Danima čekam da neko nešto napiše o slučaju Jura: Vlasnici/rukovodioci korejske fabrike u Srbiji dali su otkaz ženi koja mesecima ne radi jer je na bolovanju (LINK) i nisu se čak ni sažalili da je drže na poslu još samo 4 i po meseca tokom kojih ona i dalje ne bi radila (a platu bi primala) jer bi joj taman toliko trebalo ... za nešto. I uredno su se Korejci oglasili i rekli da oni uopšte ne razumeju o čemu se radi, oni su joj dali otkaz jer ne može da radi a ako je bolesna postoji država kojoj oni plaćaju porezu upravo da bi brinula o takvim slučajevima (LINK).
I danima niko ništa, sve čekam hoće li se oglasiti levičari, sindikati, anarhisti, antiglobalisti, stranke koje se kunu u radnike a bogme i penzionere, SUBNOR, Pokret za rehabilitaciju četnika, udruženje dimnjačara... Srbi, nacionalisti, patrijote, domoljubi... bilo ko. Samo da se već jednom iko oglasi sa nekakvim mišljenjem.
Jok. Ništa. Naja.
Srećom postoje u Srbiji i neki malobrojni koje nije sramota da misle svojom glavom. To su oni koji se ne busaju ni u šta i ne zaklinju da će da vrate Kosovo, jebu majku NATO paktu** (valjda ponovo, već su ga jednom pobedili). Začudo, često se okupljaju baš na Peščaniku. I da ne prepričavam, evo šta je o Slučaju Jura napisao Mijat Lakićević (LINK)*, čovek kojem se ne može osporiti da se razume u ekonomiju. Normalnu, ne ovu srbijansku burazersku.
Otpuštanje Violete Petrović, radnice kompanije Jura, izazvalo je vrlo negativne reakcije javnosti. Reč je, da podsetimo, o već poznatom “slučaju”. Krajem prošle godine mediji su detaljno izveštavali o radnici oboleloj od raka, koja je usred bolovanja dobila otkaz. Posle pritiska javnosti firma je povukla rešenje i Violeti produžila radni odnos za još šest meseci. Ali ovih dana, kada je taj rok istekao – i nakon u međuvremenu uspešne operacije i bar zasada, a nadamo se zauvek, uspešnog oporavka – Violeta Petrović je dobila obaveštenje da ugovor o radu neće biti produžen. (Re)akcija je ovog puta dobila i šire društvene dimenzije jer je niški Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS – koji se proslavio borbom sa gradskom toplanom koju je, uzgred, izgleda dobio) državnim i gradskim organima poslao “otvoreno pismo” sa zahtevom da se zlosrećnoj radnici “pod hitno” pomogne, o čemu će kasnije još biti reči.
Nezadovoljstvo je usmereno pre svega i najviše na samu Juru, što se videlo i po tome da su mediji prvo od njenog rukovodstva tražili objašnjenje za donetu odluku. Zanimljiv je, a i poučan – ko je hteo da nauči – taj razgovor sa direktorom firme. Nam Đin Čoi, tako je izgledalo, gotovo da nije razumeo pitanja. Ako on po zakonu ima pravo da nekom radniku da otkaz – u čemu je problem. “Kompanija vrši evaluaciju svojih radnika i odlučili smo da u konkretnom slučaju njoj ne produžimo ugovor posle dve godine, na šta kao kompanija imamo apsolutno pravo”, rekao je Čoi. Na pitanje zašto fabrika nije pomogla bolesnoj radnici, odgovorio je: “Zašto mi moramo da damo novac za to… Mi imamo 7.000 zaposlenih i ne možemo da pomažemo svakome od njih, a svako bi to mogao da traži.” Na kraju je prvi čovek Jure rekao: “Plaćamo porez ovoj državi veoma mnogo, mi smo društveno odgovorna kompanija, dajemo donacije zdravstvenim ustanovama. Na taj način pomažemo”.
Zbilja, toga se niko nije setio. Mislimo na poreze. Dažbine na plate u Srbiji vrlo su visoke, oko dve trećine neto zarade. Jedan deo tih para ide u socijalne, drugi u fondove za nezaposlene, treći u zdravstvene. Dakle, država od privrede uzima pare – i to velike pare – da bi pomogla onima koji se nađu u nevolji. To je jedan od osnovnih zadataka države.
Zašto bi taj posao radila preduzeća? Preduzeća nisu socijalne ustanove, njihov cilj je profit. Međutim, niko nakon ovog događaja nije otišao u gradske socijalne službe niti u bilo koju drugu ustanovu socijalnog staranja da pita kako će i kada pomoći Violeti Petrović. U stvari, bilo je normalno, i u skladu sa zakonom, da neki socijalni radnik, koji baš za to prima platu, ode kod Violete i pita kakva joj je pomoć potrebna.
Već pomenuti UPSS je u takođe pomenutom pismu, pošto je Jura očigledno “ispoštovala” sve pravne norme, pokušao da slučaju da širu dimenziju. Ustvrdio je da “moralna i pravna odgovornost pada na teret i savest zakonodavca i na teret i savest državnih institucija koje predlažu, donose i sprovode nehumane zakone i druge nehumane propise”.
