Odbor za standardizaciju srpskog jezika

alselone

E, Taso, sad mi pade na pamet da pitam. Sta znaci ovaj prvi komentar Taster koji ostavljas? Vidim da to i AO radi.

Gde je zec tu?

Па да, у праву си, ја сам то и видео код АО, па врло неоригинално почео да се користим том његовом идејом која је заиста његово ауторско власништво као плод његових креативних капацитета, а не мојих. (Сунце ти жарко, како сам ово срочио! Ја то да заварам траг оном Николоу да ме не би гањао с те стране ауторских права на Блогу.)

Мада, колико ме сећање служи, код АО је тај музички клип, тастер, увек био у супротности са темом поста (мислим да га је он и звао Антитастер), а код мене је тај музички клип, тастер, обично само звучна подлога за саму тему поста.

И да не заборавим, хвала АО за те моје тастере настале по угледу на његове антитастере.


П.С. - А схватио си и сам да имам једну болесну нафаку самозваног блоговског ди џеја да и своје и туђе постове загушим клиповима, музичким, а богами и филмским, са Јућубета.

Чим ми неко дода лопту на 5м од гола, ихаааајјјј!!! Шпицеројка под пречку!

Милина једна какав је то осећај! Не умем ти га описати.

Srđan Fuchs

alselone

E, Taso, sad mi pade na pamet da pitam. Sta znaci ovaj prvi komentar Taster koji ostavljas? Vidim da to i AO radi.

Gde je zec tu?

Нека га, ови постови с језиком барем не испаљују хејт-десперадо стрелице у свим могућим правцима. Чак и када су копирање некога или нечега.

Срки, ниш' ниси разум'о.

Ја то за твоје добро. Зато што те волим као и све друге људе на свету.

Јер сам реални ортодоксни хришћанин, а не само номинални ортодоксни хришћанин. (Према реална и номинална вредност динара, евра, долара, рубље и остале бораније.)

Srđan Fuchs

kako je izgledalo iz perspektive posletitoističke Srbije, Srbije pod žestokim sankcijama, obnavljati odnos dve zemlje i dva naroda.

Које две земље и која два народа?

Inače, pozabavio se srpski MiP problemom plivanja Srbije u ne uvek plitkim vodama međunarodnih odnosa. Bila je lepa priča Mirka Stefanovića, Krinke i Bore Erdeljana (potonji su tvoje kolege sa FF-a, a poslednji je živa legenda srpskog novinarstva),

Дај линк, што би рекао Чарли.

A posebno nikada nisam zapišavao tvoje postove lažnim predstavljanjima i raznoraznim gadostima upućenim trećim licima - izuzev jednom sa ZK-om, gde sam brzo stao nakon tvog žutog. A ti si besprizorno nastavio da zapišavaš moj topik, bez truna poštovanja prema meni.

А било је забавно, мораш признати?

Поготово ако узмеш у обзир да дезен Садатове кравате од пре 40 година и није можда баш пригодна тема док у Јерусалиму и другде по Блиском истоку лете молотовљеви коктели, потежу се ножеви, сузавац се расипа за све паре,... Једном речју, ударају ратни бубњеви после којих долази соло бас како каже онај Папетов џезерски виц на који нас је недавно Макса подсетио.

П.С. - Дачић, миЊистар хед ов д МИП, пореклом је беше из Житорађе, је л' да?

Што би по српски рекли Витлејема?

c_h.arlie

tasadebeli

Za ponos Tasi i svim Učiteljima !

mlatisa

Ех, не стај ми на муку.

Све стоји што си рекао. Зато дводеценијско постојање овог Одбора за стандардизацију српског језика сматрам огромним успехом у датој ситуацији.

Треба ипак увек имати у виду и из чега смо и одакле то пошли у ово ново доба, нови период постојања самосталног српског језика после распада језичке заједнице која је само следила распад државне заједниоце у којој смо живели 70 година.

Мени на мојој факултетској дипломи Филолошког факултета у Бгд. с краја осамдесетих пише професор српскохрватског језика.

Једва се некако, после дугог низа година од распада земље, докопасмо некакве, какве год, србистике после сербокроатистике која је требало да нестане и са распадом државне заједнице Срба и Хрвата, али ти је јасно по оној Декларацији о заједничком језику од пролетос колико су јаки отпори и у самој Србији заснивању самосталне србистике без додатних епитета.

О стању лектората српског језика по свету које су углавном преузели Хрвати, па су то сада лекторати хрватског језика и да ти не причам. ("Трице и кучине" - ЛИНК)

Зато, када узмеш све то у обзир и када узмеш у обзир оно што каже и сам министар културе Вукосављевић:

„Odbor za standardizaciju je nastao kao izraz takve svesti, koja nažalost, nije uvek bila jasno prisutna i prepoznata kod nosilaca vlasti i donosilaca važnih odluka, iako su nas kretanja u okruženju i Evropi opominjala da su nacionalni jezik i pismo pitanja do kojih i drugi i te kako drže i na kojima aktivno rade",

и када узмеш у обзир материјално стање у којем се и држава и друштво налазе већ три деценије, мени се чини да је постојање овог Одбора и његов рад већ 20 година заиста велики успех српске културе.

kosta.babic

D' Izvineš dobri moj Taso. Da li to hoće da kaže da svi Srbi ma gde živeli moraju da koriste iste reči izraze ili fraze?

