Putovanja| Satira| Životinjski svet

Teorije katastrofa

princi RSS / 22.02.2017. u 16:51

Naleteh jutros na interesantan članak na temu stvari koje mogu rešiti narastajući probem income i wealth inequalityja- nejednakosti raspodele prihoda i bogatstva. Mislim, ono što je, po meni, trenutno goreći problem i što je osnovni i glavni uzrok bujanja ovih svih ludaka poput Trumpa, Faragea, Putina, Clintona, Le Pen je baš to: ogromno raslojavanje društva, sve veće bogatstvo koje je u rukama sve manjeg i manjeg broja ljudi.

Bogati, naravno, misle da im svo to bogatstvo po ovoj ili onoj osnovi pripada i riguju politički sistem da na vrh dovedu ljude koji nam pune glavama o neodrživosti welfare države, neodrživosti državnih škola, nemanja para za putnu, enrgetsku infrastrukturu, zdravstvene usluge i slično. Naravno, to je sve laž. Kad bi države, umesto što se zadužuju kod istih tih bogatuna prodajući im obveznice, istima naplatile porez i sprečile sklanjanje kapitala po tax havens, bilo bi itekako para i za puteve i za škole i za bolnice. Umesto toga moramo da prolazimo kroz ove glupave igre "drž'te lopova!" na koje se, interesantno, uvek nahvata dovoljno somova. Nekad je izmišljeni lopov "quango", nekad Eastern European, nekad Musliman, nekad Meksikanac, ali nepogrešivo se uvek sasvim dovoljan broj somova nahvata na tu udicu.

No ovo pisanije nije o somovima i bućkalima, nego o osnovnom i root problemu: kako rešiti problem neravnomerne raspodele prihoda i bogatstva? Ta neravnomernost direktno uništava i sam kapitalizam, jer manji disposable prihod znači i manju potrošnju; manja potrošnja znači manje proizvodnje, manje proizvodnje znači ekonomsku krizu i još veću mizeriju za sve veći broj ljudi. Spirala ekonomske krize, praktično. Elem, po ovom članku, željeno uravnoteženje se istorijski dokazano može postići jedino katastrofom. Da li je moguće da je ljudima nemoguće da dođu do razumnih rešenja razgovorom? Da li je zaista neophodno da se poubijamo i pokoljemo da bi shvatili šta je bolje za sve? Zašto nemamo neki gen za Pareto optimalna rešenja? Zna li neko za neka miroljubivija rešenja?



Komentari (459)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

princi princi 16:28 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

radikalni sam utopista, priznajem

Bilder, radikalni utopista.
svarog svarog 16:28 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Što su nešto "izuzetniji" od krava, pasa, majmuna, mačaka, delfina, guštera? :)


Ja sve mislim da kad ljudi (a mislim da ovde uglavnom pričamo o zapadnoj civilizaciji) stvarno pomisle da nešto zaslužuju samo zato što su ljudi, da ne treba da se izbore, zarade, osvoje, smisle hranu, zaklon, i sve posle toga, da onda izbijaju žešća njesra :)
svarog svarog 16:31 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

oni koji treba da brinu o svojim stanovnicima, građanima, glasačima, prije svega ljudima.


imam problem sa "brinu" i "svojim"
svarog svarog 16:33 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

princi
svako je sputan i određen samim sobom

Kao što rekoh, čovek ne postoji sam po sebi. Postoji samo kao deo mreže, zajednice. Mislim, ako pričamo o čoveku kao "svesnoj" jedinci, ne tom nekom skupu biohemijskih reakcija.


E hbg otfikario si mi rečenicu.
docsumann docsumann 16:34 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Mi mnogo više živimo kroz društvo nego što smo toga svesni. Čak i sama svest i identitet su, izgleda, uslovljeni "društvom". Mi postojimo kroz interakcije s ljudima. Bez njih smo ništa, gomila bespotrebnog mesa.


društvo je prije svega kultura. od kulture sjedanja za stolom za vrijeme ručka i služenja escajgom i isključivanja telefona u pozorištu, pa do kulture civilizovanog ophođenja sa saplemenicima, a i onim iz drugog plemena.
zatim kultura ponašanja na javnim mjestima, pa opet sve do visoke kulture i umjetnosti.
čovjek je biće kulture , baš kao i društva, politike, prirode.

a kultura je sva u obrascima, više ili manje profilisanim, suptilnim. izbrušenim vremenom, glačanjem glave od glavu, ko kod oblutaka u potoku.
docsumann docsumann 16:36 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

princi
radikalni sam utopista, priznajem

Bilder, radikalni utopista.


a ne, zbog hroničnih problema s ramenom ne treniram već više od godinu dana.

i imam strašan savjet za smršati (i do 30kg) - batalite teretanu!
princi princi 16:39 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

društvo je prije svega kultura. od kulture sjedanja za stolom za vrijeme ručka i služenja escajgom i isključivanja telefona u pozorištu, pa do kulture civilizovanog ophođenja sa saplemenicima, a i onim iz drugog plemena.
zatim kultura ponašanja na javnim mjestima, isključivanje mobilnog u pozorištu, pa opet sve do visoke kulture i umjetnosti.
čovjek je biće kulture , baš kao i društva, politike, prirode.

a kultura je sva u obrascima, više ili manje profilisanim, suptilnim. izbrušenim vremenom, glačanjem glave od glavu, ko kod oblutaka u potoku.

Ja kulturu shvatam šire. Mislim da je kultura, u osnovi, vera, religija. E sad, da li je to hrišćanska, muslimanska, ili ta liberalna vera u ljudska prava, slobodnu volju, to je druga stvar. Ali kultura je prevashodno vera. I to je osnova svakog ljudskog društva. Bez vere društva su haos. Da kažem, ta vera je neko vezivno tkivo. I ona je uvek sazdana na 80%-90% istine i 10%-20% onako, most weird ideja. Mora postojati taj element nadnaravnog, čudesnog, onostranog. Zato se i zove vera, :).
svarog svarog 16:40 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

princi
Ko je taj ko treba sve to da obezbedi

Društvo. Mi mnogo više živimo kroz društvo nego što smo toga svesni. Čak i sama svest i identitet su, izgleda, uslovljeni "društvom". Mi postojimo kroz interakcije s ljudima. Bez njih smo ništa, gomila bespotrebnog mesa.


Ja se sve slažem sa tobom, no društvo nije nešto "jedno". Društvo će da radi ono što dovoljan broj članova društva želi da radi, u izvesnoj meri čak i u tim diktaturama. I kao što je identitet pojedinca uslovljen društvo i društvo je uslovljeno pojedincima, ide u oba smera.

U stvari hoću da kažem da ako u jednom društvu jedan njegov deo, tj. upravljačka struktura, hoće da nametne tako neko humano rešenje da svi imaju struju, vodu, krov nad glavom i posao, to mora neko da plati. A ako taj neko neće to da plati, imaš konflikt u društvu i vraćamo se na temu tvog bloga
docsumann docsumann 16:40 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

svarog
oni koji treba da brinu o svojim stanovnicima, građanima, glasačima, prije svega ljudima.


imam problem sa "brinu" i "svojim"


ako se zadržiš na svjetskoj zajednici, problem svojine ("nad ljudima" se eliminiše.

ima brinuti, a ima i brinuti o.
docsumann docsumann 16:41 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

princi
društvo je prije svega kultura. od kulture sjedanja za stolom za vrijeme ručka i služenja escajgom i isključivanja telefona u pozorištu, pa do kulture civilizovanog ophođenja sa saplemenicima, a i onim iz drugog plemena.
zatim kultura ponašanja na javnim mjestima, isključivanje mobilnog u pozorištu, pa opet sve do visoke kulture i umjetnosti.
čovjek je biće kulture , baš kao i društva, politike, prirode.

a kultura je sva u obrascima, više ili manje profilisanim, suptilnim. izbrušenim vremenom, glačanjem glave od glavu, ko kod oblutaka u potoku.

Ja kulturu shvatam šire. Mislim da je kultura, u osnovi, vera, religija. E sad, da li je to hrišćanska, muslimanska, ili ta liberalna vera u ljudska prava, slobodnu volju, to je druga stvar. Ali kultura je prevashodno vera. I to je osnova svakog ljudskog društva. Bez vere društva su haos. Da kažem, ta vera je neko vezivno tkivo. I ona je uvek sazdana na 80%-90% istine i 10%-20% onako, most weird ideja. Mora postojati taj element nadnaravnog, čudesnog, onostranog. Zato se i zove vera, :).


rekao bih da je kultura operacionalizacija vjere o kojoj pričaš.
docsumann docsumann 16:45 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

U stvari hoću da kažem da ako u jednom društvu jedan njegov deo, tj. upravljačka struktura, hoće da nametne tako neko humano rešenje da svi imaju struju, vodu, krov nad glavom i posao, to mora neko da plati. A ako taj neko neće to da plati, imaš konflikt u društvu i vraćamo se na temu tvog bloga


društvo bi trebalo da stimuliše i omogućava čovjeku za teži nečem većem od suve egzistencije.
ali ona nikome ne bi smjela biti uskraćena.
svarog svarog 16:46 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko


ako se zadržiš na svjetskoj zajednici


A šta ćeš sa ljudima koji neće u tu svetsku zajednicu, pa bi čak i poginuli (ubili) zbog toga?
docsumann docsumann 16:48 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

svarog

ako se zadržiš na svjetskoj zajednici


A šta ćeš sa ljudima koji neće u tu svetsku zajednicu, pa bi čak i poginuli (ubili) zbog toga?


e, za to preporučujem Lijevu Ruku Tame od Ursule LeGvin.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 16:57 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Ali kad zagrebeš malo, ti u stvari ukapiraš da Walmart itekako rabi tog poreskog obveznika. Jer, po čemu ide ta logistika? Gde su ta skladišta? Za sve je to potrebna infrastruktura. Odakle se plaća infrastruktura? Iz poreza. Ko plaća taj porez? Isti onaj baja koji kupuje u Walmartu. I sad, Walmart isisava svoje profite iz te infrastrukture, pri čemu je sav teret njenog održavanja na poreskom obvezniku. Na taj način. Naravno, država je ta koja mu to omogućava.

