Društvo| Kultura| Lingvistika| Obrazovanje| Politika

Трице и кучине

tasadebeli RSS / 25.05.2017. u 15:01

О анатомији једне деструкције... У зони сумрака... С оне стране ума...

 

 

 


Лета господњег 2017.

 

 

"На значајним славистичким катедрама без српског језика

 


Били смо под санкцијама, други су били наметљиви и офанзивни, па су лекторати српског језика постајали лекторати БХС (босанског/хрватског/српског) језика, хрватског, црногорског, a српски је остајао на маргини

 


Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића, а сада се лектори српског језика боре за опстанак на овој позицији.
Један од главних разлога за гашење лектората налази се у чињеници да се српска држава никада није системски позабавила овим проблемом, као и то што су се министарства просвете и науке и културе и информисања међусобно „жонглирала" одговорношћу и издвајањем новца из буџета за финансирање лектората.

 


Лекторат на страном универзитету је најбоља промоција нашег језика и наше културе - преводе се дела наших писаца, гостују наши уметници, јача културна сарадња, стварају се услови и за привредну сарадњу. Поређења ради, Хрватска има око 60 лектората у свету, а Словенија више од 50.
Лекторати представљају културне центре у правом смислу те речи, а сада уместо српских лектората у иностранству примат имају они за хрватски и БХС језик. Иако ситуација изгледа безнадежно, неке скорије изјаве министра културе и информисања Владана Вукосављевића говоре о томе да подржава озбиљнији приступ овом проблему.

 


Министарство просвете и науке, бар до сада, није одговарало на дописе лектора. Лектор у Катовицама Срђан Папић, који је у више наврата покретао разговор о положају својих колега и који је указивао на то да је наше Министарство просвете и науке очекивaло да Пољска повећа плате нашим лекторима, док у сопственој земљи финансира 60 лектората, каже да полако од свега одустаје...

 


- Лекторат није у надлежности једног министарства, мада је, мора се признати најближи Министарству просвете и науке. Посреди је државни посао у правом смислу те речи. Ипак, радује да неки универзитети показују интересовање за српски језик. У Кини имамо лекторе у Пекингу и Харбину, Кинези показују отворен интерес за отварање нових лектората. Радују и најаве из Министарства културе и информисања за решење ових проблема. Верујем да ће после озбиљне стагнације уследити помаци и да ће српски језик наћи своје место и на славистичкој мапи света. Србија и Београд ће 2018. години бити домаћини Светског конгреса слависта, први пут у историји. Тада ће у наш главни град доћи више од хиљаду слависта из целог света и то ће бити добра прилика да се оснажи ова прича, да ојачају контакти и да наши гости, учесници конгреса покажу додатан интерес за српски језик, српску књижевност и српску културу - каже за наш лист Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду.

 


По његовом мишљењу, некада је српскохрватски језик добро „стајао" на свим славистичким катедрама у целом свету. Негде је био студијска група, негде изборни (помоћни) предмет.

 


- Међутим, од краја осамдесетих полако опада интересовање за славистику, негде је то рађено и плански, де не кажемо с лошим намерама... После је српскохрватски језик „расточен" на националне језике и ту је, по правилу, српски језик лоше прошао. Ми смо били под санкцијама, други су били наметљиви и офанзивни па су лекторати српског језика постајали лекторати БХС (босанског/хрватског/српског) језика, хрватског, црногорског, a српски је остајао на маргини. Тако смо данас на значајним славистичким катедрама без српског језика. Немамо лекторе тамо где се без њих би смело, скоро да их немамо у Немачкој, Француској, Аустрији, Италији, Шпанији... Некада је у Француској српскохрватски изучаван на 11 универзитета, српски је данас сведен на два универзитета, па и то са несигурном будућношћу...

 


- Немамо лектора у Петрограду и многим важним славистичким центрима и значајним културним метрополама. Мала је утеха ако кажемо да се српски језик добро држи у Бугарској, Румунији, Пољској и још понегде. Данас у Љубљани има доста Срба, али тамо српски језик држи хрватски лектор, ми у Словенији немамо лектора, али Словенци у Београду имају лектора за словеначки језик. Није тајна колико је Срба у Словенији и Словенаца у Београду - истиче још професор Брборић.
Управо је тај словеначки модел организације лектората који одлично функционише, где су лектори добро умрежени и опскрбљени довољним бројем књига, а састају се једном годишње о трошку своје земље како би разменили искуства, посебно је истакла Рајна Драгићевић, професорка Катедре за српски језик на Филолошком факултету Београдског универзитета, која нам се јавила са Карловог универзитета у Прагу.

 


- Као гостујући професор, држала сам предавања у Берлину, Грацу, Марибору, Вроцлаву, Катовицама, Брну и Прагу и на универзитетима у свим овим градовима приметила сам да Словенија више од свих земаља нашег региона води рачуна о својим лекторатима. Ако нам је заиста стало до лектората, не треба да смишљамо нове моделе - довољно је да у потпуности прекопирамо словеначки - каже Рајна Драгићевић.


Како она примећује, два су разлога због којих се гасе лекторати за српски језик широм света: први је небрига наше земље о њима, а други је чињеница да се гаси интерес студената, а затим и бројних универзитета, за хуманистичке науке, уже - за језике, и још уже - за словенске језике."

