Metakritika*

Kao i na grupnoj psihoterapiji, tuđa iskustva i razmišljanja mogu pomoći i ličnim uvidima, pa i doneti katarzu.

Nekad oslobađajuće deluje i činjenica da nismo usamljeni u bolu, patnji i preispitivanjima.

Jesi li čitala Uveovu autobiografiju? Čoveče, 6 knjiga ako sam dobro zapamtila.

bocvena

prve dve. i već na pola prve sam imala utisak da se to neće dobro završiti po mene:)

Izvinjavam se na smaranju.
Na nesreću, meni je sve u životu prejednostavno i razumljivo, da mi (i) jeste ponekada dosadno.

c_h.arlie

Previše kompleksan uvodni tekst, na granici razumljivost.
Zašto nije moglo da se napiše jednostavnije ?

Ne moraš ni ti sve da razumeš.

čarli, ponekad pomislim da ti sanjaš u nulama i jedinicama...

c_h.arlie

Previše kompleksan uvodni tekst, na granici razumljivost.
Zašto nije moglo da se napiše jednostavnije ?

Nisam saglasan.
Tekst je savršen - jedan od nekolicine najboljih od rođenja bloga.
Bokte, nijedna suvišna, ko da je sto godina brušen.
Bravo Bo!

st.jepan

c_h.arlie

Previše kompleksan uvodni tekst, na granici razumljivost.
Zašto nije moglo da se napiše jednostavnije ?

Nisam saglasan.
Tekst je savršen - jedan od nekolicine najboljih od rođenja bloga.
Bokte, nijedna suvišna, ko da je sto godina brušen.
Bravo Bo!

Stjepane,
nema potrebe za preterivanjem.
Napisano u uvodu je napisano već toliko puta.

docsumann

čarli, ponekad pomislim da ti sanjaš u nulama i jedinicama...

Nisi u pravu.
Mislim da se ništa spektakularno ne postiže pisanjem / govorenjem u ovakvim nerazumljivim formama, usput, toliko koncentovanim da se u nekoliko pasusa strpa sve od početka do kraja vremena.

mnogo hvala. posebno na prepoznavanju mučenja da se izbaci sve suvišno.

"Savršenstvo je dostignuto ne kad više nemaš šta da dodaš, nego kad više nemaš šta da izbaciš".

(Antoan d San Mali Princ)

Mislim da se ništa spektakularno ne postiže pisanjem / govorenjem u ovakvim nerazumljivim formama

Moraš da naučiš razliku između "ovo nema smisla" i "ja to ne razumem".

Mator si čovek, krajnje je vreme.

maksa83

Mislim da se ništa spektakularno ne postiže pisanjem / govorenjem u ovakvim nerazumljivim formama

Moraš da naučiš razliku između "ovo nema smisla" i "ja to ne razumem".

Mator si čovek, krajnje je vreme.

Nisam mator.
Naravno da se ovo razlikuje, taman posla da ja definišem šta je to što ima smisla - to neka radi svako za sebe.
Ja kažem da mi je nejasna potreba ljudi da se upinju da kažu ono što misle na najnerazumljiviji mogući način.
Ono što je zanimljivo potom je utrkivanje ljudi da objasne, odnosno, istaknu da samo oni tačno razumeju šta je 'pisac hteo da kaže' - i to još nerazumljivimjim konstrukcijama.
Samo toliko.

Mislim da se ništa spektakularno ne postiže pisanjem / govorenjem u ovakvim nerazumljivim formama, usput, toliko koncentovanim da se u nekoliko pasusa strpa sve od početka do kraja vremena.

u kom smislu nerazumljivim?

da li je muzika razumljiva?

ovakav način pisanja omogućuje transfer najsuptilnijih iskustava, emocija i mentalnih doživljaja.

riječi se, naravno, mogu upotrebiti i da opišeš ljudima šta si ručao danas i koliko si kilometara poslije prepješačio, al neki ljudi njima uspjevaju da uspostave komunikaciju sa najintimnijim i najuniverzalnijim momentima naše ljudskosti. da nas prepoznaju u nama samima.

cijenim da je bo jedna od tih ljudi.

Napisano u uvodu je napisano već toliko puta.

Otkud ti to znaš? Pa sam si se jednom pofalio da nikada ništa nisi pročitao.

docsumann

Mislim da se ništa spektakularno ne postiže pisanjem / govorenjem u ovakvim nerazumljivim formama, usput, toliko koncentovanim da se u nekoliko pasusa strpa sve od početka do kraja vremena.

u kom smislu nerazumljivim?

da li je muzika razumljiva?

ovakav način pisanja omogućuje transfer najsuptilnijih iskustava, emocija i mentalnih doživljaja.

riječi se, naravno, mogu upotrebiti i da opišeš ljudima šta si ručao danas i koliko si kilometara poslije prepješačio, al neki ljudi njima uspjevaju da uspostave komunikaciju sa najintimnijim i najuniverzalnijim momentima naše ljudskosti. da nas prepoznaju u nama samima.

