Budućnost| Društvo| Filozofija| Jubileji| Moj grad

Captain David Albala - Kapiten David Albala

Srđan Fuchs RSS / 16.12.2017. u 13:08

20171214_094930_HDR.jpg

Više ili manje nije bilo neprijatnih ili neugodnih pitanja ili stvari upitanih i predstavljenih na nedavno održanom skupu srpskih i izraelskih diplomata i preduzetnika, u sklopu obeležavanja jubilarnih godina u kojima se Izrael nalazi: 120 godina od 1. cionističkog kongresa u Bazelu, stotinu godina od Balfurove deklaracije, 70 godina od UN-ove odluke o podeli Britanske Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, 50 godina od ponovnog objedinjenja kontrole nad prestonim gradom države, nad Jerusalimom... Takođe je ove godine navršeno i 25 godina od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije, tačnije između bezidentitetske državne zajednice koja je nastala posle rapada SFRJ, pod kontrolom bračnog para Milošević-Marković; i Države Izrael.

Naša strana ekspedicije nije dozvolila previše prostora za pitanja, kao stare, dobre, oprobane autokrate, dok je izraelska strana, kao dinamična demokratija, jedina na Bliskom Istoku i sigurno među top20 u svetu, dozvolila i ohrabrila potpitanja, što ćemo videti malo kasnije u mom prilogu. Dačić je sišao, rekao šta je imao i otišao, uglavnom, u svom stilu, zaplićući jezikom, da l', što reče Tajson, od polupripitosti, da l' od umora usled svog mukotrpnog rada u poslenstvu Države Srbije, bivši ambasadori su rekli šta imaju, bivši dopisnik Политике iz Jerusalima, Bora Erdeljan je to pažljivo moderisao. Bulumenta partijskih klinaca starletana i starletanki, je došla, i, prilično nekulturno, otišla pre početka izraelskog dela predavanja. Međutim, u celom tom srpskom partijskom jednoumlju, stejdž je oduvala jedna osoba, žena koja se tu našla na poziv organizatora iz izraelske ambasade u Beogradu, gospođa Rouzi Stivenson-Gudnajt, unuka Kapetana Vojske Kraljevine Srbije i Vojske Kraljevine Jugoslavije, rođena Amerikanka srpskog-pravoslavnog i jevrejskog duhovnog identiteta (majka Jevrejka, otac Srbin), čiji deda je bio prvi vojni ataše i diplomata Kraljevine Srbije u Vašingtonu.

 Ovo je silna sudbina bila. Čovek je bio neumoljivi srpski rodoljub, koji je naporedo s pomoći svojoj zemlji pomagao i jevrejskom pitanju. Rođeni Dorćolac, par stotina godina Beograđanin, Albala se borio u balkanskim i u I svetskom ratu. 1917. Pera kralj ga šalje u Vašington, gde Kapetan Albala postoje vodeći lobista za srpsko, i napored, jevrejsko pitanje. Obezbeđujući vojnu pomoć, frizirajući javno mnjenje u naporima da uticajna zemlja prihvati stradalnog srpskog saveznika, David naporedo urgira kod Vlade Kralja Petra da prihvate tek objavljenu Balfurovu Deklaraciju, koja 1917. godine, pod manevrima veštih diplomatije i lobiranja britanskih Jevreja, dobija punu podršku u britanskom Parlamentu za zasnivanje jevrejske države. Kraljevina Srbija, zahvaljujući prisnosti i poverenju Pere kralja i kapetana Davida, postaje tako prva inostrana vlada koja priznaje Balfurovu Deklaraciju! 

Predstavnik Srbije u ПАРИЗУ, Milenko Vesnić, piše Davidu emotivno pismo: 

20171215_174738.jpg

"Познато Вам је, драги капетане Албала, да нема народа на свету који са овим планом саосећа више него ли Србија. Зар не ронимо и ми горке сузе на обалама Вавилона док гледамо своју вољену земљу, коју смо не тако давно изгубили? Како да не узмемо учешћа у Вашим вапајима и тузи, који трају већ много векова и поколења, када су се наши сународници вашег порекла и вере борили за своју српску отаџбину уз наше најбоље војнике? За нас ће бити тужно ако нас било који грађанин-Јеврејин напусти да би се вратио у своју обећану земљу, али тешићемо се надом да ће нам остати браћа и да ће нам оставити добар део својих срца, те бити најснажнија веза између слободног Израела и слободне Србије." 