Ovo je jedna od osnovnih teza Roberta Frenka:
Robert H. Frank
Why Luck Matters More Than You Might Think
[i]When people see themselves as self-made, they tend to be less generous and public-spirited.
Prema tome, u ekonomiji i društvenim naukama, svaka teorija može 'ladno naći svoj skup činjenica.

U ekonomiji gotovo svaka mera ima najpre dispoziciona svojstva: u jednom okruženju i sistemu radi ovako, daje jedne efekte, u drugom daje druge. Verovatno da se u nelinearnim sistemima ne može očekivati linearni efekat. Primer? Eto, ono besomučno štampanje para u svetskoj ekonomiji, koje nije dalo klasične ekonomske efekte, kao u majčici Srbiji -- inflaciju. Naprotiv.
Što se tiče oporezivanja kapitala, neće moći sve dok ne bude neka svetska superdržava sa zajedničkim poreskim uređenjem pa da nema kapital kud da utekne. Ovako neka država može da razreže porez, ali druga će to da vidi šansu da privuče kapital pa ga spusti.

Suština, radi se na tome, doneti su već EU neki propisi koji idu u tom pravcu. (Uzgred, Gejts predložio porez na robote, dodatni: jer ukidaju radno mesto ljudima.)
jer će taj W nasljednik da sroka i sebe i svoju porodicu i svoju zemlju i svoju planetu prije nego što ukapira da nije optimalno po društvo (a time ni po njega) da gomila milijarde dok mu rođeni zaposleni zavise od poreskih obveznika bez kojih bi krepali od gladi.

Vrlo znimljiva stvar: Evropa je daleko više zemlja starih bogatstava, porodičnih, dok je Amerika zemlja novih bogatstava, self-made preduzetnika (Gejts, Bafet, Brin, Šečerni Breg...) Suprotno logici (razmaženi i sebični naslednik), kontinenet starih bogatsatva ukazuje veću socijalnu skrb nego Novi kontinent.
docsumann docsumann 17:01 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Verovatno da se u nelinearnim sistemima ne može očekivati linearni efekat.


ipak može.

nelinerani sistemi mogu da imaju opsege u kojoj im je statička karakteristika linearna.
princi princi 17:02 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Verovatno da se u nelinearnim sistemima ne može očekivati linearni efekat. Primer? Eto, ono besomučno štampanje para u svetskoj ekonomiji, koje nije dalo klasične ekonomske efekte, kao u majčici Srbiji -- inflaciju.

1) Nije problem nelinearnosti nego kompleksnosti društvenih sistema. Problem su oni kompleksni agenti. Ti kad agentu daš informaciju, on formira svoju volju i na nepredvidljiv način menja svoje akcije. Nije čovek elektron, dipol ili molekul idealnog gasa da znaš kako će se ponašati u spoljašnjem polju ili pri nekoj temperaturi. Ili, što bi Biljka rekla, nije smrt biciklo...

2) Razlozi zbog kojih se štampaju pare u USA i EU su potpuno drugačiji od onih u Srbiji, pa prema tome ni efekti prividno istih mera ne mogu biti isti. Ali to znamo. Problem sa ekonomijom i društvenim sistemima je u onom što ne znamo, a za to se moramo vratiti na tačku 1.
princi princi 17:03 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

docsumann
Verovatno da se u nelinearnim sistemima ne može očekivati linearni efekat.


ipak može.

nelinerani sistemi mogu da imaju opsege u kojoj im je statička karakteristika linearna.

Da, baš počeh da pišem o tome. Hvala docs.
rade.radumilo rade.radumilo 17:04 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

nisu.. mnogo su bliži Americi.. Irska je na samom dnu po procentu BDP-a koji se troši kroz budžet.. ako me sjećanje ne vara Irska je bliža procentu od 30% a Skandinavija 50%


Ne baš. Irska ima niske poreske stope, pa je stoga i mali procenad BDP-a koji se odvaja u budžet. Sa druge strane, Rep. Irska ima mali broj stanovnika (svega 4 miliona), mala izdvajanja za vojsku i slično. Zapravo, ovde su obalska straža i pomorske spasilačke službe, kada ih sve sabereš, brojnije od vojske. Daleko su i potrebniji.
Poreska stopa je progresivna, pa tako oni sa niskim prihodima plaćaju najmanju stopu itd. U odnosu na ostale zemlje EU, sve stope su niže, čak i one najviše.
Država garantuje određen nivo primanja za porodice. Ukoliko porodica ne ostvaruje taj dohodak, država "dopunjuje". Tu su zatim i dečiji dodatak itd.

Pri tome, Irska je, mislim, i prva zemlja OECD po emigraciji (druga je UK). Kod njih čim je kriza, Irci se pokupe i zapale, što za Kanadu, što za Australiju.


Ali se i vraćaju. Irska dijaspora je ogromna. Preko 40 miliona Iraca (onih koji se izjašnjavaju barem delimično kao Irci) živi izvan ostrva. Ukupno na ostrvu živi svega 6.2 miliona stanovnika. Pre velike "krompirske" gladi polovinom XIX veka, na ostrvu je živelo 8 miliona stanovnika. Još se nisu oporavili od te nesreće.
Uglavnom, ovde je pečalba stil života. Ryanair je izgradnju imperije započeo na letovima Irska - Britanija. Više letova ima na relaciji Dablin - London nego autobusa na relaciji Beograd - Novi Sad. Često karte mogu da se kupe po otprilike istoj ceni. Šta više, Ryanair najviše zarađuje upravo od "gastarbajterskih" linija. Otuda su i prve linije iz Niša takve.
princi princi 17:04 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Sad se malo i ofiram. Sledeći blog će biti o informaciji, podacima i smislu.
svarog svarog 17:06 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Vrlo znimljiva stvar: Evropa je daleko više zemlja starih bogatstava, porodičnih, dok je Amerika zemlja novih bogatstava, self-made preduzetnika (Gejts, Bafet, Brin, Šečerni Breg...) Suprotno logici (razmaženi i sebični naslednik), kontinenet starih bogatsatva ukazuje veću socijalnu skrb nego Novi kontinent.



Amerika ima najveća nedržavna socijalna izdavanja (kao %BDP)
princi princi 17:06 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Poreska stopa je progresivna, pa tako oni sa niskim prihodima plaćaju najmanju stopu itd. U odnosu na ostale zemlje EU, sve stope su niže, čak i one najviše.
Država garantuje određen nivo primanja za porodice. Ukoliko porodica ne ostvaruje taj dohodak, država "dopunjuje". Tu su zatim i dečiji dodatak itd.

Ne znam koliko znaš o tome, ali Irska je do relativno skoro, mislim do 2008. bila neto recipient pomoći EU, i to vrlo značajan. Te subvencije su iskoristili da naprave puteve po zemlji, povezali su svaka dva jebena sela (i prebacili EU pare na račune lokalnih izvođača). Videćemo kako će se priča odvijati u budućnosti.
rade.radumilo rade.radumilo 17:16 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

jbt rado jel moguće da ti ne provaljuješ da sva poenta priče o W i jeste problem preniske "minimalne cijene rada"..


Naravno da jeste, ali tu dolazimo do sledećeg pitanja:
- Zašto je minimalna cena rada u SAD niska?
Zanemarimo, za trenutak Walmart, koji izvrdava i tu minimalnu cenu rada i konstantno se vuče po sudovima.

i tu ako se ne umiješa država..
e pa ne ispadne lijepo..


Država je pokušala da se umeša. Obamina administracija je pokušala da uvde određene socijalne reforme u SAD. U roku od dve godine, Demokrate su izgubile većinu u Kongresu, a sada su tako potučeni na izborima (ne mislim na Trampa) da je pitanje kada će ponovo moći da računaju na većinu u bilo kom domu.
Naravno, u saveznoj državi Washington, će minimalna cena rada ostati i dalje najveća u SAD, a u Sijetlu dupla od federalnog minimuma. Međutim veći deo države se izjasnio protiv povećanja minimalne cene rada, protiv zdravstvenog osiguranja za sve.

al ima dovoljan broj rada i beneta kojima se čini da bi baš bilo super samo da nema te države..
i jbg..
tako je onda kako je


Ameri, obično, sve živo rade drugačije od Evropljana. I jedni i drugi se "kunu" u svoj način. Međutim, nisam primetio da je u totalu nekom tu bolje ili gore.
rade.radumilo rade.radumilo 17:20 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Ne znam koliko znaš o tome, ali Irska je do relativno skoro, mislim do 2008. bila neto recipient pomoći EU, i to vrlo značajan. Te subvencije su iskoristili da naprave puteve po zemlji, povezali su svaka dva jebena sela (i prebacili EU pare na račune lokalnih izvođača). Videćemo kako će se priča odvijati u budućnosti.


Čuj sela, pa njima gradovi nisu imali pristojne puteve do drugih gradova. Irska je do ulaska u EU bila užas jedan siromašna. Mnogi delovi Irske su to i dan danas. Takođe, dobrano su "pukli" 2008, jer su dosta para investirali u Američki bankarski balon koji je pukao. Međutim, za razliku od ostalih PIIGS, oni su ekonomiju oporavili, nezaposlenost je u konstantnom padu a dugove MMF-u su otplatili.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:16 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Amerika ima najveća nedržavna socijalna izdavanja (kao %BDP)

Ako u to ide medicinska nega, Amerika ima ubedljivo najveće izdvajanje u svetu u tu svrhu. Samo -- medicinska nega u Americi jako malo ima socijalnu i common good notu, već je najpre biznis. I to veliki. Plate medicinskog osoblja, doktora osobito, jesu astronomske, a bolnički dan ume da košta kao garsonjera u Vranju.

Tako da bih voleo da mi pojasniš.
Zašto?
Evo tabele državne potrošnje (public spending) u procentima u odnosu na GDP -- Amerika tu nikako stoji, pa otuda zvuči neobično tvoja konstatacija:

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:17 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

docsumann
Verovatno da se u nelinearnim sistemima ne može očekivati linearni efekat.


ipak može.

nelinerani sistemi mogu da imaju opsege u kojoj im je statička karakteristika linearna.

Verovatno da se u nelinearnim sistemima ne može očekivati linearni efekat.

princi princi 18:26 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Verovatno da se u nelinearnim sistemima ne može očekivati linearni efekat.