Не.

Da li to znači da Srpska jekavica ili ijekavica nije dovoljno dobra?

Не.

Da li oni iz Loznice govore bolji srpski nego oni od Niš?

Не.

Prihvatljiva mi je standardizacija mernih jedinica ali jezika ..NE.

Коста, ти си радио на телевизији?

Замисли ситуацију у којој ће вести у дневнику у пола осам сваки спикер читати на свом матерњем локалном говору српског језика.

Сети се Здравковића који је са дивљењем говорио о госпођи Драги Jонаш која је њега, човека родом из источне Србије (не знам колико познајеш те говоре српског језика) довела до тога да може да прочита вест да је Тито умро, а да се при томе 20 милиона Југословена код својих кућа не ваља по поду од смеха због речника, дикције, акцената, реченичних конструкција и сличног које је Здравковић изговорио на свом матерњем локалном говору који јесте такође део српског језика, али није одабран да буде и стандардни српски језик у јавној комуникацији.

Хоћу да ти кажем, Коста, да свака језичка и културна заједница (енглеска, француска, немачка, руска,... па ето и српска) која држи до себе и сопственог опстанка, пролази кроз процесе језичке стандардизације.

Шта то значи?

То значи да се стручњаци који се баве нормирањем и стандардизацијом званичног језичког еталона одабраног за јавну комуникацију и јавну сцену (масмедије, образовање, уметност, културу) баве израдом речника, правописа и граматика тог језичког еталона који је језичка заједница установила као оруђе своје културе.

Негде је за тај еталон одабран један дијалекат тог језика између више њих (штокавски дијалекат код Срба и Хрвата у време Вука и Гаја) и један или више говора тог дијалекта за основицу књижевног језика. (У српском језику, конкретно, данас шумадијско-војвођански говор штокавског дијалекта - екавски - и источнохерцеговачки говор - ијекавски - који су равноправни у јавној употреби.)

Код неких других језичких заједница језички стандард није поникао на селектирању једног дијалекта као код Срба, него се правила мешавина више дијалеката (нпр. словеначки).

Дакле, Коста, процес језичке стандардизације и нормирања званичног језичког комуникационог кода за сваку заједницу подразумева израду најважнијих књига на том пољу - речника, граматике и правописа.

(Коста, званичног! - за јавну употребу! - а нико никоме не брани да у кући и приватно, на улици, говори и пише како хоће; али ако хоће да учествује на јавној сцени своје језичке и културне заједнице, да се образује, да ради, да живи са другима, а не мимо других у тој својој културној и језичкој заједници, мора онда да познаје и тај конвенцијом, договором, одређени језички еталон за споразумевање у тој заједници; ето, помисли само на пример Здравковића који чита целој ондашњој Југославији на свом матерњем говору да је Тито умро и све ће ти бити јасно.



Па замисли само, молим те, да је Здравковић прочитао тог 4. маја да се Тито "изврн'о на грбину ил' о труп у Љубљану" ?

Не иде то, Коста, не иде!

А језички стручњаци се, иначе, баве код нас и локалним говорима исто колико и стандардним језичким еталоном. Довољно је само да погледаш колико је објављено свезака Српског дијалектолошког зборника у последњих 112 година отако је покренут. (ЛИНК)




Коста, нису наши преци били будале када су установљавале овакве пројекте у култури Срба који трају деценијама, па и вековима. И не треба ми да измишљамо никакве рупе на саксији и топлу воду мислећи да смо неки аутодидактички ајнштајни у томе.

Треба само да наставимо оно што су наши преци започели јер свет нити почиње од нас, нити се завршава са нама.

Разумеш? )


Одбор за стандардизацију српског језика се, дакле, бави израдом речника, правописа и граматика (и оних стандардног језика, еталона за јавну комуникацију, али и оним локалних говора и посебних дијалеката) српског језика.

И то из простог разлога зато што је језик основно оруђе културе једног народа.

То раде и оне велике језичке заједнице (енглески, немачки итд.), па зашто бисмо онда ми допустили да нам они то раде и за срспки језик када већ то можемо (и треба и морамо) и сами да радимо.


П.С. Чик пробај неком Амеру или Енглезу да кажеш да је велика глупост то што њихови стручњаци вековима раде на Вебстеровом речнику или на изради оних гомила и гомила граматика, почев од школских па до оних нормативних.

Или пробај неког Енглеза да убедиш да Queen's English не треба да им буде стандард за енглески језик.







EDIT: При свему овоме, Коста, уочавај и држи разлику између појмова српски језик (шири скуп) и српски књижевни/стандардни језик (ужи скуп) или, како то још кажу, народни језик и народни говори и књижевни/стандардни језик.