Kapetan Albala daje, u svojoj prvoj službi u Vašingtonu, tako plodove vredne divljenja i zahvalnosti. Drugi put na službu u Vašington Kapetana u najboljim godinama šalje regent Pavle. Ovoga puta Davidova misija postaje da obezbedi naklonost i moderno naoružanje za jugoslovensku vojsku. David ne uspeva u ovoj misiji. Nakon još kratkog perioda vojno-diplomatske službe, za četničke snage, David Albala umire u Vašingtonu 1942. godine od posledica srčanog udara. Njegova unuka kaže da je umro slomljenog srca. Šta je ovom heroju moderne srpske političke istorije slomilo osećanja, nikada nećemo saznati. Da li razočarenje u neuspeh svoje diplomatske misije, da li razočarenje u skretanje u mejnstrim antisemitizam njegovih dojučerašnjih saboraca, kako bilo David je preminuo. Bio je oženjen još jednom Beograđankom starog kova, Paulinom Lebl. I David i Paulina su dali neverovatan doprinos modernizaciji i usavršavanju kulturnog izraza srpskog i jevrejskog međuratnog društva. Osetio sam potrebu da, kao potomak stradalnog srpskog vojnika u povlačenju preko Prokletija i jevrejske žrtve Holokausta, kao Srbin u Izraelu i kao Izraelac u Srbiji, iskažem zahvalnost ovim divnim ljudima za sve što su učinili za naše dve otadžbine. 

Давиде и Паулина, нека вам је вечна слава и хвала.

 

Давид Албала 

David_Albala.png 

Паулина Лебл-Албала 

 

 



Komentari (87)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 18:56 16.12.2017

Пост мог брата Тасе

Мој брат Таса, Аљоша Тасамазов, је получио 24-часовни бан, као у хокеју на леду, двоминутно искључење, због блаћења мог претходног поста, да л' под утицајима ракије да л' вутре, и због блаћења мојих православних пријатеља из Републике Хрватске те моје вољене Сис, Хермине/Тес, те мојих рођених из Б92. Али, до сутрашњег ослобођења и отрежњења, представљам његов лепи пост, што је уједно Тасос, каквог га познајемо и волемо:

Видим да ниси закључао пост за коментаре, али ја ипак не могу тамо код тебе ништа да окачим, па претпостављам да си ме бановао на својим постовима.

Нема везе, не љутим се ја нити би моји евентуални коментари тамо били важни било коме сем мени.

Ова ПП зато има два циља.

Први је да кажем: Вечна слава и хвала Паулини Лебл Албала и Давиду Албали.

А други се тиче овога из твог текта:


"Predstavnik Srbije u Vašingtonu, Milenko Vesnić, piše Davidu emotivno pismo:

"Познато Вам је, драги капетане Албала, да нема народа на свету који са овим планом саосећа више него ли Србија. Зар не ронимо и ми горке сузе на обалама Вавилона док гледамо своју вољену земљу, коју смо не тако давно изгубили? Како да не узмемо учешћа у Вашим вапајима и тузи, који трају већ много векова и поколења, када су се наши сународници вашег порекла и вере борили за своју српску отаџбину уз наше најбоље војнике? За нас ће бити тужно ако нас било који грађанин-Јеврејин напусти да би се вратио у своју обећану земљу, али тешићемо се надом да ће нам остати браћа и да ће нам оставити добар део својих срца, те бити најснажнија веза између слободног Израела и слободне Србије." "


Наиме, ти си вероватно то писмо видео у Блицу, али Блиц као и сваки њу ејџ српски таблоид (Бљуц) којем ситнице из историје нису важне јер се живи толико брзо да на ситнице више нико и не мисли, погрешно те је информисао да је "Миленко Веснић био српски представник у Вашингтону".

То једноставно није тачно јер је Миленко Веснић био амбасадор Краљевине Србије од 1903. до 1920, тј. представљао је Краљевину СХС после Версаја 1919. године у којем је активно учествовао у преговорима. (Њему и Пупину директно дугујемо захвалност за то што Вршац и тај део Баната није припао Румунији у Версају.)

А Миленко Веснић је имао добре везе са породицом америчког председника Вудроа Вилсона јер се Веснић током своје дипломатске службе у Паризу оженио са Бланш, Американком и веома блиском пријатељицом супруге Вудроа Вилсона, америчког председника 1913-1921.

Дакле, није Миленко Веснић био представник Србије у Вашингтону (барем не званични, а ово преко супруге је ипак нешто друго), него у Паризу. И то у годинама најтежим по Србију у 20. веку, почев од Царинског рата, балканских ратова, па до Првог светског рата и Версаја.

