Trick or Treat!

Tri i sedam metara je dramatično različito

Jesi skakao u banji sa one najvislje? On je tu negde, pet, sest metara...

Tartufi su čudo.

Bese njih najvise vole pra'ci, oni divljacni..?

ali desetka, ono, vidiš dole mali bazen koji se gubi u daljini (dubini), i sad treba u to da skočiš. Prvi put je bilo najteže odvažiti se, kao i u svemu, a posle već laganica. Mada nismo pravili

Da, voda malo uspori slobodan pad ali svejedno i kroz nju (pro)padas ko sekira.. mislim, skok na noge, a na glavu ne mogu ni da zamislim. (jedino da mi neko uperi pistolj u glavu i kaze: skaci ili..

Nisam dogurao dalje od trojke, to je već ozbiljna visina, mi smo trenirali na onoj najnižoj dasci, od 1 m, tek drugu godinu smo malo išli na trojku.

Pa ako je na tom kecu (mada je, u principu, koliko se sećam prva visina 1,5m) odskočna daska onda kad si vešt to bude kao da sa nepomične platforme skačeš sa visine od 3 metra.
Inače, moj idol kod skokova u vodu bio je naoko neugledan, sitan i ne naročito mišićavi Marko. Voleli smo da se u Ulcinju spustimo na stenje iza starog, tada još uvek srušenog u zemljotresu, hotela Galeb.
Visine od metar pa do nekih petnaestak metara, duboko more pa na volju ti odakle ćeš.
Evo slike:



Krenemo od tih nižih pa svaki skok pomeramo po par metara uvis. I njegova je uvek bila najviša stena, bilo je nekoliko mesta sa kojih nisma smeo da ga pratim.
A čovek iz Orahovca, ne znam ni da li imaju neki potok tamo.
Da, podrazumeva se da se skakalo na glavu. Nismo dveojčice.

alselone

Pravi komadi seckanog (ne mlevenog) mesa.

To važi za svaku kobasicu, ne samo za kulen. Seckano meso kao uslov svih uslova.

Mleveno je industrijska hiperprodukcija, što bi rekli anglofonci lousy excuse for kobasa.

freehand

Tri i sedam metara je dramatično različito, sedam je sasvim impresivna visina, baš, a ići sve više i više je "opipljivo" opasno i treba trening - oni RedBull ludaci i kao profesionalci moraju da paze da se ne ubiju, bukvalno.

Ja nikad ne bih smeo ni sa klupe da skočim i zato biram pliće bare kad treba da skvasim tabane. Ko drukčije kaže kleveće i laže.
Pitaj Fuksa ako meni ne veruješ, on je iz specijalnih jedinica za činjenje neverovatnih podviga na internetu..

Tri metra je neka gornja granica da se normalno razvijen i zdrav čovek bućne bez ikakvih posebnih predznanja i priprema, naravno u dovoljno duboku i bistru vodu. I ostane živ i čitav. Za sve preko treba bar stručno nadzirana vežba.

Uvek može da krene po zlu. Na Pećinama (deo Rijeke, odnosno Sušaka, istočni izlaz) na plaži Park hotela jednom su neki mladi Nemci parkirali, onako u prolazu da se osveže. I pravo iz kola jedan skočio u more sa zidića, visina tu negde oko tri, možda malo više. Od zapenjenog mora nije video (a niko nije stigao da ga zaustavi) i drito glavom na kamenčugu recimo metar ispod površine. Samo lobanja na dve pole i zbogom.

Što kažu, mapu gledaj, al' seljaka pitaj.

vcucko

freehand

Tri i sedam metara je dramatično različito, sedam je sasvim impresivna visina, baš, a ići sve više i više je "opipljivo" opasno i treba trening - oni RedBull ludaci i kao profesionalci moraju da paze da se ne ubiju, bukvalno.

Ja nikad ne bih smeo ni sa klupe da skočim i zato biram pliće bare kad treba da skvasim tabane. Ko drukčije kaže kleveće i laže.
Pitaj Fuksa ako meni ne veruješ, on je iz specijalnih jedinica za činjenje neverovatnih podviga na internetu..

Tri metra je neka gornja granica da se normalno razvijen i zdrav čovek bućne bez ikakvih posebnih predznanja i priprema, naravno u dovoljno duboku i bistru vodu. I ostane živ i čitav. Za sve preko treba bar stručno nadzirana vežba.

Uvek može da krene po zlu. Na Pećinama (deo Rijeke, odnosno Sušaka, istočni izlaz) na plaži Park hotela jednom su neki mladi Nemci parkirali, onako u prolazu da se osveže. I pravo iz kola jedan skočio u more sa zidića, visina tu negde oko tri, možda malo više. Od zapenjenog mora nije video (a niko nije stigao da ga zaustavi) i drito glavom na kamenčugu recimo metar ispod površine. Samo lobanja na dve pole i zbogom.

Što kažu, mapu gledaj, al' seljaka pitaj.

To pričaj Novkoviću i Fuksi. Mene strah čuva. :)
Bio si na Kamenjaku (Medulin, Banjole, Premantura)?

freehand

vcucko

freehand

Tri i sedam metara je dramatično različito, sedam je sasvim impresivna visina, baš, a ići sve više i više je "opipljivo" opasno i treba trening - oni RedBull ludaci i kao profesionalci moraju da paze da se ne ubiju, bukvalno.

Ja nikad ne bih smeo ni sa klupe da skočim i zato biram pliće bare kad treba da skvasim tabane. Ko drukčije kaže kleveće i laže.
Pitaj Fuksa ako meni ne veruješ, on je iz specijalnih jedinica za činjenje neverovatnih podviga na internetu..

Tri metra je neka gornja granica da se normalno razvijen i zdrav čovek bućne bez ikakvih posebnih predznanja i priprema, naravno u dovoljno duboku i bistru vodu. I ostane živ i čitav. Za sve preko treba bar stručno nadzirana vežba.

Uvek može da krene po zlu. Na Pećinama (deo Rijeke, odnosno Sušaka, istočni izlaz) na plaži Park hotela jednom su neki mladi Nemci parkirali, onako u prolazu da se osveže. I pravo iz kola jedan skočio u more sa zidića, visina tu negde oko tri, možda malo više. Od zapenjenog mora nije video (a niko nije stigao da ga zaustavi) i drito glavom na kamenčugu recimo metar ispod površine. Samo lobanja na dve pole i zbogom.

Što kažu, mapu gledaj, al' seljaka pitaj.

To pričaj Novkoviću i Fuksi. Mene strah čuva. :)
Bio si na Kamenjaku (Medulin, Banjole, Premantura)?

Ja nisam nikakav skakač
Naravno, stil je elegantan i graciozan, al uglavnom mi treba malo da skupim hrabrosti (šala, šala, ovo za stil)

Trivija - prvi put sam skočio na glavu sa 3m ili jedva malo više preko puta mesta gde si ti ove godine obarao rekorde - Vrbnik na Krku, kao klinac i "koncentrisao" sam se bar minut pre nego što sam skupio hrabrosti.

U bazen samo jednom sa 5m na noge (dobro, de, bilo puno novih brucoša tu pa blam, a plus pope se jedna koleginica na 10m pa ko strela na glavu, pa misliš ako počne da pravi saltoe i ostala čuda ko će to da "isprati"

Prpa, u stvari, ja mislim da u "divljini" nikad nisam skočio sa više od 7m na glavu, 10m na noge ajd, to sam i u 50-tim godinama.

Strah sam, verovatno, nafatao još kao mali sa kanala DTD, ne zbog spadanja gaća, kanal je mutan, nego smo se bacakali iz trka i sa bankina, unapred i uvis, pa je svako od nas imao "prvi put" kad smo ozbiljnije "zaorali" glavama po dnu, i svi imali sreće.

Tako da ti i tvoj koleza, plus Alse dok se nije oženio, vodite za sada

A za Alsea - ja sam na Banji bio pre 20 godina poslednji, i verovatno jedini put, uopšte nisam primetio da postoji skakaonica, verovatno samo moj drug psihijatar i ja, već uveliko polu-ludi, pričali viceve pa se nismo previše "umakali" u vodu

Edit: Mislim da je od blogera Milan, kako li se prezivaše, oženio se sa blogerkom Tanjom, iz prvih dana bloga, bio profesionalac u skakanju.

Što kažu, mapu gledaj, al' seljaka pitaj.

kad momci iz Beograda dođu na most preko Nišave i spremaju se da skaču, a čiča prolazi pa kaže
- Nemojte deco, ima školjke
- Ma dobro čiča, nema veze
- Deco, ozbiljno govorim, ima školjke
- Xexe, sve ok, aj ti čiča polako
- Ama školjke deco, će se nagrdite!
- Dobro, deda, o kakvim školjkama pričaš, keve ti?
- Pa ima si od juga, od keca, od ladu, ima si razne tuj

freehand

...
- Nemojte deco, ima školjke
...

Od nas u Prigrevici je tih godina najhrabriji bio jedan Slavko, on je umeo sa N metara i u lavor da skoči, na glavu (jedino je bolji onaj lik iz vica što skače na mokru krpu, isto na glavu - on se razbije ko p**ka, a krpi ništa

Hrabro je otišao i u život, evo ga ovih godina negde na potezu Prigrevica-Slovačka, gde mu je sadašnja žena, zeza se podosta, skupi poneku kintu za decu po vrtićima i slično, ide po i organizuje bajker skupove, ... (public mu je profil na mreži čije ime na ovom blogu ne sme da se spominje pa je ok da je stavim)

Nešto mobilniji od Snežane, po nekim krajevima, ali ne i slobodan kao ona

kad momci iz Beograda dođu na most preko Nišave i spremaju se da skaču

Služio sam vojsku u Nišu i jednom sam išao u Vojno-medicinski centar sa još jednim klasićem a pratio nas desetar koji je inače iz okoline Niša. Taj moj klasić je bio zapatio gnojnu anginu i toliko je kukao da ga boli grlo da je na kraju rekao da će da skoči u Nišavu da se udavi koliko mu nije bilo dobro. A desetar se nasmeja pa mu kaže: "Jesi bre ti video nekad Nišavu? Pre će si vrat skršiš ako skočiš nego što će se udaviš u nju!"

I rekao nam je još (kad je primetio da zevamo u lepe i zgodne Nišlijke): "Polako bre, će uvrnete vratovi!"

srdjan.pajic

Tartufi su čudo. Neko ih obožava, nekom su bljak. Oni koji ih vole, pokazuju tendenciju da ih trpaju u sve živo

Imaš kerove dresirane za traženje.

Имам клијента кучкара који има неколико паса тартуфара; дечко је профи, од тартуфа живи. Пичи по земљи Србији, вади на десетине кила и лепо продаје. Чува свој занат и налазишта, кад га питају где је нашао обавезно масно слаже. Узгред обучава младе керове па слатко одере Грците и Жабаре. Са једне стране. Са друге стране имам другара квадриплегичара који се навуко, уме да га покрцка и без леба ко лешник. А уме и да их одлично спреми.

49 41

Da ne budu vukojebine, da ne budu gradske smrdare...
Dal ce nas Taso povesti ili neko njega i to nije vazno.

Не могу ја... Имам породицу.

Нека вас поведе неко други...

tyson

Da opet iskoristim priliku otvorenog mikrofona i drugovima neo-komunistima, kripto-komunistima, pravim komunistima, i simpatizerima na Blogu B92 poželim srenu 100. godišnjicu boljševičke Oktobarske revolucije.

U tom smislu, očekujem makar prigodan blog od druga apostate, jer je datum zaista značajan.

1909. Majakovski je zbog Deset poruka o revoluciji proveo skoro čitavu godinu u zatvoru. A sa nestankom ove uzorite godspode



nestalo je i pogroma. Kiš je dosta dobro opisao kako je to funkcionisalo u godinama pre revolucije u svojoj "Enciklopediji mrtvih", naročito u "Knjizi kraljeva i budala".
To a propos izvanrednog plakata sa bajonetom i detetom na njemu.

Edit: poznavaocima istorije sigurno je poznata, na primer, i povest o Krvavoj nedelji. Put do REvolucije bio je popločan raznim događajima, i nije išao baš pravolinijski.

Krvava nedjelja (ruski: Кровавое воскресенье) je naziv za događaje 22. januara 1905. godine (9. januara po tadašnjem julijanskom kalendaru) koji su se zbili u Sankt Peterburgu, tadašnjoj prijestolnici Rusko Carstva kada su pripadnici carske vojske otvorili vatru na povorku demonstranata koja je htjela uručiti peticiju caru Nikolaju II u Zimskom dvorcu. Demonstranti, koje je vodio karizmatski pravoslavni svećenik i aktivist Georgij Gapon, su zahtijevali prekid rata sa Japanom, uvođenje općeg pravog glasa, ali prije svega poboljšanje radničkih prava. Nikolaj je na najavu povorke napustio Zimski dvorac i otišao u obližnje Carsko Selo; demonstranti, koji su nosili ikone i careve slike, te pjevali patriotske pjesme, toga nisu bili svjesni, kao ni naređenja pripadnicima vojske i policije da nasilno razbiju demonstracije. U sveopćoj zbrci je, prema službenim podacima, ubijeno 96, a ranjeno 333 osoba; anti-caristička opozicija je kasnije tvrdila da je ubijeno najmanje 4000 ljudi; većina današnjih historičara vjeruje da je ubijeno ili ranjeno oko 1000 ljudi, najvećim dijelom kao posljedica panike i stampeda po gradskim ulicama. Na vijesti o krvoproliću su u Sankt Peterburgu, kao i drugim ruskim gradovima izbili masovni štrajkovi, pa se taj događaj smatra katalizatorom Prve ruske revolucije. Iako je Nikolaj nakon dvije godine iz tih sukoba izašao kao nominalni pobjednik, njegov je režim bio trajno oslabljen zbog toga što je stvorio reputaciju slabića i kukavice, ali prije svega zbog toga što je oružjem nasrnuo na svoje navjernije i najfanatičnije podanike.

Put do REvolucije bio je popločan raznim događajima, i nije išao baš pravolinijski.

Ni do jedne revolucije put jednostavno ne može biti pravolinijski i jednoličan; inače bi se teško stekao minimum uslova za izvođenje jedne - revolucije.

tyson

Put do REvolucije bio je popločan raznim događajima, i nije išao baš pravolinijski.

Ni do jedne revolucije put jednostavno ne može biti pravolinijski i jednoličan; inače bi se teško stekao minimum uslova za izvođenje jedne - revolucije.

Takoe! Živeo drug Tajson!

freehand

tyson

Put do REvolucije bio je popločan raznim događajima, i nije išao baš pravolinijski.

Ni do jedne revolucije put jednostavno ne može biti pravolinijski i jednoličan; inače bi se teško stekao minimum uslova za izvođenje jedne - revolucije.

Takoe! Živeo drug Tajson!

"Out of the crooked timber of humanity no straight thing was ever made" - Kant

A i ja sam godinama učestvovao na onom noćnom maršu od Kosmaja do Avale (koji je doduše prvo bila čisto partizanska svetkovina

Kripto-komunista dakle Eto, i to smo rešili!

major Gašpar

UBR pravi "Gašpar", Branko Gašparević, je bio zboraš, ljotićevac, i naravno kao ni nedićeve jedinice nije učestvovao u borbama oko Beograda 1944. godine. Svi oni su se povukli ka Sloveniji pre oktobra.

Dakle, da izjavim još jednom za Dnevnik, bruka i sramota da niko od blogovskih levičara nije na dostojan način ovde obeležio 100. godišnjicu Oktobarske revolucije. Ovo sad ozbiljno.
Pretvorio se Blog u kučkarenje, recepte i kafanisanje... Sic transit gloria mundi.

Takoe! Živeo drug Tajson!

tyson

Takoe! Živeo drug Tajson!