B92 Blog

Nisam ni pročitala do kraja... al kad videh one stihove pesama, setih se kako smo jednom pričale o političkoj situaciji i poštovanju ove naše Srbije - moja drugarica i ja. I pale nas dve u vatricu, nešto, kao mi Srbi, pa prsnemo u smeh - ona 100%Goranka, i ja pola Srpkinja.:)))

Odoh da čitam, ponosita 100%:))))

Od kada znam za sebe, privlacila me umetnost. Sport, vrlo, vrlo malo. Fudbal, priznajem, izuzetno.

Secam se jednog Svetskog prvenstva, svakodnevno sam kupovao Politiku, citao sportsku stranu
(koju vrlo retko citam) o preliminarnom spisku igraca A tima, zatim pripremama reprezentacije na
Palicu, prijateljskoj utakmici sa Svajcarskom, zatim Japanom, pa sta je rekao selektor,
sta lekari kazu o povredi ovog, sta je rekao ovaj, onaj, a tek kad je prvenstvo krenulo...
nisam propustao utakmice, sve je bilo podredjeno reprezentaciji.
Sve do trenutka kada su nas Holandjani... r a s t u r i l i.

Tada sam shvatio, da nikada vise necu biti,
bar ne u toj meri, deo te "navijacke" price
- sedeo sam, potpuno, potpuno razocaran, pred televizorom.
Ali tu apsolutno nista nije zavisilo od mene, Nikole Svilara.

To je u potpunosti bila "prica" tih momaka koji su tog dana istrcali na teren.
Naravno, dan danas kada stignem, volim da pogledam utakmicu reprezentacije Srbije.
I od svih reprezentacija sveta ona mi je najdraza. Pa to i jeste koncept navijanja.

Stvar je senzibiliteta - meni su, recimo, od sportskih dometa uvek draza umetnicka dela
- muzicke kompozicije,slike, skulpture, zgrade, film, dostignuca koja nisu vezana za dogadjaj,
i sto se vekovima kasnije mogu reprodukovati i uzivati u reprodukciji istog.

U tom smislu ja se posebno ponosim umetnicima, svojim sunarodnicima.

(Da cela stvar bude jos bolja, pored radova i zivota veoma mnogo svetskih umetnika
koje sam "zvakao" godinama - mom senzibilitetu - najvise odgovaraju radovi
upravo dva Srbina: Pavic, Mihailovic pa tek onda svih ostalih ali to je stvar
licne umetnicke vokacije, izbora, slucajnosti, nikako nacionalnog opredeljenja)

Dostignuce sportiste upravo je vezano za trenutak, dogadjaj.
Vrlo malo ljudi (publike) ponovo gleda proslogodisnje utakmice, uziva u bacanju koplja
sa pretproslih Olimpijada itd. To uglavnom rade strucnjaci (zbog analize, naravno).

Poredjenja radi, zamislite koliko je samo vise svetskoj bastini doprineo
i drugim ljudima "dao sebe" recimo, jedan Mocart u odnosu na
dostignuce ma kog njegovog savremenika sportiste ?

Dawngreeter je, po mom skromnom misljenju, u pravu kada kaze da
neko ne moze i ne treba biti ponosan na nesto ukoliko SAM (dakle
sopstvenim snagama, umom, energijom) nije doprineo tome
(necijem uspehu, dostignucu)

Ali u takvom stavu ne treba otici u krajnost. Ponos koji Srbin oseca prema uspesima
sunarodnika Novaka Djokovica ne moze biti istovetan onom ponosu koji oseca prema
eventualnim uspesima svog deteta, supruge koju podrzava, vlastitom itd

On jeste daleko manji ali i takav ponos je dobrodosao,
ne treba ga odbacivati.

U svakom slucaju, cika Milutine
zanimljiva tema.
Preporuka
Nik

O svojoj zemlji i svojim sugrađanima pričati s poštovanjem i afirmativno. Ne pljuvati, što se u žargonu kaže. Jer ako sam po sebi pljuješ, onda će naravno to i drugi činiti.

Davno sam čula da su Japanci na to jako osetljivi, pa kad nalete na čoveka koji se loše izražava o svom narodu, obiđu ga u širokom luku, računajući, ako o svojima tako govori, šta li će tek o tuđincima.

