hramovima, posmatrao drugačije ljude, istraživao sopstveni um upijajući najinteresantnije kutke muzike i umetnosti, itd.

И шта је тај "дваадесетосмогодишњак" добио из свега тога?

Ako je osoba A, onda je dobio puno, vidi argument gore.

(Знање, поседовање информација, није истовремено и мудрост. Мудрост је примењено знање, ако баш морам тако да кажем...)

To je tačno, ali imaš i naličje: nema mudrosti bez posedovanja adekvatnih informacija.

Моје искуство са тим "двадесетосмогодишњацима" до сада ми говори сасвим другачије...

OK, meni obrnuto.

Толики број њих је толико "плитак" и поред све те количине набифланих информација да њихово поимање овога света око нас иде врло често дотле да је чак и туђи људски живот вредан само онолико колико може њима лично да буде од користи.

Da li si siguran da su takvi, osobe B, danas brojniji nego ranije?

Сећаш се онога из Малог принца када сви одрасли људи, зато што су одавно престали да сањаре, виде само нацртани шешир, а дечак је у ствари нацртао питона који је прогутао слона?

Upravo danas ljudi ozbiljno izučavaju probleme razvoja sposobnosti, radoznalosti, edukacije dece. To je napredak po meni.
Ako misliš na to da je pre 100 godina svet bio naivnije mesto i život sličniji dečijim snovima, mislim da si u pravu, ali to isto znači da su ljudi onda bili u zlatnom kavezu, nekoj samodovoljnoj tuposti, zagledanosti u sopstveni pupak, ovako uopšteno govoreći.

(а морам овде да се оградим од овог твог назива јер се тема мог уводног текста уопште и не односи на неке генерацијске разлике, већ говорим и о људима млађим од мене и о онима старијим од мене и о онима који су мојих година)

Tako je Taso, izvini ako trolujem, iz videa meni izbija baš ta generacijska netrpeljivost.

Право да ти кажем, мени на часу не значи ама баш ништа кад ми клинци од свих информација које су покупили са нета о Вуку Караџићу (на шта сам их ја и упутио) саопште славодобитно једино информацију да је Вук имао дрвену ногу и велике бркове.

То није ни за двојку.

Idealna prilika da ih uputiš u opasnosti interneta, u problem nalaženja referenci, u moguće izvore informacija (biblioteke, online biblioteke, sajtovi poštovanih institutcija, guglov algoritam rangiranja rezultata, problem naučnog autoriteta i konsenzusa...)?

Fajnman (fizičar nobelovac) ima divne autobiografske priče o svom ocu, koji ga je u šetnji kroz šumu ubedio da nije bitno kako se ptica zove, već kako se ponaša i po čemu se razlikuje, pa su ptice posmatrali i izučavali --- kao rezultat, druga deca su ga ismevala jer ne zna da imenuje ptice, iako ona nisu imala ni trunku razumevanja nijedne jedine ptice.

Današnja deca bi uz pravilno razumevanje alata (poput youtuba) lako mogla da recimo razumeju dubinski mnoge ptice, za razliku od vršnjaka od pre 100 godina.

Jel problem onda u mogućnosti varvarskog konzumiranja youtuba ili u nemoći/nesposobnosti edukatora?

ОК, Бејби. Поштујем ја то.

I probaj.
Znaš kako je govorio Frojd?
Dok ne probamo, nećemo znati.
Mada ti mogu reći da nije lako skinuti se. Droga.

Bila ja u početku fb frend sa Ivanom Bevcem, pametnim i duhovitim Bevcem. Ubrzo on objavio da ODLAZI. I, stvarno! Još se nije vratio. Makar tako mislim. Nisam proveravala.

Е? И сви су ти пријатељи? Оно баш... Пријатељи?

Ne kapiraš fejs.

Али код мене није. Нисам ни помислио на неке разлике у годинама.

Надам се да се то јасно види и из уводног текста, а и из мојих коментара?

...

Не пледирам ја овде да треба да одбацимо технологију као такву... Напротив.

Da, sve je to jasno iz tvog teksta!
Nisam ti ni napisao da je tekst lep i jasan i da mi se dopada, a na polarizaciju me nagonio samo onaj pisac

Него позивам све да научимо како да је користимо за добробит свих, а не само малог одабраног круга људи.