cijenim da je bo jedna od tih ljudi.

a žena čovječe, žena.. kud ženu preskoči, saće da utrostruči pominjanje ženine uloge u prinošenju ručka, večere..
i kud smo onda prispjeli..

mislim da je čarli opet upao na žurku na kojoj se niko ne smije i čudna je muzika...

a žena čovječe, žena.. kud ženu preskoči, saće da utrostruči pominjanje ženine uloge u prinošenju ručka, večere..
i kud smo onda prispjeli..

prispjeće...

baš interesantna riječ



dok nam prispjeva veliko prispjeće...ovo ja sad malo eksperimentišem s efektima

docsumann

Mislim da se ništa spektakularno ne postiže pisanjem / govorenjem u ovakvim nerazumljivim formama, usput, toliko koncentovanim da se u nekoliko pasusa strpa sve od početka do kraja vremena.

u kom smislu nerazumljivim?

da li je muzika razumljiva?

ovakav način pisanja omogućuje transfer najsuptilnijih iskustava, emocija i mentalnih doživljaja.

riječi se, naravno, mogu upotrebiti i da opišeš ljudima šta si ručao danas i koliko si kilometara poslije prepješačio, al neki ljudi njima uspjevaju da uspostave komunikaciju sa najintimnijim i najuniverzalnijim momentima naše ljudskosti. da nas prepoznaju u nama samima.

cijenim da je bo jedna od tih ljudi.

Danas sam ručao flekice sa kupusom.
I to tako da sam ih poplašio sa najsitnijim ostacima čvaraka koje su mi doneli predivni drugari iz Pančeva. Pored toga, doneli su mi i sveže kobasice.
Po pitanju pešačenja, danas se nisam proslavio - pošto sam nešto balav, pa nisam hteo da forsiram.
Stoga mi je žena skuvala već nekoliko čajeva od šipka - koji je lično ubrala.

st.jepan

Napisano u uvodu je napisano već toliko puta.

Otkud ti to znaš? Pa sam si se jednom pofalio da nikada ništa nisi pročitao.

To ja nisam mogao da izjavim - jer sam pročitao 'Anu Karenjinu'.

c_h.arlie

st.jepan

Napisano u uvodu je napisano već toliko puta.

Otkud ti to znaš? Pa sam si se jednom pofalio da nikada ništa nisi pročitao.

To ja nisam mogao da izjavim - jer sam pročitao 'Anu Karenjinu'.

U pravu si. Evo, našao sam taj deo priče:

emsiemsi
04:17 25.12.2014
Књиге, књиге ...
На жалост, не памтим када сам прочитао неку књигу !
ПС. Мораћу да прочитам поновно "Тркачи оловних ногу" од Џемса Џонса.

st.jepan
04:58 25.12.2014
Re: Књиге, књиге ...
emsiemsi
На жалост, не памтим када сам прочитао неку књигу !


blogovatelj
09:44 25.12.2014
Re: Књиге, књиге ...
На жалост, не памтим када сам прочитао неку књигу !

Ne možeš da shvatiš koliko je to jasno vidljivo iz svakog tvog komentara. Ali svakog.
Počev od razmaka između kraja rečenice i uzvičnika (upitnika) pa do tvojih čuvenih nesuvislih rečenica tipa "Saglasan" i "Gluposti" gde je tako jasno vidljivo da nisi u stanju da formulišeš ma kakvu kompleksniju misao.


st.jepan
19:32 25.12.2014
Re: Књиге, књиге ...
blogovatelj otpisuje emsiemsiju

Pa dobro Blogi, gde će ti duša!?
Čovek se ovde otvorio, takoreči ceo podastro, zagrcnuto nam poverio svoj potresni slučaj, a ti, umesto da te preplavi nežnost, te da mu očinski nesebično ukažeš na lepotu čitanja knjiga, ustremnjuješ se, gorostasan i goropadan, na taj njegov drhtavi balon i razvaljuješ ga silovitim bekendom.
Nije ti baš ni malo neprijatno?

Edit: Meni neprijatno već i zbog mog bezazlenog smajlića.

st.jepan

c_h.arlie

st.jepan

Napisano u uvodu je napisano već toliko puta.

Otkud ti to znaš? Pa sam si se jednom pofalio da nikada ništa nisi pročitao.

To ja nisam mogao da izjavim - jer sam pročitao 'Anu Karenjinu'.

U pravu si. Evo, našao sam taj deo priče:

emsiemsi
04:17 25.12.2014
Књиге, књиге ...
На жалост, не памтим када сам прочитао неку књигу !
ПС. Мораћу да прочитам поновно "Тркачи оловних ногу" од Џемса Џонса.

st.jepan
04:58 25.12.2014
Re: Књиге, књиге ...
emsiemsi
На жалост, не памтим када сам прочитао неку књигу !


blogovatelj
09:44 25.12.2014
Re: Књиге, књиге ...
На жалост, не памтим када сам прочитао неку књигу !