Mi imamo poseban dar da o sebi govorimo kao o najgorima, što em što nije tačno, em što nije lepo, em je nekako mazohistički i bolesno.

Hej... Srbi - velikim slovom... Srbin, takođe....

PS Jesi li se uplašio da te ne proglase Velikim, pardon Velikosrbinom, pa sve napisa malim slovom?

Možda nisam dobro pazio u školi ili sam bežao sa tog časa. Po meni, sve ide malim slovima, a ako me ubede u suprotno promeniću.

Pripadnici naroda i narodi se pišu velikim slovom.
Ajd nek neko dokaže stručno, vidite da me Milutin ne šljivi 5%:)))

Ivana je lepo napisala u naslovu svog prvog posta:))

Ič te ne zarezujem, sve dok se stručno ne izrazi neka lektorka ili slično :-)))

Ajd' kad nema lektora...

Margos, hvala za pozornost.

Pa sve čekam da se neko stručniji javi, al ko velim, što ne bih guglom dokazivala, kao i sav normalan svet:)

O svojoj zemlji i svojim sugrađanima pričati s poštovanjem i afirmativno.

Cak i kada ti naplacuju trostruko vise sve usluge samo zato sto si ''gastos'', kada te cerupaju kao ''zlatnu koku'', kada u tebi vide samo dollare/eure, kada ti sude kao pociniocu iako si zrtva, kada od tebe za lecenje ocekuju hiljadarke u stranoj valuti, kada ti zavide jer si ti uspe/la u svetu a oni se snalaze samo u unutrasnjosti, kada psuju, pljuju, djubre bacaju na sve strane, u vreme radnog vremena obavljaju privatne poslove a ti imas samo 20 dana godisnje odmora, kada ne placaju nikakve dazbine a tebi svi prihodu odlaze na aranzmane i opet od tebe ocekuju, kada ti kao gastos jedini u ulici placas porez na imovinu i to tesko zaradjenu a oni ne placaju ni dinara i to na prisvojenu imovinu, kada...
Moze se nabrajati ono sto ima da se zameri ali to nikako ne sme da se kaze otvoreno, u brk, jer to nije patriJotski, nje rodljublje nego je dusmanski i izdajnicki i sta sve jos ne.
I zato, dok se ti na ''trulom'' Zapadu trudis da prikazes zemlju i narod iz kojeg potices u najboljem svetlu mnogi se potrude da sve to ukaljaju, da te ismeju, da dok ti na privremenom boravku u domovini cistis dvoriste, ulicu... tebe nazivaju budalom jer ce lisce/kese/limenke... ionako opet da padaju i to je tako smesno da umres od smeha, humor je na ulici zajedno sa djubretom.
Dakle, dok u otadzbini sudije sude da ti treba da platis i tvojim tesko zaradjenim devizama operes sve ono sto domace leske ukake ti ces da se trosis i fizicki da bi NJIMA ulepsao/la sliku. Nije nego. Ti folklor u svetu gledas samo na medjunarodnim manifestacijama folklora i opanke nosis samo dok igras kolo dok oni kace zlatnu dugmad na mandzetne, ti se ne kitis kao novogodisnja jelka i prozivis celi svoj zivot u ''belome svetu'' dok oni vozaju dzipove, (cak i Hammere i puse lulu) putuju po egzoticnim destinacijama a tebe nazivaju ''glupavi gastarbajter koji jedino zna da dirinci za gazdu''. Ti kada dodjes u otadzbinu vidis samo sirotinju i slusas njene zalopojke a ne vidis milionere sto anonimne sto javne kako se sprdaju sa svim sto je srpsko i patriJotsko.
Neee, odavno su ''gastosi'' trebali da znaju na cemu su i da povratka ima samo za Djelice i Cubrile dok ostali imaju ostajati tamo gde ih sunce tudje ipak ''bolje grije''. I zato treba biti svetski covek, univerzalista, i boriti se protiv siromastva i diktatura u globali a lokalni patriJotizam prepustiti lokalnim mocnicima jer ga oni ionako drze po svom i pod svojim. Ili se boriti bas protiv njih sa distancije sigurniji, pisati o njima obelodanjivati njihove malverzacije i kocenje naprretka tvog naroda koji ti toliko volis a nikako ulepsavati sliku prenosenjem ''socijalizma'' iz Srbije u svet. Svet ce sam odluciti koji ce sistem da postuje a kojeg ce da se zgrazava pa ne treba ispadati budala zbog nostalgije koja te izjeda a koja nije bas uvek opravdano toliko zestoka. Ima tako lepih zemalja i dobrih ljudi, treba ih samo potraziti i naci a nadasve je najbitnije pronaci svoj licni mir i spokoj jer i ti imas samo jedan zivot koji brzo prolazi. I to treba da je ono - voli sebe da bi te drugi voleli, ma koliko to neko smatrao egozimom.
Pitajte ljude koji su se po svetu angazovali 90-ih da promene sliku, obustave satanizaciju samo jednog naroda a ono se pokazalo da i nije bas sve satanzacija nego da je RTS. I sta su ti ljudi za nihov angazman dobili za uzvrat u otadzbini? Vec pogadjate, dobili su sut u but umesto hvala.

