Svemu ima vreme ...

па то с другарицом.

A mozda je mislio i na odnose sa drugaricama.

Ма мислио сам на то што и ти, него се Николо измотава, као не разуме он, шта, шта то око другарица?

Мислим, где може адвокат да не разуме, они разумеју оне чланове и подтачке, а неће мене, симплтона.

Pa to su još od reformacije.

: ))))))))))))

tadejus

pa nismo svi isti..
pravo je silovanje
kakva budalaština..
kazalo im se..
give me a break..
pride,
itd

Видим да си расположена за паљбу. Ја сам нешто мало радио, али сад сам завршио и добро сам расположен па прихватам, бар привремено, свађу (свему има време, је ли).

Да сам ја неки министар за ово-оно и да сам нешто прописао да мора тако-и-тако, онда би ме можда и могли прогласити шугавим. Овако, ја сам неко лево сметало које се изјаснило на основу свог искуства и ... ништа више. И још, моја "препорука" није ни адресирана министру, држави, Светом АВ-и, ... већ познанику, куму и комшији.

Морам да признам да често преценим способност људи да ме разумеју. То је моја грешка, превиђам да нико није у мојој глави, а тамо је све мени јасно.

У неком вакууму, у царству другарства и чоколаде, у којем би се уважила твоја идеја и свако би узимао од образовања колико и кад му је потребно (кхм, кхм, и после ја комуниста), може све. У једном одељењу седели би клинци од 7 година, од 12, од 4, коме год је тај предмет у том тренутку занимљив и потребан. Мешање генерација уопште не би ни било проблем, јер је очигледно и очекивано. У ствари, то би мешање, социолошки гледано, било и природно и корисно -- уосталом, ја и не могу да се сетим добрих примера "разреда" људи истог годишта ван школе. Зато сам и Доксу одговорио, цитирам, "три године раније ми, у ствари, има више смисла од једне године раније".

Шта је проблем с том једном раније? Па то што није ни очигледно ни очекивано.

Проблем је што нико не иде у школу у том неком вакууму, у царству другарства и чоколаде, у којем су генерације природно помешане, већ ђаци иду у школе које постоје, а школе које постоје су подељене по разредима људи приближно истог годишта и сви су третирани -- исто (проклети комунизам). Једно дете од 12 и по година у одељењу са двадесет 14-годишњака неће схватити да је његово емоционално и физичко каскање природно и, ма како му ишли хемија и музичко, имаће потешкоћа са друговима, са наставницима и, најгоре, са самим собом. Експеримент једна-година-раније најчешће не даје трагичне резултате, све се испегла у неком тренутку, али то је само зато што је већина деце, срећом, довољно отпорна на свакакве глупости које им се дешавају у школи, на улици и у кући, а не зато што је баш супер ићи у одељење с неким ко је годину и десет месеци старији од тебе.

Е, сад, да у постојећим школама у Србији постоје та некаква "клизна" мешана оделења (као што постоје у многим школама у Канади и САД) па неки клинац може да узима математику за осми, музичко за седми, енглески за пети, ... онда бих ја лако променио плочу и певао с тобом у дуету, јер је у таквим мешаним одељењима очигледно и очекивано, и клинцима и наставницима, да су клинци различитог узраста те да су стога различити у многим важним аспектима и то онда разумеју и уважавају сви.

Ах, да, и то "свему има време" не треба схватити превише линеарно. Ту је због поезије.

У ствари, трагедија је ишта у Књизи схватати линеарно.