Čisto iz radoznalosti, kad citiraš sebe, kako biraš šta ćeš podvući?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:31 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

esto karte mogu da se kupe po otprilike istoj ceni. Šta više, Ryanair najviše zarađuje upravo od "gastarbajterskih" linija.

Malo skretanje sa teme (meni je sledeće bilo fascinantno): tako jeftine karte omogućene su novim tehnolgijama, najpre. Naime, moderni mlaznjak po čoveku maltene troši manje goriva na 100 kilometara nego da se tog čovečuljka prevezao kolima. Uzgred, avionsko gorivo prodaje se kompanijama jeftinije nego benzin pojedincu, to se podrazumeva. Otuda su avionske kompanije (bar u USA) prošlih godina, usled niske cene goriva, ostvarile strašne profite.

POTROŠNJA u litrima NA 100km po PUTNIKU
Bombardier CSeries 300 1,92L na 100km po sedištu (kategorija dolet do 1200km)
Bombardier CS300 1,85L na 100km po sedištu (kategorija dolet do 1900km)
Boeing 737 MAX-8 2,13L na 100km po sedištu (kategorija dolet do 5560km)
Boeing 787-9 2,31L na 100km po sedištu (kategorija dolet do 14100km)
princi princi 18:36 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Otuda su avionske kompanije (bar u USA) prošlih godina, usled niske cene goriva, ostvarile strašne profite.

Ne, profite su pre svega ostvarile zbog monopola, jer nema slobodnog tržišta.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:41 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Ne, profite su pre svega ostvarile zbog monopola, jer nema slobodnog tržišta.

:)))))))))))))))

Pa taj monopol je postojao i pre deset godina, profita -- manje ili niđe!
Uzgred rečeno, da ne linkujem, samo sam citiro neku od analiza poslovanja avio-industrije, koju sam iščitao jer se Air Serbia ubulila, a Voren Bafet prethodnih godina pomerio deo svojih investicija u avio prevoznike.

Da se ne smaramo dalje. da pogledamo svetsku scenu:
RYANAIR FULL YEAR PROFIT RISES 43% TO €1,242M

IATA - Another Strong Year for Airline Profits in 2017
This will be the third consecutive year (and the third year in the industry’s history) in which airlines will make a return on invested capital (7.9%) which is above the weighted average cost of capital (6.9%). These three years are the best performance in the industry’s history—irrespective of the many uncertainties we face. Indeed, risks are abundant— political, economic and security among them.
princi princi 18:49 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Pa taj monopol je postojao i pre deset godina, profita -- manje ili niđe!
Uzgred rečeno, da ne linkujem, samo sam citiro neku od analiza poslovanja avio-industrije, koju sam iščitao jer se Air Serbia ubulila, a Voren Bafet prethodnoh godina pomerio deo svojih investicija u avio prevoznike.

Ali pre 10 godina si na američkom tržištu imao bar 7 ili 8 velikih avioprevoznika. Danas ih ima svega 3 ili 4. United i AA su bili 2 prevoznika. Danas su 1. Da si pre 10 godina godina imao 3 ili 4 airlines, profiti bi bili isti, nezavisno od cene nafte.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:56 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Ali pre 10 godina si na američkom tržištu imao bar 7 ili 8 velikih avioprevoznika. Danas ih ima svega 3 ili 4. United i AA su bili 2 prevoznika. Danas su 1. Da si pre 10 godina godina imao 3 ili 4 airlines, profiti bi bili isti, nezavisno od cene nafte.

Okej, kad ti kažeš, verovatno ovi iz IATE ne kapiraju baš najbolje stvari kad kažu:

Expected higher oil prices will have the biggest impact on the outlook for 2017. In 2016 oil prices averaged $44.6/barrel (Brent) and this is forecast to increase to $55.0 in 2017. This will push jet fuel prices from $52.1/barrel (2016) to $64.9/barrel (2017). Fuel is expected to account for 18.7% of the industry’s cost structure in 2017, which is significantly below the recent peak of 33.2% in 2012-2013.

© International Air Transport Association (IATA) 2017. All rights reserved.
princi princi 19:00 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Pa jel ti znaš šta je IATA? Udruženje Svetskih avioprevoznika. Zašto bi oni ukazivali na pogubno dejstvo monopola na potrošače?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:02 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Pa jel ti znaš šta je IATA? Udruženje Svetskih avioprevoznika. Zašto bi oni ukazivali na pogubno dejstvo monopola na potrošače?

Zamisli da ja iz Beograda a ti iz Toronta nastavimo ovu besmislenu raspravu i petlić-nadjebavanje?
Jesi li zamislio?
E, ja nisam.
princi princi 19:05 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Predrag Brajovic
Pa jel ti znaš šta je IATA? Udruženje Svetskih avioprevoznika. Zašto bi oni ukazivali na pogubno dejstvo monopola na potrošače?

Zamisli da ja iz Beograda a ti iz Toronta nastavimo ovu besmislenu raspravu i petlić-nadjebavanje?
Jesi li zamislio?
E, ja nisam.

Ne, potpuno si pogrešno shvatio, ovo nije nikakvo nadgornjavanje, nego ti samo ukazujem da IATA štiti interese avio industrije, mislim, to je svrha njenog postojanja, nikakvi interesi običnog građanina, putnika. I da, stvarno ne razumem zašto o tome diskutujemo. U ovom kontekstu totalna besmislica.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:14 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Izašla nova knjiga Krste Popovskog:



Ina
Krsta Popovski
pape92 pape92 20:28 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann

zemljanin

podriva termodinamičko objašnjenje ekonomskih modela.


LOL. pa ako se vratite na početni komentar @nask. videćete da je krenulo kao zajebancija ... mogao sam I elektromagmetizam da uvedem ... posle se uozbiljilo


zato sam i sačekao da prođe zajebancija


e onda dobro


Pokušaji da se predvidi tendencija raspodela bogatstva imaju ambiciju da budu egzaktni. Ili nemaju? U svakom slučaju, matematika se koristi kako u fizici tako i u društvenim teorijama i ekonimiji, pa zašto ne bi pokušali da napravimo paralele. Bar da vidimo zašto su pogrešne. Sad već jebiga, moram opširno.

Bogatstvo se nominalno izrađava u valuti, nekretninama, radi se o merljivoj stvari. Međutim, novac samo pokazuje temperaturu, a treba govoriti o toploti, ne temperaturi, ako ćemo na termodinamiku. Šta bi bio ekvivalent toploti?

Od sto ljudi koji imaju jednak imetak, jednan među njima taj imetak uveća. Ili je otkrio nov izvor imetka, ili je ubedio druge da mu daju deo svog, ili ih je opljačkao ili sve to zajedno. Za to je upotrebio moć. Moć koju mu daje inteligencija, oružje, sreća, hrabrost, podlost, a čim je završena "prvobitna akumulacija" moć izvire iz samog položaja i količine stečenog bogastva. Uzročno posledična veza sa drugim ljudima, količini, opadanju ili rastu njihove moći naravno igra ulogu. Ta "moć" je ekvivalent toploti, odnosno energiji u fizici.

Svaka baba na bilo kojoj pijaci sveta zna da se novac pumpa. Stvara se bukvalno ni iz čega, ali svejedno ima upotrebnu vrednost, za njega se može kupiti (sve sem ljubavi). Kako, zašto: jer neki ljudi imaju moć da to čine. Dakle, nije baš ni iz čega, nego kao posledica posedovanja moći da se to čini. "Ljudska moć" je taj element koji se ne menja od vremena kada je novac bio školjka. Ali nije element koji možemo da podredimo termodinamici. Tako ne možemo ni predvideti trend podele ne dakle novca, nego moći, sem u grubim crtama (biće nesrazmeran). Tražiti matematički najverovatniju raspodelu te moći, koja naravno ogromnom većinom leži u topuzu – ali i topuz je nepredvidiv, drugim rečima podvesti je pod zakone termodinamike zaista je nemoguće. Mada pokušaji u tom smislu, iako neegzaktni, daju obrise.

Sve se može posmatrati i kao ne-zatvoren sistem, ali ne u klasičnom smislu te reči, nego kao sistem koji naizgled nije zatvoren jer je u stanju da samogeneriše svoju glavnu odrednicu ("moć". Najzad, ako uzmemo u obzir prirodne pojave van uticaja čoveka, onda sistem ni formalno nije zatvoren. Ako bi bilo moguće zatvoriti ga, mogli bi smo razgovarati o termodinamici kao oruđu.

Pararlela se može naći u mehanici fluida. Tu važe zakoni termodinamike. Ali, budući da je mehanika fluida zapravo uprošćavanje zakona po kojima se kreće svaka pojedinačna čestica koja čini fluid a u zavisnosti (i) od interakcije sa drugim česticama pa tako za svaku, ti zakoni moraju u svojem opštem obliku imati karakteristiku verovatnoće. U ogromnoj većini slučajeva postojeće formule su dovoljno dobre, odnosno verovatnoća da neće tako biti kako kaže formula teži nuli, pa tako znamo da će avion sigurno da ima uzgon itd. Ali to su samo molekuli. Čovek još nije toliko provaljen kao što je to molekul. (Treba li ovde znak uzvika?) Tako da nema te teorije, uključujući ovu o kojoj se ovde razgovara - da su za pomak odnosno napredak neophodne katastrofe - kojoj bi se moglo bezrezervno verovati.

Jeste, sve sam ovo napisao da bih potvrdio mišljenje svih prisutnih da termodinamika ne može da objasni temu ovog bloga. Iz zajebancije
nsarski nsarski 21:05 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Jeste, sve sam ovo napisao da bih potvrdio mišljenje svih prisutnih da termodinamika ne može da objasni temu ovog bloga. Iz zajebancije


Ma, ovo je odlicna analogija koju si postavio. Kljucna rec je ravnotezna. Ravnotezna termodinamika. U njoj vaze zakoni koje znamo, pa i onaj o povecanju entropije u zatvorenim sistemima.
U otvorenim sistemima drugi zakoni vaze. Tu dolazi do protoka energije (toplote) i, rigorozno je pokazano za sisteme daleko van termodinamicke ravnoteze, da moze da dodje i do smanjenja entropije s vremenom - Nobelova nagrada je za to dodeljena Prigozinu - stvari mogu da postanu uredjenije.
Elementarni primer su bioloski sistemi. Prvo, celija nije u termodinamickoj ravnotezi sa okolinom, a nismo ni mi. Kad budes u takvoj ravnotezi sa okolinom onda si mrtav i imas temperaturu okoline i nisi vise ziv bioloski sistem. Od gomile neopredeljenih (maticnih) celija osnovnog embriona (velika entropija) izraste mali Marko cije sve celije, well skoro sve, imaju diferenciranu i specificnu funkciju (mala entropija).