Ако се питаш одакле то знам, рећи ћу ти да сам врло близак пријатељ са аутором ове књиге




који је и унук рођеног брата Миленка Веснића, па доста тога има и у својој породичној архиви (писама, дневника итд.) од чега је добрим делом и правио ову књигу у почаст свом деда стрицу.

Извини на овом пил-пулу који теби можда и није битан, али мени то увек буде битно барем када су у питању две области које су моја животна опсесија: језик (лингвистика) и историја.

И да, у праву си. Нема више таквих људи као што су били Давид Албала и Миленко Веснић.

Овај постпостмодернистички мишмаш на почетку 21. века релативизовао је чак и такве појмове као што су Врлина, Херојство, Истина, Поштење, Искреност, Лојалност,...





Поздрав!
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 19:21 16.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Мислим да није тачно да нема таквих људи више, то једноставно није тачно и не прихватам ту врсту дијагнозе! Док је Србије, биће и српског генија одбране. Ово је, управо, став настао под бесомучним утицајима Њуејџ дезинформације у Србији, планиране управо да нам сломи и баци у парампарчад колективно Јаство.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 19:44 16.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Бтв, нисам видео у Бљуцу - опет предодређивање пројекцијом мојих мисли - због чега ће и Елој да фасује бан - сада, пошто сам ослободио Христа, морам неку барабу да у'апсујем. Било је у булетину конференције, очито под неученим утицајима бљуца.

tasadebeli tasadebeli 00:38 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs

Мислим да није тачно да нема таквих људи више, то једноставно није тачно и не прихватам ту врсту дијагнозе! Док је Србије, биће и српског генија одбране. Ово је, управо, став настао под бесомучним утицајима Њуејџ дезинформације у Србији, планиране управо да нам сломи и баци у парампарчад колективно Јаство.



Можда си у праву, можда и има.

Само их не видимо и не чујемо од оволике гужве и какофоније на овом њу ејџ информатичком вашару.

Бтв, нисам видео у Бљуцу - опет предодређивање пројекцијом мојих мисли


Зато сам само претпоставио, па и написао ону ограду "вероватно".
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 07:39 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Наравно да има таквих људи. Ево, сада се врпољим и не могу да заспим у ово недељно јутро, иако сам донедавно чезнуо да не морам да се исцимавам, па после ноћног бдења на Христовом гробу да идем одмах, после тек пар сати да шљакам, и то целу руту Страдања, од Гетсиманије до Голготе, и натраг доле, преко Сиона до Храма, и опет натраг декоманосом Цара Давида до Јафских Врата... Рута од једно 12-ак километара пешака, и молим ти се, Боже наш, дај да се искулирам више код куће, да се ушкушкамо, што кажу моји клинци, ал' није.

Размишљам, ако нису оправдане моје сумње у тебе, и ако се ниси продао Русима и не правиш хотимично дармар, већ је само некакав пролазни остраст, шта је то онда што у тој мери депримира твоју мисао?
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:10 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

У међувремену, док размишљаш о мом питању, открићу ти зашто бих ја, колико сутра, да сам министар спољних послова Државе Србије, пребацио амбасаду у Јерусалим.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:35 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Углавном, спона Србије и српства и Јерусалима и јеврејства је много дубља од пуких интереса, биза или политике. Срби су у Јерусалиму практично од када су самосвојни. Сава, архиепископ српски је, у истом периоду када је скупа са оцем и братом градио самосталну српску државу, походио овај град. Сава је провео у Јерусалиму готово целу 1229. годину, те поново 1235. На пропутовању са другог ходочашћа је преминуо у Великом Трнову не вративши се више у вољену Србију. После њега је дошло до имплозије српског монаштва у Светој Земљи, и оно је трајало све до половине XIX века. У ХIX веку, Кнез Милош, који сам није био претерано побожан те није видео ни сврху у одржавању присутности у некаквом пашалуку и митолошком граду од периферног значаја; ускратио је средства српским калуђерима у Јерусалиму и манастир Светог Архангела Михаила, по којем се, на турским мапама из XVI и XVII века читав тај крај звао Српска четврт, је прешао у грчке руке и ми смо, након више од 600 година изгубили присуство у светом граду. До Сркија... :) Нисмо џабе Растко и ја вршњаци - и он и ја смо '75., и он и ја смо емигрирали као тинејџери. :)
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:08 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Тасино питање, које има општу културну вредност, па га по интуитивном благослову објављујем, Тасо благослови, Бог благословио, е фала вам, Боже и Тасо!