 


ЛИНК 

 

 

"Српски се учи уз албански и румунски


Наш језик је издвојен из славистике, па и из филологије у ужем смислу, и постао је тек неважан предмет на студијама о географском региону којем припадамо

 

 

Питање језика у нашем свету јесте и политичко питање првог реда због тога што је новим државама у окружењу био потребан и нови језик.

 


Док се поједини интелектуалци из региона сада опредељују за јединствени језик, без обзира на то како бисмо га прецизно могли назвати, за Србију је ово и питање опстанка њене културе у оквиру иностраних универзитетских центара.

 


Ево шта о томе каже професорка Београдског универзитета Рајна Драгићевић.

 


- Универзитетски професори за матерњи језик широм словенског света жале се да имају све мањи број студената и на групама на којима се изучава матерњи језик. У таквим условима, изучавање српског језика на многим универзитетима решава се тако што се српски подводи под такозвани БХС (бошњачко-хрватско-српски) или се укључује као изборни предмет у студије историје, културе, књижевности и језика неког региона. Тако се, на пример, на Карловом универзитету у Прагу, српски језик учи на Катедри за југоисточноевропске и балканолошке студије. Јужнословенским језицима и културама придружени су албански и румунски језик, што значи да је наш језик издвојен из славистике, па и из филологије у ужем смислу, и да је постао тек неважан предмет на студијама о географском региону којем припадамо, чиме се његов статус још више деградира - објашњава професорка Драгићевић.

 


- На овом чувеном европском универзитету који постоји од 1348. године, за бригу о српском језику, који је већ сам по себи скрајнут у корист балканске историје и књижевности, задужена је само једна лекторка из Србије, и то о трошку Чешке. Када она изгуби интересовање за лекторски рад, вероватно ће бити укинуто изучавање српског језика, а у Србији се то неће чак ни запазити, а камо ли да ће се тај проблем решити, јер наша земља ни сада не улаже ни динара за унапређивање наставе српског језика на овом универзитету. Ове недеље гостујем на Карловом универзитету о трошку ЕУ (на основу програма Еразмус плус) и малобројним студентима држим часове српског језика. Чини се као да се Чешка и ЕУ много више од Србије брину за опстанак србистике у Прагу. Ако се тако незаинтересовано опходимо према српском језику, књижевности и култури на овом чувеном универзитету, може се само замислити каква је ситуација на мање значајним универзитетима широм Европе и света - закључује наша саговорница.

 


Ни професор Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду, није оптимиста када је реч о нашим угашеним лекторатима у иностранству, због тога што је пракса да када држава једном остане без лектората, скоро да је немогуће да га поново успостави.

 


- Свет се понаша функционално и ми им то не можемо замерити, они знају да је српскохрватски лингвистички један језик и не пада им на памет да за један језик имају више лектора. Тамо где је хрватски лекторат, српском нема места, а договор око поделе лектората никада није постојао, други су били офанзивнији, ми смо били статични, неопрезни и несмотрени. И данас имамо ситуацију која је све осим добра. Било је ту и политике, али она није била једини проблем. Лекторати су предмет међудржавних, међууниверзитетских и међуфакултетских договора - приметио је Брборић, уз запажање да се може искористити потенцијал Филолошког факултета у Београду, где се изучава тридесетак језика, књижевности и култура, и да се онда на бази реципроцитета оснаже постојећи лекторати и да се отворе нови. За решење проблема предлаже јасно одређење државе према великим центрима и њен одговор на питање да ли нам лекторати требају или не. Поред министарстава просвете и културе, одговорност проширује и на министарства иностраних послова. Још једном подвлачећи важност успостављања нових и одржавања већ постојећих лектората српског језика, професор Брборић каже:


- Студент који изабере да студира српски језик, на неки начин, одређује и своје професионално опредељене. Мање је важан разлог због чега је неко одабрао наш језик и више је важно и значајно што ће он професионално бити упућен на везу с нашим језиком, књижевношћу и културом. Онај ко једном дође у Београд и направи контакте, често те контакте одржава до краја своје професионалне каријере. На тај начин смо и у прошлости стекли велики број пријатеља који су нас подржавали и у тешким годинама."


(Аутор: Марина Вулићевић)

ЛИНК

 

 

ЕПП 

 

 

 

 

nvo.jpg 


Лета господњег 2015.

 

"Држава за НВО годишње издваја колико и за науку

 

 

Последњих десет година из буџета Републике Србије издвојене су десетине милијарди динара за финансирање невладиних организација, а 2014. године је за невладине организације издвојено скоро исто колико и за развој науке и технологије у Србији. Највећи део средстава опредељених за НВО одлази на организације која се баве спортом, младима и хуманитарним активностима, али се највише пажње у јавним расправама посвећује организацијама које имају снажну подршку из водећих западних земаља.

