Aplikacija Akvinski

АПЛИКАЦИЈА АКВИНСКИ

„… Тржиште је преплављено апликаци­јама, развија се и нова генерација кортагената који се стављају и на врх лобање, а не само иза ушију, тако да пријем менталне апли­кације више није везан за један улаз у сферу свести. Догађај игре или садржаја апликације већ постаје вишеструко сложенији него кад смо почели са Мондријановим ПП-ом. А свакако можемо све брже да урадимо кад нас је само троје.

Девојка је зачкиљила. Веберинг је то приметио и благо се осмехнуо.

– Четворо нас је овде – исправио га је Веберинг и погледао удесно ка холограмској пројекцији жене која је титрала бледопла­ вичастим сјајем, повремено се осмехивала и климала главом, а онда се окренула ка свом мужу и рекла дубоким, заносним гласом филмске диве:

– Волим када то кажеш.

– Добро, четворо.

– Мајка не би волела да говориш о њој као о одсутној особи, Максе. То што ју је прерана смрт спречила да присуствује овим састанцима не значи да и њен дух није уграђен у сваки наш по­ словни корак.

Веберинг се окренуо ка секретарици, која је и даље имала на лицу траг неупућености. – Чини ми се да Елеанора не зна за Мондријана. Упути је, Максе. Макс је дубоко удахнуо и усмерио очи на Елеанорине црвене усне.

 – Случај из 2058. године. Неки лудак је постављао на произ­ вољним местима видео-камере које је повезивао на интернет. Потом је убацивао софтверске вирусе који су могли да активирају пла­ стични експлозив на разним местима. Окидач је био везан за мрежу и представљао је визуелни кôд који би највише личио на Мондри­јанову КОМПОЗИЦИЈУ СА ЦРВЕНИМ, ПЛАВИМ И ЖУТИМ, 

 односно који би садржавао пропорционалне односе као на тој слици: у горњем десном углу црвени квадрат који заузима две трећине слике, њему се дијагонално супротставља у доњем левом углу плави квадрат, а мали проценат заузима жута површина у доњем десном углу; остало заузимају беле, тј. неутралне површине са понеком црном линијом (пикселизација је била прилично грубо постављена).

 Било је довољно да наиђе ватрогасно возило, да се насупрот њему а ближе камери паркира плави аутомобил, да прође ка десном углу жена у жутој хаљини и да остала превозна средства буду бела или бледих боја, да људи буду у одећи неупадљивих светлих нијанси и – дошло би до експлозије на неком сасвим другом крају државе. Једна бомба експлодирала је након месец дана од постављања, друга након тринаест дана, трећа након два месеца... Укупно педе­ сет мртвих и деведесет рањених.

Елеанора је била збуњена. – А зашто је то радио?

– Лудак је говорио да тероризам мора да буде естетизован. Кад су га ухапсили, тврдио је: „Тероризам мора да постане ЛЕП, иначе га нико више неће хтети”.

– Волим када то кажеш – огласио се холограм у том тренутку.

Веберинг се осмехнуо својој провидној супрузи и додао: – Реци јој, Максе, наш удео у тој причи. – Да, због нас је ухваћен. Ја сам радио на апликацији која би препознала да нека видео-камера преноси неком другом извору нешто што би личило на патерн. Нешто као против-патерн. Био је то наш први велики посао за владину агенцију. Елеанора се обрадовала овом последњем.

– Али да не дужимо. Реци нам, Ела, шта имамо данас у понуди.

Ела је погледала у Макса, оборила поглед за делић секунде и извукла провидне листиће. Дала их је обојици и они су их по­ложили на делове рукава који су били пресвучени танким слојем дигиталне мреже. Холоекран се упалио испред њих, а свако је могао да управља апликацијом.

– Ово је нешто што има изузетан комерцијални потенцијал. Реч је о игри која се зове Хрислам. У њој најпре бирате веру и наци­ ју – хришћанство, ислам, хинду, будизам итд., а потом развијате стратегију са реалним очекивањима и геополитичким утицајима. Оно што је добро јесте што се апгрејдована верзија добија бесплат­ но на дневном нивоу, тако да заиста имате осећај вођења политике у стварном свету.

Веберинг је муљао нешто по устима, а Макс је рекао: – То је одлично. Сећаш се, Мартине, како смо продавали оне пуцачине са екстремистима? Вервер – Верзија вере?

– Да, сећам се. Добро се сећам. То је било безобзирно чак и за твоје стандарде.

– Волим када то кажеш.

– Није прави тренутак за то, драга – обратио јој се Мартин, а холограм се вратио у свој круг вечитог враћања истог…“

ЗОРАН ПЕНЕВСКИ: АПЛИКАЦИЈА АКВИНСКИ, ЛМС 12/2015.

Ово је одломак из приче Зорана Пеневског – тероризам у будућности или како је тероризам постао леп. Објашњења – и мотивационо и технолошко – изгледају ми натегнута, али су несвакидашња, занимљива и дискутабилна. Е, ту ви имате реч...