Међутим, сад недавно када сам ишао на Ново гробље, па тротоаром од оне ватрогасне команде (или ти стадиона ОФК) према капији Новог гробља, испред, баш тамо где је трамвајска станица у правцу ОФК, видим једну мању капију и изнад ње таблу на којој пише да је то ашкенаско јеврејско гробље.

Ово је мало старија слика, пре реновирања Рузвелтове улице:



Е, сад. Скапирао сам да Ашкенази и Сефарди имају раздвојена горбља.

Али не знам зашто. И да ли се обреди баш толико разликују? Одакле потиче то раздвајање?

Читао сам ја помало о историји београдских Јевреја (мало због Геца Кона, знаш већ, мало због историје Бгд. која се без јевреја не да и замислити ни испричати), има чак и неки повелики Зборник историјских радова посвећен јеврејској заједници у Бгд. који је објављен још крајем седамдесетих у издању тадашње скупштине града и у коме сам ја рецимо и читао оно о прикупљању новца за школовање сиромашне, а надарене деце у оквиру предратне јеврејске заједнице, па сам ту идеју једаред убацио код Спиридона на блогу о српској дијаспори. (Испљуваше ме и тада као љотићевца, али нема везе, навикао сам.)

Хоћу да ти кажем, читао сам о београдским Јеврејима понешто. Али нигде нисам видео било шта о разликама када су у питању гробља и обичаји везани за сахране између Ашкеназа и Сефарда.

О чему се, брате, ради? зашто су тако строго раздвојени?

Пази, на Топчидерском гробљу где су моји (када тамо кренем да их обилазим, останем по два сата јер идем на 8 гробних места) измешани су православни и католици без неког правила и раздвајања.

(На старој Чукарици је било вазда много много Чеха, Хрвата, Словенаца; моје прве комшије у старој улици су Чеси, са друге стране Словенци итд. Зато и имамо католичку цркву овде између пијаце на Бановом брду и Шумарског факса)

Видим да је слично и на Новом гробљу.

А зашто је то код Ашкеназа и Сефарда тако строго раздвојено?


Ууу, па то је чувена фрка била. Па види, Сефарди су били на Дорћолу од XV века, а Ашкенази су дошли у XIX тек. Донедавно сам мислио да их је Аустро-Угарска плански слала да администрирају на периферију, али ми је причао један профан недавно да их је Марија Тереза расељавала по периферијама, као и Стаљин уосталом, у страху од њихове организације, да не постану превише моћни. Углавном, дошла бечка и пештанска и прашка господа у БГ, а тамо Сефарди, ракијица зонфа, кахване по Дорчолу, дружење са Србима, Цинцарима, Јерменима, Циганима... Фајт је избио када су Ашкенази почели да се постављају као господари. Сада Сефарди им кажу: "Аје бре паљба, ми фасујемо овде по Дорчолу већ стотинама година, а ви сада дошли, и одма' да господарите. Не може, паљба."

Била је, негде на прелазу векова, чувена сефардска забрана: "Ако се заљубиш у Србина, Грка или Јерменина, а Богу је угодно, венчај се, али немој се Ашкeнaзом венчати нити се у његовој синагоги молити." Тек је југословенска јеврејска америчка дијаспора ово изгладила, тамо негде позних 1920-их, и наравно, после их је Холокауст спојио у несрећи и страдању.

Но, све је то бесмислено, јер је то један народ, који је избегао из Јудеје и Галилеје од I до VIII века, развејао се по белом свету и потпао под разчичите културне утицаје.

У духовном смислу, Сефарди су православни, што каже апостол Павле: "Од њих су и вера и оци и богослужење"; а Ашкенази католици и протестанти.
tasadebeli tasadebeli 12:01 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs

Ууу, па то је чувена фрка била.



Значи, у питању је породична свађа. Српска посла, бре!


'Ајмо редом да допринесем малкице од овог мало што знам о Јеврејима. Београдским Јеврејима.

Па види, Сефарди су били на Дорћолу од XV века,


Да, знам после протеривања из Шпаније 1492. када је Изабела од Кастиље после пада Гранаде протерала муслимане са Иберијског полуострва, били су протерани и Јевреји, па су се они тада углавном расули по Османском царству, између осталог и на Балкан. Београд, Сарајево и Дубровник били градови у којима су се највише насељавали.

Ашкенази су дошли у XIX тек.


Обреновићевска Србија је генерално била отворила врата свима после стицања аутономије, па затим и независности од Турака (што је много значило за развој науке, уметности, грађанског слоја уопште којег и није било у тадашњој Србији), а Ашкенази су у нарочито великом броју пристигли у Србију после стицања државног суверенитета Србије на Берлинском конгресу 1878.