Ja ovo radim da bi se osećao normalno i bio zadovoljan sobom i sredinom iz koje dolazim (ovde gde sam). Uz sve ružne stvari (mnoge si nabrojala), ja volim svoju zemlju i ljude u njoj. Pored svih tih koje si opisala, u mojoj zemlji ima mnogo više običnih, finih, divnih, ljudi vrednih svake pažnje i hvale. Ako ovo radim zbog nekoga drugog osim sebe, onda to radim zbog njih.

Nisam ja mislila da ti (niti bilo ko drugi a ko tu potrebu ima) treba da prestane da se angazuje. Htela sam samo da stavim do znanja sta JA uocavam. Da li imam pravo na to? Da li imam slobodu da to kazem javno i na glas? Naravno da nemam jer da nije bloga b92 ovo nikada ne bih mogla ni da iznesem.
I nisam nigde napisala da nema divnih, ljudi vrednih svake pažnje i hvale nego da ima mnogo onih drugih i sve ih je vise pa i ti divni i krasni nekako uzimaju njih za primer sto je neizbezno. Primera radi (i boljeg razumevanja) recicu samo vo da u bilo kojoj bransi se pojavi afera (drumarska, carinska, profesorska i ostala mafija) kolege postenjacine ne ustaju da osude ponasanje svoje kolega.
Ja necu da mi premijer bude fanaticni nacionalista ali oni hoce i njemu aplaudiraju. Ja necu da mi predsednik, ministri i ostala bulumenta budu ljudi kojima su fizionomije i njihovi novcanici sve punackiji i to i od mog poreskog novca ali oni hoce. Ja necu da mi nekakvo ministarstvo za dijasporu govori kako je zgrada u kojoj oni zasedaju ''moja/nasa/vasa kuca a kad ja u tu kucu udjem da se ministar na mene dere i pita me ko sam i da on nije znao ni da cu doci jer mu sef kabineta to nije najavio a tebi je potvrdio cak i u pismenoj formi. Necu cak ni ministrastvo za dijasporu jer to nemaju ni Jevreji, ni Grci, ni Spanci, ni... niko. Hocu da me uvazavaju kao SVOG gradjanina jer ja to i jesam i posedujem sve dokaze o tome, licnu kartu, pasos...
Ne, tvoje kolege nemaju dobro misljenje o tebi zato sto si ti Srbin. Oni o tebi misle kako misle zato sto vide da si TI dobar covek i dobar kolega. Time se u otadzbini samo mogu da ponose a ne ti zato sto si Srbin. Ti si takav kakav si zato sto si - covek. Probaj da sednes u Hammer i provozas se gradom/selom u kojem zivis i radis ili kolegama na poslu kazes da vozis Hammera pa ces videti njihove reakcije. Mozda ti to nece bas pokazati otvoreno ali ce te prezreti. U nasoj otadzbini se takvim dive, oni su u njihovim ocima ''uspesni'' veliki Srbi a Srpkinje sa silikonima su srpske carice. Daj, stvarno, meni se takav pristup rodoljublju nimalo ne dopada ma sta ti o meni mislio.