To je možda srž našeg razgovora, da li te "mase prosečnih" dobijaju ili gube u modernim trendovima --- ti možda misliš da su dodatno zaglupljeni, otuđeni, a ja mislim da pored svih urođenih i nezaobilaznih manjkavosti "mase", možda može malo da joj pomogne veća izloženost ljudima, kulturama i informacijama.

Recimo, ta porodica što sedi za stolom i bulji u telefone --- ja mislim da je pre 20 ili 50 godina ista takva porodica sedela u tišini za večerom i buljala u televizor (jedan ekran).

Duboka boljka, ja mislim, je konsolidovanje klanova unutar internet zajednica (na forumima, tviteru, fejsbuku...), klanova u kojima ljudi uspešno zadovoljavaju urođenu potrebu da se okruže istomišljenicima i napajaju potvrdnim dokazima za svoja verovanja --- to je negativan trend nasuprot suštinskom potencijalu interneta.
Ali ljudi zbog toga sada postaju svesniji te svoje urođene manjkavosti, mladi o tome uče, problem je izašao iz zpaećka na svetlo i nadam se da će biti podložan popravci.

Али и "имати образа" као имати части, поштења, жеље за истином...

На жалост, рекох ти већ, искуство ме је научило да много њих које ми данас сматрамо образованима (дакле, и потенцијалним едукаторима у овом нашем случају, тј. питању) немају баш нимало образа.

To je tužno, ali uzrok u Srbiji je dugotrajno propadajući sistem, partokratija, a nije uzrok fejsbučenje, ja mislim.

Interesuje me, ono što sam pomenuo potrebu da se današnja deca obrazuju po pitanju prikupljanja informacija, njenih izvora, metoda istraživanja neke teme, autoriteta u znanju, pravilnog rezonovanja i diskutovanja, itd., da li ti smatraš da je to bitno, dovoljno bitno da mu se posveti par časova unutar svakog predmeta?

Najbolje se pamti ono što sam spoznaš, recimo pri pisanju eseja o Vuku Karadžiću --- pretpostavljam zato si im i zadao da ga istraže i napišu --- ali ko ih je naučio kako da pravilno spoznaju?

mesan

Fajnman (fizičar nobelovac) ima divne autobiografske priče o svom ocu, koji ga je u šetnji kroz šumu ubedio da nije bitno kako se ptica zove, već kako se ponaša i po čemu se razlikuje, pa su ptice posmatrali i izučavali --- kao rezultat, druga deca su ga ismevala jer ne zna da imenuje ptice, iako ona nisu imala ni trunku razumevanja nijedne jedine ptice.

Današnja deca bi uz pravilno razumevanje alata (poput youtuba) lako mogla da recimo razumeju dubinski mnoge ptice, za razliku od vršnjaka od pre 100 godina.

Ja baš volim imena ptica i smatram da su deo razumevanja te ptice. Ono što meni ne ide je pamćenje datuma istorijskih događaja (a naročito nevažnih, kao što su bitke).

Zato mislim da se ljudi previše olako uhvate za njegovu rečenicu "nije važno znati imena stvari" i onda idu okolo i govore "uuuu.... vidiš kako fizičar nobelovac kaže da se ne valja znati mnogo imena stvari jer to nije mnogo pametno", "jes vala" (mudro klimaju glavama)

Da su Fajnmanu išla imena ptica, bio bi biolog a ne fizičar, kao što ja nisam postao istoričar (a ni fizičar, kad smo već kod toga)

Pravi zaključak je da svakome neka grana nauke ide a druga ne ide, i da je ružno rugati se drugima što nisu dobri iz iste stvari kao ti
A to smo svi kao mali pročitali u onom stripu sa Švrćom kada se hvalisao da je najbolji u svemu, pa su mu doveli bolje od njega u svakoj disciplini

mudrost je samo fensi naziv za matorce ... ono, ne mogu ja to ali čekaj da ti kažem

sugarbaby

Е? И сви су ти пријатељи? Оно баш... Пријатељи?

Ne kapiraš fejs.

