PETAO i srpska ekonomija

Vidim da je trend masovno zapošljavanje pa ko velim aj’ i ja da dam neki doprinos. Kako nisam stručnjak za knjigovodstvo, nisam ni Ikea, a nisam ni Koreanac pa da radnike ne puštam na pišanje smislio sam jedno neformalno rešenje.

Rešim ja proletos da nabavim jedno malo jato kokošaka. Računam da kljuckaju travu po dvorištu jedu bubice i crviće i tako štite voćke od gamadi. A bogami i efekat „đubrenja“nije zanemarljiv. Pa plus jaja,čista ekologija.

Pošto je moj kum bata-Kole stručnjak za rasnu i ostalu živinu odem ja pravo kod njega da se posavetujem. Kažem mu da bih uzeo neke kokoške avlijanerke koje nisu mnogo zahtevne.Posle treće čašice postao sam ponosni vlasnik šesnaest  pilića rase nju hemšir.

Tako me kum stavio u kola zajedno sa kutijom pilića i dovezao kući.Piliće smo smestili u jedan manji drneni kavez kakvih sam imao nekoliko. Kumu je jedan zapao za oko i pitao me da li sam raspoložen da mu dam jedan kavez  umesto da platim piliće. Kako nisam baš bio pri parama odmah sam se složio.

Mali, slatki,nezaštićeni.Prvo sam ih naučio da mi jedu iz ruke.A posle i da se ne plaše ljudi.Za par nedelja kavez je postao tesan. Premestio sam ih u veći kavez u dvorištu.

Umesto prostirke imali su sveže košenu travu, za doručak koncentrat koji je odgovarao njihovom uzrastu, za užinu kriške hleba i po koju glistu koju sam uspeo da iskopam u dvorištu.

U jednom trenutku počeli su da kljucaju jednu kokoškicu.Ona je sirota bežala ali su napasnici bili uporni. Do krvi su joj iskljucali deo oko trtice.

Moj kum, bata Kole koji mi je dao piliće rekao je da je to poznato kao kanibalizam kod životinja i da u poljoprivrednoj apoteci kupim smešu vitamina i minerala i pomešam im sa hranom.

Posle par dana oporavka vratio sam moju kokoškicu u jato.Bežala je sirota po ćoškovima kaveza a ja sam mislio proći će. Sledeće večeri kad sam otišao da ih nahranim i dam im vode, ona kao da me je jedva dočekala.Uskočila mi je pravo u naručje i nije se plašila.

Kad sam je bolje pogledao video sam da na glavi ima veliku rupu od kljucanja.

Stavio sam je samu u manji kavez. Namazao joj rupu na glavi penicilinskom mašću i molio Boga da preživi.

Neki naučnici misle da su ptice najbliži rođaci dinosaurusa. Građa tela, genetika,socijalno ponašanje i još puno toga. Posebno kokoške.

Shvatio sam da gajim „Park iz doba jure“.Do duše nisu bili pravi dinosaurusi nego njihovi najbliži rođaci.

Ova moja jadnica se lepo oporavljala.Ali su ostali kljucači i dalje bili potencijalna opasnost.

Pošto u tim poslovima nemam baš nikakvog iskustva rešio sam da se ukačim na lokalni internet. Ispred prodavnice častio sam dva piva i bez Googleta saznao šta mi valja činiti. Rekli su da joj namažem rep i glavu imalinom ili kolomašću i da garant pomaže.

Dok sam se vraćao kući sinula mi je još jedna ideja, kako da saznam ko su napasnici. Rešio sam da joj glavu i rep namažem crnim imalinom. Pa kad ujutru vidim ko ima crn kljun taj ima da zaglavi ćorku, ćuzu,samicu, pa nek tamo kljucka svoj rep a ne da uznemirava moju sirotu kokicu. Ne može braćo dinosaurusi to tako nasilnički, ima da se zna red. Petlići da rade svoj posao a kokice svoj.

Tako su dobijali lepo domaće vaspitanje.

Sa piju-piju polako su prešli na kvoc-kvoc.

Kad su dovoljno porasli da ih ne skolomataju komšiske mačke pustio sam ih u dvorište. Te radosti o sreće odavno nisam video.