Мени су на факсу два различита предмета и два различита испита која сам полагао (која су, наравно, имала и својих додирних тачака) били Историја српског језика и Историја срспког књижевног језика.



А рецимо Речник САНУ који се ради дуже од пола века је Речник срспког народног и књижевног језика (до сада изашло 19 томова), док је онај речник Матице српске/Матице хрватске, Речник српскохрватског књижевног језика (шездесетих објављен у 6 томова, а 2007. је прерађен и дорађен и објављен у једном тому као Речник српског књижевног језика Матице српске).

Уочаваш разлику?

Milan Novković

Znači bolje da ni ne pokušavam promovisanje književnog Prigrevačkog

Ш'ооо?

Промоције нису забрањене. Ево видиш на оном клипу да се и моје фах колеге брину о очувању торлачких говора. Шта фали да и они уђу у књижевност. (Знаш и сам да стил одређује човека, зар не?) Само не би требало баш да буду еталон, стандард, за остале.

Само треба видети шта ту од тих пригревачких говорних особина мож' бит' део еталона, а шта не.

Нисам ја, брате, крив што је Вук пореклом отуд, а ми многи други у Србији и ван ње одуд!

Ето, на пример, кад бих ја стално био мој деда, а не само повремено, ја бих онда тврдио исто као и Драгољуб да нас је они ћопчо поебао са језик.



Ал' не мере то тако. Онда то више није једна језичка заједница и језик једне културе, па следствено онда престане то да буде и једна национална заједница.

kosta.babic

Dobri moj Taso, što rekli naši Šumadinci.-Mož da bidne al ne mora da znači.
Prihvatiću tvoje argumente pod uslovom da ne bude velikog presinga i da ne moraju svi Srbi da govore književni srpski.

Ма наравно, Коста, није то никакав култур-језички фашизам. Само онда они који то не прихватају не би требало да инсистирају на свом матерњем говору у јавној употреби ако он није део норме. А приватно могу како хоће. Ето, и сам кажеш

Lično sam znao i Miodraga Zdravkovića i Dragu Jonaš i bivao u njenoj kući.
Njen srpski i njena dikcija su za mene bili pesma.
Ona je naš jezik negovala kao što to rade aristokratski krugovi u velikoj britaniji.

Шта мислиш, због чега су то двоје дивних људи то радили? Из пуког хира и беса?

Не, него су схватали значај свега тога за културу овог народа.

Srpsku dikciju mi je na fakultetu FDU predavao profesor Brana Đorđević, po meni ekspert za ovu oblast.

Коста, сад си ти, после овога што си написао, из мог угла гледано, постао Тита за све нас.

Dobri moj Taso, d'izvineš,"Jezik pišu književnici"

Хммм... Видиш, ту се не слажемо. Тачно је да књижевници могу имати великог утицаја на језик својом употребом истог у уметничке сврхе, пре свега, и да могу да оставе значајан траг на језику, али по мени језик "пишемо" (боље рећи стварамо), сви ми сваким својим новим говорним чином, преточеним у писмо или не.

Отуд се и Драга Јонаш, свесна те чињенице иако није била писац, књижевник, бринула о сопственом говору/језику као енглеска аристокрација, како ти кажеш.

standizacija mi je ružna i odvratna.Bar kad je reč o ljudima i jeziku

.

Верујем. То је већ ствар личних укуса. И мени је реч едукација постала одвратна у последњих 15 година и трудим се да је не употребљавам јер могу уместо ње рећи и образовање. Али исто тако не могу ни да занемарим чињеницу да је реч едукација постала саставни део српског речника исто колико и реч образовање. И не могу занемарити чињеницу да је реч едукација неизбежни интернационални стручни термин у области педагогије, па је онда користим када разговарам са мојим колегама, професорима по школама широм света, којима српски језик није матерњи језик.

Е, иста ствар ти је и са речју стандардизација. Можемо ми да је не волимо, али она је интернационални термин социолингвистике, а ми ту научну терминологију делимо са читавим светом, не можемо сада инсистирати на посебности у томе.

eloy

Nemož da ga se ne setiš matoriiiiiiiii !

Umro je stojeći i stameno ko monolitna gromada !

Е, тачно сам знао, док сам писао те редове, да ћеш ти да се јавиш!

cenim tvoju upornost

Рекох већ јуче једној блогодругарици, па да поновим:

Zar to nije već završeno ?

А не, брате, то је процес који вазда траје и тешко да икада може бити завршен, заокружен, финиширан за сва времена (мислим на институционалну бригу о језику) јер ни језик није неки фриз фрејм у времену, него се мења свакога дана. А хвала богу, оних који га стварају свакога дана сваким својим говорним и писаним чином има подоста. Српски са својих 10-12 милиона говорника још увек није на листи угрожених језика у нестајању. (Са ћирилицом је већ мало другачија прича када је у пиатњу нестајање једног од два писма којима се служе говорници српског језика, то и сам вероватно примећујеш око себе.)