MM

mi ovde valjda pričamo o normalnim ljudima, a ne o karikaturama. Njih ima svuda; pa i ovde gde sada živim.

Samo da se pozdravim. Vidim da si on-line.
Jesi li vido kako smo ,,lepo" odrzavali Post.
Ja sam se stvarno trudio da se drzim teme.
Evo, obecavam i ubuduce da cu da se trudim (ako me Edi ne bude izazivala sa Svedskim princezama. I otkud ta princeza na ovom Postu?)

Nisam ja mislila da ti (niti bilo ko drugi a ko tu potrebu ima) treba da prestane da se angazuje. Htela sam samo da stavim do znanja sta JA uocavam.

Svi mi to uočavamo Eugenija ali nije stvar u tome šta ti uočavaš, već kako to prezentiraš strancu.
Da te pitam. Kada se ti upoznaješ sa nekim novim u svom životu- da li mu odmah sručiš sav svoj prljavi veš pred nos? Nemoj mi samo reči da nemaš prljavog veša, jer ga svi imamo. I još jedna stvar-kada tebe neko gađa tvojim prljavim vešom (koji je sam pronašao ili što je još verovanije ti si mu ga sama poturila pod nos), da li ti njega gađaš unazad njegovim prljavim vešom ili pokušavaš da opereš svoj.
Druga stvar......ako imaš problema sa kolegana u tvojoj firmi da li ideš unaokolo i olajavaš svoju firmu ili pokušavaš da rešiš stvar unutar svoje firme?

Potpuno se razlikuju odnosi Srbin u inostranstvu - stranac i drugi Srbi iz inostranstva (nb: gde sebe ne smatram) - Srbi kod kuce, i ne treba ih mesati. Sa Evgenijom se mogu sloziti ako banalizujemo negde 70%, ali nikad tih 70% necu iznositi u svetu. Dovoljno je drugih (ne mislim na Srbe, mada ima i nas) koji to rade, i nazalost imaju dovoljno materijala.

Razumem i ja Eugeniju , nama su policajci naplatili kaznu kada su videli automobil strane registracije i to lep i nov , samo zato sto je sin imao upaljena neka svetla na kolima , u po bela dana , nikoga nije ugorzavao , vozio cak i sporo , nista nije vredelo sto smo rekli da zurimo u bolnicu i da nas ne zadrzava jer se ta svetla u Evropi moraju imati po magli iako je dan , i da je i dosao zbog hitnog slucaja (teska bolest oca ) nista nije vredelo , on nas je drzao pola sata sa strane , proveravao sve cega se setio i na kraju naplatio pozamasnu kaznu , cekao je cak da sin ode do menjacnice koja je dosta daleko i da se vrati. Vidim sin kuva kuva kuva , samo sto ne pukne , mislim odalamice ga bice belaja , sve se molim Bogu da se maknemo od budale nedokazane dok ga ovaj moj ne sastavi sa zemljom pa ne zavrsi u zatvoru...uzas.

Ali opet ne mogu to da kazem strancima , opet zelim da vide lepsi deo Srbije jer nisu svi takvi , ima budala svuda.

ivana23

Ivano, baš lepe sličke:)))