Svi imamo različite crte ličnosti, ona je očigledno jedna od onih kojima je važno da bude popularna u društvu.

Fejsbuk ima definiciju prijatelja, to su osobe koje kad nešto napišu na svom zidu ti to vidiš u svom feedu. Dakle kad otvoriš fejsbuk vidiš tekstove koje su napisale te osobe i sličice koje su te osobe odlučile da podele sa drugima (kao show and tell).

Apsolutno ne vidim situaciju da se neko pravi da mu je život bajan sjajan i da to pokušava da naturi drugima. Vidim dosta fotografija životinja i komentare nas ostalih (ok, orao belorepan, ko se pravi da mu je život bajan sjajan zato što je slikao orla belorepana? Svi smo slikali orla belorepana, sedneš na klupu između Kolosa i Grozne dece i orao kad-tad proleti), slike izgubljenih kučića (vlasnici plaču), slike nađenih kučića (jadnih izmrcvoljenih, svi pokušavaju da pronađu vlasnika), tekstove sa prosvetarskih grupa (jad i beda, ne želim više nikada da radim u školi), Amerikanci kukaju oko Trampa, mnogo vesti sa raznih onlajn novina (mrtvih labudova od gripa, lovci ubili jadnog vuka i hvališu se, slične strahote), pozive na razna dešavanja i slike sa dešavanja da vidimo ko je bio od ljudi koje znamo (stoje ljudi u džemperima i farmerkama i gledaju slike na izložbi) i da, ima i lepih slika inja, zalazaka sunca, trske u močvari.

Mislim da Tasa ume da proceni osobu po njenom pisaniju pre nego što je doda na spisak prijatelja. Meni su na spisku prijatelja (204 osobe) fini i dobroćudni ljudi sa kojima imam mnogo ukrštenih lajkova na FB grupama. Trenutno nema nikoga za koga razmišljam da ga izbacim, iako se za one sa dna spiska pitam da li uopšte koriste fejsbuk pošto se ne sećam da sam skoro čitao neki njihov komentar.

Jukie

Zato mislim da se ljudi previše olako uhvate za njegovu rečenicu "nije važno znati imena stvari" i onda idu okolo i govore "uuuu.... vidiš kako fizičar nobelovac kaže da se ne valja znati mnogo imena stvari jer to nije mnogo pametno", "jes vala" (mudro klimaju glavama)

Fer bi bilo čuti čitavu priču:

1) Otac mu je rekao da na pitanje "Kakva je to ptica?" odgovor "vrana" koji druga deca jedino znaju i nije odgovor, jer oni nepoznatoj pojavi samo dodeljuju proizvoljnu reč, nemaju objašnjenje niti razumevanje pojave.

2) Učenjem imena jedne ptice čovek najviše uči o drugim ljudima, o njihovim izborima. Ptica je uvek jedna, ista, a otac je hteo da ga poduči o njoj a ne o ljudima.

3) Posmatrali su sletanje i cvrkutanje neke ptičice, pravili hipoteze o tom ponašanju i proveravali svoja predviđanja. Ja mislim da je u domenu prirodnih nauka to zaista pokušaj odgovora na pitanje "Kakva je to ptica?", i time se bave i biolozi.

Kad dva biologa razgovaraju (na istom jeziku) njima je reč "vrana" skraćenica za knjižurinu već usvojenog znanja. Ta prečica nije primenjiva na decu.

Pravi zaključak je da svakome neka grana nauke ide a druga ne ide, i da je ružno rugati se drugima što nisu dobri iz iste stvari kao ti

Svakako mi nije želja da se rugam biolozima, niti mislim da je Fajnmanov otac uopšte tako nešto pokušavao.

mesan

Fer bi bilo čuti čitavu priču:

Evo matorog i uživo kako o tome priča:

vrabac_u_steni

mesan

Fer bi bilo čuti čitavu priču:

Evo matorog i uživo kako o tome priča:

Super, a u predavanju "What is Science?" iz 1966. godine, o kojem ne mogu da pronađem video, je rekao i ovo:

During those walks in the woods, I learned a great deal. In the case of birds, for example, I already mentioned migration, but I will give you another example of birds in the woods. Instead of naming them, my father would say, "Look, notice that the bird is always pecking in its feathers. It pecks a lot in its feathers. Why do you think it pecks the feathers?"