Ali, nisam hteo o tome, nego o teoriji katastrofa kako je i naslov ovog bloga. Katastrofa, dakle, ima sedam generickih kako je matematicki dokazao Rene Thom. Ona koju mi ovde imamo u vidu je ona najprostija - tzv. cusp catastrophe, koja se geometrijski prikazuje kao onaj fold grafik koji sam postavio na samom pocetku. Zadrzimo se na njemu.
Najvaznija stvar je da se on opisuje nelinearnom jednacinom (treceg stepena), a resenja nelinearnih jednacina su nasa sudbina. Naime: dinamicki razvoj nelinearnih jednacina kontrolisu atraktori, tj., stabilna stanja u blizinih kojih se dinamicka trajektorija najvise zadrzava. Tih atraktora obicno ima konacno mnogo (sve zavisi od broja jednacina), ali konacno mnogo. Svaki od atraktora je, zapravo, "fact of life" - zivimo dugo u blizini tog atraktora, a onda, mozda, nekad, jednom, slucajno, "katastrofalnom" revolucijom, iskocimo iz njegovog domena atrakcije i odemo u blizinu drugog atraktora koji je sada novi "fact of life". I tu opet zivimo dugo, i molimo se bogu i prizivamo revolucije (katastrofe), itd.
Kada postoji veliki broj atraktora za sistem koji ima mnogo ucesnika (stepeni slobode), onda je John Nash pokazao da postoji i ravnotezna raspodela, tzv. Nash equilibrium, gde ni jednom od stepena slobode nije povoljno da promeni svoj status, makar ga njegov licni malo i "zuljao". Nash je dokazao da takav ekvilibrijum sigurno postoji, ali nije pokazao kako se on moze pronaci.
Pouka iz celog ovog bulshita koji sam ovde izrecitovao je: ekonomsko/socijalni sistemi su nelinearni i jedina dinamika koju mozemo imati su prosti prelazi iz jednog domena atrakcije u drugi, pa u treci. Posto takvih atraktora ima konacno mnogo, mi cemo se neizbezno vratiti u stanje u kome smo bili. Zato kazu da se istorija ponavlja.
Ali, da sumiram: mislim da treba biti veoma oprezan sa analogijama izmedju fizickih/matematickih modela i realnih socijalno/ekonomskih sistema.
nsarski nsarski 21:21 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Da umesto gornjeg proseravanja dam jedan slikoviti primer. Secas se da je cesto pominjana ona metafora o "kuvanoj zabi": stavis zabu u vodu, polako podizes temperaturu vode, ona ne iskace iz lonca u kome je, a ti dalje podizes temperaturu i najzad se ona skuva, ali nije u stanju tu sudbinu da izbegne.
Evo ti ilustracija toga:


Kako ides s leva redom kao da citas, neko obicno lice se na kraju pretvara u lepu devojku. Mozes da "citas" tu sliku i u nazad. Opstije, iz jednog stanja se predje u drugo i to se, tehnicki, zove katastrofa. Da li mozes tacno da odredis u kom kvadratu se katastrofa desila?

Ovaj primer je klasican primer koji je naveo Herman Haken, jedan od gurua nelinearne dinamike, u svojoj knjizi o sinergetici. A pisao je i o managementu <---Klik na slik.
princi princi 21:25 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Kad je Igi prošlog proleća bio na intervjuu kod onog Richarda Dicka Murraya, šefa CDS (Control of Dynamic Systems) na Caltechu, pričali su, tako, malo o Igijevom backgroundu, mata, ovo ono, stochastic systems, Markov chains, nelinearni sistemi, itd, itd. I sad, ispalo je tokom razgovora da se Murray poslednjih godina gotovo isključivo bavi kontrolom bioloških sistema. I, kaže mu Murray: problem sa biološkim (a ja bih dodao i sa društvenim sistemima) je u tome što mi još nismo izmislili matematiku za njih. Sve je to lepo i drago što mi zamislimo u našim glavama, ali ti sistemi su složeniji od onih stvari koje mi trenutno imamo na raspolaganju. I onda su posle toga nastavili o machine learningu i svom tom jazzu.
princi princi 21:30 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Duncan Watts je tu dodao da problem izučavanja društvenih sistema nije nedostatak teorija, nego teškoće u merenju. On to i eksplicitno kaže: društvenim naukama ne da fali Njutn, nego im fali Kepler. Jednostavno, nema dovoljno pouzdanih merenja. I to je počelo da se menja tek poslednjih godina sa ovim intenzivnijim izučavanjima društvenih mreža kao što su Facebook, twitter, snapchat, i šta već ko koristi (i ovaj blog bi bio vrlo interesantan za sentiment analysis, :)).
nsarski nsarski 21:45 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

I, kaže mu Murray: problem sa biološkim (a ja bih dodao i sa društvenim sistemima) je u tome što mi još nismo izmislili matematiku za njih. Sve je to lepo i drago što mi zamislimo u našim glavama, ali ti sistemi su složeniji od onih stvari koje mi trenutno imamo na raspolaganju.


Da, ja mislim da je to kljucno.
narcis narcis 22:04 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

nsarski
I, kaže mu Murray: problem sa biološkim (a ja bih dodao i sa društvenim sistemima) je u tome što mi još nismo izmislili matematiku za njih. Sve je to lepo i drago što mi zamislimo u našim glavama, ali ti sistemi su složeniji od onih stvari koje mi trenutno imamo na raspolaganju.


Da, ja mislim da je to kljucno.

kad budu pronašli tu matematiku najebaćemoka društvo, noćna mora SFa da će da zavlada totalitarizam će se ostvariti.
princi princi 22:08 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

kad budu pronašli tu matematiku najebaćemoka društvo, noćna mora SFa da će da zavlada totalitarizam će se ostvariti.

Ja sam u prošlom svom blogu ostavio onaj sjajan Guardianov članak koga sam tamo više puta hvalio i preporučivao: nisam uopšte siguran da matematika nije pronađena, i da veliki eksperiment već nije u toku.
narcis narcis 22:11 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

da veliki eksperiment već nije u toku.

nešto jeste u toku , sad dali proveravaju matematiku ili je još u nekoj alfa-beta fazi ne znam.
samo mislim da su daleko otišli.
pape92 pape92 23:38 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Got it (samo da se javim Nsarskom).

Inače, matematika nije pronađena. Otkud znam? Ima ona anegdota kad Kapablanka igra šah iz zajebencije sa svakim ko sedne za njegov sto, negde na nekoj plaži. I tako sedne neki čova, a Kapablanka mu odmah da topa fore. Ovaj se uvredi, pita ga kakav je to način? Kapablanka mu odgovara otprilike: gospodine, na svetu postoji devet ljudi kojima ne smem da dam topa fore, i sve ih poznajem. Molim vas, bez uvrede.

Malo maglovitije od Kapablanke ali na isti način znam kolika bi to matematika morala da bude, ako je uopšte moguća. Tako da možemo mirno da spavamo. Ili ne. To je već pitanje percepcije.
vrabac_u_steni vrabac_u_steni 23:58 24.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

nsarski

Ali, da sumiram: mislim da treba biti veoma oprezan sa analogijama izmedju fizickih/matematickih modela i realnih socijalno/ekonomskih sistema.


to.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:12 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Kako ides s leva redom kao da citas, neko obicno lice se na kraju pretvara u lepu devojku. Mozes da "citas" tu sliku i u nazad. Opstije, iz jednog stanja se predje u drugo i to se, tehnicki, zove katastrofa. Da li mozes tacno da odredis u kom kvadratu se katastrofa desila?

Sva litararna dela imaju strukturu, od formalista još u terminima siže i fabula, te, dalje, prostim rečnikom rečeno, imamo neke epizode, likove, sudbine, zaplete... I svako veliko delo ima svoju specifičnu formu, strukturu, koja se u jednom trenu formirala. I mi tačno prepoznajemo da je to, to delo, recimo, Don Kihot. No, u kom trenu, u kom trenu građenja forme tog romana Don Kihot roman postaje Don Kihot roman? Već na petoj, desetoj ili 100. strani? Da li je on to bez Sanča Panse, bez Dulsineje, bez vetrenjača i sužanja koje Don Kihot oslobodi?

U jednom trenu svog građenja Don Kihot je neponovljivo postao Dion Kihot. U kom -- čak ni Servntes ne ume da kaže. Ako je živ.
nsarski nsarski 00:14 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Got it (samo da se javim Nsarskom).


Pozdrav i tebi pape!
Drago mi je kad se povremeno javis.
nsarski nsarski 00:25 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Predrag Brajovic
Kako ides s leva redom kao da citas, neko obicno lice se na kraju pretvara u lepu devojku. Mozes da "citas" tu sliku i u nazad. Opstije, iz jednog stanja se predje u drugo i to se, tehnicki, zove katastrofa. Da li mozes tacno da odredis u kom kvadratu se katastrofa desila?

Sva litararna dela imaju strukturu, od formalista još u terminima siže i fabula, te, dalje, prostim rečnikom rečeno, imamo neke epizode, likove, sudbine, zaplete... I svako veliko delo ima svoju specifičnu formu, strukturu, koja se u jednom trenu formirala. I mi tačno prepoznajemo da je to, to delo, recimo, Don Kihot. No, u kom trenu, u kom trenu građenja forme tog romana Don Kihot roman postaje Don Kihot roman? Već na petoj, desetoj ili 100. strani? Da li je on to bez Sanča Panse, bez Dulsineje, bez vetrenjača i sužanja koje Don Kihot oslobodi?

U jednom trenu svog građenja Don Kihot je neponovljivo postao Dion Kihot. U kom -- čak ni Servntes ne ume da kaže. Ako je živ.