Зато овакве књиге као што су речници, граматике и правописи треба стално дорађивати, прерађивати, уподобљавати их реалном стању у језику.

Што се тиче Дијалектолошког зборника, мислим да ни ту није посао завршен јер још увек постоје локални говори српског (некњижевни) који нису описани, уписани, снимљени и на тај начин сачувани од заборава јер полако изумиру њихови последњи говорници, а медији, образовање и снага културних центара чине своје.

mlatisa

Хтедох рећи да какво нам је све такав је вероватно и Одбор. Можда је Одбор и бољи од других институција.

Какав је да је, постоји и функционише како тако. А то је ипак боље од непостојања и нефункционисања. Ево, и сам кажеш:

Кључ за развој Србије и бекства са последњих места по много чему је развој институција. Вероватно свако од нас може да припомогне томе. Било као неко ко је у конкретној институцији, било као неко као њихов корисник.

Још само да Срби укапирају да, што каже Селенић, не треба да праве своје институције увек као да су међу првима у свету, него да праве своје институције сразмерно сопственој величини, снази и значају међу свима осталима да нам не би онај почетни ентузијазам после грандиозних иницијалних идеја идеја и мегаломански замишљених институција и институционалних приојеката тако брзо сплашњавао.

maksa83

Ето, на пример, кад бих ја стално био мој деда, а не само повремено, ја бих онда тврдио исто као и Драгољуб да нас је они ћопчо поебао са језик.

Evo ja ću da stanem rame uz rame sa dragoljupčetom, tvojim dedom, Basarom, Mešom Selimovićem, i nekom već desnom organizacijom (da l' Obraz da l' oni 3.1459265 ili kako već) po tom pitanju.

Фашисто!





(Ово је из доба када је Раднички Ниш догурао до полуфинала Купа УЕФА. Али

... Па ће опет да шаљемо Коблишку у башту циришку да га виду сви...


Врх, бре!

gedza.73

Evo ja ću da stanem rame uz rame sa dragoljupčetom, tvojim dedom, Basarom, Mešom Selimovićem, i nekom već desnom organizacijom (da l' Obraz da l' oni 3.1459265 ili kako već) po tom pitanju.

Dragoslav (vuku mi prsti na Dragoljub) Mihailović



Svaki put kod ovog filma ili muzike mi se podglavi kamen pod grudima.

После Петријине судбине (данас сам баш клинцима у школи причао о томе) која је прави пример судбине жене у Шумадији у другој половини 20. века, Петријин говор је право мало богатство и најзначајније уметничко обележје тог дела.

А о камену под грудима немој да ми причаш. И мени, брате слатки, исто као и теби.








Сунце ти жарко, увек ми ово натера сузу на око!

И увек се сетим баба Зоре из овог мог Церовца код ПалАнке, коју су из њеног Радовања удали ту у Церовац за човека којег није волЕла, ДрагОљуба, него је волЕла другог, па ми она прича кака је свадба била:

"Ставили нас двоје, мен' и Драгољуба, на чезе, мој ти Драгољуб сам' ћути, нит' ромОри, нит' говОри, па ће тек одједном да каже Дали алу за будалу . И није после проговОрио дуго после свадбе!"

И шта да се ради. Баба Зора са својим Драгољубом изродИла двоје деце и лепо живЕла са њега до краја.

Много сам волео да је слушам. Имала је страшан дар да исприча причу. Моја жена ме стално терала да записујем те баба Зорине приче (као што је Михаиловић записивао Петријин живот). Нисам хтео да јој снимам говор да је не плашим и не збуњујем, али то је тек, тај говор уживо, прави доживљај слушања њених прича.

А изнад замрзивача у ретко коришћену сазидану нову кућу (јербо се читав живот одвијао у старој кући поред те нове) у коју се ретко и улазило, на зиду висиле две урамљене слике: Карађорђе и Лепа Лукић.






Много ми недостаје баба Зора. За мене, она је била Андрић у усменој форми уживо.

eloy

Drago mi je zbog tvog zadovoljstva jubilejom ali me više interesuje realno stanje na terenu.

Lepo što odbor radi,slavi jubileje a o implementaciji njihovog rada možemo nakon slavlja.

Па знаш како, Одбор није никакава језичка полиција. Имплементација на терену не зависи само од Одбора него од свих нас.

Пре једно 4-5 година на једном скупу на којем је било речи о језичким грешкама у медијима, питам професора Клајна зашто, побогу, ови на РТС (Јавни сервис који сви плаћамо, је л' те!) не користе његов "Језички приручник" за употребу у медијима који је он израдио још 1989. (тадашња ТВ Београд уредно платила објављивање) и који је после дорађивао и прерађивао.

Господин Клајн ми ум орним, депресивним гласом човека који је читав живот посветио томе и који се труди онолико колико као појединац може да допринесе у тој борби, одговори:

"Колега, па шта вам је? Па ви знате да су њима најважније рекламе!"