 


Са њима се срећу светски лидери који долазе у Београд - од Клинтонове до хашког тужиоца Брамерца - а и премијер Вучић гледа да изглади односе са њима чим западни амбасадори у Београду истакну да су забринути због односа власти према невладином сектору. Те невладине организације су често биле прозиване због страних донација, али није јасно да ли ће та осуда у јавности бити мања ако се зна да су протеклих година знатна средства почеле да добијају из буџета Србије. Међу буџетским корисницима, према подацима Министарства финансија, јесу: Београдски фонд за политичку изузетност, Фонд за хуманитарно право, Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Аутономни женски центар, Београдски центар за људска права и Геј стрејт алијанса.

 


Ипак, ниједан динар из буџета у току протекле деценије није легао на рачуне неколико невладиних организација. То су Хелсиншки одбор за људска права и организације Жене у црном и Комитет правника за људска права. Да ли ова чињеница говори да власт која учествује у расподели државног новца заиста не узима у обзир идеолошка или политичка опредељења заинтересованих НВО, већ новац дели искључиво онима који представе добре пројекте?

 


Или се ради о другој ствари - о утицају који невладин сектор има и на данашњу власт. Наиме, ако су у време Милошевића страни донатори финансијски помагали и политичке странке и НВО како би се оборио тадашњи режим, после 5. октобра је настављена и политичка и финансијска коегзистенција нових власти и невладиних организација.

 


Међутим, ако се веровало да ће доласком напредњака, који бар званично нису имали никакав додир са невладиним сектором, веза између власти и НВО бити прекинута, показало се да НВО нису изгубиле ништа од политичког утицаја нити од финансијске користи. Наиме, 2012. године је из буџета издвојено 7,7 милијарди динара за цивилно друштво, а већ следеће, 2013. године, додељено им је готово двоструко више - 14,38 милијарди динара. Илустративно је да Србија из буџета издваја готово исту суму новца за невладин сектор и за развој науке и технологије. Наиме, 2013. године буџет за науку је износио 15 милијарди динара.

 


Да политички утицај НВО на власт заиста није мали, говори и чињеница да се средином маја, непосредно пре званичне посете Америци, премијер Александар Вучић састао са представницима Куће људских права, која окупља активисте Грађанских иницијатива, Београдског центра за људска права, Комитета правника за људска права, Хелсиншког одбора за људска права и Центра за практичну политику. Такође, премијер је током ове године више пута наглашавао да би волео да у влади види и људе који имају другачије мишљење, попут Соње Лихт. Такође је почео да одржава редовне састанке и са омбудсманом Сашом Јанковићем, са којим се срео већ два пута.

 


Многи се, међутим, и даље питају да ли је премијер одлучио да окрене нови лист у свом односу према цивилном сектору или је само покушавао да измами што шири осмех америчких домаћина.
Колико је цивилни активизам привлачан, говори и скандал који је избио прошле јесени када је, од 122 НВО које су прошле на конкурсу Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, чак 44 основано неколико месеци раније, а 61 је имала идентичан опис делатности. Након овог искуства, у јавности је остао горак укус када је реч о праведној расподели државног новца.

 


Мантра представника невладиног сектора по правилу гласи да новац, било да долази од државе било од страних донатора, не добијају тек новца ради, већ за активности које спроводе. Разуме се да су те активности углавном усмерене на добробит заједнице, заштиту људских права или права мањина, а никако на екстрапрофит невладиног сектора. Јер, сви они истичу да новац добијају тек када напишу пројекат, доставе обимну документацију и прођу званичне конкурсе, без обзира на то да ли је реч о државним или међународним донаторима. Само на тај начин, тврде представници цивилног сектора, могуће је добити донацију, како из буџета тако и од странаца.

 


Такође, само девет одсто удружења грађана финансира се из међународних извора, а један део и од средстава локалне самоуправе.

 


Неке од ових организација не покушавају да се изборе за новац који се из буџета издваја за цивилно друштво. Можда су им стотине хиљада динара које држава дели недовољне за остварење пројеката, или, како кажу неки од њих - актуелна власт није довољно заинтересована за њихове активности.
Рецимо, Изабела Кисић из Хелсиншког одбора за људска права, чији је оснивач Соња Бисерко, каже да ова невладина организација није добила ни динар од државе. Заиста, „Политика" се уверила да Управа за трезор Министарства финансија није забележила ниједну уплату од стране буџетских корисника на рачун ове организације. Хелсиншки одбор за људска права, како наглашава Изабела Кисић, финансирају искључиво страни донатори - пре свега немачка и норвешка амбасада и ОЕБС.
- На нашем сајту пише ко је финансијски подржао реализацију наших пројекта јер је то јавни податак. Износ обично не стављамо, али плаћамо порез држави, тако да пореска управа тачно зна колико смо новца добили од страних донатора - указује Изабела Кисић.

 


За разлику од Хелсиншког одбора за људска права, Фонду за хуманитарно право Наташе Кандић је 2006. године са рачуна различитих буџетских корисника уплаћено 10 милиона динара.
Годину дана касније, исту суму из буџета добио је Центар за културну деконтаминацију, чија је директорка Борка Павићевић. Овој установи, која се бави организацијом позоришних представа, трибина, изложби и концерата, 2005. године из буџета града Београда исплаћено је 4,3 милиона динара за набавку телескопских машина. Иначе, према подацима Агенције за привредне регистре, Центар за културну деконтаминацију је у периоду од 2010. до 2013. године знатно профитирао. Пре две године приход ове организације био је 16 милиона динара, годину дана раније 17 милиона, а 2010. године је износио 14,9 милиона динара. Ипак, Борка Павићевић, директорка овог центра, неколико пута је наглашавала да је свесна да не дели ставове већине грађана Србије. Али зато врло радо са њима дели финансијска средства.