Ma, bas tako. Na primer, ako onu seriju slika citas s leva na desno, otprilike sve do slike br. 10 gledas u neciju facu. Ako ih citas s desna na levo, i odozdo, sve do slike br. 6 (ovo je najcesci odgovor koji se dobije od "citaca" ) vidis devojku. Jasno je da ta funkcija, jel' faca il' devojka, u intervalu slika 6-10 ima dve "vrednosti". Ovako:

Ako naidjes s leva, odozgo, stizes do ivice kosmosa, tacka B, faca. Ako ides s desna, odozdo, dodjes do ivice kosmosa, tacka A, devojka. Ona siva zona je limbo koji svako hoce da izbegne - ili si A, ili si B. Taj katastrofalni prelaz iz A sveta u B svet se, u ovom slucaju, opisuje prostom funkcijom treceg stepena. Cusp catastrophe.

A jednom, ako smognem snage i vremena, napisacu konformnu bootstrap teoriju 2d Isingovog modela u spoljasnjem polju, koja je identicna onom tvom blogu o coveku koji nije salutirao nacistickom pozdravu. Ali, o tome drugom prilikom.

Ma, analogije su opasne.

pape92 pape92 00:30 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Naravno nismo ni prvi ni poslednji koji razmatraju uvođenje entropije (pojam koji se ispilio iz termodinamike) kao logičan ključ za objašnjenje celokupnog sveta. U vreme Parmenida nisu koristili termin entropija, ali je Parmenid sledeći neumoljivu logiku došao do zaključka da je celokupan svet čvrsta, homogena, jedinstvena sfera bez vremena, kretanja ili promena.
Posle je to Harms iskoristio za onu priču o Makarovu i Petersonu.
docsumann docsumann 01:51 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Duncan Watts je tu dodao da problem izučavanja društvenih sistema nije nedostatak teorija, nego teškoće u merenju


hmmm, nisam posve stručan, ali primjećujem da se ovo kosi sa nekim od fundamentalnih postulata teorije haosa.
i to onih prvih koje je sam E.Lorenc ustvrdio, a to je da nikakva preciznija mjerenja na sledeću, pa sledeću decimalu ne mogu doskočiti (determinističkom) haosu koji je u svakoj tački sistema.
upravo na tome se zasniva memogućnost vjerodostojne meteo prognoze za iole duži period.
sistem će iskliznuti iz pravilnosti koju navodno uočavamo, jer mu je matematička priroda takva.
princi princi 02:13 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

i to onih prvih koje je sam E.Lorenc ustvrdio, a to je da nikakva preciznija mjerenja na sledeću, pa sledeću decimalu ne mogu doskočiti (determinističkom) haosu koji je u svakoj tački sistema.
upravo na tome se zasniva memogućnost vjerodostojne meteo prognoze za iole duži period.
sistem će iskliznuti iz pravilnosti koju navodno uočavamo, jer mu je matematička priroda takva.

To je drugo, ti govoriš o (ne)stabilnosti Navije Stoksovih jednačina i nemogućnosti modeliranja turbulencija tim modelima i aparatima mehanike kontinuuma. Ali ta nestabilnost te ne sprečava da meriš temperaturu, barometarski pritisak i vlažnost vazduha i da praviš dosta precizne kratkoročne prognoze.

Ali kod društvenih sistema ni nemaš koncepte temperature i pritiska, ne znaš ni šta da meriš.

Sve je lepo sa Lorencom i atraktorima ali eksperiment i praksa su mera smislenosti svake teorije. Ako model ne može da opiše, tj predvidi praktičan, realan svet onda, svoj estetici uprkos, džaba si krečio.
docsumann docsumann 03:45 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

To je drugo, ti govoriš o (ne)stabilnosti Navije Stoksovih jednačina i nemogućnosti modeliranja turbulencija tim modelima i aparatima mehanike kontinuuma.


fenomeni determinističkog haosa su mnogo šire prirode.
oni leže u samoj matematičkoj strukturi mnogih diferencijalnih jednačina koje opisuju prirodne procese.
za njih (u većini slučajeva) ne postoje analitička rješenja.
ono što mi inžinjeri koristimo u praksi su aproksimacije, linearizacije, razumna uprošćavanja.

stvarna rješenja su upravo (estetski) prelijepe slike. recimo kao ovaj Kantorov fraktal (tranzicioni dijagram) nastao kao rješenje problema zaustavljanja klatna iznad tri pravilno (na tjemenima jednakostraničnog trougla) postavljena magneta.



obojena područja odgovaraju pozicijama početnog položaja klatna sa kojih se ono zaustavi na plavom, crvenom ili žutom magnetu, sledtveno.

ako zumiraš granična područja vidjećepš da granice ni nema, to su samo novi i novi snopovi linija različitih boja koje iskaču iz beskonačnosti.

e, to je ta nemogućnost potpunoo preciznog predviđanja gdje će se klatno zaustaviti.
bene_geserit bene_geserit 07:32 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Predrag Brajovic
princi
...

Zamisli da ja iz Beograda a ti iz Toronta nastavimo ovu besmislenu raspravu i petlić-nadjebavanje? Jesi li zamislio? E, ja nisam.

Pa stalno nesto kenjate o USA (iako bi trebalo da vas se tice koliko i mene stanje u Kanadi i Srbiji, zapravo mnogo manje) pa sto ne biste i o USA avio-prevoznicima i njihovim profitima.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 10:38 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Pa stalno nesto kenjate o USA (iako bi trebalo da vas se tice koliko i mene stanje u Kanadi i Srbiji, zapravo mnogo manje) pa sto ne biste i o USA avio-prevoznicima i njihovim profitima.

Ne. Rasprava je bila nadalje besmislena jer sam ja tvrdio da je profite avio-prevoznika pogurala jeftina cena nafte, pa je učešće goriva u operativnim troškovima palo sa trećinu na jednu šestinu. Princi veruje da je rekordnoj profitabilnosti monopol doprineo. Ja sam rekao da na svetskom nivou a) nema monopola, pa ipak većina avio-prevoznik sjajno radi b) da je kod Amera i pre ovog pojeftinjenja goriva bilo monopola, no bez profit-rezultata. Dao sam i podatke i analize, ali su oni osporeni, kao, jer su biased.

I sad, zaista, meni svaka dalja rasprva o navedenom ide van granica razuma, k'o ono kad srpski parlament glasa da gravitacija ne postoji. No, evo tog parlamenta i ovde.
princi princi 10:43 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Ja sam rekao da na svetskom nivou a) nema monopola, pa ipak većina avio-prevoznik sjajno radi b) da je kod Amera i pre ovog pojeftinjenja goriva bilo monopola, no bez profit-rezultata. Dao sam i podatke i analize, ali su oni osporeni, kao, jer su biased.

Jel? Nisam nešto otpratio taj deo tvoje rasprave, moram priznati.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 10:45 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Jel? Nisam nešto otpratio taj deo tvoje rasprave, moram priznati.

PAR KOMENTARA GORE LEPO PIŠE I OVO:

Da se ne smaramo dalje. da pogledamo svetsku scenu:

RYANAIR FULL YEAR PROFIT RISES 43% TO €1,242M

IATA - Another Strong Year for Airline Profits in 2017
This will be the third consecutive year (and the third year in the industry’s history) in which airlines will make a return on invested capital (7.9%) which is above the weighted average cost of capital (6.9%). These three years are the best performance in the industry’s history—irrespective of the many uncertainties we face. Indeed, risks are abundant— political, economic and security among them.
princi princi 10:47 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

fenomeni determinističkog haosa su mnogo šire prirode.
oni leže u samoj matematičkoj strukturi mnogih diferencijalnih jednačina koje opisuju prirodne procese.
za njih (u većini slučajeva) ne postoje analitička rješenja.
ono što mi inžinjeri koristimo u praksi su aproksimacije, linearizacije, razumna uprošćavanja.
...

Ti sve vreme pričaš o matematici i modelima, a ja o fizici i realnom svetu, stvarnosti kao jedinoj meri tih modela.
princi princi 10:50 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

RYANAIR FULL YEAR PROFIT RISES 43% TO €1,242M

Da, izgleda da po tebi ni Ryan Air više nije low cost airline. Rast profita Ryan Aira je sasvim drugačiji od rasta profita američkih avio-mastodonata. Da, i jedni i drugi su vrlo profitabilni u ovom trenutku, da, i jedni i drugi plaćaju naftu manje nego pre 5 ili 10 godina, ali su razlozi njihove profitabilnosti potpuno druge prirode.
docsumann docsumann 11:00 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

princi
fenomeni determinističkog haosa su mnogo šire prirode.
oni leže u samoj matematičkoj strukturi mnogih diferencijalnih jednačina koje opisuju prirodne procese.
za njih (u većini slučajeva) ne postoje analitička rješenja.
ono što mi inžinjeri koristimo u praksi su aproksimacije, linearizacije, razumna uprošćavanja.
...

Ti sve vreme pričaš o matematici i modelima, a ja o fizici i realnom svetu, stvarnosti kao jedinoj meri tih modela.


pa upravo pokušavam da kažem da je haos u osnovi realnih procesa. i da nema egzaktne matematike koja tu može prodrijeti. bar je mi ne poznajemo.
jedino što nam preostaje u tim slučajevima su kompjuterske simulacije, "lutanja" po prostorima stanja, fraktali...
princi princi 11:09 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

i da nema egzaktne matematike koja tu može prodrijeti. bar je mi ne poznajemo.
jedino što nam preostaje u tim slučajevima su kompjuterske simulacije, "lutanja" po prostorima stanja, fraktali...

Pa, konkretno, kod fluida, a boga mi i solida, šta su te kompjuterske simulacije nego matematika? Nije više kontinuum, sad gledaš stvari u drugim razmerama, da li hoćeš na molekularnom, atomskom, subatomskom nivou, imaš molecular dynamics, imaš taj Boltzman lattice, imaš particle modelling, imaš, dakle, drugačije pristupe modeliranju koji, tačno je, još nisu up to scale sa dimenzijama problema koji nama trebaju, ali koji će vremenom sigurno ojačati i dostići naše potrebe. Ali, nije tačno da nemaš matematiku.