To sa humanošću, međutim, u najmanju ruku nije tako jednostavno. Najpre, zašto je humano naređivati kompaniji koga će da zaposli? Ko bolje od poslodavca može da proceni kakav mu je radnik potreban na kom mestu u firmi. Drugo, zar je humano da neko (mlad i zdrav) ko hoće i može mnogo da uradi sedi kod kuće da bi se čuvalo radno mesto nekome ko je bolestan? Na kraju, zašto je humano nekoga ko je bolestan terati da radi? Zar nije mnogo humanije da se posveti lečenju i porodici – u Violetinom slučaju sinu jedincu – nego da mora da trči s terapije na posao ili obrnuto, nemajući vremena za ono što je najvažnije?
U stvari, ovako dobijamo da svako radi tuđi posao: preduzeća postaju socijalne ustanove, država se bavi preduzetništvom, partije postaju zavodi za zapošljavanje i tako redom. Što dovodi do rasipanja resursa, neefikasnosti i, u krajnjoj liniji, manjka humanosti i na individualnom i na društvenom nivou.
Paradoksalno, iako su na rečima protiv takvog stanja stvari, kad dođe “stani-pani” najljući kritičari postaju njegovi faktički zagovornici. Da uzmemo kao primer ponovo UPSS. U već citiranom pismu (adresiranom najpre, naravno, na predsednika Republike, a onda i na Vladu i Skupštinu Srbije, te na rukovodstvo grada Niša i kompanije Jura), traži se da se Violeti Petrović “bez odugovlačenja ponudi stalni radni odnos na radnom mestu koje je primereno njenim kvalifikacijama, radnom iskustvu i zdravstvenom stanju”.
Zamislimo ovu situaciju: rukovodstvo Niša ne uspe da nađe posao Violeti Petrović; ne pođe to za rukom ni Narodnoj Skupštini ni Vladi Srbije, pa tako taj problem dođe do Vučića. I on to na kraju reši. Da li je Vučić u tom slučaju dobrotvor ili diktator?
Naravno, sve je bilo upravo kako je Mijat i napisao. Javili su se Vulin i Blic da ženi nalaze posao (LINK). Vučić je bio van zemlje ali nema sumnje da će se i on umešati, možda će je operisati i izlečiti od raka ako to već nije našao za shodno da uradi niko drugi.
Upravo zbog ovakvih stvari u Srbiji nema ni zakona ni vladavine prava ni pravde ni sistema ni ikakvoga reda.
I neće ga ni biti dok god se ovce jednom nedeljno pale na svaki put neku drugu bolesnu decu, samohrane majke bez posla, građane kojima je izgorela ili poplavljena kuća koju nisu osigurali, seljake koji ne daju pare za osiguranje, protivgradne mreže, otporne hibride ni veterinarsku preventivnu zaštitu nego na svadbe, slave, krštenja, daće...
Sve mi se čini da je Vučić ipak greškom doveo investitora iz Pogrešne Koreje.
U Južnoj Koreji radnici itekako znaju svoja prava, mesto i ulogu sindikatâ, poslodavaca, države, zakona, politike i političara. I ne daju da ih vaćare na sitno i na jeftine fore.
Biće ipak da je po meri ovog i ovakvog sadašnjeg Srbistana sa Vođom koji se za sve pita i o svemu odlučuje i ovcama koje se bez obzira na situaciju veselo kesere od sreće i oduševljeno halakaju Njemu za sendvič (a i xhabe bi, ne brinite) - ona druga Koreja.
Sreća u nesreći je što su dosadašnje nepogrešive Velike Voljene Vođe srbistanske, Slobodan Milošević, Vojislav Koštunica i Boris Tadić već toliko duboko i široko i dalekosežno razvalili svu kakvu-takvu do njih postojeću nauku i industriju da bar ne moramo da brinemo da bi Ovome moglo da padne na pamet da pravi neku svoju bombu.
_____
*) Tekst Mijata Lakićevića prvo je objavljen na Peščaniku (LINK), jednom od retkih preostalih časnih, profesionalnih, nezastrašenih i nekorumpiranih srbijanskih sajtova
**) Čisto da iskoristim priliku da čestitam Crnoj Gori današnji zvanični prijem u NATO - Putinu uNATOč.
Blogovi autora
- Što smo blogovali - blogovali smo (339)
- የውስጥ ውይይት (401)
- Posmrtno osvajanje slobode (434)
- Blago nama, blagostanje (333)
- Čemu služi Država? (269)
- Sanitarni otklon (375)
- Jedne noći u decembru (181)
- Napred u srednji vek (587)
- Popušite pažljivo (270)
- Studenti su u pravu (465)
- Zombistan (221)
- Srbin koji je otvorio Hristov grob (100)
- Руске сезоне (Русские сезоны) (249)
- Da postoje novinari i urednici (156)
- Натпревар (683)
- Mi baš uvek izvučemo kraću slamku (394)
- Ako krenem (446)
- Privatne i javne istorije (254)
- Umro je drug Tito (372)
- Black Taso (710)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Životni stil (1)
- Politika (1)
- Umetnost (1)
- Moj grad (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org