Рецимо, поводом тог досељавања у Србију са свих страна, није никаква тајна да је село Жарково поред Београда било тада насељено углавном тзв. бугарашима како су их Срби звали, тј. дошљацима, а овај назив казује и одакле су дошли.

Ми са Бановог брда знамо то и данас јер се са Жарковцима баш волЕмо к'о рођена браћа.







Донедавно сам мислио да их је Аустро-Угарска плански слала да администрирају на периферију, али ми је причао један профан недавно да их је Марија Тереза расељавала по периферијама, као и Стаљин уосталом, у страху од њихове организације, да не постану превише моћни.



То, а и вероватно зарад попуњавања становништвом територија које су остајале празне после ратова.

Рецимо, лотариншке Немце је иста та Марија Терезија населила по Славонији и Војводини после трајног мира са Турцима половином 18. века да би попунила територије уз границу, а и да би мало уравнотежила састав становништва које су тада чинили углавном Срби, и то наоружани Срби, чувари некадашње Војне крајине. Није било згодно да уз границу имаш толико наоружаних шизматика који очас посла окрену ћурак и пређу на турску страну ако им тако одговара.

(То је радила исто и Србија на Косову и Метохији после балканских ратова. Да успостави какву-такву равнотежу становништва, али, као што видиш, није успело.)

Иначе, због тих лотариншких Шваба насељених по Славонији ова моја најлепша жена на свету, што би рекао Ефраим Кишон, има једну осмину немачке крви. (Што није уопште лоше када је клопа у питању, али уме да буде напорно када на дневни ред дође спремање куће.)


Углавном, дошла бечка и пештанска и прашка господа у БГ, а тамо Сефарди, ракијица зонфа, кахване по Дорчолу, дружење са Србима, Цинцарима, Јерменима, Циганима...


И Дубровчани, и Дубровчани. Отуд нам ту и Дубровачка улица.

Знаш ли да је званично најстарија београдска породица која и данас живи у Бгд. и за коју имамо потврду да је у Београду 400 година породица Калеф? (Да, да, Бреда Калеф - ЛИНК.)


Gospođa Kalef obožava Beograd:

- To je moj grad, porodica Kalef ga je i podizala! Srećna sam što živim u potkrovlju zgrade sa sedam spratova, odakle svakog dana mogu da posmatram Vračar i hram Svetog Save, Beograđanku, Terazije.



Уосталом, када је Карађорђе узео Београд од Турака 1806/1807, у граду је било само седам (словима и бројем - 7, седам) српских кућа.








Фајт је избио када су Ашкенази почели да се постављају као господари. Сада Сефарди им кажу: "Аје бре паљба, ми фасујемо овде по Дорчолу већ стотинама година, а ви сада дошли, и одма' да господарите. Не може, паљба."



Да, зато и кажем српска посла.

Стара прича о дођошима и домороцима. Један од најпотреснијих романа српске књижевности, "Нечиста крв", управо то има за своју основу.


Била је, негде на прелазу векова, чувена сефардска забрана: "Ако се заљубиш у Србина, Грка или Јерменина, а Богу је угодно, венчај се, али немој се Ашканезом венчати нити се у његовој синагоги молити." Тек је југословенска јеврејска америчка дијаспора ово изгладила, тамо негде позних 1920-их, и наравно, после их је Холокауст спојио у несрећи и страдању.



У јбт (пардон мај френч), Срки, нисам знао да је то дотле ишло!

То је онда горе од нас са Брда и Жарковаца!


У духовном смислу, Сефарди су православни, а Ашкенази католици и протестанти.





Претпостављам да је ово поједностављено да би се лакше објаснило, али да... Схватам шта хоћеш да кажеш.



Пардон, мора мало и лингвистике...


а тамо Сефарди, ракијица зонфа, кахване по Дорчолу, дружење са Србима, Цинцарима, Јерменима, Циганима...



Наградно питање за све осим за тебе, Срки.


Одакле београдским мангупима (ДорЧолцима) већ више од стотину година израз кева, за мајку или старију жену уопште?


Награде дарују Хучи Кучи и Таса:

1) Кнез Михајлова




2) И кућа истог власника у Добрачиној 30, код Чукур чесме:





(На том првом прозору у перспективи је седео мој матори кад је био клинац и жицкао бомбоне од пролазника, негде у доба Велике депресије. )
grof_brankovich grof_brankovich 12:06 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Препорука за блог домаћине.