Za ekonomiju nemaš modele, nema matematike. Zato što "molekul" društveno-ekonomske simulacije ima volju, on prima informacije i potpuno randomly menja svoje akcije u skladu s njima, i to čini praveći dinamičke veze sa svojim okruženjem, menjajući ga. Taj "molekul", tj čovek, ipak ima tu svoju "volju" i to je to što čini matematiku društvenih i ekonomskih sistema nepostojećom, a njihovu "fiziku" nemerljivom ili jako teško merljivom.
tadejus tadejus 11:22 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann
haos...


e bre inžinjeri pa kako se ne dosjetite da nije problem u mjerenju (jer nije, to je samo mala komplikacija) ni u nedostatku dovoljno nelinearne matematike već u činjenicu da vakum boli uvo kako će metan da mu se rasporedi po jedinici zapremine a dočim kod ljudi postoji ta nezgodna stvar poznata kao slobodna volja..
i sad recimo evo dobijem ja zadatak da prognoziram kako će se u narednih 10 godina razvijati rudarski sektor u podsaharskoj Africi..
i nek imam sve moguće i nemoguće informacije ko se dole s kim oko koje jame pokrljao..
al ne znam da se u nekoj drugoj jami upravo rađa novi pokret bog zna čega i da će mi sav račun otići u peršun..
čak i da nije Afrika u pitanju opet ne možeš da znaš ko će baš večeras da se udavi na riblju kosku i svaka moja računica time da padne u vodu..
srećom poreska politika ne pati baš od takve vrste problema, tu se slobodna volja umiješa u igru u vidu lobiranja..
pa se čini da eto narod baš želi što manju minimalnu zaradu i što manje socijalnog osiguranja..
eto baš mu se tako oće..
tadejus tadejus 11:24 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

princi

Za ekonomiju nemaš modele, nema matematike. Zato što "molekul" društveno-ekonomske simulacije ima volju, on prima informacije i potpuno randomly menja svoje akcije u skladu s njima, i to čini praveći dinamičke veze sa svojim okruženjem, menjajući ga. Taj "molekul", tj čovek, ipak ima tu svoju "volju" i to je to što čini matematiku društvenih i ekonomskih sistema nepostojećom, a njihovu "fiziku" nemerljivom ili jako teško merljivom.


eto i inžinjer se ipak dosjetio..
srećom pa nekih modela ipak ima i bar se može reći šta sigurno neće da se desi ako baš i ne može da se kaže šta hoće..
ni to ne škodi
docsumann docsumann 11:33 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Ali, nije tačno da nemaš matematiku.


pa i rekoh - egzaktnu matematiku (analitičku).
bez simulatora (kompjutera) ti modeli su neupotrebljivi.

a i sam kažeš da zadovolji "naše potrebe". genuine matematika bi morala da funkcioniše mimo tehničkih problema koje rješavamo.

da ne skliznem u metafiziku (čemu sam sklon) ali meni je bliska ideja koju Penrouz zastupa o tri nezavisne realnosti - fizičkoj, matematičakoj i psihičkoj.
ok, ako je to suviše spooky onda bar ono što Matk Tegmark kaže da se priroda tako dobro opisuje matematikom zato što je i sama matematična.

u tom (eventualnom) slučaju postoji i matematika primjenjiva na društvene fenomene, samo što je suviše složena da bi je povatali.
princi princi 11:37 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

dočim kod ljudi postoji ta nezgodna stvar poznata kao slobodna volja..

Evo, ima i kod bumara! Kako naučiti bube da igraju fudbal. Lako, kaneš im malo šećera, i, voila!, one igraju fudbal, imaju free will, :). Još malo pa kad otkriju internet, još ćemo s bumbarima da tvitujemo i fejsbučimo. Dosta je bilo ovih muva zunzara.
princi princi 11:39 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

egzaktnu matematiku (analitičku).

E, jeba ga, sad ćemo još o analitičkim funkcijama, topologiji, Bolzano Weierstrassu...
tadejus tadejus 11:42 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann
Ali, nije tačno da nemaš matematiku.


pa i rekoh - egzaktnu matematiku (analitičku).
bez simulatora (kompjutera) ti modeli su neupotrebljivi.

a i sam kažeš da zadovolji "naše potrebe". genuine matematika bi morala da funkcioniše mimo tehničkih problema koje rješavamo.

da ne skliznem u metafiziku (čemu sam sklon) ali meni je bliska ideja koju Penrouz zastupa o tri nezavisne realnosti - fizičkoj, matematičakoj i psihičkoj.
ok, ako je to suviše spooky onda bar ono što Matk Tegmark kaže da se priroda tako dobro opisuje matematikom zato što je i sama matematična.

u tom (eventualnom) slučaju postoji i matematika primjenjiva na društvene fenomene, samo što je suviše složena da bi je povatali.


jesi li ti uzeo u obzir razliku između objašanjavanja proteklih događaja i predviđanja budućih?
jer ekonomski modeli sa vrlo malom greškom opisuju (objašnjavaju) protekle događaje.. a spotiču se o buduće..
ali isto važi i za prirodu..
bilo kakav pokušaj da predvidiš budućnost zdravstvenog stanja jednog čovjeka je manje više oduđen na propast i za relativno kratke periode..
samo u velikim brojevima predviđanje ima nekog uspjeha na kratak rok.. na dugi ni tako..
nema tu neke velike razlike u odnosu na ekonomiju..
bar je ja nešto i ne vidim
docsumann docsumann 11:45 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

e bre inžinjeri pa kako se ne dosjetite da nije problem u mjerenju (jer nije, to je samo mala komplikacija) ni u nedostatku dovoljno nelinearne matematike već u činjenicu da vakum boli uvo kako će metan da mu se rasporedi po jedinici zapremine a dočim kod ljudi postoji ta nezgodna stvar poznata kao slobodna volja..


sad zavisi šta mjeriš, ali recimo u meterologiji nikakva preciznost ne pomaže.
ili pak silna uložena sredstva i trud daju tek neznatan boljitak glede tačnosti iole dugoročnije prognoze.

atmosfera je toliko osjetljiv sistem na početna stanja da minorna nepreciznost u nultom trenutku dovodi do neočekivane oluje za četiri-pet dana.

to sam upravo htio da ilustrujem goreokačenom slikom.
čini ti se da pozicioniraš klatno tako da će završiti u crvenom polju a ono završi u žutom. ovo naravno važi za ta granična, isprepletena, fraktalizovana područja. postoje regioni koji funkcionišu po striktnim determinističkim obrascima.
princi princi 11:48 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

jer ekonomski modeli sa vrlo malom greškom opisuju (objašnjavaju) protekle događaje.. a spotiču se o buduće..
ali isto važi i za prirodu..
bilo kakav pokušaj da predvidiš budućnost zdravstvenog stanja jednog čovjeka je manje više oduđen na propast i za relativno kratke periode..
samo u velikim brojevima predviđanje ima nekog uspjeha na kratak rok.. na dugi ni tako..
nema tu neke velike razlike u odnosu na ekonomiju..
bar je ja nešto i ne vidim

Da, zato ja ne volim da govorim samo o ekonomiji nego se trudim da govorim o društvenim naukama, a sve više mi se čini da bi tu trebalo uključiti i biološke sisteme. Mislim, kad pomisliš na taj čovekov mikrobiom, na svu tu floru i faunu čiji smo, zapravo mi samo ekosistem, veliko je pitanje gde počinje društveno a gde biološko, :). Bihevioralne nauke, to je izgleda najbolji naziv za čitav korpus tih "društvenih i bioloških" nauka.
docsumann docsumann 11:49 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

jesi li ti uzeo u obzir razliku između objašanjavanja proteklih događaja i predviđanja budućih?
jer ekonomski modeli sa vrlo malom greškom opisuju (objašnjavaju) protekle događaje.. a spotiču se o buduće..


očeš da kažeš sjajni su u predviđanju prošlosti
tadejus tadejus 11:50 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann


sad zavisi šta mjeriš, ali recimo u meterologiji nikakva preciznost ne pomaže.
ili pak silna uložena sredstva i trud daju tek neznatan boljitak u prognozi.

atmosfera je toliko osjetljiv sistem na početna stanja da minorna nepreciznost u nultom trenutku dovodi do neočekivane oluje za četiri-pet dana.

to sam upravo htio da ilustrujem goreokačenom slikom.
čini ti se da pozicioniraš klatno tako da će završiti u crvenom polju a ono završi u žutom. ovo naravno važi za ta granična, isprepletena, fraktalizovana područja. postoje regioni koji funkcionišu po striktnim determinističkim obrascima.


pa to kažem.. mjerenje je uglavnom dovedeno do nivoa preciznosti koji zadovoljava potrebe procesa..
neka i ima neka oblast u kojoj je nepreciznost mjerenja ključni problem ali ekonomija (i poreska politika) to nisu..
nije problem raspodjele u tome što se ne zna ko šta ima pa ne može bolje da se raspodjeli..
tadejus tadejus 11:51 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann
jesi li ti uzeo u obzir razliku između objašanjavanja proteklih događaja i predviđanja budućih?
jer ekonomski modeli sa vrlo malom greškom opisuju (objašnjavaju) protekle događaje.. a spotiču se o buduće..


očeš da kažeš sjajni su u predviđanju prošlosti


to
princi princi 11:51 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

atmosfera je toliko osjetljiv sistem na početna stanja da minorna nepreciznost u nultom trenutku dovodi do neočekivane oluje za četiri-pet dana.

Da, ali sa dovoljno preciznim instrumentima, sa dobrim modelom ti ipak možeš predvideti pojavu i jačinu te oluje, makar 3 dana unapred. A ovde ti ništa ne pomaže, ni najbolji instrumenti na svetu, ni ništa. Jednostavno ne znaš šta da meriš, ne znaš šta je uzrok, šta posledica, tj posledica ti postaje uzrok i obratno i to milijardu, ili 7 milijardi puta.
princi princi 11:52 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

jer ekonomski modeli sa vrlo malom greškom opisuju (objašnjavaju) protekle događaje.

Moja omiljena: everything is obvious once you know the answer.
tadejus tadejus 11:53 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

princi
jer ekonomski modeli sa vrlo malom greškom opisuju (objašnjavaju) protekle događaje.

Moja omiljena: everything is obvious once you know the answer.


meni je omiljenija
it's tough to make predictions, especially about the future..
docsumann docsumann 11:57 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Mislim, kad pomisliš na taj čovekov mikrobiom, na svu tu floru i faunu čiji smo, zapravo mi samo ekosistem, veliko je pitanje gde počinje društveno a gde biološko, :)


rekao bih da je u svemu tome remetilački faktor psiha (ljudska naravno).
ponašanje mikroorganizama, koliko god da ih u koloniji ima, može prilično dobro da se predvisi statističkim modelima.
kačio je pajić onaj sjajan snimak mutacija kolonije bakterija koja se širi kroz područka natopljena antibiotcima.
kroz neko vrijeme, od bakterija neotpornih na x koncentraciju antibiotika, serijom mutacijama dobijaš bakterije koje su otporne na milion puta jaču količinu.

a to širenje upravo ima fraktalnu formu
docsumann docsumann 11:59 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

princi
atmosfera je toliko osjetljiv sistem na početna stanja da minorna nepreciznost u nultom trenutku dovodi do neočekivane oluje za četiri-pet dana.

Da, ali sa dovoljno preciznim instrumentima, sa dobrim modelom ti ipak možeš predvideti pojavu i jačinu te oluje, makar 3 dana unapred. A ovde ti ništa ne pomaže, ni najbolji instrumenti na svetu, ni ništa. Jednostavno ne znaš šta da meriš, ne znaš šta je uzrok, šta posledica, tj posledica ti postaje uzrok i obratno i to milijardu, ili 7 milijardi puta.


hej, sine,cool. pa ne sporim se ja sa tobom uopšte
svarog svarog 15:38 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Predrag Brajovic
Amerika ima najveća nedržavna socijalna izdavanja (kao %BDP)


Evo tabele državne potrošnje (public spending) u procentima u odnosu na GDP -- Amerika tu nikako stoji, pa otuda zvuči neobično tvoja konstatacija:


Jel ti mene zahebavas ili ne umes da citas
pape92 pape92 18:31 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docs, princi
sistem će iskliznuti iz pravilnosti koju navodno uočavamo, jer mu je matematička priroda takva.

To je drugo, ti govoriš o (ne)stabilnosti Navije Stoksovih jednačina i nemogućnosti modeliranja turbulencija tim modelima i aparatima mehanike kontinuuma

Izgleda da sam pogodio sa mehanikom fluida kao poligonom preko kojeg možemo da se raspucamo po društvenim i ekonomskim metama. (Imajući u vidu da su analogije opasne!). Navier-Stoksove jednačine. Vratiše me u mladost, koju uzgred, baš kao i pomenute jednačine, sve manje razumem kako se od njih udaljavam. Opravdano su potegnute kad je reč o dometima društveno-ekonomskih modela, a znakovito je da spadaju u tzv otvorena pitanja matematike. Drugim rečima, nerešena. Baš na to sam pomislio kada sam napisao da sam siguran da je matematika kojom bi predvideli, pa tako i iznašli kako sa sigurnošću upravljati društveno-ekonomskim tokovima, daleko od toga da bude "izmišljena".

Jedinu nadu (strepnju?) daje numerički (kompjuterski) pristup, koji se danas isključivo i koristi kod dinamike fluida. Ali, fluidi su boza. Osim kad ih je stvarno mnogo kao u atmosferi. Kompjuterske simulacije rade posao po bankama kod specifičnih problema npr procene rizika (što je posebna tema na osnovu kakvih programa, i kako) ali kad su u pitanju šira društvena događanja, takve simulacije su bezvrede, osim za one koji ih prodaju.

Ovo za merenja se stoprocentno slažem. Meriti, meriti i samo meriti. Vazda bio put napretka, uz još ponešto.
pape92 pape92 18:47 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

nije problem u mjerenju (jer nije, to je samo mala komplikacija) ni u nedostatku dovoljno nelinearne matematike već u činjenicu da vakum boli uvo kako će metan da mu se rasporedi po jedinici zapremine a dočim kod ljudi postoji ta nezgodna stvar poznata kao slobodna volja..

jesi li ti uzeo u obzir razliku između objašanjavanja proteklih događaja i predviđanja budućih?


Distinkcije koje nisu praktično različite su besmislene. Nepotrebno je da razmatramo postojanje ili nepostojanje slobodne volje, posao koji se obavlja vekovima, jer ne uvodi ništa novo. Inženjeri, tačnije matematičari ovde hoće da kažu kako je nemoguće napraviti matematički model po kome bi se predvidela društveno ekonomska zbivanja. Istorija, ako ćemo. Nemoguće je zbog previše varijabili, koje nisu tek tek jedno "x" više u jednačini (koje je determisano, samo nepoznatog rešenja), nego je njihov faktor nepredviljivosti prevelik, osim što im je broj ogroman. Slobodna volja je samo još jedno ''x'' više. Ako ćemo pravo, ne najvažnije. Pod pretpostavkom da postoji, slobodna volja je sama za sebe lako predvljiva sa velikim procentom verovatnoće.

Inače, želja da se baš matematikom predvide stvari je, što bi rekli, imanentna ljudskom rodu. Jer matematiku smo mi "izmisili" i ako razumemo matematiku onda razumemo i pojavu koja je opisuje. Ovde smo samo ovlaš dotakli ovo pitanje, ali daleko od toga da je ono za lakonske odgovore.

Želja da se predvidi budućnost (u glavnim crtama) postoji otkad je filozofije. Bilo je vremena kad se smatralo da je to otkriće "iza ćoška" (Viko, 18. vek). Međutim, jedna je stvar doći do obrasca istorijskih zbivanja (Hegel, Marks itd) a druga predviđati istoriju iz tih načela. Napredovanje matematike nam, uz lično iskustvo života kroz istoriju, daje objašnjenje zašto je to nemoguće.

Matematičari i fizičari su takođe vrlo često vrsni filozofi, ne bez razloga. Na primer Ernst Mah, onaj koji nam je poznat jer je po njemu Mahov broj dobio svoje ime, je jedan od tvoraca logičkog pozitivizma, filozofskog pravca koje je mnogima poznato iz Vudi Alenovih komedija.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:10 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

nedržavna socijalna izdavanja

Šta su to "nedržavna socijalna izdavanja"?
tadejus tadejus 19:14 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

pape92
nije problem u mjerenju (jer nije, to je samo mala komplikacija) ni u nedostatku dovoljno nelinearne matematike već u činjenicu da vakum boli uvo kako će metan da mu se rasporedi po jedinici zapremine a dočim kod ljudi postoji ta nezgodna stvar poznata kao slobodna volja..
jesi li ti uzeo u obzir razliku između objašanjavanja proteklih događaja i predviđanja budućih?Distinkcije koje nisu praktično različite su besmislene. Nepotrebno je da razmatramo postojanje ili nepostojanje slobodne volje, posao koji se obavlja vekovima, jer ne uvodi ništa novo. Inženjeri, tačnije matematičari ovde hoće da kažu kako je nemoguće napraviti matematički model po kome bi se predvidela društveno ekonomska zbivanja. Istorija, ako ćemo. Nemoguće je zbog previše varijabili, koje nisu tek tek jedno "x" više u jednačini (koje je determisano, samo nepoznatog rešenja), nego je njihov faktor nepredviljivosti prevelik, osim što im je broj ogroman. Slobodna volja je samo još jedno ''x'' više. Ako ćemo pravo, ne najvažnije. Pod pretpostavkom da postoji, slobodna volja je sama za sebe lako predvljiva sa velikim procentom verovatnoće. Inače, želja da se baš matematikom predvide stvari je, što bi rekli, imanentna ljudskom rodu. Jer matematiku smo mi "izmisili" i ako razumemo matematiku onda razumemo i pojavu koja je opisuje. Ovde smo samo ovlaš dotakli ovo pitanje, ali daleko od toga da je ono za lakonske odgovore.Želja da se predvidi budućnost (u glavnim crtama) postoji otkad je filozofije. Bilo je vremena kad se smatralo da je to otkriće "iza ćoška" (Viko, 18. vek). Međutim, jedna je stvar doći do obrasca istorijskih zbivanja (Hegel, Marks itd) a druga predviđati istoriju iz tih načela. Napredovanje matematike nam, uz lično iskustvo života kroz istoriju, daje objašnjenje zašto je to nemoguće. Matematičari i fizičari su takođe vrlo često vrsni filozofi, ne bez razloga. Na primer Ernst Mah, onaj koji nam je poznat jer je po njemu Mahoav broj dobio svoje ime, je jedan od tvoraca logičkog pozitivizma, filozofskog pravca koje je mnogima poznato iz Vudi Alenovih komedija.


ah
ono kad inžinjer ekonomisti objašanjava zašto je nemoguće predivdjeti ekonomsku budućnost..
a pri tome očigledno nema ni najblažu prdstavu šta je ekonomija, šta ekonomska promjenljiva, koliko ih tačno ima i na kom principu funkcionišu..

pa ukratko..
nema ih tako nevjerovatno mnogo..
mogu se podjeliti u sisteme ili ako hoćeš tržišta.. (ne, ne misli se na geografsku podjelu)
a pojedina tržišta je onda relativno lako modelirati..
ono što kvari napore jeste postojanje slobodne volje koja učini npr. (evo na primjeru ću pošto se očigledno ne razumijemo ni u najgrubljim crtama) da UK na referendumu odluči da napusti EU, da to onda pokrene raspravu o smjeni guvernera centralne banke, da to onda otvori mogućnost da ovog sutra zamjeni neko ko bi imao neki novi i drugačiji mandat, da sa tim mandatom novi guverner onda promjeni okvir monetarne politike, da to onda učini nevalidnim tri jednačine u npr. DSGE modelu koji Bank of England koristi za predviđanje kretanja ekonomskog sistema UK (a koji pokriva sve bitne, gorepomenute a prebrojive promjenljive modela) a što onda učini da se predviđanja modela učine pogrešnim (iako su sasvim dobro funkcinisala dok postavke sistema nisu promijenjene)..
u tom smislu model dobro opisuje prošlost..
model dobro opisuje i budućnost ali samo dok se ne promjene postavke sistema a o kojim promjenama naravno ne možemo da znamo unaprijed (ali možemo da imamo očekivanja koliko su vjerovatne)..
ukratko..
jako potcjenjuješ napredak i mogućnosti moderne ekonomije bez da o njoj znaš bar elementarno..
var model za koji si čuo inače nije ekonomski nego finansijski..
docsumann docsumann 20:16 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Jer matematiku smo mi "izmisili" i ako razumemo matematiku onda razumemo i pojavu koja je opisuje. Ovde smo samo ovlaš dotakli ovo pitanje, ali daleko od toga da je ono za lakonske odgovore.


matematika je imanentna strukturi svjeta.