Ruku na srce. Nije mi smetalo što kake po dvorištu ali mi je postalo naporno da preskačem njiihova govanca po terasi. Zato sam rešio da im uputim otvoreno pismo.

Lepe moje i lepi moji. Kokoškice i petlići.

Džaba mi se šlihtate kad vam dajem užinu.Džaba mi moja ukljuckana kokoškica uskače u naručje kad me vidi. Džaba jurcate za mnom po dvorištu kad me vidite.

Ljut sam na vas.

      Aj što kakite po travi to se ičekivalo od vas ali da mi kenjate po terasi to već ne biva. Na šta to liči da kad mi dođu gosti moraju da izvode specijelnu koreografiju izbegavajući vaše nagazne mine.

      Kako objašnjavate pojavu da mi pored vas tolokih ipak u kuću ugmiže neka odvratna buba?

      Za ove male guštere to je još ok.Simpatični su i mnogo smešno trče. Razumem da ste sa njima potpisali sporazum o nenapadanju uostalom vi ste rođaci iz doba jure ili krede pa nije lepo da se tabate. Ali bre mogli bi ste bar da jurite muve,bube žohare i ostalu mnogonogatu bolumentu.

      Samo da vas obavestim.

Ograničiću vam slobodu kretanja na pola dvorišta pa se vi žalite sudu u Hagu, Ženevi ,Vašingtonu ili gde hoćete.

I da konačno primite u društvo onu moju ukljuckanu kokicu a ne da se sirota sakriva po dvorištu od vas huligana.

     I na kraju ’oćel iko da mi kaže kad će biti tih jaja?

E da. Kad me iznerviraju zovem ih crvena banda jer su onako crvenkaste a po vratu imaju i malo žućkastog perja što se presijava.

Gledam nešto sa terase.Namrčilo se ko da će govna da padaju. Ilija gromovnik obavio svoj posao.Grmelo i sevalo za sve pare ali kiše nema.Ako se ne računaju onih par kapi koje su se jedva iscedile iz oblaka.

I da skratim.Premestio sam ih kompletno u živinarnik.

Posle par dana dolazi komšija čija bašta se graniči sa mojom i počinje priču sve gledajući me u oči. Kaže-nestao mi pevac,kokice nesrećne, ne nose ni jaja kao pre. -Dal’ bi mogo da mi pomogneš?

Kažem mu ja-Komšija, malo sam mator, ja tu ne mogu da ti pomognem čak i ako tvoje kokice pristanu, nego zađi kod mene u kokošinjac pa izaberi pevca i nosi ga kući.To su sve lepo vaspitani petlići.Prvo se izvinjavaju pa onda nagaze.Sve na finjaka.

Pristane komšija i uzme pevca ali mi umesto para ponudi teglu meda. Zamolim ga da mi da malo vremena da razmislim. Nazovem kuma, bata-Koleta i kažem da nešto ne preferiram med.

 Kaže on da njemu treba med naročito ako je livadski, ali eto nije nešto pri parama.

Tako smo zavezali krug. Med je otišao kod kuma a on je obećao jednu smrznutu živinu iz njegovog  jata krajem septembra.

To se u našem ekonomskom rečniku zove-Dođem ti.

Naravno da sam ga podsetio na zadnje reči Sokratove:

- Asklepiju dugujem petla! Prinesite tu žrtvu, nemojte zaboraviti!

Ja sam lojalan građanin ove zemlje,moje kokice takođe. Znamo da porez mora da se plati.Porez na novostvorenu vrednost, jer od toga žive policajci,sudije, vojnici, učitelji, lekari pa i televizijski pregaoci.

Jedini nam je problem po kojoj stopi PDVa ?

Da li je ista poreska stopa za kavez, piliće, med,smrznutu živinu ...i da prostite kokošija govanca?

Moje kokice su takođe zabrinute jer i one su vršile „uslužnu delatnost“. Održavale travnjak. Čupkale travu umesto kosilice i đubrile dvorište. Lepo vidim brinu koji će njima porez da razrežu.

A šta da se kaže tek o onima koji kenjaju po raznim javnim mestima? Da li je i to uslužna delatnost? Ja sam za to da i oni plate porez.

Slutim da se priča ovde ne završava.