 


Центар за културну деконтаминацију је 2013. године, према подацима Агенције за привредне регистре, имао шест запослених.

 


Најмање новца од пореских обвезника добила је Геј стрејт алијанса. Пре четири године Скупштина града Београда уплатила им је милион динара, следеће године добили су 300.000 динара више (уплате су стигле од Управе за људска и мањинска права и Канцеларије за људска и мањинска права), а 2013. године им је са рачуна повереника за заштиту равноправности пребачено свега 130.000 динара.
Ирена Церовић, представница Београдског фонда за политичку изузетност, чија је председница Соња Лихт, истиче да држава учествује у финансирању њихових пројеката са свега пет одсто, а неких година и са мање од један одсто. Највећи донатори овог фонда су Европска унија, Савет Европе, Немачка организација за техничку сарадњу, ОЕБС и УН.

 


- Највећи број наших пројеката усмерен је на оснаживање доносилаца одлука, а држава ретко расписује конкурсе за ту намену. На нашем сајту стоје имена свих донатора, јер они то захтевају, а понекад пишемо и износ којим су финансирани наши пројекти - објаснила је наша саговорница.
Познато је да у Србији има 24.438 удружења грађана, то јест невладиних организација, а највише њих делује у области социјалне заштите и бави се пружањем различитих социјалних услуга. Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Владе Србије још није објавила колико је новца из прошлогодишњег буџета издвојено за активности НВО. Али, наука није нарочито профитирала. Добила је 16 милијарди динара.

 


Кирби дао 2,7 милиона долара за девет организација


Девет организација цивилног друштва добило је, у резиденцији америчког амбасадора, признања и бесповратну донацију од 2,7 милиона долара од Америчке агенције за међународни развој (УСАИД). Међу њима су: Београдски фонд за политичку изузетност, чији је оснивач Соња Лихт, Центар за слободне изборе и демократију (Цесид), Фондација Ана и Владе Дивац, конзорцијум Српске асоцијације менаџера, DNA Communications (једна од међународних маркетиншких организација која има своје представништво у Београду), Женски едукациони центар, Национална коалиција за децентрализацију (мрежа од 16 организација цивилног друштва са седиштем на југу Србије која подржава већу укљученост јавности у демократске и изборне процесе), Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (чији је члан Синиша Дедеић, уредник Истиномера), Смарт колектив (који промовише друштвено одговорно пословање) и Траг фондација (некада је деловала под именом Балкански фонд за локалне иницијативе, а промовише развој локалне заједнице). На тај начин озваничена је сарадња америчке амбасаде и УСАИД са побројаним организацијама. Нове активности које ће спровести ова удружења коштаће око 3,7 милиона долара. Остатак новца за пројекте обезбедиле су партнерске организације. Амбасадор Мајкл Кирби, који је уручио признања организацијама, подсетио је присутне на недавни састанак премијера Александра Вучића са представницима НВО и изразио наду да ће се убудуће представници власти чешће сретати са представницима цивилног друштва."


(Аутор: Јелена Попадић)

 

ЛИНК:

 

(Сва три окачена текста су из дневног листа Политика из 2015. и 2017. године.) 

 

 



Komentari (25)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

anonymous anonymous 16:26 25.05.2017

Šta ....?

...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 17:32 25.05.2017

ALI!

"жваћи, сељачино, жваћи, жваћи"...



нема озбиљне државе да вас подржи у опстанку на тим катедрама, немаш вишак кинте - или ако је и има пре ће отићи на статусни неки џипић или који квадрат по бегеу, партијска држава је... тако да, када је корен труо, не можеш очекивати да цветају ти најделикатнији изданци какви су удаљене славистичке катедре (иако би их морало бити у тим великим земљама са великим концентрацијама расејања).
nask nask 19:37 25.05.2017

Platrijote

Para ima i bilo je. Pa ne košta jedan lektor srpskog jezika milion evra za godinu dana. Da sam na mestu ministra nauke ili kulture ja bih zamolio našeg najvećeg sina bloka 45. da podseti naše tranzicione patrijote, onako disktretno, šta im je patrijotska dužnost.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 07:41 26.05.2017

Re: Platrijote

Партиоте.
eloy eloy 19:39 25.05.2017

this is Princ Marko




javascript:;


Voleo bi da vidim da je ovo uradio Miloradu Dodiku kakva bi reakcija bila.
omega68 omega68 20:01 25.05.2017