Srđan Fuchs
Углавном, спона Србије и српства и Јерусалима и јеврејства је много дубља од пуких интереса, биза или политике. Срби су у Јерусалиму практично од када су самосвојни. Сава, архиепископ српски је, у истом периоду када је скупа са оцем и братом градио самосталну српску државу, походио овај град. Сава је провео у Јерусалиму готово целу 1229. годину, те поново 1235. На пропутовању са другог ходочашћа је преминуо у Великом Трнову не вративши се више у вољену Србију. После њега је дошло до имплозије српског монаштва у Светој Земљи, и оно је трајало све до половине XIX века. У ХIX веку, Кнез Милош, који сам није био претерано побожан те није видео ни сврху у одржавању присутности у некаквом пашалуку и митолошком граду од периферног значаја; ускратио је средства српским калуђерима у Јерусалиму и манастир Светог Архангела Михаила, по којем се, на турским мапама из XVI и XVII века читав тај крај звао Српска четврт, је прешао у грчке руке и ми смо, након више од 600 година изгубили присуство у светом граду. До Сркија... :) Нисмо џабе Растко и ја вршњаци - и он и ја смо '75., и он и ја смо емигрирали као тинејџери. :)


Невероватно је где се све може наћи континуитет српског опстојања!
tasadebeli tasadebeli 12:32 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs

Размишљам, ако нису оправдане моје сумње у тебе, и ако се ниси продао Русима и не правиш хотимично дармар, већ је само некакав пролазни остраст, шта је то онда што у тој мери депримира твоју мисао?



Неће, бре, ни Руси, иако су пуни као брод, да дају неке паре мени!

Не вредим ја, такав какав сам, било каквих пара чак ни њима, а о овима другима тек да не причам.

Једино вредим, такав какав сам, нешто мало држави Србији као уча. И то је то.

Не прецењуј ме.

Одговорићу ти. Али и да завршимо са том темом на том одговору?

Не депримира мене другачије мишљење.

Депримира ме непристојност, простаклуци, вулгарности, малициозности и лицемерје јапајаиста на Блогу Б92.

А пошто сам ти ја ту помало попут Леонарда Зелига (види доњи клип), па усвајам и попримам несвесно особине окружења у којем се налазим (то најпре иде преко језика, али онда и остало), онда се још више нервирам што и ја постанем онда такав, малициозан, вулгаран, јапајаиста итд. када се мени неко тако обраћа јербо ме улица научила да одмах враћам ударац да би ме будале поштовале и остављале на миру.






Једна моја другарица, психолог, рекла ми више пута:"Ти си невероватан! У стању си да једним потезом срушиш све оно што си пре тога стрпљиво градио дуго времена."

И јесте она у праву, знам себе.

Помало сам к'о они нихил ликови из Достојевског.


But, i'm tryin, Srki, i'm tryin real hard...








'Ај сад да не кваримо даље овај твој пост причом о Таси која ионако никога не занима сем Тасе. Не заслужује то овај твој пост.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 12:36 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Брате сестро, стварно си чале, кеве ми! Немој причати да БГ није имао Срба уопште?!

Чекај, шта су Срби, запалили одатле или БГ није био српски?!

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 12:59 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Помало сам к'о они нихил ликови из Достојевског


Као Дима Тасамазов.

grof_brankovich
Препорука за блог домаћине.

Невероватно је где се све може наћи континуитет српског опстојања!


Фала, фала, браћо Смедеревци , служимо Народу... Него, ала ће да се успаниче у Влади када са српском Дијаспором подигнем Српску Кућу у Јерусалиму, а Израелци пребаце сву дипломатску комуникацију на њу?! Има и Елој на блог да ми се врне као цицамаца!



tasadebeli tasadebeli 13:16 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs
Брате сестро, стварно си чале, кеве ми! Немој причати да БГ није имао Срба уопште?!

Чекај, шта су Срби, запалили одатле или БГ није био српски?!




Становништво Београда се заиста због свега што се догађало током векова мењало поприлично. У неким моментима историје Београд био претежно српски, а у неким другим у њему било мало Срба.

Рецимо, када је Сулејман 1521. године освојио Бгд, све Угре браниоце Горњег града је пропустио у слободу у дубину у Панонију, а све Србе, браниоце Доњег града, спровео је у околину Цариграда у колони са све женама и децом и иконама и светињама. кажу да је народ дуж пута излазио да види ту тужну колону и да плаче заједно са њом.