Ovde gde sam ja, pitanje koje si nacionalnosti obično dolazi nakon pitanja koje ti je ime. Potpuno prirodno, s obzirom da živim na mestu koje je stecište bukvalno ljudi svih nacionalnosti na neverovatno malom prostoru. Kada na to pitanje odgovorim da sam Srpkinja, uglavnom nailazim na reakcije: podignuta obrva (ili obe), okretanje razgovora u drugom smeru, iznenađenje (svake vrste), totalna zbunjenost sagovornika......Dakle, nagledala sam se svakakvih reakcija.
Super sam se spajtala sa jednim francuzem pre neke 4 godine, ali je bio vidno potresen kada je nakon 10 dana našeg poznanstva shvatio da sam srpkinja. Odmah je krenuo priču o tome kako je baš čudno da sam ja tako fina i normalna osoba kada svi znaju da su srbi masovne ubice, ratni zločnici i sl. On je izgleda tako hteo da mi da kompliment ali sam ja to osetila kao uvredu. Nakon toga se razvila ozbiljna višednevna rasprava. Sada smo odlični prijatelji. I dalje ima isto mišljenje o meni, ali nisam siguran da je korigovao svoje mišljenje prema srbima, mada je u međuvremenu upoznao još mojih prijatelja srba sa kojima je isto tako postao dobar prijatelj. Onomad mi je iz Kaira poslao sms: "Somebody asked me am I Serbian! What's wrong with me?!" Jedanput me je jedan oduševljeni amer pitao da li znam da koristim kalašnjikov kada je saznao da sam srpkinja. Pa šta odgovoriti na to pitanje osim: "of course, do U wont me 2 show u?!"
Ono jedino što mogu da uradim za promociju Srbije je da pokušam da budem najbolja što mogu u poslu koji radim i da budem što pozitivnija ličnost koliko mogu....pa posle kada shvate da sam iz Srbije, bar imam dobar oslonac za svaku sledeću raspravu do koje će verovatno doći

Ono jedino što mogu da uradim za promociju Srbije je da pokušam da budem najbolja što mogu u poslu koji radim i da budem što pozitivnija ličnost koliko mogu....pa posle kada shvate da sam iz Srbije, bar imam dobar oslonac za svaku sledeću raspravu do koje će verovatno doći

Ovo je jedino sto moze da se uradi,bar za pocetak, dok ljudi oko tebe, kada saznaju da si Srbin,uvide da se ne razlikujes od njih tj. da nisi troglava azdaja.ili ono da ces da "prikoljes nekog".Juce je gosn. nnsarski na blogu objasnjavao o materiji i anti-materiji.Posto kod nas preovladava anti-materija, sve sto radis kontra bice pozitivno

... Kada na to pitanje odgovorim da sam Srpkinja, uglavnom nailazim na reakcije: podignuta obrva (ili obe), okretanje razgovora u drugom smeru, iznenađenje (svake vrste), totalna zbunjenost

Na jugu Italije,gde su ljudi,bar je moj utisak,prostodusni i gostoprimljivi,cesto sam dozivljavao da mi,kad saznaju da sam Srbin(mada oni nas zovu Slavi),kazu"ma nema veze,vazno da si hriscanin".Stvarno se posle toga nisam trudio da im objasnjavam,da je bas i nisam neki hriscanin...

како да причам о лепоти националне уметности или науке кад смоје стварали онда кад смо хтели да будемо као сав остали свет,како кад смо наснови коју су нам дали преци почели да прецењујемо сами себе и да се затварамо у ту прошлост тешко је то питање,да смо окренути ка свету и да пратимо догађаје лако би било рећи :погле како имамо лепе иконе,лепе цркве,ношњу,укусну ракију а погледај и како имамо лепе нове зграде,нову уметност ето стварали наши стари ал стварамо и ми .али не мисмо одлучили да живимо од успомена на стару славу(коју само ми видимо)
сад мој одговор је овакав какав је боље неумем

ја се ту слажем са александром буди што бољи човек па кад твојим пријатељима причају како су срби оваки или онакида он може да одмахне главом и каже имам ја једног милутина ал океј је човек неверујем ти у то што причаш,а ово друго ћеф ти иконе ћеф ти цркве ћеф раћија и било шта друго што носи национално обележје можеш слободно да покажеш нисмо ни најбољи ни најгори а они то и не мере на тај начин то је само оно код мене точак има 8 паокла а код тебе 6,ови су плави они зелени то је само пгледаш осмехнеш се лепо и продужиш даље

treba li da budemo ponosni na svoju istoriju? Da li nas ona čini ponosnim srbima?