što Penrouz reče, možda ona postoji i kao zasebna realnost. a s kojom je ova naša korespondira na način tako dobrog naleganja da nama te matiematiče zakonitosti počinju da bivaju očigledne.
danas znamo za oblasti matematike koje ne nalaze nikakvu primjenu u realnosti koju uočavamo.
možda zato jer ta eventualna, na njih nalegajuća, područja fizičkog svijeta još nismo otkrili.

takođe mi znamo za područja za koja još ne vidimo valjane matematičke modele, kao što već pomenuti biološki i socijalni sistemi.
no i to je možda tek trenutna pozicija stvari.

vjerujem da na široj (ili dubljoj) skali, na nekim asimptotskim horizontima znanja, matematika i fizički svjet u potpunosti naležu jedan uz drzgog.
tadejus tadejus 20:25 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann
takođe mi znamo za područja za koja još ne vidimo valjane matematičke modele, kao što već pomenuti biološki i socijalni sistemi..


o jesus.. evo ga sad opet i ovaj..
aman ljudi..
pa novac, kredit, prihod, profit, kamatna stopa.. pa to su sve konstrukti koje je proizveo čovjek..
naravno da postoje matematički modeli koji opisuju (egzaktno ili aproksimativno) međuzavisnosti ovih promjenjivih..
i naravno da to rade uspješno..
a vi uporno pišete o tome kao o kretanju vinske mušice..
ekonomija nije berza.. ekonomske se promjenjive mogu predvidjeti, predviđaju se i prosto mi je nevjerovatno da se vama ta poruka ne da prenjeti..
tadejus tadejus 20:25 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann
takođe mi znamo za područja za koja još ne vidimo valjane matematičke modele, kao što već pomenuti biološki i socijalni sistemi..


o jesus.. evo ga sad opet i ovaj..
aman ljudi..
pa novac, kredit, prihod, profit, kamatna stopa.. pa to su sve konstrukti koje je proizveo čovjek..
naravno da postoje matematički modeli koji opisuju (egzaktno ili aproksimativno) međuzavisnosti ovih promjenjivih..
i naravno da to rade uspješno..
a vi uporno pišete o tome kao o kretanju vinske mušice..
ekonomija nije berza.. ekonomske se promjenjive mogu predvidjeti, predviđaju se i prosto mi je nevjerovatno da se vama ta poruka ne da prenjeti..
docsumann docsumann 20:34 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

o jesus.. evo ga sad opet i ovaj..
aman ljudi..
pa novac, kredit, prihod, profit, kamatna stopa


imam osjećaj da se malo zalećeš.

ko je uopšte spomenuo kredite, kamate, tržišta

fino piše - biološki i socijalni sistemi.

nikad ne pišem o ekonomiji, jer nit se u nju razumjem nit me interesuje.
tadejus tadejus 20:37 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann
imam osjećaj da se malo zalećeš.ko je uopšte spomenuo kredite, kamate, tržištafino piše - biološki i socijalni sistemi.


mani me..
na temi o raspodjeli bogatstva, u kontekstu nekoliko pisanija kako se ekonomska kretanja ne daju predvidjeti, ti bi sad valjda da kažeš da si ti zapravo mislio na predviđanje zaljubljivanja grupe tinejdžera..
tadejus tadejus 20:38 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann
nikad ne pišem o ekonomiji, jer nit se u nju razumjem nit me interesuje.


fair enough ali onda nisam ja ta koja se zaleće..
docsumann docsumann 20:50 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

tadejus
docsumann
nikad ne pišem o ekonomiji, jer nit se u nju razumjem nit me interesuje.


fair enough ali onda nisam ja ta koja se zaleće..


ako propratiš moj niz komentara, vidjećeš da je tematski skroz konzistentan.
ni jednom riječju se ne dotiče ekonomskih pitanja, već teorijskih postavki o dometima primjene matematičkih alatki.

uglavnom o teoriji haosa, i više se naslanjaju na komentar sarskog o čudesnim atraktorima, mjerljivosti i izračunljivosti, nego na funkcionisanje tržišta.
alselone alselone 20:51 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

danas znamo za oblasti matematike koje ne nalaze nikakvu primjenu u realnosti koju uočavamo.
možda zato jer ta eventualna, na njih nalegajuća, područja fizičkog svijeta još nismo otkrili.


Da, istorija matematike se moze podeliti na dva osnovna dela, deo u kom je objasnjavala stvarnost oko nas i na deo u kom nagovestava stvarnost koju jos ne poznajemo.
tadejus tadejus 21:03 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann

ako propratiš moj niz komentara, vidjećeš da je tematski skroz konzistentan.ni jednom riječju se ne dotiče ekonomskih pitanja, već teorijskih postavki o dometima primjene matematičkih alatki.uglavnom o teoriji haosa, i više se naslanjaju na komentar sarskog o čudesnim atraktorima, mjerljivosti i računljivosti, nego na funkcionisanje tržišta.


ako pak sam propratiš svoj niz komentara vidjećeš da se oslanja na sledeći citat:

nsarski

Ali, da sumiram: mislim da treba biti veoma oprezan sa analogijama izmedju fizickih/matematickih modela i realnih socijalno/ekonomskih sistema.


ja tebi vjerujem da si se ti zakačio za neki detalj u tom komentaru bez praćenja diskusije no to ne mijenja činjenicu da nisam ja ta koja se zaleće u ovoj diskusiji..
narcis narcis 21:04 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)jav

jeli, seća li se neko šta je uopće tema na blog?
tadejus tadejus 21:12 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)jav

narcis
jeli, seća li se neko šta je uopće tema na blog?


a bre i ti si amater..
temu svako definiše za sebe.. poželjno je jedino da bez obzira na izbor gleda da sagovornika, manje ili više uvijeno, nazove budalom..
tako je uvijek u temi..
docsumann docsumann 21:21 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

ja tebi vjerujem da si se ti zakačio za neki detalj u tom komentaru bez praćenja diskusije no to ne mijenja činjenicu da nisam ja ta koja se zaleće u ovoj diskusiji..


ovaj citat iz komentara sarskog je tvoj, a ne moj, otkud tebi uopšte ideja da sam sa baš na taj dio nadovezao??

princi princi 21:23 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

alselone
danas znamo za oblasti matematike koje ne nalaze nikakvu primjenu u realnosti koju uočavamo.
možda zato jer ta eventualna, na njih nalegajuća, područja fizičkog svijeta još nismo otkrili.


Da, istorija matematike se moze podeliti na dva osnovna dela, deo u kom je objasnjavala stvarnost oko nas i na deo u kom nagovestava stvarnost koju jos ne poznajemo.

Pa to je uvek tako bilo. Matematika je oduvek bila riznica odgovora koji su tražili svoja pitanja.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:32 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

a vi uporno pišete o tome kao o kretanju vinske mušice..

The 12 Meanest Things Nassim Taleb Has Said About Economists

An economist is a mixture of 1) a businessman without common sense, 2) a physicist without brain, and 3) a speculator without balls.

Those with brains no balls become mathematicians, those with balls no brains join the mafia, those w no balls no brains become economists.

Success in all endeavors is requires absence of specific qualities. 1) To succeed in crime requires absence of empathy, 2) To succeed in banking you need absence of shame at hiding risks, 3) To succeed in school requires absence of common sense, 4) To succeed in economics requires absence of understanding of probability, risk, or 2nd order effects and about anything, 5) To succeed in journalism requires inability to think about matters that have an infinitesimal small chance of being relevant next January, ...6) But to succeed in life requires a total inability to do anything that makes you uncomfortable when you look at yourself in the mirror.
tadejus tadejus 21:38 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann
otkud tebi uopšte ideja da sam sa baš na taj dio nadovezao??


pa ja ti i rekoh da vjerujem da ti taj dio nisi ni primjetio nego je trebalo da ti dočara kontekst u kome je sve napisano..
kanda nije uspjelo..
kapiram da se tebi ne da da ispratiš cijelu diskusiju, pa ni njen osnovni dio, ali što se brate onda toliko brecaš što sam iskoristila tvoj komentar da se nadovežem na stav koji se provlači kroz više njih..
aman
tadejus tadejus 21:38 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Predrag Brajovic
those w no balls no brains become economists..


jel ti ovo čisto da ostaneš u temi?
narcis narcis 21:38 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)jav

tadejus
narcis
jeli, seća li se neko šta je uopće tema na blog?


a bre i ti si amater..
temu svako definiše za sebe.. poželjno je jedino da bez obzira na izbor gleda da sagovornika, manje ili više uvijeno, nazove budalom..
tako je uvijek u temi..

ma dobro im je to išlo( frljanje sa budalom) dok su se frljali sa onim teoretičarima ekonomije, ne zato što sam ja išta od toga razumejo već što su bili u temi, mada su me nervirali njihovim žalom za jadne bogatune koji će da se rastužu što na kraju godine neće dimaju 150 melardi već 110 :( al ajd, pa čak i kad su sa ekonomije prešli na psiholodžiku i teoriju mase naspram pojedinca al kad pređoše na fluide , reko sag će dođu do teorije velikog praska, e ondak odoše u matematiku i pojebaše znanje skroz.
sag ni oni više neznaju o čemu se priča.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:44 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

jel ti ovo čisto da ostaneš u temi?

Ih, bre, odmah se ljutiš?!
No, te Talebove opaske nisu bez đavola. Malo su preterane, kao što je i Taleb preteran, ali ne bez osnova.

Ekonomija nije nauka, u onom čvrstom smislu. Nema jednoznačne odgovore niti razrešenja.

Arhiva