Сећам се добро, када је долазио на влас', Слободан Милошевић је у својим говорима окупљеној маси света тврдио да ће једнога дана Србија бити као Шведска...
(2) коришћење родно осетљивог језика у уџбеницима, и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима васпитног рада;
Члан 35.
Органи јавне власти који обављају послове у области образовања и васпитања, науке и технолошког развоја дужни су да:
1) обезбеде поштовање родне равноправности у поступку доношења наставних планова и програма, односно студијских програма, приликом утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школског простора и опреме и да у наставне програме и материјале, на свим нивоима образовања и васпитања, укључују садржаје везане за родну равноправност у циљу превазилажења родних стереотипа и предрасуда, неговања узајамног поштовања, ненасилног разрешења сукоба у међуљудским односима, спречавања и сузбијања родно заснованог насиља и поштовања права на лични интегритет, на начин прилагођен узрасту ученика;
2) обезбеде подршку образовним програмима који се финансирају из јавних средстава који доприносе промовисању родне равноправности и деконструкцији родних стереотипа;
3) обезбеде измену садржаја наставних планова и програма односно студијских програма и уџбеника и другог наставног материјала тако да афирмишу равноправност и повећавају видљивост женског доприноса науци и технолошком развоју;
4) предузимају, у складу са законом, мере које обухватају:
(1) интегрисање родне равноправности у наставне планове и програме укључујући препознавање и охрабривање за пријаву родно заснованог насиља и насиља према женама, у оквиру:
а) редовних наставних предмета и ваннаставних активности,
б) планирања и организације различитих облика обуке у свим образовним установама, центрима или организацијама у којима се школује наставни кадар;
(2) коришћење родно осетљивог језика у уџбеницима, и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима васпитног рада;
(3) процењивање садржаја уџбеника и другог наставног материјала са аспекта њиховог утицаја на промоцију родне равноправности;
(4) континуирано стручно усавршавање и оспособљавање запослених у образовању за подстицање родне равноправности, препознавање и заштиту од дискриминације како по основу пола односно рода, тако и по другим личним својствима, повећање осетљивости на садржај наставног плана и програма и наставног материјала, људских права, родне дискриминације, положаја и заштите особа са инвалидитетом, вршњачког насиља, родно заснованог насиља и насиља према женама и сл;
(5) континуирано оспособљавање и стручно усавршавање запослених у органима јавне власти у вези са родном равноправношћу и спречавањем родно заснованог насиља и насиља према женама;
(6) усвајање и спровођење посебних мера ради подстицања једнаке заступљености жена и мушкараца при упису на студијске програме, програме стипендирања, програме целоживотног образовања, као и за коришћење информационо-комуникационих технологија;
(7) усвајање и спровођење посебних мера ради иинтегрисања у систем васпитања и образовања лица која због родних стереотипа и традиције рано напуштају школовање.
3. Област образовања, васпитања, науке, културе, информисања и спорта
3.1.Сузбијање родне дискриминације у области образовања и науке
Члан 35.
Органи јавне власти који обављају послове у области образовања и васпитања, науке и технолошког развоја дужни су да:
1) обезбеде поштовање родне равноправности у поступку доношења наставних планова и програма, односно студијских програма, приликом утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школског простора и опреме и да у наставне програме и материјале, на свим нивоима образовања и васпитања, укључују садржаје везане за родну равноправност у циљу превазилажења родних стереотипа и предрасуда, неговања узајамног поштовања, ненасилног разрешења сукоба у међуљудским односима, спречавања и сузбијања родно заснованог насиља и поштовања права на лични интегритет, на начин прилагођен узрасту ученика;
2) обезбеде подршку образовним програмима који се финансирају из јавних средстава који доприносе промовисању родне равноправности и деконструкцији родних стереотипа;
3) обезбеде измену садржаја наставних планова и програма односно студијских програма и уџбеника и другог наставног материјала тако да афирмишу равноправност и повећавају видљивост женског доприноса науци и технолошком развоју;
4) предузимају, у складу са законом, мере које обухватају:
(1) интегрисање родне равноправности у наставне планове и програме укључујући препознавање и охрабривање за пријаву родно заснованог насиља и насиља према женама, у оквиру:
а) редовних наставних предмета и ваннаставних активности,
б) планирања и организације различитих облика обуке у свим образовним
установама, центрима или организацијама у којима се школује наставни кадар;
(2) коришћење родно осетљивог језика у уџбеницима, и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима васпитног рада;
(3) процењивање садржаја уџбеника и другог наставног материјала са аспекта њиховог утицаја на промоцију родне равноправности;
(4) континуирано стручно усавршавање и оспособљавање запослених у образовању за подстицање родне равноправности, препознавање и заштиту од дискриминације како по основу пола односно рода, тако и по другим личним својствима, повећање осетљивости на садржај наставног плана и програма и наставног материјала, људских права, родне дискриминације, положаја и заштите особа са инвалидитетом, вршњачког насиља, родно заснованог насиља и насиља према женама и сл;
(5) континуирано оспособљавање и стручно усавршавање запослених у органима јавне власти у вези са родном равноправношћу и спречавањем родно заснованог насиља и насиља према женама;
(6) усвајање и спровођење посебних мера ради подстицања једнаке заступљености жена и мушкараца при упису на студијске програме, програме стипендирања, програме целоживотног образовања, као и за коришћење информационо-комуникационих технологија;
(7) усвајање и спровођење посебних мера ради иинтегрисања у систем васпитања и образовања лица која због родних стереотипа и традиције рано напуштају школовање.