I guessed it's because the feathers are ruffled, and he's trying to straighten them out. He said, "Okay, when would the feathers get ruffled, or how would they get ruffled?"

"When he flies. When he walks around, it's okay; but when he flies it ruffles the feathers."

Then he would say, "You would guess then when the bird just landed he would have to peck more at his feathers than after he has straightened them out and has just been walking around the ground for a while. Okay, let's look."

So we would look, and we would watch, and it turned out, as far as I could make out, that the bird pecked about as much and as often no matter how long he was walking an the ground and not just directly after flight.

So my guess was wrong, and I couldn't guess the right reason. My father revealed the reason.

It is that the birds have lice. There is a little flake that comes off the feather, my father taught me, stuff that can be eaten, and the louse eats it. And then an the loose, there is a little bit of wax in the joints between the sections of the leg that oases out, and there is a mite that lives in there that can eat that wax. Now the mite has such a good source of food that it doesn't digest it too well, so from the rear end there comes a liquid that has too much sugar, and in that sugar lives a tiny creature, etc.

The facts are not correct; the spirit is correct. First, I learned about parasitism, one on the other, on the other, on the other. Second, he went on to say that in the world whenever there is any source of something that could be eaten to make life go, some form of life finds a way to make use of that source; and that each little bit of left over stuff is eaten by something.

Now the point of this is that the result of observation, even if I were unable to come to the ultimate conclusion, was a wonderful piece of gold, with marvelous results. It was something marvelous.

Svi imamo različite crte ličnosti, ona je očigledno jedna od onih kojima je važno da bude popularna u društvu.

talking to me?

"nije važno znati imena stvari"

U Betovena sam se zaljubila kad mi bilo 16, 17 godina, znala sve by heart. Tokom studiranja, u gostima kod prijatelja, muzika i domaćin krene da menja, ja uzviknem "Ostavi TO!", "Šta, voliš sonatu..", ja umukla, veze blage nisam imala šta se kako zove, volela celog betovena, posle shvatila da jesto važno znati ime, naziv.
Mada ne i bitno.

Jukie

...

Mislim da Tasa ume da proceni osobu po njenom pisaniju pre nego što je doda na spisak prijatelja. Meni su na spisku prijatelja (204 osobe) fini i dobroćudni ljudi sa kojima imam mnogo ukrštenih lajkova na FB grupama. Trenutno nema nikoga za koga razmišljam da ga izbacim, iako se za one sa dna spiska pitam da li uopšte koriste fejsbuk pošto se ne sećam da sam skoro čitao neki njihov komentar.

У праву си !
Најбитније је да су људи фини, а и доброћудни !
Успут --- рецимо, да mesan напише било шта, а несумњиво да се ради о паметном човеку, ја, једноставно то његово не могу да читам - па то ти је.

И хвала и теби и Хучију (и Јукију) за ову причу о фејсбуку јер мене тамо нема

Ma nema ni mene, tj skoro da me nema.

Otvorio nalog boga pitaj kad, koristio ga u par navrata pre par godina, kad sam tražio kuma što landara po belom svetu (trebao mi nešto, naravno:)), našao ga..i prestao da koristim taj nalog.
Skoro negde pokušam i skapiram da niti znam lozinku niti mail adresu sa koje sam otvorio nalog.

Otvorim novi tek tako, ne znam što.
Ali, naravno, kao i svi, znam čemu sve to može da posluži, i glupostima a i korisnim stvarima.

emsiemsi

Најбитније је да су људи фини, а и доброћудни !
Успут --- рецимо, да mesan напише било шта, а несумњиво да се ради о паметном човеку, ја, једноставно то његово не могу да читам - па то ти је.