A pa što da ne bi? Da li ameri mogu biti ponosni na svoju istoriju? Ja ne bih baš rekla a svaki je amer ponosni nosilac svog pasoša. Celokupna američka istorija pliva u rekama krvi i nasilja pa bi i dalje mnogi da postanu amerikanci. Ili....da li treba da pominjemo bivše velike kolonijalne sile i njihovu biografiju? Ne bih rekla da su Englezi, Španci ili Francuzi potreseni oko svoje neslavne prošlosti. Naprotiv. Mi smo za njih amateri po pitanju krvoprolića

stidim. Ne stidim se zbog svih onih koji su se borili, trudili, radili, koji to i danas rade. Budale i glupake ima svaki narod, nikoga još nacionalna pripadnost ili državljanstvo nije spasilo toga da je budala ili ga učinilo pametnijim no što zaista jeste. Moja zemlja je takva kakva jeste, volela bih da je mnogo bolja i da ljudi mnogo bolje žive.
Što se obeležja tiče, ne poklanjam državne simbole, niti ih ističem. Ali vrlo rado poklanjam male etno predmete ili proizvode iz Srbije. Isto tako svojim ovdašnjim prijateljima vrlo često kuvam "poklone" ili ih zovem na sedeljke i večere, na kojima mogu da jedu hranu iz Srbije ili spremljenu po srpskim receptima (to shvatiti šire). To važi i za muziku, imam lepu etno kolekciju i u Bgd se obično trude da me obraduju takvim cd-om.

Što se tiče žute štampe koju pominješ, ne uzbuđuj se i ne razočaravaj, svugde ima onih koji pregrađuju delove tela i klepaju se za pare...o tome samo i pišu takve kao novine.

Ali vrlo rado poklanjam male etno predmete ili proizvode iz Srbije. Isto tako svojim ovdašnjim prijateljima vrlo često kuvam "poklone" ili ih zovem na sedeljke i večere, na kojima mogu da jedu hranu iz Srbije ili spremljenu po srpskim receptima (to shvatiti šire).

то је једино могуће и исправно што може појединац да уради за својепорекло шта ћеш више

Aleksandra Mitrovic

treba li da budemo ponosni na svoju istoriju? Da li nas ona čini ponosnim srbima?A pa što da ne bi? Da li ameri mogu biti ponosni na svoju istoriju? Ja ne bih baš rekla a svaki je amer ponosni nosilac svog pasoša. Celokupna američka istorija pliva u rekama krvi i nasilja pa bi i dalje mnogi da postanu amerikanci. Ili....da li treba da pominjemo bivše velike kolonijalne sile i njihovu biografiju? Ne bih rekla da su Englezi, Španci ili Francuzi potreseni oko svoje neslavne prošlosti. Naprotiv. Mi smo za njih amateri po pitanju krvoprolića

Na zalost kao da nas u istoriji pamte od Vukovara,Srebrenice pa nadalje,kao da pre nismo ni postojali.Mislim da nismo bili pozvani ni na proslavu 50. godisnjice pobede nad fasizmom,a poneko se jos mozda seca prvog svetskog rata.

da u slovenačkim trafikama i prodavnicama na istaknutijim mestima stoje ti Skandali i sl. listovi iz Srbije (ili neki samo takve i imaju) od pristojnih, normalnih novina. A Andrć...e to je već u istoj rečenici sa žutom štampom misaona imenica...ako misliš na masovniju pojavu...ja ne nosim novine za put, radije čitam knjige (jer novine prebrzo pročitam, pa mi posle dosadno), a kad baš ponesem novine, mahom su dnevno-političke...priznajem :( jes da drugima nisu zabavne, ali svako ima svoju manu...mene ne zanima i ne zabavlja info o nečijim telesnim delovima i ko s kim kako i pošto.

Celokupna američka istorija pliva u rekama krvi i nasilja

Zar cak i onda kada je u WOII oslobadjala Evropu od fasizma?

Na zalost kao da nas u istoriji pamte od Vukovara,Srebrenice pa nadalje

Jednom prilikom pri mojoj poseti Bratislavi u foajeu hotela sam sedela i citala knjigu na cirilici. prisao mi je jedan beclija i pitao me: - Russian? Ja sam odgovrila da je to srpski jezik.
- Aaaa, kazao je on, Arkan, Seselj, Milosevic...''
- Izvinite, odakle ste Vi, pitala sam.
- Iz Beca, odgovorio je.
- Koliko ja znam Hitler je bio Austrijanac'', odgovorila sam.
Malo se zbunio a onda je poceo kako nije tako mislio, kako zna da su doticni Srbi ali da nije mislio na mene da sam i ja takva, naprotiv da su svi Srbi.... i tako dalje. Otisao je posramljen a ja ostala ponosna ali ne kao ''velika Srpkinja'' nego kao poznavalac istorije pa i svog naroda koji ja tako ''branim''.
Ako to nije pravi nacin, izvolite.