Окупација

је на делу, свуда и на сваком месту.
Октобра 2000. сам јео говна и довео на власт домаће издајнике.То сам схватио кад сам прочитао у новинама да је каменолом Јелен До дат Месићевој ћерки.Па на даље...( одмах да кажем - јебало Вас тржиште и закони понуде и потражње. )
Окупација је ипак најделотворнија у култури.Да не објашљавам, паметни људу знају зашто је најважнија култура.
Да скратим - чини се да се нешто креће на боље: Најавили су да ће у БГД давати олакшице онима који називе фирми буду истицали на СРБИЦИ.Мада, биће оних безнадежно покондирених који ће да плаћају али да им назив буде ,,ИН'' на латиници.
(У винчанском писму је слово ,,и'' писано као I јер је , иначе везник, директна веза како речи тако и неба и земље.( то је један од разлога зашто Срби себе сматрају небеским,други је обожавање Сунца а има их још...)
alles_atze alles_atze 20:04 25.05.2017

doktorat

u ovom tvom doktoratu se potkrala grjeska.
"БХС (бошњачко-хрватско-српски)" - nije Taso, pravilno glasi:bosansko-hrvatsko-srpski.
tasadebeli tasadebeli 21:59 25.05.2017

Re: Боликита

alles_atze
u ovom tvom doktoratu se potkrala grjeska.
"БХС (бошњачко-хрватско-српски)" - nije Taso, pravilno glasi:bosansko-hrvatsko-srpski.



Ако сте пажљиво читали, могли сте видети да је израз

бошњачко-хрватско-српски


употребљен само на једном месту, и то у једном од одговора које је госпођа професор Рајна Драгићевић давала новинарки која ју је интервјуисала. Да ли је то грешка/грјешка професорке или, пак, новинарке или у куцању текста, не могу у то да улазим.

У сваком случају, одговорност за то сноси најстарији постојећи дневни лист на Балкану Политика са традицијом дугом 113 година.

Па се тако можете њима обратити поводом овог питања.

Писмом у рубрици "Међу нама".









П.С. - Кад смо већ код тог "међу нама", могу Вам само рећи сопствену претпоставку зашто је до такве грешке и дошло.

Мним да је то зато што за професорку Драгићевић, за дневни лист Политика, као и за мене, не постоји нешто што се зове "босански/хрватски/српски језик" или "бошњачки/хрватски/српски језик", већ постоји само оно што ми зовемо српски језик.

А други (или Други) нека га називају како хоће...

То је већ њихов проблем у који, изгледа да тако мислимо и професорка Драгићевић и најстарији дневни лист на Балкану "Политика" и ја, не треба да се мешамо уопште јер ни ми нећемо да допустимо да се било ко меша у то како ми називамо свој језик.


П.П.С. - Кажу упућени да су ГРЈЕШКА и ГРЕШКА допуштени дублети, али да је боље ипак ГРЕШКА.

Grješka i pogrješka

U ovom slučaju riječ je o jezičnoj pojavi koju nazivamo pokriveno r, a događa se kada skupina suglasnik + r + je pripada istom morfemu.

Iako mnogi smatraju da grješka i pogrješka nisu pravilni oblici, pravopisne knjige kažu drugačije. Još uvijek službeni pravopis Hrvatski pravopis Babića, Finke i Moguša iz 1996. godine (4. izdanje) dopušta dvojnosti (greška i grješka, pogreška i pogrješka), a prate ga u tome i pravopisi novijeg datuma. I dok spomenuti pravopis iz 1996. daje prednost rješenjima grješka i pogrješka, pravopisi Matice hrvatske i Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje prednost daju rješenjima greška i pogreška.

Zaključak

Strogo jezično gledano upotrijebite li izraze grješka i pogrješka, niste pogriješili, naročito zato što ih službeni hrvatski pravopis preporučuje. Ipak, u jezičnoj praksi nisu toliko zaživjeli koliko greška i pogreška kojima noviji pravopisi daju prednost u upotrebi. Veću ćete grešku učiniti upotrijebite li pogrešku umjesto greške i obrnuto. No, neće ni to biti toliko pogrešno ako druga osoba bude razumjela to što ste joj htjeli reći.



Имате о томе овде (ЛИНК).


А може и овде под тачком/точком број 8.

"Wikipedija Pravopisna pitanja/Arhiv 10"


Тако да мене ГРЈЕШКА много подсећа на некакву хиперијекавштину. Отприлике као оно када екавци покушавају на силу говорити и писати ијекавицу/јекавицу.

Типа:

Пријелазим улицу на пијешачком пријелазу.


Сад, мож' бити и да грешим.

Не замерите.

Гријех је на мени.



Jukie Jukie 22:22 25.05.2017

Vjevjerica

Meni recimo nikad nije bilo jasno kako ijekavac kad vidi vevericu zna da li da kaže vjeverica ili vevjerica (iz nekog razloga nije vjevjerica)
Sa jedne strane neverica se zove nevjerica, a sa druge se veverica zove vjeverica
tasadebeli tasadebeli 22:40 25.05.2017

Re: Vjevjerica

Jukie
Meni recimo nikad nije bilo jasno kako ijekavac kad vidi vevericu zna da li da kaže vjeverica ili vevjerica (iz nekog razloga nije vjevjerica)
Sa jedne strane neverica se zove nevjerica, a sa druge se veverica zove vjeverica






Ма пусти, Јуки, за све је крива наша историја.

Овај пут језичка историја.

Па тако није свако екавско Е по правилу ијекавско ИЈЕ/ЈЕ, него је неки пут Е (ако је од старог Е), а неки пут ИЈЕ/ЈЕ или И (ако је од старог гласа "јат" које је у различитим говорима развило своје рефлексе: Е/ИЈЕ,ЈЕ/И - млеко, млијеко, млико; деца/дјеца/дица)

А да ли ће бити ИЈЕ или ЈЕ, зависило је од тога да ли је то "јат" било у слогу под дугим или кратким акцентом.