Некада се, друже, о томе водило много више рачуна. Ето, рецимо, није долазило у обзир да на омоту ове синглице пише другачије од Поклони СВОЈ ми фото иако неписмени Бата Ковач и његова екипа у пјесми упорно пјевају Поклони ТВОЈ ми фотооо...

Додуше, убаштрала се лекторка на крају снимања у студију, па потајно, кад су сви отишли кућама наснимила свој глас:

"Е, не дам ти сличицу! Своју!"








Кад се само сетим каква је строгоћа владала по том питању у Политици док сам као средњошколац одлазио тамо код њих у коректорско одељење на праксу.

А знаш да данас већина издавачких кућа и новинских кућа више о томе уопште не воде рачуна, лекторе и коректоре сматрају непотребним трошком јер се, боже мој, подразумева да су писци, преводиоци и новинари најписменији део овог друштва.


Нека ти оприча мало Алс о његовим мукама са енглеским реченичним конструкцијама од којих није могао да побегне преводећи са енглеског на српски језик то што му је било потребно.


Али, Алс је један од оних који је схватио да имплементација, како ти кажеш, не зависи од неколико људи у Одбору за стандардизацију, него од свих нас.

А колико таквих као Алс имаш данас у Србији? (Боље рећи у српском језику, јер је то шири појам од Србије.)

Ono što čujem na ulici,kafanama, u prevozu i sl. bar u Beogradu moglo bi se nazvati EX YU jezikom naroda i narodnosti,

Немо', бре, ме нервираш!

Ти к'о мој покојни теча који је свим странцима које је упознао у свом животу (а упознао их је много) говорио да се служи југословенским језиком.


У СФРЈ су се говорили српскохрватски/хрватскосрпски, словеначки, македонски и језици народности попут албански, мађарски, русински, словачки, ромски,...


СФРЈ више не постоји, не постоји тако више ни српскохрватски/хрватскосрпски језик што је ионако био само адмистративни назив за све те говоре од Сутле до Вардара.

Зато ми данас треба да се бавимо СРПСКИМ језиком и да нас не занима шта раде они Други по том питању. Са њима смо се ионако само вртели по кругу без излаза скоро 50 година са свим оним новосадским договорима, правописима из 1960, прилозима правописима с краја осамдесетих где си морао да консултујеш све њих и у Загребу, Сарајеву и Титограду и у чему никада није могло да дође до договора. (Као, уосталом, што нисмо могли да се договоримо и око свега осталог у тој бившој нам домовини.)







Мени ово данас што ми радимо има много више смисла него све оно што сдмо радили пола века док је постојала та језичка заједница у бившој СФРЈ.

sa dominacijom bosansko-crnogorskog dijalekta i prevagom ijekavštine kod ove etno populacije ljubitelja lika i dela od Ace lukas preko Cece do Baje malog knindže, dok mlađe generacije preferiraju LOL fazon mešavine repa,kompjutersko-SMS rečnika sa dosta primesa iskvarenoanglosaksonskog.

Ти, бре, к'о Коста!

Па није смисао постојања Одбора да његови чланови иду с пендреком у руци по улицама и да звекећу у вугла свакога ко не поштује тај језички еталон/стандард који своју примену треба да добије најпре у медијима, култури, јавној речи, уметности, на јавној сцени уопште, а не по кућама, улицама, журкама, приватном дописивању СМС и сл.

Када се у јавној речи буде поштовао тај стандард, онда ће вероватно то и у приватном језичком комуницирању дати бољу слику.

Знаш колико клинаца у школи мене пита за нешто јер су прочитали оне плакате "Негујмо српски језик" у превозу, па им није јасно шта, зашто, како...

Е, сад замисли ту акцију "Негујмо српски језик" да крене много шире, по медијима, у јавној речи,... Какав би тек тада ефекат имала.

eloy

Када се у јавној речи буде поштовао тај стандард, онда ће вероватно то и у приватном језичком комуницирању дати бољу слику.

Da,da riba smrdi od glave.

Лепо то рече и Вукосављевић (да поновим):

Odbor za standardizaciju je nastao kao izraz takve svesti, koja nažalost, nije uvek bila jasno prisutna i prepoznata kod nosilaca vlasti i donosilaca važnih odluka, iako su nas kretanja u okruženju i Evropi opominjala da su nacionalni jezik i pismo pitanja do kojih i drugi i te kako drže i na kojima aktivno rade

arianna

Mile Zdravković je iz sela Rgotina, kod Zaječara, i verovao ti ili ne, poprilično se tačno tamo govori, za razliku od obližnjih sela.

Не знам то, Аријана.

Ја сам те Здравковићеве речи захвалности Драги Јонаш читао у неком од његових последњих интервјуа.

amika

Прве књиге Српске књижевне задруге (1892, 93, 94...) имајју симболичну антикварну вредност. Зашто? Зато што су штампане у 10.000 примерака (1 коло – годишњи комплет = 7 књига) јер је толико било претплатника.

Имам пар комаТа. Дакле, књиге старе 120 година.


И потпуно си у праву. СКЗ је на основу претпкатника и постојала. Али су наши преци изгледа много боље схватали значај тога што су пренумеранти СКЗ за целокупну културу српског нарда.