Zar cak i onda kada je u WOII oslobadjala Evropu od fasizma?

Osloba]ala Evropu od fašizma???? Pre će biti da se trkala sa Rusima ko će više teritorija da zgrabi pa su postavili demarkacionu liniju u Berlinu. Mislim...ne budite naivni

Zar cak i onda kada je u WOII oslobadjala Evropu od fasizma

al si ti kupila propagandu, svaka cast... cak i fraze

a sta je woii?

znam za wii...

ali pravo da kazam nista ne radi tj nisam uspeo da popravim sliku o nama. I sto je najcudnije to nije radilo ni u jednoj zapadnoj zemlji gde sam boravio (nemam iskustva sa istocnim bratijom). Moj savet je izbegavaj koliko mozes da se ponasas kao Srbin i ne upustaj se u tu temu (jes vido Charls Simica kako to uspesno radi). Ako vec nije moguce pomoci najbolje je ne odmoci (tj izbeci)...

Uobicajeno koristim razliciti tip pricica na pitanje odakle sam (u zavisnosti ko pita) evo nekih primera:
a) Ja sam iz Zimbabve-a. Na upitni pogled dodajem , bio sam crn kao mali. A na drugi jos zacudjeniji - nisam ja to izmislio pitajte M. Jacksona....
b) Pitanje: Cujem da ste iz Siberije, je li tamo strasno hladno? Uzgred gde se Vasa zemlja tacno nalazi.
Moj odgovor: Ne bih mogao da Vam preciziram tacan polozaj moje zemlje, jer se stalno uvecava broj zemalja sa kojima se granicimo. Uostalom i nije tako hladno kako bi moglo da bude.
c) Pitanje: Da li je rat u Jugoslaviji konacno prestao i kako Vasa porodica to prezivljava i da li je prezivela, imaju li sta da jedu, itd...
Moj odgovor: Znate li onaj eksperiment za zabom? E pa vidite, nas narod je kao i ta zaba , bacen u kotao dok je jos bila hladna voda pre nekih 20-tak godina. Neko je ukljucio sporet i temperatura vode je pocela da raste.
I sta je onda bilo ? pita zainteresovani sagovornik.
Nista sto se nije desio i pre, oni su kuvani ali im to jos nije jasno...

Time banditi -- prijateljski i dobronamerno, mislim da bi tvoj odgovor bio prilicno uvredljiv za nekog iz Zimbabwea koji bi se mozda slucajno nasao u drustvu, ili kasnije naisao negde u nekoj prici na tvoj komentar.

Izvinte MMiki nisam predpostavljao da si iz Zimbabvea (gde nauci ovako dobro srpski ?), necu ovo vise da koristim u Vasem cenjenom drustvu :))

Uzgred koristim priliku da ponovim komentar sa 4-te strane

Kad je diskusija malo splasnula
evo par interesantnih pircica o ponosnom Srbinu koji je dva puta (na dva razlicita kontinenta) bio gentlmenski zamoljen da smanji dozivljaj ili napusti posao.

U oba slucaja se radilo o osetljivom mestu u finansijsko / bankarskom okruzenju.

Slucaj a) Poznata Evropska privatna finansijska ustanova, vreme desavanja - oko i u toku akcije - Miloosrdni Andjeo.
Problem - mali emajlirani ukras na reveru sakoa - Target. Elem pojedinim direktorima (uz to i vlasnicima) se nije dopao taj mali ukras kao ni prica o tome sta znaci. Nisam bio previse iznenadjen, jer najmanje troje od njih je bilo u omladinskim SS pokretima. Poslali su mi VP-ja da mi isprica pricicu da su oni neutralni po tom pitanju a da im se ipak taj ukras ne dopada i da se ne bi trebalo pricati o tome (tj. sta se desava u SRB). Nije mi bilo tesko da se qurcim (a i pun q njih poprilicno jer sam radio na pet pozicija - a oni pametuju i odmazu koliko mogu) u tom slucaju jer sam vec nasao bolju poziciju na drugom mestu, tako da sam se zahvalio na neutralnosti i podneo ostavku posle dve nedelje.