И тако нас је наша историја (овај пут језичка) у још једној ствари раздвојила...







Е, сад... Као и за све у језику, и овде постоје одступања од правила.

И у екавици и у ијекавици/јекавици и у икавици.
nsarski nsarski 23:18 25.05.2017

Re: Vjevjerica

Е, сад... Као и за све у језику, и овде постоје одступања од правила.

И у екавици и у ијекавици/јекавици и у икавици.

Witz.
Razgovaraju dva lika, jedan iz CRO, drugi iz SRB, u duhu bratstva/jedinstva, i ovaj drugi kaže:
"Dobro, bre, mi kažemo mleko, vi mlijeko, ali u pitanju je ista stvar, isti jezik".
A ovaj iz CRO: "Da, prijatelju, mlijeko, mleko, to ti je isto."

A taj iz SRB kaže: "Da, isto je, isti jezik. Samo nije isto da li hebeš djevu ili devu".
tasadebeli tasadebeli 23:37 25.05.2017

Re: Vjevjerica

nsarski

Samo nije isto da li hebeš djevu ili devu





Srđan Fuchs Srđan Fuchs 07:46 26.05.2017

Re: Vjevjerica

nsarski


A taj iz SRB kaže: "Da, isto je, isti jezik. Samo nije isto da li hebeš djevu ili devu".


зајебавај се ти. ја имам тематски и БДМ (блажену дјеву марију) и деву (сточарство у Палестини) у језичком опису посла, и онда се некада зезнем и направим лапсус па их заменим. сада сам почео да испирам мозак себи пре шљаке - бе-деви-ја, бе-деви-ја, да запамтим тако да је камила - дева.
cane cane 21:01 25.05.2017

sta reci...

a sta je sa cirihom, i lektorkom koja je svojevremeno dovela krkara ovde.

jel jos postoji lektorat?
blogov_kolac blogov_kolac 21:23 25.05.2017

djavo je u detaljima

Taso, pre svega moram da konstatujem da je tebi ovde prvome preko potreban jedan licni lektor koji bi sredjivao tvoje kilometarski nepotrebno razvucene postove deformisane naopakim visestrukim koriscenjem opcije novi red i prekomernim umetanjem slika i klipova.
Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак.
...
Поређења ради, Хрватска има око 60 лектората у свету, а Словенија више од 50.

Da li iko ovde veruje da je 90'ih pod Milosevicem Srbija izdvajala znacajnija sredstva za svoje lektorate? Za aktuelnu novu realnost u okviru ex-YU republicki disbalans u odnosu na 2000. svakako su znacajne sledece cinjenice, koje mi svesno ignorisemo kao nebitne: posle 2000. Slovenija, a potom i Hrvatska su postale clanice Evropske Unije i NATO, a pojavio se i novi BHS koncept. Znaci nije u pitanju samo trenutna nebriga, nego su stigle na naplatu katastrofalne greske iz blize proslosti, i sada zanjemo sta smo posejali, i mozemo samo da se zavaravamo da nismo postali "manje bitni" nego sto smo bili ranije (mada ni ja ne sporim da bi oko tih lektorata stanje bilo mnogo bolje da se drzava vise pobrine, ali opet, problem je i u "novoj realnosti" koju ne zelimo da vidimo).


A kada su u pitanju NVO i novac koji im odlazi iz naseg budzeta, mogao si mnogo bolje to da istrazis, tacnije da se fokusiras na to gde odlaze nase MILIJARDE, a ne MILIONI! Evo sta je meni posle samo nekoliko sekundi guglanja kao stvarno relevantno po tom pitanju upalo u oci:
Iz budžeta Republike Srbije svake godine izdvaja se više milijardi dinara za finansiranje projekata nevladinih organizacija na osnovu budžetske linije 481 – dotacije nevladinim organizacijama.

Međutim, najveći deo tog novca ne odlazi na račune organizacija civilnog društva, kako se možda čini na prvi pogled, već na račune sportskih klubova, verskih zajednica i političkih stranaka. Organizacijama civilnog društva ostaje tek mrvica.

...

U budžetu za 2014. godine određeno je nešto više od 6,7 milijardi dinara na ime budžetske linije 481 - dotacije nevladinim organizacijama.