(EDIT: Занимљивост те турске опсаде Београда 1521. је била да су и нападачи и браниоци у многобројним јуришима узвикивали исто: Сетите се Видовдана!, вероватно алудирајући на Косовски бој. )

После су ти Срби остали у Турској и, коико сам схватио, радили на одржавању старог ромејског водовода вековима. Да не кажем, били су водоинсталатери Цариграда. Кжу да су били насељени на Галати у Стамболу.

И тако, Срки, вековима. Час има Срба у Бгд, час их нема. Од деспота Стефана Лазаревића, па до Карађорђа тако то ишло.

У време Карађорђа није ни чудо што није било много Срба у Бгд. јер су се Аустријанци непосредно пре тога повукли из Бгд. и Србије, па је и много Срба (по ко зна који пут током тих векова) отишло за њима бежећи од Турака.

Крајем века у последњем аустро-турском рату, Београд је 8. октобра 1789. освојила војска маршала Гидеон Лаудона. Како се Аустрија у исто време налазила у сукобу са Пруском, затражила је мир. На основу Београдског мира из 1739, Београд и северна Србија су поново враћени Турцима. Међутим, тек потписивањем Свиштовског мира 1791., Аустријанци су се повукли у Земун. Турска војска Бећир-паше је преузела град 23. октобра 1791.

Куга из 1794. године је однела животе око 4500 становника Београда



И тако, Срки, к'о на клацкалици. Час има Срба у Бгд, час их нема.

У време Карађорђа тако било. Али брзо су Срби опет почели да се насељавају, па је савска страна падине постала опет њихова, а дунавска остала јеврејска, турска, дубровачка, цинцарска,...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 13:28 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Па, није уопште онда претерано када се пореде српска и јеврејска историја, само што су Срби млађи бураз/сестра... Ова слика поворке за Стамбол је као одлазак Јерусалимљана у вавилонско ропство... Иначе, знаш ли за етимологију речи Армагедон?
tasadebeli tasadebeli 13:33 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs
Па, није уопште онда претерано када се пореде српска и јеврејска историја, само што су Срби млађи бураз/сестра... Ова слика поворке за Стамбол је као одлазак Јерусалимљана у вавилонско ропство... Иначе, знаш ли за етимологију речи Армагедон?



Није претерано. То ти и ја кажем. Тужне поворке током векова.

Све је ту, само што код Срба има мање наталожених година на све то.

Последња српска тужна поворка била 1995. и кренула из Хрватске, а дочекана у Бгд. као да нам се то никада раније није дешавало.

А ја 1999, када је почело бомбардовање, свима у мојој околини причао да би сада био добар штос да свих нас 7 милиона колико нас је тада било у Србији, спакујемо куфере и кренемо пут мађарске границе. Да не идемо један по један, него кренемо лепо сви ђутуре. Лакше је...

К'о ови мученици данас што стижу у Европу преко Балкана, Италије, Шпаније,...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 14:09 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

tasadebeli
Иначе, знаш ли за етимологију речи Армагедон?



Није претерано. То ти и ја кажем. Тужне поворке током векова.

Све је ту, само што код Срба има мање наталожених година на све то.

Последња српска тужна поворка била 1995. и кренула из Хрватске, а дочекана у Бгд. као да нам се то никада раније није дешавало.




Да, a опет, превазилажење боли рађа мудрост. Зашто сам ја за то да се бол подноси стојички а не да се акумулира мржња? Број 1, као естета, мржња ти ствара боре хејтерке и поружњује и чини лице старијим, али не само то, бол, апсорбована, проживљена бол ти даје одређену врсту узвишености над ситуацијом, прекаљује те изнутра... Шта је тако величанствено мудро Христос изрекао на Беседи на Гори, дао је заправо рецепт како да се издржи бол а да те не савлада мржња? То је генијална беседа, Матеја V-VII, кажемо у теологији (још једна ствар, због које волим Израел, је што је теологија код њих у склопу универзитета, на катедри, пази, за духовне науке), да је то сума Христове науке, да чак и никакав други траг није оставио иза себе, да би сама Беседа на Гори била довољна да се схвати дубина његове поруке.
zemljanin zemljanin 14:35 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Иначе, знаш ли за етимологију речи Армагедон?

ako se dobro secam, to je neko polje, dolina, ima veze sa istorijom Izraela i bitkama vodjenim na tom prostoru ... u moru apokaliptickih tekstova u I veku n.e. je skup prvosvestenika jedne manje regijske zajednice, odabrao (eci-peci-pec) autora koji Armagedon stavlja u centar zbivanja pa mu se i danas u odredjenim krugovima pripisuje kraj sveta ... inace cela ta prica ima veze sa Rimskim carstvom ali se sirokim tumacenjem, sto je karakteristika date druzine, ekstrapoliralo na mitolosku simboliku univerzlanog (barem bi tako zeleli) ...

a ima i onaj film Armagedon koji nejasno definise slican pojam

a Jerusalim treba da se prizna kao grad-drzava, poistoveti se sa muzejem i zavrsi se ta prica

edit. pojava mora apokaliptibkih tekstova je iz I v.n.e., odabir je bio kasnije
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 14:59 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

који си луменац!