Slucaj b) Velika bankarska ustanova (destetak puta veca od predhodne) na drugom kontinentu, vreme desavanja post Bosnian paradise. Problem - kasno saznali (posle jedne godine) da potencijalno opasna osoba (tj Srbin) ima pristup osetljivim sistemima /informacijama (ucinak 200% procenata veci od ocekivanog sa 30 do 40% angazovanja - vise nisam smeo od kolega). Direktor koji se do tada nije interesovao odakle sam, jos od vrata mi stavlja do znanja da zna precizno odakle sam i pola sata prica o politici njegove zemlje u nasem regionu ( a on bi to trebalo da zna - krece se u tim krugovima). Ubrzo potom vidim da skripi - posle dve nedelje pocinje reorganizacija i nude mi neko totalno neprihvatljivo mesto, sto ja naravno odbijam i napustam ih.

Izgleda ljudi u svetu imaju kratak fitilj sto se nas tice, a i uopste (shvatam taj odnos kao prirodnu nepogodu koju je nemoguce izbeci) . Najsmesniji raskid saradnje imao sam upravo u jednoj trecoj zemlji (velikaaa demokratija yebote)prosle godine. Izadjem jedan dan da zapalim cigaru isped zgrade, kad ono tamo manja grupa zelenih demonstrira protivu firme koja deli tu zgradurinu sa nama. Obicno zivo oko zgrade, ljudi puse ili telefoniraju, a sada nikog sem sacice demonstranata i tri puta veceg obezbedjenja, nigde nikog. Jedan od demostranata mi tutne u ruke njihov pamflet, i ja ovlas citam razloge za demostracije... Kasnije ulazim na drugi ulaz u zgradu, obezbedjenje me privodi do radnog mesta, a posle nedelju

evo ti predlog za letnju sezonu, da se predstavish na pravi nachin:))))




Inache sam chesto dolazila u neprijatne situacije kada sam morala da kazzem da sam iz Srbije, pogotovu devedesetih, dok je besneo sukob balkanskih plemena, tada sam nailazila i na vrlo bahate reakcije tipa: kako vas Srbe nije sramota ... medjutim jedini nachin da se odbranim je bio da spomenem Hitlera (znam nije mi neki argument), ali sam morala, jer je to jedino chime mozzesh Nemcu da zachepish usta. Sada je malo drugachije. Kao sto je Aleksandra napisala, trudim se da budem pozitivna u svakoj zivotnoj situaciji, pa kad onda kazem da sam iz Srbije, uglavnom su prijatno iznenadjeni. Zahvaljujuci nashim teniserima u poslednje vreme me stalno zagovaraju na to kako imamo asove u tenisu, a ja cvetam, to mi je balzam za dushu, pa onda obichno odgovorim: Vidite, nije sve toliko loshe sto dolazi iz te Srbije:)))

Naglasila sam da je to bilo devedesetih, izmedju 93.- ce i 96.- te, tad je chini mi se bilo najgore. Bash su padale i provokacije, jer su mediji ovde delimichno vodili antisrpsku propagandu. Jedno vreme sam i izbegavala direktan odgovor, samo da ne upadnem u neku raspravu.

Secam se 94.-te negde u novembru, izadjem sa drugaricom koja je Hrvatica, bio joj rodjendan, ali nije htela neshto da slavi nego da malo izadjemo. Nametne nam se neki lik (Nemac) i chasti nas picem, krenemo u prichu i on nas pita odakle smo. Ona je inache isto iz Srbije (Vojvodine), ali je ovde rodjena. Kada smo mu rekle da smo iz Srbije samo sto nas nije pljunuo, toliko se razgoropadio, da smo se jedva izvukle iz te priche, jer je on imao neke prijatelje, da li Hrvate ili Boshnjake, sad vishe ne znam, ali nas je poshteno izvredjao.