Ne možeš da shvatiš koliko je to jasno vidljivo iz svakog tvog komentara. Ali svakog.
Počev od razmaka između kraja rečenice i uzvičnika (upitnika) pa do tvojih čuvenih nesuvislih rečenica tipa "Saglasan" i "Gluposti" gde je tako jasno vidljivo da nisi u stanju da formulišeš ma kakvu kompleksniju misao.


st.jepan
19:32 25.12.2014
Re: Књиге, књиге ...
blogovatelj otpisuje emsiemsiju

Pa dobro Blogi, gde će ti duša!?
Čovek se ovde otvorio, takoreči ceo podastro, zagrcnuto nam poverio svoj potresni slučaj, a ti, umesto da te preplavi nežnost, te da mu očinski nesebično ukažeš na lepotu čitanja knjiga, ustremnjuješ se, gorostasan i goropadan, na taj njegov drhtavi balon i razvaljuješ ga silovitim bekendom.
Nije ti baš ni malo neprijatno?

Edit: Meni neprijatno već i zbog mog bezazlenog smajlića.

Nebitno.
To je neko drugi.
No - i ja sam čitao toga Džemsa Džonsa - i to ne samo 'Trkače olovnih nogu', nego i 'Veseli parski maj', pa 'Odavde do večnosti', pa 'Gan', itd...
No, onda sam, ne znam koji je to povod bio, ukapirao da mi je dosta toga jasno (ako kažem sve, zezaćete me) - i znatno sam smanjio čitanje onoga što pišu pisci.
Ono u čemu uživam, ali zaista, je čitanje komentara 'živih ljudi'.
Smatram da je za mene, između ostaloga, ova interakcija na blogu, mnogo korisnija, jer interreagujem sa konkretnim ljudima, analiziram u riel tajmu njihovo razmišljanje, posmatram ih pokatkada redukcionistički, a počesto i holistički.

Tekst je savršen - jedan od nekolicine najboljih od rođenja bloga.
Bokte, nijedna suvišna, ko da je sto godina brušen.
Bravo Bo!

Odličan poznavalac pisane i govorne reči, moj drugar Stjepan je koncizno i briljantno opisao ovaj tvoj tekst draga BO!

O, kako sam bila nesigurna.
I tako jaka.

O, kako sam postala slaba.
Skoro nesalomiva.

A ja ne mogu da odolim da ti kažem koliko se često poistovećujem sa ovim aksiomima!

Ono u čemu uživam, ali zaista, je čitanje komentara 'živih ljudi'.
Smatram da je za mene, između ostaloga, ova interakcija na blogu, mnogo korisnija, jer interreagujem sa konkretnim ljudima, analiziram u riel tajmu njihovo razmišljanje, posmatram ih pokatkada redukcionistički, a počesto i holistički.

Saglasan.

docsumann

čarli, ponekad pomislim da ti sanjaš u nulama i jedinicama...

Мислиш ....дигитално ?

Nisam mator.

Ako su one fotke sa mačkom što si ranije kačio stvarno tvoje, onda bogami jesi. Sorry but jebi ga...

"Savršenstvo je dostignuto ne kad više nemaš šta da dodaš, nego kad više nemaš šta da izbaciš".

Ko god je pisao naučni rad zna koja je to muka. Napišeš prvu iteraciju, imaš 20 strana, a časopis prihvata samo do 8. Sunce ti. Kreneš da režeš, odrežeš lako gomilu, pogledaš - 15, strana, reži, seci, jebi ale, 10. I nema šta više da izbaciš. Smanjuj slike, grupiši formule, spajaj pasuse - 9. I onda jednu po jendu reč, da li može da se kaže drugačije, pravi skraćenice od svega itd. 7,99 strana! TO!

Ko god je pisao naučni rad zna koja je to muka. Napišeš prvu iteraciju, imaš 20 strana, a časopis prihvata samo do 8. Sunce ti. Kreneš da režeš, odrežeš lako gomilu, pogledaš - 15, strana, reži, seci, jebi ale, 10. I nema šta više da izbaciš. Smanjuj slike, grupiši formule, spajaj pasuse - 9. I onda jednu po jendu reč, da li može da se kaže drugačije, pravi skraćenice od svega itd. 7,99 strana! TO!

Nisam pisao naučni rad ali sam pisao za PC Press. To funkcioniše ovako - tekst treba da bude recimo 12 Kb. Ti napišeš 15, ili 17, da bi imalo smisla. Onda gledaš šta možeš da režeš, režeš, režeš do 12 Kb pazeći da tekst ne ispadne u procesu debilan i da ne izbaciš baš bitne informacije. I onda to ode, i onda onaj ko slaže časopis mora da uklopi i 3 manje reklame u te dve strane, i onda on samo poizbacuje komade teksta koji mu zauzimaju mesto. Ako nije umoran seče i prekraja rečenice optimizujući ih na veličinu, ako je umoran onda samo seče ono između zareza i cele pasuse. Onda tekst izgleda kao da ga je pisao Indijac koji je proturio članak sa MSDN-a kroz google translate u Hindu (da bi ga razumeo), pa iz Hindua u italijanski i još jednom proturio iz italijanskog u Urdu i odande u srpski.