A ja kao da te ne znam
kao da ti dugujem
puštam te u život svoj
i tvoje laži kupujem

Dođes samo kada teško ti je
odavno ti ništa sveto nije
suzu bi mi iz oka ukrao
nemam snage da ti kažem idi
da me ne voliš
i slep to vidi
ti me nikad i nisi voleo




A ima i narodnjak:



Sve je nestalo
Jesen nas rastrzala
U treptaju oka, znaš da sam to ja
Držiš bricu pri ruci
I ne vidiš ništa
Lažna ljubav obrnuta u čistu mržnju
Vetar peva žalopojku
Stapamo se u sivilu

Demon s jeseni
Neću odoleti
U suzama do večnosti
Okrenuo si se, licem po prvi put
Beži, trči, beži, trči
Samo tren i ostah bez ičega
Tvoj miris još pulsira preda mnom
Dan se svršio
Izgubio si u mene, svoju veru

tasadebeli

На похвалама!

И свима на учешћу!

Ništa novo na kugli zemaljskoj! Videti i biti viđen.Ponuditi se u najlepšem svetlu komšijama prijateljima i što da ne momcima i devojkama.

Ulica Kneza Mihjla pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.Korzo.Štrašta.Ako te nema u knez Mihajlovoj nema te nigde, ne postojiš.Ista folirancija kao na fejsu.Projekcija sebe u najboljem svetlu.
Viđao sam u prevozu i po neki poljubac između kuckanja po ekrančićima. Nikad nisam video da je neko poljubio mobilni.
19 vek.Debela istorija.
Bože koliko je ona bila dosadna dok čita knjigu a on bi da priča.Koliko je bilo ljubomornih na Tolstoja Ljermontova Dostojevskog.
Mobilni su mobilni moda je moda: a ljubav je ljubav.
Taso oprosti zbog ovih mojih zbrkanih misli.

tasadebeli
19:42 06.02.2017
Хвала!
На похвалама!

Zanimljiva su mi ova vaša pisanja. Ja fejsbuk koristim da bih stalno pričao sa ljudima. Ima mnogo ljudi sa kojima imam samo jedno zajedničko interesovanje i onda o tome pričamo u FB grupi na tu temu. Svima lepo, i ne stignete da dosadite jedni drugima kada se ispričate na tu temu pa onda ne znate šta ćete dalje; i može da se radi u preskoknim situacijama dok se voziš autobusom ili si između dve serije

49 41

Ipak, je to pasivno otudjenje - usamljenost.
Да, такав је и наслов текста.

Nismo se razumeli. Pod pasivnim sam mislio; leze, sede, stoje; nit zbore nit romore.
Aktivno voze razlicitim brzinama, uslovima... a bulje u prozorche, textaju il...

Koliko je zivota otislo zbog toga i svakog dana vise?!?
Texting, texting...
http://www.reuters.com/article/us-usa-train-crash-idUSN0152835520081002

U Kaliforniji se desio katastrofalni sudar vozova sa preko 80 mrtvih.
Rezultat istrage, (textao - taxirat vozach-inzenjer); proleteo kroz crveni signal.
Ubio sebe i 80 iza sebe.
Utvrdjeno, jer su se sjatili experti da nadju uzrok udesa.

Verovatno, sigurno se niko ne bavi uzrokom svakodnevnih, pojedinacnih udesa.

nask

Evo i ja buljim u ovaj moj eizo, čitam pisanija meni nepoznatog Tase umesto da .....

larisa_bg

Ajde bogati, šta dramite toliko.

Ima se može se.

Jok nego je bilo bolje kad su žene radile goblene uz petrolejku, a muški pevali uz vatru junačke pesme. Cvrc.

Naravno, i kakva petrolejka, svi uz vatru.

A što se, pak, tiče usamljenosti - usamljenost je jedino konstantno stanje naših odraslih života. Usamljenost treba prihvatiti. Ona je vazda postojala i postojaće. Samo menja svoje oblike.

Sad ozbiljno.

Nije u pitanju usamljenost, već otuđenost (i sve manje empatije).

milisav68

Nije u pitanju usamljenost, već otuđenost (i sve manje empatije).

Slažem se, često je tako.
A ponekad je i sasvim suprotno.
Imaš u gradovima puno usamljenih ljudi koji su veoma empatični, razumeju i svoju i tuđu usamljenost. I ne mešaju se u tuđe usamljenosti. Ali ih vide, iz daljine, prepoznaju i ne ometaju.
Ponekad mi se čak čini da je samoća novi oblik romantike. Romantika 21 veka. Praktikujemo samoću, na mesečini, ili pod svetlom stone lampe.