Teorije katastrofa

Predrag Brajovic

jel ti ovo čisto da ostaneš u temi?

Ih, bre, odmah se ljutiš?!No, te Talebove opaske nisu bez đavola. Malo su preterane, kao što je i Taleb preteran, ali ne bez osnova.Ekonomija nije nauka, u onom čvrstom smislu. Nema jednoznačne odgovore niti razrešenja.

pa ja ti i rekoh da vjerujem da ti taj dio nisi ni primjetio nego je trebalo da ti dočara kontekst u kome je sve napisano..
kanda nije uspjelo..

tadejus

Predrag Brajovic

jel ti ovo čisto da ostaneš u temi?

Ih, bre, odmah se ljutiš?!No, te Talebove opaske nisu bez đavola. Malo su preterane, kao što je i Taleb preteran, ali ne bez osnova.Ekonomija nije nauka, u onom čvrstom smislu. Nema jednoznačne odgovore niti razrešenja.

eno ga sad..
ljutim..
pa ja baš i kažem da sigurno nisi mislio ništa loše, nego prosto da ostaneš u temi..

mora li se preraspodela bogatstva uvek postizati nekim katastrofama,

docsumann

i uopšte se ne brecam. pobogu, pa vidiš li o čemu je riječ.zaskočila si moj komentar bez ikakve osnove, poslije mi objašnjavaš šta zapravo komentarišem?! i sad ispah još da sam namćor.evo, neću više o ovom nesporazumu. ionako mi je skroz besmislen.

pa jebatiga moram na nečiji komentar da repliciram, a ti si u ovom društvu najbenevolentniji pa sam replicirala na tvoj..

pape92

Ekonomija (kamate itd, zakoni tržišta itd) ima svoju matematičku osnovu, predvidivost. To znaju i inženjeri. (Pogotovu oni koji su držali časove matematike studentima ekonomije). Pažljivo sam pročitao sve komentare nsarskog, docsa i sopstvene, i niko ne ostavlja reč "ekonomija" usamljenom. "Socio-ekonomski" model, ili "društveno-ekonomski", to su termini koji se upotrebljavaju. Sam, re3cimo, pominjem predviđanje istorijskih događaja, tik nakon pojma "društveno-ekonomski". A i blog je na tu temu, da li su katatstrofe neophodne ili nisu ne za ekonomski, nego za ukupni napredak čovečanstva. Malo je diskusija skrenula sa katastrofa, ali zapravo i nije, radi se o mogućnosti da predvidimo i izbegnemo katastrofe. Ne možemo staviti znak jednakosti između ekonomije i istorije, iako su te dve stvari jako povezane. Ekonomija kao nauka ne opstaje u svom čistom obliku (osim na ograničenom prostoru i vremenu), već je vezana za politiku. Možda je zastarelo, ali nekad se predmet koji ju je izučavao, ovlaš u poređenju sa studijama ekonomije, zvao politička ekonomija, i taj pojam u svojoj suštini nije pogrešan.

princi

A i blog je na tu temu, da li su katatstrofe neophodne ili nisu ne za ekonomski, nego za ukupni napredak čovečanstva.

Zapravo nije, nego o tome mora li se preraspodela bogatstva uvek postizati nekim katastrofama, ili je to moguće postići neki drugi, civilizovaniji način. Iskreno, ne znam da li manja ili veća nejednakost prihoda i bogatstva doprinosi ukupnom napretku. Da, ekonomskom, ali ne znam za ukupni, sve sam veći skeptik, mislim da posle nekog trenutka cirkulisanje ideja i dobara postane samom sebi cilj, i da posle nekog stepena razvoj ekonomije ne mora doprinositi napretku društva. To je ona tačka kad se ljudi pretvaraju u konzumente, tj procesne kante za industrijske proizvode.

princi

1) što ljudi nedovoljno troše i 2) što produktivnost u principu ne raste..

Što kaže Harari dole, ljudi svoj osećaj sreće ne formiraju u skladu sa svojom trenutnom situacijom, nego u skladu sa očekivanjima onoga što će se dogoditi.

princi

Ali ekonomija jeste politički predmet par excellence. Mislim, ako pođeš od same definicije: nauka o racionalnoj alokaciji ograničenih resursa, u njoj je skoro sve politika. I "racionalno" (ko određuje šta je racionalno, šta optimalno, šta pravedno? ljudi, politika), šta su resursi (isto), koliko su oni ograničeni (isto, na primer nafta: to da li će se ona vaditi sa Severnog pola ili iz velikih okeanskih dubina je u principu politička odluka. Kao i sama odluka da se nafta koristi kao osnovni energent, uostalom).