čarli, ponekad pomislim da ti sanjaš u nulama i jedinicama...

Još gore. On živi u nulama i jedinicama.

"Savršenstvo je dostignuto ne kad više nemaš šta da dodaš, nego kad više nemaš šta da izbaciš".

(Antoan d San Mali Princ)

Andrić je svoje kreacije tako pravio. Pisao, pa filtrirao. Čitao, izbacivao nepotrebno, ponovo čitao, ponovo izbacivao.
Na kraju je ostala esencija, što se i vidi u njegovim delima.

blogovatelj

"Savršenstvo je dostignuto ne kad više nemaš šta da dodaš, nego kad više nemaš šta da izbaciš".

(Antoan d San Mali Princ)

Andrić je svoje kreacije tako pravio. Pisao, pa filtrirao. Čitao, izbacivao nepotrebno, ponovo čitao, ponovo izbacivao.
Na kraju je ostala esencija, što se i vidi u njegovim delima.

Ja to ne moram da radim --- odmah napišem esenciju.

Ja to ne moram da radim --- odmah napišem esenciju.

Daj Čarlivoje tu tajnu smešu i nama da polijemo po ekranu pa da se i nama ukaže to nevidljivo mastilo.

Moraš da naučiš razliku između "ovo nema smisla" i "ja to ne razumem".

Kad smo kod ovoga, da kažem da sam Derviš i smrt pročitao tek iz petog pokušaja, kada sam imao tridesetdve godine.
Četiri prethodna pokušaja su mi propala oko pedesete stranice. Uvek sam video da to ima smisla, ali da moja misao ne dopire do granica koje je Mehmed zadao.
Po pročitanom delu, naleteo sam na Andrićevu definiciju velikog evropskog romana - početak je bljesak, onda do polovine dela sledi mukotrpan put penjanja uz misaone vertikale autora, a kada se stigne do kulminacije, nagrada je božanstven vidik i sledi lagano spuštanje sa nebesa u svet smrtnika. Ovo sam parafrazirao, voleo bih kad bih mogao da se setim gde sam naleteo na ovu definiciju. Verovatno u Znakovima pored puta, ali ne smem da se zakunem.
I shvatio sam da sam se tako osećao kada sam čitao i Stranca i Zločin i kaznu i Budenbrokove, Balzakove romane, Kunderin opus, Derviša, a bome i sve Andrićeve romane.

maksa83

Ja to ne moram da radim --- odmah napišem esenciju.

Daj Čarlivoje tu tajnu smešu i nama da polijemo po ekranu pa da se i nama ukaže to nevidljivo mastilo.

Nema tu nikakve tajne smeše, niti ikakve mistifikacije.
Znalice bi rekle - samo slušaj svoje srce i um, sve će ti se reći samo.
Srce pre svega - kao prethodnik i kao korektor.
I, voila, odjedanput sve izgleda drugačije, asimptotski se približavajući onome 'kako treba'.

alselone

"Savršenstvo je dostignuto ne kad više nemaš šta da dodaš, nego kad više nemaš šta da izbaciš".

Ko god je pisao naučni rad zna koja je to muka. Napišeš prvu iteraciju, imaš 20 strana, a časopis prihvata samo do 8. Sunce ti. Kreneš da režeš, odrežeš lako gomilu, pogledaš - 15, strana, reži, seci, jebi ale, 10. I nema šta više da izbaciš. Smanjuj slike, grupiši formule, spajaj pasuse - 9. I onda jednu po jendu reč, da li može da se kaže drugačije, pravi skraćenice od svega itd. 7,99 strana! TO!

ja sam uvijek imala obrnut problem..
sve što imam reći stane u najviše pola očekivanog obima..
samo se na blogu raskokodačem..

a pošto znam da će sad neka sitna duša da počne da kenja kako u ekonomiji i nema šta da se kaže da ondak i pitam..
pa jel ti stvarno toliko inovacija napraviš u tom svom radu da ne možeš da ih opišeš na 20 strana..
nije li prije istina da si 50 stvari koristio iz tuđih radova, promjenio jedan do dva detalja i dobio rezultate..
šta je onda problem da se u par pasusa opiše i referencira na orginalna rješenja, doda opis svog doprinosa i priljepi par ilustracija rezultata.. šta imaš da razvlačiš na 20 i kusur strana.. kao da će neko da ih sve čita..
ne znam..

istina ima i govnojeda da ljudi toliko sažmu da je potpuno nemoguće replikovati taj njihov kofol rezultat.. al opet..
baš ne znam šta danas možeš da izmisliš a da ne može da se opiše na par strana teksta..