Koliko dobijaju crkve?
- Unapređenje verske kulture, verskih sloboda i tolerancije - 52.000.000 dinara
- Zaštita verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta - 155.000.000 dinara
- Podrška srednjem teološkom obrazovanju - 122.000.000 dinara
- Podrška visokom teološkom obrazovanju - 58.000.000 dinara
- Pomoć za gradnju i obnovu verskih objekata - 175.000.000 dinara
- Pomoć sveštenstvu i monaštvu na KiM - 62.000.000 dinara
- Pomoć sveštenicima, monasima i verskim službenicima - 45.000.000 dinara
- Uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje za sveštenike i verske službenike - 102.500.000 dinara
- Manastir Hilandar - 70.000.000 dinara

Koliko dobijaju parlamentarne stranke?
- Sredstva za finansiranje redovnog rada parlamentarnih stranaka - 1.203.600.000 dinara

Koliko dolazi na sport?
Iz Ministarstva sporta i omladine:
481 - 1.960.460.000 dinara

Iz Budžetskog fond za finansiranje sporta:
481 - 50.000.000 dinara

Od dotacija nevladinim organizacijama finansira se još “Dvorski kompleks na Dedinju” sa 40 miliona dinara, a Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom na ime linije 481 dobija je svega 5.442.000 dinara.
Za nesto za sta se iz budzeta izdvaja preko 6.5 MILIJARDI, ti si se uhvatio za segment za koji se izdvaja manje od 5.5 MILIONA, i na tome izgradio pricu, koja onda naravno da ne pogadja sustinu.
hoochie coochie man hoochie coochie man 21:48 25.05.2017

Re: djavo je u detaljima

A kada su u pitanju NVO i novac koji im odlazi iz naseg budzeta, mogao si mnogo bolje to da istrazis,


A ti si istražio tako što si citirao direktora centra za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS), Aleksandara Bratkovića :)

Nemam pojma da li je ovo tačno ili ne, ali izvor mi baš ne uliva poverenje, a pošto se govorio "istraživanju" zapalo mi za oko.
Npr, zanima me kako se deli novac previđen za Unapređenje verske kulture, verskih sloboda i tolerancije?
Da li to ide isključivo crkvi ili tu mogu da konkurišu i neke druge NVO?
Zainteresovanoj strani, recimo ovom Bratkoviću, iz razumljivih razloga ne verujem na reč.

A i ovo je simpatično
Taso, pre svega moram da konstatujem da je tebi ovde prvome preko potreban jedan licni lektor koji bi sredjivao tvoje kilometarski nepotrebno razvucene postove


Kilometarski postovi smetaju blogovom kocu :)
blogov_kolac blogov_kolac 22:06 25.05.2017

Re: djavo je u detaljima

A ti si istražio tako što si citirao direktora centra za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS), Aleksandara Bratkovića :)

Ja sam samo citirao prvi tekst na koji sam naisao gde je taksativno navedena svaka stavka iz budzeta koja odlazi po tom 481 osnovu (dotacije nevladinim organizacijama). Budzet je kod nas javni, usvaja se svake godine, tako da nema potrebe da sumnjas da su ovo precizni podaci. Da sam kopao malo duze, pronasao bi neku od zadnje dve godine (iako je i 2014. dovoljno sveza), videli bi npr koliko je otislo za Zvezdu, Partizan, razne sportove i reprezentacije kada je u pitanju sportski deo NVO budzeta, ili koliko je otislo kojoj stranci pojedinacno... ali i ovo je sasvim dovoljno da istakne moju poentu da je Tasa pokrenuo pitanje na sta ide nasih 7 milijardi, a ustvari nasiroko pisao samo o tome na sta iz budzeta odlazi oko 5 miliona.
Kilometarski postovi smetaju blogovom kocu :)
Ja apsolutno nikada nisam bio kritikovan da po formi nepotrebno razvlacim svoje postove, vec bas obrnuto, da ih povremeno previse sabijam
A Tasi su za dzinovski post izgleda sasvim doveljne tri prostoprosirene recenice, dok kada istovremeno napravi stvarno obiman post pa ga onako svojski razvuce - deluje kao da su mu scroll tockici na nasim misevima najveci smrtni neprijatelji.
tasadebeli tasadebeli 22:18 25.05.2017

Re: djavo je u detaljima

blogov_kolac

Taso, pre svega moram da konstatujem da je tebi ovde prvome preko potreban jedan licni lektor koji bi sredjivao tvoje kilometarski nepotrebno razvucene postove deformisane naopakim visestrukim koriscenjem opcije novi red i prekomernim umetanjem slika i klipova.



Мислим да се то не зове лектор него технички уредник.

Али добро, нећемо бити ситничави данас, у времену толиких "један човек= фирма" (у овом случају издавачка кућа) где је тај један човек и директор, и писац, и лектор и коректор и технички уредник и слагач и ради дизајн корица или насловне стране и ради дистрибуцију по књижарама и киосцима и...

Ово је ренсасно доба, пријатељу Коче,... Барем судећи по броју ренесансних ликова који се појављују око нас...




EDIT:

Заборавих!

Za nesto za sta se iz budzeta izdvaja preko 6.5 MILIJARDI, ti si se uhvatio za segment za koji se izdvaja manje od 5.5 MILIONA, i na tome izgradio pricu, koja onda naravno da ne pogadja sustinu.



Нисам ја овде изградио никакву причу.

Овде сам простро три чланка из Политике.

Два из 2017. у којима за Политику говоре професори Филолошког факултета са катедре за српски језик и један текст из 2015. чији је аутор Јелена Попадић која је те године добила награду за истраживачко новинарство.

Па нека мисли ко шта хоће када то прочита.

Од мојих речи, у посту су:

О анатомији једне деструкције... У зони сумрака... С оне стране ума...


Лета господњег 2017.


ЕПП


Лета господњег 2015.


(Сва три окачена текста су из дневног листа Политика из 2015. и 2017. године.)