pape92

Sve što sam rekao je da na ekonomske tokove utiču stvari koje nisu ekonomske, ali jesu političke. Za to mi ne treba nikakav faks, inženjerski ili ekonomski. Pomenuo bih još neke, ali da ne počnu da se vređaju i oni sa hortikulture. Naprimer: puč, atentat. Rezultati izbora. Iznenadno otkriće da je nešto što se prodaje kancerogeno. Te okolnosti se zatim preliju u ekonomiju kroz parametre koji su čisto ekonomski, ali uzrok im je ne-ekonomski. Stvar se više ne zove politička ekonomija, ok, naziv nema veze sa suštinom te pojave. (Nisam tvrdio da poznajem ekonomski deo ekonomije, sem nekih verovatno zastarelih ili elementarnih stvari pa i to silom prilika; izvinjavam se ako sam bio ciničan kad sam pomenuo časove).

princi

kad počne da se osjeća ekonomski ugroženo čini mi se da prestaje i da održava postojeći nivo društvenog razvoja i regresira, pogotovo ako su i pčekivanja negativna..

To je druga stvar. Što kaže Harari dole, ljudi svoj osećaj sreće ne formiraju u skladu sa svojom trenutnom situacijom, nego u skladu sa očekivanjima onoga što će se dogoditi. U tom smislu, svi živimo u budućnosti, jer očekivanja od te budućnosti formiraju naša trenutna emocionalna stanja.Ali, doći će trenutak, i on se vrlo brzo približava, kad dalji rast neće biti moguć. Ili, ako čoveka ufiksaš, daš mu neku drogu da ne razmišlja o budućnosti, ili da tu budućnost stalno vidi kao lujka, ružičasto, zašto ti onda treba ekonomski razvoj?

Na tom principu rade i dopamini. Dopamin se ne luči kad si ti zadovoljan, nego kad vidiš nešto što misliš da će ti pružiti zadovoljstvo

tadejus

pape92

nije problem u mjerenju (jer nije, to je samo mala komplikacija) ni u nedostatku dovoljno nelinearne matematike već u činjenicu da vakum boli uvo kako će metan da mu se rasporedi po jedinici zapremine a dočim kod ljudi postoji ta nezgodna stvar poznata kao slobodna volja..
jesi li ti uzeo u obzir razliku između objašanjavanja proteklih događaja i predviđanja budućih?Distinkcije koje nisu praktično različite su besmislene. Nepotrebno je da razmatramo postojanje ili nepostojanje slobodne volje, posao koji se obavlja vekovima, jer ne uvodi ništa novo. Inženjeri, tačnije matematičari ovde hoće da kažu kako je nemoguće napraviti matematički model po kome bi se predvidela društveno ekonomska zbivanja. Istorija, ako ćemo. Nemoguće je zbog previše varijabili, koje nisu tek tek jedno "x" više u jednačini (koje je determisano, samo nepoznatog rešenja), nego je njihov faktor nepredviljivosti prevelik, osim što im je broj ogroman. Slobodna volja je samo još jedno ''x'' više. Ako ćemo pravo, ne najvažnije. Pod pretpostavkom da postoji, slobodna volja je sama za sebe lako predvljiva sa velikim procentom verovatnoće. Inače, želja da se baš matematikom predvide stvari je, što bi rekli, imanentna ljudskom rodu. Jer matematiku smo mi "izmisili" i ako razumemo matematiku onda razumemo i pojavu koja je opisuje. Ovde smo samo ovlaš dotakli ovo pitanje, ali daleko od toga da je ono za lakonske odgovore.Želja da se predvidi budućnost (u glavnim crtama) postoji otkad je filozofije. Bilo je vremena kad se smatralo da je to otkriće "iza ćoška" (Viko, 18. vek). Međutim, jedna je stvar doći do obrasca istorijskih zbivanja (Hegel, Marks itd) a druga predviđati istoriju iz tih načela. Napredovanje matematike nam, uz lično iskustvo života kroz istoriju, daje objašnjenje zašto je to nemoguće. Matematičari i fizičari su takođe vrlo često vrsni filozofi, ne bez razloga. Na primer Ernst Mah, onaj koji nam je poznat jer je po njemu Mahoav broj dobio svoje ime, je jedan od tvoraca logičkog pozitivizma, filozofskog pravca koje je mnogima poznato iz Vudi Alenovih komedija.

ah
ono kad inžinjer ekonomisti objašanjava zašto je nemoguće predivdjeti ekonomsku budućnost..
a pri tome očigledno nema ni najblažu prdstavu šta je ekonomija, šta ekonomska promjenljiva, koliko ih tačno ima i na kom principu funkcionišu..