Kad smo kod ovoga, da kažem da sam Derviš i smrt pročitao tek iz petog pokušaja, kada sam imao tridesetdve godine.

Nebitno.
To je neko drugi.

Brate, one je šampion ludosti, realno!

tadejus

alselone

"Savršenstvo je dostignuto ne kad više nemaš šta da dodaš, nego kad više nemaš šta da izbaciš".

Ko god je pisao naučni rad zna koja je to muka. Napišeš prvu iteraciju, imaš 20 strana, a časopis prihvata samo do 8. Sunce ti. Kreneš da režeš, odrežeš lako gomilu, pogledaš - 15, strana, reži, seci, jebi ale, 10. I nema šta više da izbaciš. Smanjuj slike, grupiši formule, spajaj pasuse - 9. I onda jednu po jendu reč, da li može da se kaže drugačije, pravi skraćenice od svega itd. 7,99 strana! TO!

ja sam uvijek imala obrnut problem..
sve što imam reći stane u najviše pola očekivanog obima..
samo se na blogu raskokodačem..

a pošto znam da će sad neka sitna duša da počne da kenja kako u ekonomiji i nema šta da se kaže da ondak i pitam..
pa jel ti stvarno toliko inovacija napraviš u tom svom radu da ne možeš da ih opišeš na 20 strana..
nije li prije istina da si 50 stvari koristio iz tuđih radova, promjenio jedan do dva detalja i dobio rezultate..
šta je onda problem da se u par pasusa opiše i referencira na orginalna rješenja, doda opis svog doprinosa i priljepi par ilustracija rezultata.. šta imaš da razvlačiš na 20 i kusur strana.. kao da će neko da ih sve čita..
ne znam..

istina ima i govnojeda da ljudi toliko sažmu da je potpuno nemoguće replikovati taj njihov kofol rezultat.. al opet..
baš ne znam šta danas možeš da izmisliš a da ne može da se opiše na par strana teksta..

Normalno.
Ekonomiju bi trebalo ukinuti.
To ne znači da bi oni koji se time bave trebalo da ostanu gladni ... ima toliko solidnih zanimanja - konobara, šofera, pa što da ne - i inženjera.
Istina, da bi bio inženjer podrazuveva se da se baviš konkretnim stvarima, a ne palamuđenjem.

blogovatelj

Moraš da naučiš razliku između "ovo nema smisla" i "ja to ne razumem".

Kad smo kod ovoga, da kažem da sam Derviš i smrt pročitao tek iz petog pokušaja, kada sam imao tridesetdve godine.
Četiri prethodna pokušaja su mi propala oko pedesete stranice. Uvek sam video da to ima smisla, ali da moja misao ne dopire do granica koje je Mehmed zadao.
Po pročitanom delu, naleteo sam na Andrićevu definiciju velikog evropskog romana - početak je bljesak, onda do polovine dela sledi mukotrpan put penjanja uz misaone vertikale autora, a kada se stigne do kulminacije, nagrada je božanstven vidik i sledi lagano spuštanje sa nebesa u svet smrtnika. Ovo sam parafrazirao, voleo bih kad bih mogao da se setim gde sam naleteo na ovu definiciju. Verovatno u Znakovima pored puta, ali ne smem da se zakunem.
I shvatio sam da sam se tako osećao kada sam čitao i Stranca i Zločin i kaznu i Budenbrokove, Balzakove romane, Kunderin opus, Derviša, a bome i sve Andrićeve romane.

Bogami, lep opus.
Mislim da sam i sam (i) to pročitao, istina, to bi trebalo ponovno da se čita kako bi se koješta shvatilo.
To balavci nepotrebno čitaju mučeći se.

c_h.arlie

Ekonomiju bi trebalo ukinuti..

ti bi možda mogao kod onog obradovića u stranku da im pišeš ekonomski program..
do sad su smislili da te devizne rezerve.. to treba da se ukine (i podjeli narodu).. sad kad čuju da bi ti da ukineš i ekonomiju.. oduševiće se..

tadejus

c_h.arlie

Ekonomiju bi trebalo ukinuti..

ti bi možda mogao kod onog obradovića u stranku da im pišeš ekonomski program..
do sad su smislili da te devizne rezerve.. to treba da se ukine (i podjeli narodu).. sad kad čuju da bi ti da ukineš i ekonomiju.. oduševiće se..

Ko je Obradović ?

c_h.arlie

tadejus

c_h.arlie

Ekonomiju bi trebalo ukinuti..

ti bi možda mogao kod onog obradovića u stranku da im pišeš ekonomski program..
do sad su smislili da te devizne rezerve.. to treba da se ukine (i podjeli narodu).. sad kad čuju da bi ti da ukineš i ekonomiju.. oduševiće se..

Ko je Obradović ?

onaj uglađeni gospodin što se gađao valjda mišem po skupštini (bar se nadam da sam dobro ukačila taj incident)

Чарли синебратедруже немаш ти појма. Уместо што овде спамујеш и безвезе трошиш таленат ај уради нешто корисно: отвори лепо фајл па записуј тамо. Али баш све што ти се дешава, и како си какио, све. Кад се тога накупи одеш лепо на транслатор па преведеш на норвешки. Побићеш их гарант, има да те дочекају ко краљ-Олафа кевеми. Ај пробај живота ти.

sve što imam reći stane u najviše pola očekivanog obima..

Svaka čast.

nikvet pn

Чарли синебратедруже немаш ти појма. Уместо што овде спамујеш и безвезе трошиш таленат ај уради нешто корисно: отвори лепо фајл па записуј тамо. Али баш све што ти се дешава, и како си какио, све. Кад се тога накупи одеш лепо на транслатор па преведеш на норвешки. Побићеш их гарант, има да те дочекају ко краљ-Олафа кевеми. Ај пробај живота ти.

Nemoj da se ljutiš, no, ne mogu da prihvatim tvoje ocene i sugestije.
Bez obzira što ne mogu da prihvatim rečeno, evo da i ja tebi nešto sugerišem --- čuvaj se svoga ega, može nekada gadno da te zaboli.

čuvaj se svoga ega, može nekada gadno da te zaboli.

kad bi se bar ti pridržavao onog čemu savetuješ druge, no umesto toga ti imaš prosečan srpski talenat da učitaš nešto što onome koji piše nije bilo ni na kraj pameti, pa si ovde uspešno učitao svoje egoizam i prilepio ga nikvetu.

narcis

čuvaj se svoga ega, može nekada gadno da te zaboli.

kad bi se bar ti pridržavao onog čemu savetuješ druge, no umesto toga ti imaš prosečan srpski talenat da učitaš nešto što onome koji piše nije bilo ni na kraj pameti, pa si ovde uspešno učitao svoje egoizam i prilepio ga nikvetu.

Izvnini, no, nemoj da se ljutiš.

tako je propala moja književno-kritičarska karijera...ni jebeni seminarski nisam uspevala da razvučem na 10 strana, sa velikim proredom:)

Uvek sam se mučio u školi da pismeni iz srpskog "razvučem" bar na stranu i po (koristio sam najkrupniji "font" koji sam mogao i nisam nikad razdvajao reči na kraju reda već bih lepo celu reč prebacio u sledeći red). A kad treba da napišem mail u kome treba da se objasni nešto što nije baš trivijalno, onda napišem život i priključenija. Poseban problem mi predstavlja sklonost ka pisanju dugačkih i složenih rečenica - to ne funkcioniše na norveškom, oni to lepo sve razlože na zbir prosto proširenih rečenica. Onda se zapetljam pa shvatim da tako ne ide, pa ajd sve od početka. Smor.

. A kad treba da napišem mail u kome treba da se objasni nešto što nije baš trivijalno, onda napišem život i priključenija.

Verovatno zato sto si se opekao sto puta, pa si shvatio da je lakse napisati jedan dugacak mail nego uci u beskonacnu prepisku "pojasni, kako ovo, kako ono, sta u ovom ili onom slucaju".

Verovatno zato sto si se opekao sto puta, pa si shvatio da je lakse napisati jedan dugacak mail nego uci u beskonacnu prepisku "pojasni, kako ovo, kako ono, sta u ovom ili onom slucaju".

Da, jednostavno želim da sve relevantne informacije budu na jednom mestu i volim kada dobijem takve mailove a ne posle da moram da pretražujem inboks i arhive i sastavljam deliće slagalice - to svakako oduzima mnogo više vremena nego čitanje jednog nešto opširnijeg maila.

Atomski mrav

Verovatno zato sto si se opekao sto puta, pa si shvatio da je lakse napisati jedan dugacak mail nego uci u beskonacnu prepisku "pojasni, kako ovo, kako ono, sta u ovom ili onom slucaju".

Da, jednostavno želim da sve relevantne informacije budu na jednom mestu i volim kada dobijem takve mailove a ne posle da moram da pretražujem inboks i arhive i sastavljam deliće slagalice - to svakako oduzima mnogo više vremena nego čitanje jednog nešto opširnijeg maila.

Normalno !
Do inboksa ne držim ič.
Za sve što radim otvorim zaseban folder, u skladu sa samo meni znanom klasifikacijoj (na primer, imam folder razno, pa u njemu folder razno, pa u njemu folder raznorazno, razno2 itd.).
U taj folder sejvujem sve što je bitno za taj konkrertni posao, uključujući i prateće mejlove.
Za to je potrebno par minuta --- i onda kada pretražujem imam sve na istom mestu, a folder pronađem za minut.

Atomski mrav

tako je propala moja književno-kritičarska karijera...ni jebeni seminarski nisam uspevala da razvučem na 10 strana, sa velikim proredom:)

Uvek sam se mučio u školi da pismeni iz srpskog "razvučem" bar na stranu i po (koristio sam najkrupniji "font" koji sam mogao i nisam nikad razdvajao reči na kraju reda već bih lepo celu reč prebacio u sledeći red).

Ja sam bogami umeo da se raspištoljim samo tako, i uvek petica iz srpskog ko vrata. DANAS, medjutim...ni u ludilu ne bih umeo.

Less is definitely more.

heh, iz srpskog sam uvek imao 5 a ti pismeni sastavi nikad nisu bili ispod 2 strane ... elem u cetvrtoj godini srednje, zavrsni pismeni, na pauzi dvocasa, dodje moj ortak iz drugog odeljenja I kuku, lele, daj naspisi mi nesto da ne dobijem keca, sto u praksi nisam siguran da je moguce ali nema veze ... I tako ja njemu za 2-3 minuta napisem najkracu pricu koju sam mogao da smislim, recimo 20ak recenica ... moj pismeni je bio nekih 5-6 strana I dobih 4 a on 5 ko vrata + pokupio I silne nagrade tipa genije koji cuci

Bili Piton

Atomski mrav

tako je propala moja književno-kritičarska karijera...ni jebeni seminarski nisam uspevala da razvučem na 10 strana, sa velikim proredom:)

Uvek sam se mučio u školi da pismeni iz srpskog "razvučem" bar na stranu i po (koristio sam najkrupniji "font" koji sam mogao i nisam nikad razdvajao reči na kraju reda već bih lepo celu reč prebacio u sledeći red).

Ja sam bogami umeo da se raspištoljim samo tako, i uvek petica iz srpskog ko vrata. DANAS, medjutim...ni u ludilu ne bih umeo.

Less is definitely more.

To ti kažem.

zemljanin

heh, iz srpskog sam uvek imao 5 a ti pismeni sastavi nikad nisu bili ispod 2 strane ... elem u cetvrtoj godini srednje, zavrsni pismeni, na pauzi dvocasa, dodje moj ortak iz drugog odeljenja I kuku, lele, daj naspisi mi nesto da ne dobijem keca, sto u praksi nisam siguran da je moguce ali nema veze ... I tako ja njemu za 2-3 minuta napisem najkracu pricu koju sam mogao da smislim, recimo 20ak recenica ... moj pismeni je bio nekih 5-6 strana I dobih 4 a on 5 ko vrata + pokupio I silne nagrade tipa genije koji cuci

E, dobro je da je makar neko shvatio ono o čemu ja govorim.

Ja sam bogami umeo da se raspištoljim samo tako

imao 5 a ti pismeni sastavi nikad nisu bili ispod 2 strane ...

Кад смо код дужине, ...

У мом разреду у математичкој, писмени је изгледао овако. Добијемо тему и одмах се бацимо на шкрабање, лете листови, пршти све ... сви тако осим једног момка. Он првих четрдесет минута само гледа у плафон и врти оловку у руци, а онда, у последњих пет минута, напише неколико реченица. Следећег часа нам професорка чита шта је написао, а ми седимо и грцамо -- састав можеш одмах да урамиш.

bocvena

ali imaš i "moju borbu" koja, na prvi pogled, izgleda kao katalog banalnih situacija, opisa i već viđenog...i onda te zakuca bespoštednošću i iskrenošću. čovek je izmislio novu vrstu autobiografije. ne znam kako preciznije to da formulišem.

npr. njemu je majčinstvo slično palo k'o meni:)

Teofil reče, ja ne bih znala, da je uradio sve što ih na studijama književnosti uče da ne rade..
ali moj utisak baš jeste da je jedinstvenost upravo u tome što nije lagao..
vrlo se rijetko može pročitati da neko iskreno piše o svom životu..
i u tome je valjda jedinstvenost..

nego ja evo čitam Don't say we have nothing pa zaključujem da je to otprilike peta varijanta iste priče o stravičnim stradanjima Kineza u kineskoj revoluciji..
pa pošto opisi toliko liče počinjem da se pitam da li su izmišljeni..
teško da ću saznati..

ljuti se kada joj kažem da su ljudski životi manje više dosadni i slični (čak i u najužasnijim detaljima) i da ne zaslužuju toliko posečenih šuma i zagušenih servera.

, tell the world what you had for breakfast and hope that someone, somewhere cares

U medjuvremenu, borba i dalje traje... u trenucima predaha cita se Rupi Kaur, nova blockbuster poetesa. Osporavaju je, optuzuju za plagijarizam, a ona za to i ne haje. Meni je samo cudno da sve to sto ona pise dolazi od tako mlade osobe.

10:58 29.11.2017 / *novo
Re: M'da !
Kad smo kod ovoga, da kažem da sam Derviš i smrt pročitao tek iz petog pokušaja, kada sam imao tridesetdve godine.

Мислим ако је сасвим незапажено прошло да је *Дервиш и смрт* Андрићево дело, као што се спомиње горе по блогу, онда да се не зајебавамо како су људи овде начитани.