А од свега написаног у тим текстовима, мени је некако највише запало за око да смо, без обзира на Милошевића током деведесетих, 2000. године имали 47 лектората за учење српског језика по иностраним универзитетима, а да данас, 17 година касније, после свих оних који су се изређали после Милошевића, лектората за учење српског (и промоцију срспке културе) у иностранству имамо само двадесетак.

И да државне органе то уопште не занима, те да нису спремни чак ни да одговоре дуги низ година на упозорења лектора за српски језик којих је по иностранству све мање.

Али су зато спремни да излазе, највише финансијски, од наших буџетских пара, у сусрет разноразним НВО и финансирају, на пример, један Центар за културну деконтаминацију који се свих ових година активно бави разарањем културног и језичког наслеђа Срба.

Када је у питању држава Србија, то је онда мени с оне стране ума... Потпуно ирационално понашање. У зони сумрака... И отуд анатомија једне деструкције која је позајмљена, ако се добро сећам, из некада давно, у време Милошевића, опозиционих медија.

Према томе, нека мисли ко шта хоће...

Ја на основу овога што сам прочитао у та три текста из Политике имам своје мишљење о овом питању које се дотиче и културе и образовања и језика, али и политике државе Србије, као и друштва у Србији у целини.
Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 08:45 26.05.2017

Re: djavo je u detaljima

Za nesto za sta se iz budzeta izdvaja preko 6.5 MILIJARDI, ti si se uhvatio za segment za koji se izdvaja manje od 5.5 MILIONA, i na tome izgradio pricu, koja onda naravno da ne pogadja sustinu.


Eh, pa to su ti taki ljudi, nema prave borbe za Serβski ako se pri tome ne opauči po stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima. Tako mu to iz fabrike izađe naštelovano, pa zavareno, ne pomaže ni stroboskop da se našteluje ugao (Einstellwerkzeug Kaputt ☻)
Atomski mrav Atomski mrav 13:20 31.05.2017

Re: djavo je u detaljima

Kilometarski postovi smetaju blogovom kocu :)

Čekaj postoji razlika - iako su i Tasini i Kočevi postovi kilometarski, Tasini mu dođu nešto kao galaksije - trčiš, trčiš pa red teksta a između praznina a Kočevi su poput neutronske zvezde - gusto napakovani.
alselone alselone 20:30 31.05.2017

Re: djavo je u detaljima

Atomski mrav
Kilometarski postovi smetaju blogovom kocu :)

Čekaj postoji razlika - iako su i Tasini i Kočevi postovi kilometarski, Tasini mu dođu nešto kao galaksije - trčiš, trčiš pa red teksta a između praznina a Kočevi su poput neutronske zvezde - gusto napakovani.

amika amika 22:35 26.05.2017

14 милијарди динара

Мислим да се то не зове лектор него технички уредник.


Зове се уредник – новинар. Он би те научио да се у новинарству овакви текстови зову „кобасице“ и да се све може рећи на две, највише три стране текста, заједно са цитатима. Овако си га баш одужио – не каже се узалуд: он је професор, кад узме реч то траје 40 – 45 минута.

Наиме, 2012. године је из буџета издвојено 7,7 милијарди динара за цивилно друштво, а већ следеће, 2013. године, додељено им је готово двоструко више - 14,38 милијарди динара. Илустративно је да Србија из буџета издваја готово исту суму новца за невладин сектор и за развој науке и технологије. Наиме, 2013. године буџет за науку је износио 15 милијарди динара.


Требало би увести аутоматизам – за наше школе у иностранству, културне центре и лекторате иде 33% од износа за НВО или исто као за НВО које се не баве спортом, младима и хуманитарним активностима.
tasadebeli tasadebeli 07:46 27.05.2017

Re: 14 милијарди мајки им...

amika

Зове се уредник – новинар. Он би те научио да се у новинарству овакви текстови зову „кобасице“ и да се све може рећи на две, највише три стране текста, заједно са цитатима.



Нисам никада радио тај новинарски посао, па зато и нисам имао никога да ме научи. Углавном сам се бавио исправљањем језика текстова неписмених новинара.


Овако си га баш одужио – не каже се узалуд: он је професор, кад узме реч то траје 40 – 45 минута.








А теби, Амика, хвала што си ме научио нешто ново тако да овај мој пост не сматрам баш потпуно узалудним и промашеним на Блогу Б92.


"Кобасица"... Хммм... Полисемија...






Требало би увести аутоматизам – за наше школе у иностранству, културне центре и лекторате иде 33% од износа за НВО или исто као за НВО које се не баве спортом, младима и хуманитарним активностима.




looping looping 09:17 27.05.2017

1

Dobri su se brusevi nosili u vreme Kraljevića Marka.

Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 10:02 27.05.2017

Re: 1

Dobri su se brusevi nosili u vreme Kraljevića Marka.


Pa realistična slika jer se radnja dešava u to vreme, zar ne? Hoću reći - tada su bili novi, pa zato lepo izgledaju ☻

Evo kako sada izgledaju - doduše, ovi su malo kasnija proizvodnja, Zamak Lengberg, Austrija, cirka 1440-1485

https://www.odt.co.nz/news/world/mediaeval-bras-confound-conventional-wisdom

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana