Priča o Ianu Andersonu je priča o jednoj o najstarijih aktivnih rok grupa. Ili, drugačije rečeno, priča o Džetro Talu (Jethro Tull) je priča o Ianu Andersonu, frontmenu (kako se to danas moderno kaže), pevaču, autoru skoro svih pesama grupe i jednom od najdugotrajnijih magova roka.
Da pokušam da je ukratko ispričam, iz ugla nekoga kome je Džetro Tal bio jedna od muzičkih grupa koja je obeležila odrastanje i mladost, nekoga ko je njihovu muziku razumeo instiktom, ne može da objasni najbolje zašto i neće se ljutiti ako imate sasvim oprečno mišljenje.
Napomena: dalje čitanje i slušanje je na sopstvenu odgovornost!
Kraj šezdesetih godina prošlog veka obeležio je jedan od velikih preokreta u muzici, kojih je u tom veku bilo baš prilično. Period školovanih muzičara finih manira i velikih muzičkih sposobnosti, koji su patili za ljubavima svog nesrećnog života, načeli su buntovni rokeri tipa Elvisa Prislija i Bitlsa. Medjutim, te slobodarske žezdesete nisu se zaustavile samo na otporu klišeima, već su ubrzo donele veliki talas muzičara koji su počeli da istražuju do tada neslućene dimenzije roka obogaćujući ga konceptualnim albumima, uvodeći nove i nove instrumente i tehnologije, vezujući neke grane muzike koje su izgledale sasvim nespojive. Nastupila je era "progresivnog roka" sa svojim mnogobrojnim podžanrovima. Jedna od grupa koja se, slobodno se može reći ugurala medju mega grupe bio je Džetro Tal.
Grupa je prošla zanimljiv put od suvog roka, preko gradjenja sopstvenog stila, progresivnog roka, snažnog zaokreta ka folk roku, da bi preko električnog i hard roka u novije vreme uvela u svoju muziku elemente "svetske muzike". Sve vreme ostali su vitalni i privlačni mnogobrojnim poštovaocima. Ja ih, ipak, pamtim i najviše poštujem iz te rane faze, početkom sedamdesetih.
Počeli su kao i mnoge druge grupe mladih muzičara željnih proboja u svet slavnih. Okupivši se posle početnih pokušaja u raznim ansamblima, svirali su u londonskom Marki klubu 1967. godine. Niko ih nije shvatao za ozbiljno jer su, jednostavno, svake nedelje menjali ime grupe - valjda u zavisnosti od trenutne inspiracije i repertoara večeri (npr: Blades, John Evan Smash). Konačno, neko iz agencija koja ih je promovisala dao im je ime po nekom tipu koji je ostavio veliki trag u poljoprivrednoj reformi u Britaniji u 18. veku.
Prvi album "This Was" izdali su 1968. godine. Bilo je tu roka sa jakim uticajem džeza, puno dobrog bluza (Anderson je inicijalno hteo da napravi bluz grupu) i prvim naznakama traganja za sopstvenom osobenošću. Pogledajte pesmu koja otvara taj album kao primer - Song For Jeffrey. Kakvi su bili - mladi, mršavi; tipični buntovni kurajberi tog vremena. Te godine su svirali kao predgrupa Floydima u Hajd parku.
Grupa je doživela brojne promene sastava. Od drugog albuma sa Ianom je gitarista Martin Bare (do tada je jedno kratko vreme s njim svirao Toni Jomi koji je posle pržio u Black Sabathu i s kojim su se pojavili u filmu Rollingstonesa izvodeći A song for Jeffrey), koji je drugi prepoznatljiv lik Džetro Tala. On je čovek iz senke koji instrumentalno drži celu svirku. Ian je od tada uzeo stvari u svoje ruke. Ponaša se prilično apsolutistički, menja članove grupe po svom nahodjenju, piše sve pesme i jednostavno ih daje grupi da odsviraju.
Već od drugog albuma "Stand Up" počeli su sa velikim turnejama, tada kao predrupa Led Cepelina ili učestvujući na velikim letnjim festivalima 1969. godine. Čudno je da nisu bili na Vudstoku, niko ne može da objasni zašto. Iz tog vremena je barokna pesma Bourree.
Ta veza za Led Cepelinom još uvek je veoma živa. Poslušajte ovde verziju njihovog čuvenog Kašmira koji su odsvrali uz virtuoznost gošće Lucije Miareli.
Tri albuma koji su ih vinuli na sam vrh svetske muzičke scene snimili su 1971. i 1972. godine. Najpre je to Akvalung, koji je po meni njihov najbolji album. Bio je to u pravom smislu konceptni album, gde su sve pesme imale nit koja ih je povezivala i sklapala u jednu celinu. Rif sa prvih šest tonova koji otvara naslovnu pesmu ušao je u legendu kao jedan od najpoznatijih i najubedljivijih u istoriji roka, dok energija koju sobom nosi Dah Lokomotive (Locomotive Breath), na ovo snimku u još malo bržoj izvedbi, prosto melje. Obavezno staviti slušalice i odvaliti nanajjače!
Na drugoj strani albuma je savršena My god, koja je po konceptu započela priču kasnije albuma Thick as a brick.
Želeći da ova numera bude baš onakva kakvu je zamislio, a kako ga članovi grupe nisu baš najbolje pratili, Ian je prvo sam snimio udaraljke, gitarske deonice i svoj glas, da bi tek onda okupio grupu da snimi ostatak instrumenata!
Preko živog albuma "Living in The Past" došli su do drugog legendarnog "Thick as a Brick". Obe strane ove ploče nose jednu kompoziciju dugu 43:28 minuta, punu preokreta i smena ritmova. Na 5:25 minuta druge strane verzije koje sviraju sa svojom gošćom Lucijom, počinje sjajna zajednička partija Iana i Martina. Broj glasova da je ovo njihov najbolji album je isti kao i za Akvalung u mnogim anketama. I dalje je neverovatan podatak: ploča se u Americi popela na prvo mesto top liste što je za ovako težak konceptualni album sjajan uspeh.
Tako je došao praznik za sve nas: Džetro Tal je gostovao u Hali Pionir 14. aprila 1975. godine. Tog dana se tako dobro sećam. Kuma Ratko i ja smo na vreme kupili karte i gledali smo ih sa tribina, sa nekih 50 metara udaljenosti. Jas am uspeo da u svojoj "komesarki" pronesem kasetofon, ali je snimak bio tako loš da sam dugo bio razočaran. Ludak nas je sasvim oborio. Zevali smo otvorenih usta, vrištali, drali se sa prfepunom halom, talasali. Mislim da je u jednom cugu svirao pola sata na jednoj nozi. Ne samo da je nas oborio, nego je najveći kopirant muzike Balkana na sledećem albumu i koncertima odmah imao kvartet lepih, virtuoznih devojaka, po uzoru na ono što smo videli na koncertu!
Dok su udarne albume u to vreme imali samo oni najsrećniji u Beogradu, te su čuvani kao relikvije i slušani sa posebnom pažnjom, svetska slava Džetro Tala doprinela je da se naredni albumi počnu objavljivati kod nas. Oni su nosili zreo i prililno definisan i izgradjen zvuk, i dalje pun energije i intrigantnih tekstova i kompozicija, ali lišen sirove impulsivnosti. Primer je "Minstrel in the Galery", koji je na neki način već najavljivao skori zaokret u muzici Džetro Tala. Evo naslovne numere.
Poslednji album ovog perioda stvaralaštva Džetro Tala jasno je najavljivao kraj jedne epohe. I sam naslov "Too old to rock and roll, too young to die" ukazivao je te 1976. godine da je prekretnica blizu. Ian već deluje malo razočarano, malo umorno, a najviše se vidi da razmišlja kuda dalje. Nešto kao "Odlazi circus" - evo kako.
Džetro Tal je uzmakao pred neminovnim napadom disko muzike i potrošačkog mentaliteta, pobegavši najpre u folk rok a zatim tragajući i za drugim oblicima izražavanja. I dalje su aktivni, nema godine da ne održe veliku turneju, mada im to sve teže pada. Hteli su čak i da odustanu od turneja, ali su ipak rešili da opstanu još ove godine i tako proslave 40 godina grupe. Spisak koncerata možete naći ovde. Ako su negde u blizini, obavezno ih pogledajte i poslušajte. Blago Dunjici - u Berlinu sviraju sa velikim orkestrom 31. maja.
Najveće priznanje - nagradu Gremi - dobili su 1989. godine, za mnoge neočekivano i prilično kasno. Zanimljivo je da je te godine apsolutni favorit za dobijanje nagrade bila Metalika, i to tako da po savetu menadžera niko iz Džetro Tala nije ni došao na ceremoniju dodeljivanja. Kao znak izvinjenja i odbranu odluke da se nagrada dodeli baš njima, u jednom muzičkom magazinu objavili su sliku flaute izmedju gomile gvožđanih šipki sa porukom "flauta je hevi metal instrument".
Koliko god je čudak na sceni, Ian je u privatnom životu jedan sasvim normalan i uspešan poslovni čovek. Vlasnik je nekoliko farmi lososa, koje su početkom devedesetih vredele preko 10 miliona britanskih funti. Poznat je kao borac za zaštitu rektih vrsta divljih mačaka, sakupljač retkih Lajka foto aparata i ljubitelj Indijske kuhinje (čak je napisao knjigu uputstava za početnike). Preležao je trombozu vena. Nikada nije koristio droge i kaže da je za razliku od svojih savremenika iz šezdesetih i sedamdesetih godina inspiraciju dobijao iz Levenbroa.
Zvanična stranica grupe Džetro Tal
U izradi teksta, koristio sam razne tekstove sa Interneta i par intervjua sa Ianom Andersonom. Nažalost, zbog zaštite autorskih prava, nisam mogao da postavim jedan broj zanimljivih numera grupe. No, kao što sam napisao, snaga grupe je u njihovim živim nastupima i nadam se da će vam klipovi sa youtube dočarati njihovu muziku na pravi način.
Zahvaljujem AlexDunji i Ludvigu na doprinosu da ovaj tekst bude što bolji ☺