Данас, Српска књижевна задруга, Летопис Матице српске, Књижевне новине, Савременик – једини који редовно излазе – једва преживљавају јер имају мали број претплатника. Даница Вукове задужбине излази већ 24 године...
На које од тих издања сте претплаћени (годишње претплате су у вредности 6-7 пива – Даница, 10 -12 пива Савременик, Књижевне новине, Летопис). То би могао да буде ваш први конкретан допринос, а у сваком од тих издања увек има бар неколико текстова који су веома занимљиви, а неки и драгоцени...

У мојој кући Летопис Матице српске и

Књижевност и језик (ЛИНК)

овог мог мученог

Друштва за српски језик и књижевност (ЛИНК)

којем је држава Србија тачно на стогодишњицу постојања укинула редовно годишње издржавање које је давала претходних 100 година, па морамо ми, плебс, да помогнемо да Друштво опстане.

(Хвала Филолошком факултету што их макар није избацио из те просторије које користе у згради факултета.)

За моју професорску (мрзим реч просветарску! звучи понижавајуће) плату сасвим довољно оптерећење јер ионако издвајам у просеку по 2-3 хиљаде динара месечно за школске потребе пошто иста та држава Србија није у стању већ 25 година да ме опскрби ни основним наставним средствима почев од уџбеника и додатне литературе за наставнике, па надаље.

b92fmember

A jel se izjasnio taj odbor dal je pravilno viber ili vajber?

Немам појма.

Ја чак и не знам ни шта ти је то вибер... вајбер... вибер... вајбер...

Ма, елиминиши малу!

bladerunner92


kako je lepo videti te da uredno i predano kako si srao sad lizes i igras kako ti se svira

???


Не знам на шта тачно мислиш под тим, али морам да ти кажем да све то за шта ти кажеш да сам срао и даље мислим, ма шта год ти подразумевала под тим.

А и изгледа ми сада, из ове перспективе, да и нисам баш много промашио са оним Прозаком иако ми то у том тренутку и није била намера.

Srđan Fuchs

c_h.arlie

Mislim da ovo što si rekla Tasi nije lepo.
Predlažem da mu se izviniš.

Предлажем да ви, агресивни мужјаци, оставите мало на миру Блејдну "са добронамерним сугестијама".

Срки, ти баш добро испинујеш све што ти треба!

Прочитај мало ко је шта написао и ко се коме први агресивно обратио, па онда реци ко је ту заиста агресиван.

Али без спиновања, молим те. Љубав према твојој Блејдишки на једну страну, а правду и истину на другу страну ако икако може.


П.С. - Видим да Блејдишка осим тебе има још обожавалаца за своје простаклуке којима ме иначе повремено засипа из не знам којих разлога.

Да сам на твом месту, запитао бих се с киме ли то делим љубав према њој.

eloy

Немам појма.

Ја чак и не знам ни шта ти је то вибер... вајбер... вибер... вајбер..

Мора да је то неки део ваздуплохова који му баш и не треба да би ваздуплоховио кроз облаке...

Черевићан

obogaćeno sadržajem koje nova generacija donosi

глобални утицаји на језик су чудо
туђице већ подуже мантају по уму,
дијалози младих све теже ми леже
-говори енглески да те сви разуму,

казује ми мили Унук- дај, буђав не буди,
изрека нам знана ........српски величајућ'
перфекту се клиза, нека те не чуди...
( ја га нешто гледам ... у себи се недам)

(Гос'н Чер, обалст лингвистике коју сам одабрао још за свој дипломски на факултету пре 30 година била је теорија језика у контакту. )

eloy

Grešna mi duša ne mogu da odolim, jače je od mene.

Jezik u kontaktu

Ја кад пишем или куцкам, обавезно га забацим до левог увета.

Обавезна основна литература за тај дипломски.

Наведено то и на крају тог рада.

(А јес било зезнуто писати тада те радове без компјутера, на писаћој машини. Потрошио сам омању амазонску шуму да бих на крају добио верзију без словних грешака. )

alselone

Nemam sta da radim, usto sam u 3, dzedzim ko majmun tako. A i gladan sam, cekam da se nesto otvori.

Pokrecem sigurne teme.
1. Ko je sta jeo dobrog. Ja sam jeo teksaskog rostilja, ali me nije nesto odusevio, brisketi bili previse suvi, pa moras stavit sosa a sos sladak. Njah. Nije lose, daleko od toga, ali sam ocekivao vise, spram proslih iskustava.
2. Ko je sta gledao. Gledao sam Black mirror, i prva epizoda sa svinjom jeste glupa, druga mi be bas svidela, a treca osrednje, zanimljiva ideja u svakom slucaju.
3. Ko je sta citao. Dosao sam do 25% TBP i odmah to isto predlozio Maksi i Stefu, pa cemo videti kako cemo dalje. Uglavnom, uvukla me prica, jos uvek gradi potku i cini mi se da ce biti super kad krene rasplet.
4. Kusturica, genije ili nacionalista za pare?
5. Biljana Srbljanovic, genije ili kokoska na koksu?
6. Srebrenica, genocid ili zlocin?
7. Da li su cetnici antifasisti?
8. Da li se kaze Osmansko ili Otomansko?
9. Zasto je pile preslo ulicu?