3.2.Родна равноправност у области културе
Члан 36.
Родна равноправност у области културе обухвата:
1) једнаку слободу културног и уметничког стваралаштва за оба пола;
2) једнаке могућности у испољавању и развијању талената у уметничком и културном стваралаштву за оба пола;
3) равномеран приступ културним добрима и културним садржајима за оба пола;
4) несметано учешће на конкурсима за пројекте у области културе и уметности, као и учешће на конкурсима за награде које се додељују у области културе и уметности за оба пола.
Посебне мере које се одређују и спроводе у овој области обухватају:
1) подршку културним програмима који се финансирају из јавних средстава који доприносе промовисању родне равноправности и деконструкцији родних стереотипа;
2) измене садржаја наставних планова и програма односно студијских програма и уџбеника и другог наставног материјала тако да афирмишу равноправност и повећавају видљивост женског доприноса култури и уметности;
3) успостављање уравнотежене заступљености полова у органима управљања у установама културе које те органе имају.
Органи јавне власти, установе културе и удружења у области културе дужни су да обезбеде равноправну заступљеност полова у органима управљања тих установа и удружења, као и у Националном савету за културу, стручним и другим телима (жирији, уметнички савети, селекционе комисије и др.) која делују у области културе и да у том циљу предузимају посебне мере.
Посебне мере одређују се и спроводе када је заступљеност једног пола у телима из става 3. овог члана неравноправна.
Посебне мере из ст. 1, 2. и 3. овог члана не сматрају се дискриминацијом.
3.3.Родна равноправност у области јавног информисања
Члан 37.
Информације у средставима јавног информисања, укључујући и оглашавање, не могу да садрже податке којима се ствара или подстиче родна дискриминација. Забрањено је изражавање мржње и омаловажавање жена и мушкараца, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености жена и мушкараца, односно на родним стереотипима. Средства јавног информисања дужна су да користе родно осетљив језик, да извештавају родно осетљиво и избалансирано, без сензационализма и изношења детаља из породичног и приватног живота, да развијају свест о родној равноправности како би се искоренили друштвени и културни обрасци, обичаји и пракса засновани на родним стереотипима, предрасудама и родној дискриминацији и смањило родно засновано насиље и насиља према женама.
Ради повећања родне осетљивости извештавања и елиминисања сексистичких и мизогиних медијских садржаја, средства јавног информисања предузимају мере са циљем унапређења компетенција новинара и уредника.
3.4.Једнаке могућности у спорту
Члан 38.
Органи јавне власти који обављају послове у области спорта дужни су да:
а) промовишу спорт, рекреацију и здраве стилове живота;
б) обезбеде једнаке могућности за равноправан третман полова и једнаке
могућности за бављење спортским активностима и њихово финансирање;
в) обезбеде једнаке могућности за активно бављење спортским активностима за жене и мушкарце;
г) предузму посебне мере за укључивање припадника одређеног пола у бављењу спортским активностима уколико је учешће припадника тог пола процентуално ниже од њиховог процентуалног учешће у укупном броју становника Републике Србије. Установе у области образовања и васпитања дужне су да обезбеде једнаке могућности за активно бављење спортским активностима без било ког вида дискриминације по основу пола односно рода, као и да предузимају посебне мере за подстицање физичког вежбања и спортских активности за девојчице и жене.
Органи јавне власти предузимају посебне мере ради обезбеђивања услова за напредовање и потпуније учешће жена у органима управљања организација у области спорта.
Посебне мере спроводе се када је заступљеност једног пола у телима из става 3. овог члана неравноправна.
Посебне мере из става 4.овог члана не сматрају се родном дискриминацијом. 3.5.Родна равноправност у органима руковођења, управљачким и надзорним органима у области образовања, науке, културе, информисања и спорта
Члан 39.
Органи јавне власти, као оснивачи установа у области образовања и васпитања, научних, културних и организација у области спорта, и као оснивачи издавача медија, дужни су да обезбеде најмање 40% представника мање заступљеног пола у органима руковођења, управљања и надзора, као и у њиховим телима, уз уважавање специфичности које произлазе из одређене области друштвеног живота, као и природе посла, службе или делатности, места и услова рада, прописаних мерила за избор, односно именовање и других објективних разлога утврђених у складу са прописима којима се уређују радни односи.
О обезбеђивању прописаног учешћа из става 1. овог члана стара се орган надлежан за именовање.