pa ukratko..
nema ih tako nevjerovatno mnogo..
mogu se podjeliti u sisteme ili ako hoćeš tržišta.. (ne, ne misli se na geografsku podjelu)
a pojedina tržišta je onda relativno lako modelirati..
ono što kvari napore jeste postojanje slobodne volje koja učini npr. (evo na primjeru ću pošto se očigledno ne razumijemo ni u najgrubljim crtama) da UK na referendumu odluči da napusti EU, da to onda pokrene raspravu o smjeni guvernera centralne banke, da to onda otvori mogućnost da ovog sutra zamjeni neko ko bi imao neki novi i drugačiji mandat, da sa tim mandatom novi guverner onda promjeni okvir monetarne politike, da to onda učini nevalidnim tri jednačine u npr. DSGE modelu koji Bank of England koristi za predviđanje kretanja ekonomskog sistema UK (a koji pokriva sve bitne, gorepomenute a prebrojive promjenljive modela) a što onda učini da se predviđanja modela učine pogrešnim (iako su sasvim dobro funkcinisala dok postavke sistema nisu promijenjene)..
u tom smislu model dobro opisuje prošlost..
model dobro opisuje i budućnost ali samo dok se ne promjene postavke sistema a o kojim promjenama naravno ne možemo da znamo unaprijed (ali možemo da imamo očekivanja koliko su vjerovatne)..
ukratko..
jako potcjenjuješ napredak i mogućnosti moderne ekonomije bez da o njoj znaš bar elementarno..
var model za koji si čuo inače nije ekonomski nego finansijski..

princi

dočim kod ljudi postoji ta nezgodna stvar poznata kao slobodna volja..

Evo, ima i kod bumara!

Ako mi imamo slobodnu volju, onda je imaju i oni.

princi

Pojedinačna slobodno volja nije upitna kao teorijski koncept. Pa tako ni kolektivna. Jasno je da bih mogao da čim završim ovo pisanje odem i razbijem vazu, uspomenu od pokojne tašte. Ali je isto tako jasno da to neću učiniti.
Protivnici koncepta slobodne volje bi tvrdili, ukoliki bih je razbio, da sam to ionako morao da uradim, a dokaz je jer sam to i uradio. Dokaz za to da to nisam morao da uradim (tačnije da sam morao da je ne-razbijem) je to što to nisam uradio. Nedokazljivo, ali nije u skladu sa razumom.

Čitav koncept slobodne volje je duboko religijski koncept povezan sa verom u postojanje ljudske duše. Pokažite mi epruvetu, menzuru u kojoj je izdvojena ljudska duša. U osnovi, ne postoji ništa osim biohemijskih reakcija i stimulusa iz spoljašnjeg sveta. Sve drugo je lirika za zaluđivanje. Zato sam gore i pomenuo bumbare. Ako mi imamo slobodnu volju, onda je imaju i oni.

Kao da krave, svinje, živina koju hranimo i gajimo sami da bi sebe prehranili, ili pokusni kunići i pacovi ne pate

Predrag Brajovic

nedržavna socijalna izdavanja

Šta su to "nedržavna socijalna izdavanja"?

nask

Ja mislio na još komentara, a ti na još kapitala. Odkad si ti Ivana tako materijalistčna.

ivana23

Inače mu je veliki promoter u svetu i, uopšte, anglosaksonskom svetu bio naš Branko Milanović. Vrlo velika zvezda, bio je i Corbynov savetnik, zajedno sa Varufakisom.

nask

Jel treba još Princi?

nsarski

Ali koliko divizija (gaziliona dolara) imaju Milanovic, Corbyn i Varufakis? Njihov uticaj na bilo sta ozbiljno na svetu je minoran.

PIKETIJEVA TEORIJA NEPODNOŠLJIVE, NEODRŽIVE NEJEDNAKOSTI U DRUŠTVU

Cilj knjige je, kako kaže Piketi, da uvek postoji alternativa, da uvek ima različitih načina da se organizuje društvo. Pogrešno je verovati da postoji samo jedan put, smatra on.

nsarski

Odlican primer i relevantan za diskusiju. Kad se pojavila ova knjiga na engleskom, u pocetku je hvaljena, a onda docekana na noz i zanemarena. Umesto da podstakne ljude na razmisljanje, ona ih je podstakla na politicku svadju.Moje objasnjenje ovog fenomena svadje je da "ekonomisti" i gomila drugih opsenara i trbuhozboraca koji se za ekonomiste izdaju imaju svoj agenda, ili conflict of interest. To je kao sto se godinama u farmaciji desavalo da neki dermatolozi, sa sve titulama, hvalama, nagradama, itd., hvale sampon za celavost ili kremu protiv starenja jer im je tako placeno da kazu. Stampali radove na temu, dobijali nagrade, lovu za istrazivanja koja potvrdjuju ono sto su placeni da nadju, itd. Slicno sa "ekonomistima".Piketi je covek s porukom koju niko nije zeleo da cuje.Preporucujem jedno lakse stivo koje sam, cini mi se, jednom postavljao: The self-destruction of the 1 percent, stampan u NY Timesu pre nekoliko godina. Tom glasilu Stejt Departmenta se ponekad i omakne da ovako nesto stampaju.

Samo sam rekao da je daleko od toga da je čovek anonimus i da ga ućutkuju.

Da, verovatno (ne verovatno, nego sigurno) ja nešto nisam razumeo, mada meni još uvek nije jasno ko ga zanemaruje ili ignoriše kad skoro svi vodeći ekonomisti sveta ili polemišu ili se slažu s njim.

Tebi se čini da su to političari

Obama je sigurno svestan pisanja Pikettyja i njegovih osnovnih teza. Po meni, ovo nije pitanje volje, ignorisanja i/ili svesti, nego kompleknosti i realnih mogućnosti.

princi

On nije Titan.

Iz ove perspektive, Obama se pre doima kao Veselko.

Ali, za svet - za svet, rekoh, ne za Shabana iz Kolorada, trenutno, rekoh trenutno, je mnogo bolji od one odurne zlobabe.

Da, držeći stvari o kojima je reč ovde, od zvekana se može očekivati samo dalje zaoštravanje.

blogov_kolac

A aktuelna poplava populizma i retrogradnih procesa u mnogim globalno bitnim zemljama po meni nije posledica tekucih problema, nego njihov generator. Proslogodisnji BrExit ili trijumf Trampa u USA, ili povratak Rusije na klasicnu imperijalnu politiku od pre tri godine bas kada su napokon ekonomski stali na noge (vise srecom, nego pamecu - zahvaljujuci visegodisnjimprenaduvanim cenama nafte), uopste nisu bili najlogicniji sled dogadjaja, vec skoro iracionalno pogresan izbor napravljen u tim drzavama, zbog kojih se iz temelja ljulja svet kakvog ga znamo.

koji misle da je normalno da se neko obuce u kostim ogromnog polnog organa i da ode

docsumann

prevelika muda smetaju mu da hoda

bene_geserit

docsumann

prevelika muda smetaju mu da hoda

Pa u pitanju su bili zenski polni organi a ne muski. A podjednako je inteligentno koji god da su.

opet dolazimo do toga kako je u Holandiji sa njenom visevekovnom kapitalistickom tradicijom sve to neuporedivo zdravije preraspodeljeno

ako mu se ne sviđa tax sistem

Uzgred, ko prati, i njemu je izašla nova knjiga: The Complacent Class.

edit: pazi stvarno! Blokiran! Majmun(i).

poslednjih dana uživam (ne sam!)

Video novog Jay Kaya? Malo se, što se ono kaže, ubucio.

joj, ovo ni drogirana ne bih mogla da slušam:)

među prosvetnim radnicima ovih što se, bože me sakloni primisli, bodu u venu!

Još gluplji, još podmukliji i još svirepiji

bocvena

među prosvetnim radnicima ovih što se, bože me sakloni primisli, bodu u venu!

jok, siromašni smo mi za te skupe navike:) ali volimo stilske figure.

ma te skandinavske serije su super! k'o neki udžbenici o zapadnoj demokratiji (npr danska "premijerka", slobodi štampe, tajnim službama, porodičnim tajnama...i o rusima! ali nisu to oni stari rusi...nego moderni:)

EDIT: ovo o muzici se odnosilo na fila kolinsa i dženezis...ni zaljubljena:)

Stari Genesis su suvo blago. To je k'o kad bi tebi došao đak i rekao: "Nisam pročitao Orlovi rano lete".

The French Revolution, by comparison a far less bloody affair, made more modest headway.

princi

"...They don’t become culturally identical to the native-born, but in terms of economic and social indicators, you couldn’t ask for a much better performance.

The assimilation problem in fact comes from the longstanding native-born Americans, often of more traditional stock. The country around them has changed rapidly, and they do not assimilate so well to the new realities. And since they are not self-selected migrants who know they will face hardship, they are not always so inclined to internalize a “suck it up” kind of attitude. Many complain, others settle into niches of failure or mediocre careers.

In this regard, encouraging the actual arriving immigrants to assimilate better or faster can make the actual assimilation problem worse, because it will change the home culture more rapidly too.

Often, the real impact of immigration is not on wages or electoral outcomes, but it is the assimilation burdens placed on some of the longer-standing traditional natives of the home country. And the more productive and successful the immigrants are, the more serious these problems may become."

Asimilacija nije problem imigranata, nego kod neprilagodljivih native-born: native-borns se ne mogu priviknuti na brzo menjanje sveta i stalno bi da idu nazad u bezbednu prošlost (tj u mamin womb).