Алсе, да ли саm ти Опричао легенду о томе како је Чарли Паркер добио свој надимак Bird.

Kаже легенда, ишли они на турнеју да свирају тај свој би бап по америчким вукојебинама и у неком Билоксију (отприлике), што каже Принци, Чарли сео у ауто и кренуо у рикверц не знајући да је иза њега једна кока коју је, је л'те, у датој сиитуацији прилепио точковима за прашњави друм.

И од тада га је његова екипа прозвала Bird, па је тако постао предмет Албицилиних посматрања. (Кроз двоглед! )

Ето, одговорио сам ти ово твоје последње питање у низу.

Milan Novković

alselone

(znam, toplotno je nestabilno i nije za prženje)

Ja sam se jednom zainatio i hteo ovo da proverim i guglao, guglao i nisam pronasao pouzdan izvor informacije za ovo, tako da mi se cini da je urbana legenda.

Ima razlike, lako ti je proveriti. Kad ti prvi put dođe buljuk dece na sleep-over, ili slično, pa budeš pohovao značajne količine piletine (osim ako deca u vašim krajevima hoće da jedu i neko drugo meso), prosto uzmi dva tiganja, pa paralelno:

1. Maslinovo ulje u jednom

2. Kikirikijevo u drugom

I relativno brzo ćeš primetiti razliku.

Nego stejk prženje kratko traje pa nije toliko bitno, osim ako buter ne dodaš prerano, a imaš goste koji preferiraju well-done stejks - onda, naravno, završiš sa tiganjem ko da je nečija kuća izgorela u njemu

Ево га, одмах се јавио!

Бежи, бре, од тог фрижидера у ситне сате!

Са'ће поставим стражара!

grof_brankovich

Ау, Бранковићу, стварно си достојан наслеђа свога имена. И то баш онако како је забележено и у народним епским песмама.

Не уноси, бре, додатну забуну у главе ионако већ претерано збуњених Срба онако како је то радио твој предак пред Косовски бој.

grof_brankovich

у друштвеној науци која се зове граматика

Ти си ту нешто побркао.

Друштвена граматика је нова научна дисциплина која је настала са развојем новог вида комуникације међу људима који називамо друштвене мреже.

Видим да ти овде упорно понављаш питање о називу језика који ја називам српским језиком?

Не знам да ти одговорим на то питање.

Можда би то знао мој колега, филолог са братског универзитета, Иљир МуФтези? (ЛИНК)


EDIT: Извини сад, али морам да прекинем ову благоугодну и богоугодну комуникацију са тобом јербо ме чекају нека деца у школи да их подучавам граматику, књижевност, језичку културу и правопис СРПСКОГ језика.

grof_brankovich

Наравно професоре, ако ваша дефиниција граматике потире сво бављење грамтичким питањима пре "савременог" доба, онда ништа.

Све бављење, треба да пише СВЕ.


Требало би ипак да поштујемо некакву језичку културу тог језика о којем покушавамо да измуцамо пар учених фраза које су се ту нашле само да би биле неко натегнуто покриће за идеолошке ставове без којих, изгледа ми, не можемо више ни лингвистиком да се бавимо.

grof_brankovich

рофесоре, надам се да ме ниси погрешно разумео. поштујем рад свих појединаца па и ових из одбора, требали су искористити медијску пажњу да нам пренесу више информација о природи, историји, језика и индентитета како они виде.

Ех... Да поновим:

Пре једно 4-5 година на једном скупу на којем је било речи о језичким грешкама у медијима, питам професора Клајна зашто, побогу, ови на РТС (Јавни сервис који сви плаћамо, је л' те!) не користе његов "Језички приручник" за употребу у медијима који је он израдио још 1989. (тадашња ТВ Београд уредно платила објављивање) и који је после дорађивао и прерађивао.

Господин Клајн ми ум орним, депресивним гласом човека који је читав живот посветио томе и који се труди онолико колико као појединац може да допринесе у тој борби, одговори:

"Колега, па шта вам је? Па ви знате да су њима најважније рекламе!"

ја не видех ни један конкретан њихов рад

Речник 2007, Правопис 2011, Нормативна граматика 2013, Правопис ијекавско издање 2015?

То су исти људи...

Рад Покрета за обнову србистике веома добро познајем стицајем околности јер сам читао књиге Петра Милосављевића кога сам упознао у Новом Саду пре скоро 20 год. Он је написао десатак књига конкретно о србистици и створио методолошки прилаз тој науци. Он даје конкретне анализе последња два века спајања јужнословенских култура и то је веома занимљиво.

Србистика да, али колико видим, не баш конкретна језичка питања и израда потребне подлоге за језичку стандардизацију.