Davie

10:58 29.11.2017 / *novo
Re: M'da !
Kad smo kod ovoga, da kažem da sam Derviš i smrt pročitao tek iz petog pokušaja, kada sam imao tridesetdve godine.

Мислим ако је сасвим незапажено прошло да је *Дервиш и смрт* Андрићево дело, као што се спомиње горе по блогу, онда да се не зајебавамо како су људи овде начитани.

Pa valjda je to Mešino delo ?
Ko je tvrdio da je Andrićevo ?
Mislim da blogi nije - on je rekao nešto o 'Znakovima pored puta' da je Andrićevo ?

Ko je tvrdio da je Andrićevo ?

Твитерашице Барбика и Хегелова кћи, није нико са блога

njemu je majčinstvo slično palo k'o meni:)

razumem. nisam mislila na stvarno pisce nego više na ove što vole da pišu. more je besmislica u opticaju. na onom sajmu knjiga kad se suočiš s količinama... a ona laguna prednjači... skribomanija je pandemija.

skribomanija je pandemija.

to je samo jedan od oblika hipeprpodukcije (u (nazovi) kulturi) koja je simptomatični simptom vremena u kojem živimo.

docsumann
(u (nazovi) kulturi)

Jako mi se svidela ova zagrađenost unutar zagrađenosti. Kao u matematici.
Nisam to ranije video. Ili nisam registrovao.
Tvoj štos?

Davie

10:58 29.11.2017 / *novo
Re: M'da !
Kad smo kod ovoga, da kažem da sam Derviš i smrt pročitao tek iz petog pokušaja, kada sam imao tridesetdve godine.

Мислим ако је сасвим незапажено прошло да је *Дервиш и смрт* Андрићево дело, као што се спомиње горе по блогу, онда да се не зајебавамо како су људи овде начитани.

zašto misliš da nije? pa nismo mi čarlivoje da stavljamo besmislene konstatacije na očigledne činjenice i greške.
usput, pa svi znamo da se radi o tolstojevskom
svismo mi hegelovi nešto ( mrzime da tražim šta je to nešto)

Tvoj štos?

ha, baš mi drago da si primjetio.

da, za mene jeste moj, pošto ga nisam niodkog skinuo, što ne znači da se još neki nisu istog dosjetili.

znam čak i kad sam ga prvi put iskoristio, u jednoj pjesmi iz 94-5-6, jbmgl

okačiću je kasnije

ha, baš mi drago da si primjetio.

A meni drago što se nisam izbruko.
Strepeo od uvek mogućeg "nemaš pojma, to svi tako".

nit si mlad nit si star. kao što ćeš biti samo dve godine kasnije, kad kročiš u onu danteovu šumu.

Kad pomisliš da se u Danteovo vreme u tu mračnu šumu dospevalo već u tridesetoj, bude ti malo lakše. :)

Zbog tvog bloga, Bo, uključila sam se, samo da ti mahnem i da ti kažem da si me o-du-še-vila ! I metakritikom, i komentarima, divna si, ženo !

Bo

mirelarado

nit si mlad nit si star. kao što ćeš biti samo dve godine kasnije, kad kročiš u onu danteovu šumu.

Kad pomisliš da se u Danteovo vreme u tu mračnu šumu dospevalo već u tridesetoj, bude ti malo lakše. :)

“Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje. Tada se u svakome gase nemiri, da bi postao jak navikom i stečenom sigurnošću u nemoći što dolazi. A ja tek činim što je trebalo učiniti davno, u bujnom cvjetanju tijela, kad su svi bezbrojni putevi dobri, a sve zablude korisne koliko i istine. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe.”
Meša Selimović

Ipak se neke stvari pomeraju na nekih 1000 godina - pedesete zaista nove tridesete

Zbog tvog bloga, Bo, uključila sam se, samo da ti mahnem i da ti kažem da si me o-du-še-vila ! I metakritikom, i komentarima, divna si, ženo !

Đes Vilma, nema te sto godine.

Фала Ви на пажњи, Блоги.
Контемплирам, типично за узраст.
И са пажњом трошим своје време, па и када је блог у питању.
Мах мах свим добрим људима овде.

Ma covek zvani Uve je opustajuca knjiga.
a Ferante mi je potpuno fantasticno stivo. Skoro kao Igre prestola

Kao djina i baka, potpuno blogerski

bocvena

kupi mi.

Dzoracemo se za knauzgdora

antioksidant

Ma covek zvani Uve je opustajuca knjiga.
a Ferante mi je potpuno fantasticno stivo. Skoro kao Igre prestola

meni je borba super, al pročitala sam samo prve tri..
Ferante mi je žena genije..
sine kad Talijanci krenu da se uništavaju.. pa mi smo za njih skoro pa amateri..
bar južni..
nevjerovatno..

antioksidant
covek zvani Uve

ne volem limunade al'...
Timoti Kavendiš

I had been here before another lifetime ago. Ursula, the love of my life … What happened to her?
More importantly, what happened to the young man who had ridden this same train