Koliko godišnjica nerazjašnjenih političkih ubistava u ovoj zemlji obeležavamo? U kakvoj to državi živimo i šta rade institucije? Ko je odgovoran?
Obzirom da niko još uvek nije postavio blog o ovoj važnoj i društveno obeshrabrujuće-depresivnoj temi, a pre svega tragičnoj po živote ubijenih i njihovih porodica, koristim priliku da u dva dana napišem dva bloga. Zaboravljamo li koji je danas dan? Jedan čovek je izašao u šetnju na Uskrs 1999. godine. Vraćajući se kući mučki je ubijen na njenom pragu. Istina o tome ko ga je i zašto ubio se još uvek ne zna. Čovek se zove Slavko Ćuruvija.
NI JEDNO ubistvo niti pokušaj atentata na novinare u Srbiji nije razotkriven. Dada Vujasinović, Milan Pantić, pre godinu dana pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića. Ubice Zorana Đinđića znamo, ali ne znamo organizatore niti inspiratore. Ubistvu Slavka Ćuruvije koje se dogodilo pre 9 godina na današnji dan prethodio je tekst u Ekspres politici pod naslovom "Ćuruvija čeka bombe", koji je u javnosti tumačen kao nagoveštaj ubistva.
Branka Prpa, udovica Slavka Ćuruvije i dan danas trpi napade sa raznih strana. Ona je jedina koja na sve moguće načine traga za otkrivanjem istine. Prenosim dva članka Iz Danasa, 24.01.2008. i Politike od 26.01.2008.
Iz Danasa, 26.01.2008.
Tri nepoznate osobe kantom su razbile prozor na zgradi Istorijskog arhiva Beograda preksinoć oko tri sata ujutro, posle čega je policija obavila uviđaj.
Direktorka te institucije Branka Prpa kaže za Danas da je napad bio isplaniran.
- Sve je snimljeno kamerama video nadzora. Tri lica su snimljena, s tim što je osoba koja je bacala kantu i koja je potpuno razorila prozor pisarnice imala kapuljaču. To nisu nikakvi huligani. Ova grupa je imala svest o tome da je Arhiv pod video nadzorom i samim tim ovaj napad je bio isplaniran, jer se na snimku vidi da jedna od osoba, koja nije imala kapuljaču na glavi, izbegava kamere. To se tačno vidi i na snimku, kada jedna osoba skloni lice da je kamera ne bi uhvatila - ocenjuje Branka Prpa.
Ona podseća da su pre ovoga nepoznate osobe 18. oktobra 2007, takođe snimljene kamerama, palile crnu sveću ispred Arhiva i izvodile „ritual smrti".
- Rezultata istrage nema. Na osnovu snimaka policija je trebalo da identifikuje te osobe. Arhiv je državna institucija ispred zgrade je jarbol sa zastavama Srbije i grada Beograda, tako da je ovo napad i na samu državu. Ne znam koji bi bili motivi. Istorijski arhiv čuva dokumente koja su u statusu kulturnog dobra od izuzetnog značaja i ako vi dovedete u opasnost takvu instituciju, kakva je razlika između tih mladića i onih koji su palili crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu? Nema razlike - ističe Prpa.
Ona ocenjuje da je 18. oktobra ispred Arhiva bila paljena crna sveća za njenu smrt i da neko pokušava da je zaplaši.
- Žele da me uplaše već dugo vremena, a posebno od 11. januara prošle godine, kad sam izvedena kao svedok pred Specijalni sud u vezi sa svirepim ubistvom Slavka Ćuruvije. Hoću javno da im poručim da od ljudske krvi ne mogu da operu ruke i da me neće zastrašiti niti pokolebati. Potrudiću se da Slavkovim ubicama budem za vratom do kraja života - poručuje Branka Prpa, koja je bila nevenčana supruga ubijenog novinara Slavka Ćuruvije.
Iz Politike, objavljeno 26.01.2008.
Specijalno tužilaštvo nastavilo je pretkrivični postupak u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, vlasnika listova „Dnevni telegraf" i „Evropljanin", tražeći od policije nova obaveštenja o tom zločinu.
- Uveren sam da je upornim radom policije, Specijalnog tužilaštva i suda moguće doći do neposrednih počinilaca ubistva Ćuruvije. Logično je da posle gotovo devet godina teško možemo očekivati da nađemo nove materijalne tragove, ali verujemo da ima načina da se dođe do svedoka koji znaju istinu ili čak do oružja iz kojeg je pucano. Zahtevali smo da policija prikupi dodatne podatke i obaveštenja za koja smatramo da mogu da dovedu do otkrivanja počinilaca - kaže za „Politiku" Miljko Radisavljević, specijalni tužilac.
Posle saslušanja oko 150 svedoka pred istražnim sudijom, od kojih niko nije imenovao one koji su ubili poznatog novinara, tužilac procenjuje da je u ovom postupku ipak načinjen pomak. Prema njegovim rečima, prikupljen je veliki broj dokaza i ukoliko bi počinioci bili otkriveni, sudska istraga bi trajala kratko, a suđenje bi moglo vrlo brzo da počne.
- Cilj istražnih radnji bilo je obezbeđivanje dokaza. Od događaja je prošlo više godina, zbog čega je bilo neophodno da se kroz pojedine istražne radnje saslušaju svedoci kako dalji protok vremena ne bi dodatno napravio problem u sećanju svedoka - dodaje tužilac Radisavljević.
U Specijalnom sudu su prošle godine sprovedene takozvane istražne radnje. Na zahtev tužilaštva, saslušano je oko 150 svedoka u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije. Među njima je bila Branka Prpa, Đuruvijina supruga, kao i radnici MUP-a Srbije i operativci tadašnje Državne bezbednosti koji su bili angažovani na tajnom praćenju poznatog novinara u okviru akcije „Ćuran".
U slučaju ubistva Ćuruvije, krug je već godinama sužen oko pripadnika bivše Državne bezbednosti, ali su problem dokazi. Bivši ministar policije Dušan Mihajlović kao i bivši specijalni, sada republički tužilac Slobodan Radovanović svojevremeno su izjavljivali da ima značajnih pomaka u istrazi ovog zločina. Pominjani su novi dokumenti, novi svedoci, očevici. Mediji su objavljivali imena navodnih ubica, uglavnom kriminalaca i pripadnika tajnih službi, od kojih su većina kasnije i sami likvidirani.
Do danas, policija nije podnela krivičnu prijavu za ubistvo Ćuruvije. Prijavu su podneli advokati porodice ubijenog novinara i to protiv Mirjane Marković, supruge pokojnog predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, Radomira Markovića, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti i Milana Radonjića, nekadašnjeg šefa beogradskog Centra RDB, pod sumnjom da su naredili i organizovali ubistvo Ćuruvije. U toj prijavi neposredni izvršioci su označeni kao NN.
Kako je obelodanjeno 2001. godine, Ćuruvija je pod šifrom „Ćuran" bio predmet obrade tajne službe. Postoje dokazi o tome da su ga nekoliko dana pre ubistva intenzivno pratili pripadnici beogradskog Centra RDB i da su o tome izveštavali svog šefa Radonjića. Tajna pratnja je, kako je utvrđeno, povučena svega nekoliko minuta pre nego što je likvidiran.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine rafalima iz „škorpiona", u pasažu zgrade u Svetogorskoj ulici, gde je i živeo.
...
Koliko godišnjica nerazjašnjenih političkih ubistava u ovoj zemlji obeležavamo? U kakvoj to državi živimo i šta rade institucije? Ko je odgovoran?