Израда правописа или речника јесте део србистике, али и решавање неких више горућих питања самог језика. Тек после можемо да причамо о ширим захватима којима се бавио господин Милосављевић.

Али морамо прво да направимо подлогу за то. Језичку подлогу.

Барем тако ја то видим. Ако хоћеш да ти нешто направим, дај ми прво алат којим ћу ти то направити.

Пре тога сам радио у Јужно словенском журналу у Лондону који су основали Срби из хрватске Бановине дела Краљевине Југославије - који је био сасвим југословенски оријентисан.

То су те наше српске заблуде у којима много Срба и у Србији и ван Србије живи чак и данас, у 2017. години.

Веруј ми на реч, сваки дан то гледам око себе.

Сигурно је да треба подстицати изучавања српског језика и културе јер је управо у југословенском периоду то било политизовано што је поједноставило данашњи културни дијалог.

У сваком случају, писање о оваквим стварим је некад на блогу изазивало много жешће реакције. Времена се стварно мењају.

grof_brankovich

Хвала ни исправци.

Молим, и други пут.

Ак' да платиш. Само први пут то радим бесплатно зарад рекламе. Морам и ја од нечега да живим.

срећом мислим да ћемо остати двописмени народ. Као двописмени увек имамо шире могућности позајмљивања културних образаца.

Неоспорно, зато се и слажем са тим реченим.

Шта је акултурација према Вебстеру: 1. културна модификација индивидуе, групе и народа адаптацијом или позајмљивањем особина других култура као имигранти у америчком животу; такође спајање култура као резултат продуженог контакта. 2. процес којим људско биће прима културу друштва од рођења.

То јесте коректан начин да се гледа на све наше културе - адаптирање и позајмљивање. Дакле били смо све време у праву кад смо говорили да се то дешава у нашој култури већ дуже времена, али то је било схваћено као табу тема или "хушкање". Анализа тих продужених контаката не треба да буде табу.

19ти век није неки век за историјски репер, је то је век стварања модерних нација дакле национализма. Али језик је старији од 19тог века. Језик се није променио он је још увек словенски-илирски-далматински-српски-босански-хрватски-црногорски.

Мислим да идеш претерасно широко у овом конкретном случају.

Одбор је ипак ту да би се бавио конкретним стварима по питању савременог српског језика, а не да залази вековима у историју бавећи се апстракцијама јер то ипак треба препустити научним академским радовима и истраживањима. Бавити се свим тим у процесу стандардизације и нормирања савременог српског језика на почетку 21. века води у ћорсокак. Онда нећемо ни одмаћи у послу даље од расправе како тај срспки језик треба називати.

Требало би ипак свако да ради свој посао не мешајући се у послове оних других. Или Других.

линк?

5) Зато што ми дегутантно и јадно после свега што се догодило у 20. веку у тој заједничкој нам држави изгледа то имитирање Вука, Даничића, Мажуранића, Деметра и осталих потписника Бечког књижевног договора из 1850.

На који линк се ово односи?

Из уводног текста?

Не могу то да повежем ни са једниом линком.

Ови из Одбора ми и не изгледају баш као неко ко имитира потписнике Бечког књижевног договора.

Више ми изгледају као неко ко је после распада језичке заједнице под административним називом српскохрватски језик у који се дубоко веровало решио да се бави српским језиком као оруђем српске културе јер се у много чему током тих 70 година језичке и државне заједнице заостало са послом по питању српског књижевног/стандардног језика.

с поштвањем хер професор

Поштовање обострано, хер...?

c_h.arlie

Grof Brankovič i Tasa kao da su jedna ličnost.

Па, почесмо обојица ни из чега заједничког, а нађосмо се ипак на нечему.

(Само још да се усагласимо хоћемо ли прво сређивати стање у језику, па у култури, или прво у култури, па у језику. Тј. чему ћемо дати ипак малу предност када кренемо са тим. )

Тако то ваљда и иде код добронамерних људи.

grof_brankovich

"Хер" онако без икакве намере, не дескриминишем (нисам заборавио дела њихових криминалаца, али сам опростио народу).

Сервус!

Знам, нисам ја ни помислио нешто лоше, него о мени се зна да сам хер професор српског језика и опште лингвистике, а о теби се зна само да си хер, па отуд онај знак питања.

Сервус и теби и Чарлију, најбољој и самим тим и најлепшој души овог Блога Б92 заједно са Мариопан.

grof_brankovich

Уједињени обнављамо Српско царство! пст...

Од Беча до Солуна!

grof_brankovich

tasadebeli

Од Беча до Солуна!

Апсолутно ништа ново. Политичка тема стара 10 векова.
(Заборавио си ахајско полуострво и
Атину нашу.)

Цариград су ионако Руси капарисали.

eloy

Zna li netko koji brojevi izlaze večeras na LOTO-u.

Bijo bih zahvalan.

Не знам.

Могу да питам колегу који предаје руски у мојој школи. Он је играо неки заједнички тикет са теткицама. (ЛИНК)

Мислим, ако баш инсистираш...