да, Ар је Хар (брдо, преведено) а Магедон је Мегидо (преведено с домаћег арамејског на грчки), градић на северу Израела на рубовима Јездралонске долине. У светом писму је често мешање прошлог и будућег времена, из простог разлога што су аутори писали знатно касније у односу на време када су се догађаји одиграли. Елем, Мегидо је био важна стратешка тачка јер је био главно седиште на Путу Мора, путу који је спајао делту Нила са важним старим градовима Феникије и Асирије. Тим делом су владали Соломонови синови (X в.п.н.е), који су отцепили тај део ћалетовог и деда Давидовог царства од Јерусалима и Јудеје и владали тамо за свој грош. Аутономаши, пушти... То место је било поприште страшног рата када су се Асирци спустили са североистока и згазили то Северно Царство Израела (VIII в.п.н.е.), и то су их згазили тако темељито да је већи део тог народа ишчезао, расељен по централној и источној Азији... Јован јеванђелиста, у свом Откривењу, је узео тај догађај - за метафору о страшном рату на крају историје...
grof_brankovich grof_brankovich 15:08 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Него, ала ће да се успаниче у Влади када са српском Дијаспором подигнем Српску Кућу у Јерусалиму, а Израелци пребаце сву дипломатску комуникацију на њу?!


Поштовани Срђане

Српска кућа у Јерусалему је добар предлог за размишљање!

Ја сам из дијаспоре, видим да си писао о светском српском конгресу пре него што сам обновио чланство на блогу.

Срби се уједињују кад је криза у питању, а једине кризе које нас могу ујединити то те мере да заборавимо личне интересе су ратови. То је неко дефинисао као "примитивна демократија" што је својствено нарочито нама старим Балканцима, "fiercly independent people" како су нас разни Енглези доживљавали.

Тако да у мирнодопским периодима свакако треба имати неке видове патриотског уједињавања - јер никад се не зна када ће изибити неки следећи рат. Колико чујем на вестима Британија, у којој живим, предузима припремне мере за одбрану од Руса тако што заштићује подводне комуникационе каблове око острва (само хоћу рећи да се на западу спремају) а колико читам и Србија води бригу о војски и наоружању (без обзира на сметње из унутрашњости и споља).

Током рата 90тих су постојале две организације (између осталих) које су окупљале Србе у свету, једна која се звала нешто као Светски срспки "конгрес" из Америке, за коју сам чуо пре отприлике месец дана да је то наводно била ЦИА организација. Тачно је да је тај конгрес је нестао из јавности. Као и увек, наш народ се усмерава ка критици државног врха Србије без обзира ко је на власти, што значи да се иде ка дестабилизацији српске државе. Ако је тачно да је Ција створила то удружење онда су циљеви вероватно били анти-владини. Друга "светска" организација за коју знам је била у тесној вези са српском државом 90тих година.

Међутим, они Срби који су наставили са својим патриотским активностима у својству приватних личност последњих 27 година - да ли у Србији или ван ње су људи који су људи који размишљају о нашој држави и народу. Хоћу рећи Таси, да је стање очајавајуће али да свакако постоје појединци које знамо и сигурно многи које не знамо чији ће патриотизам бити од користи српском народу.

То што ти, Срђане, размишљаш овако јавно о неким просрпским организација је ок али стабилне организације имају и стабилне чланове и материјалне основе, ни једно ни друго није лако наћи. Оснивачи Српске православне цркве су били убељиво најуспешнији Срби у нашој историји у погледу оснивања организација.

Као "fearlessly independent people" смо се сударили са католичком браћом на нашим западним обронцима, и видиш да смо још увек окупирани разграничивањем од те браће на духовном (културном) нивоу - ћирилица и друго. Политички и државни процеси веома дуго трају, и као биолошке индивидуе почињемо да примећујемо те дуготрајне процесе једино када наш живот постане дужи од тих процеса, у смислу перцепирања кретања. Што је човек старији више уочава промене које се споро дешавају.

У сваком случају Срђане имаш потенцијал са градњу, само ће време показати шта ћеш саградити - кућу, конгрес или нешто треће.

с поштовањем


apacherosepeacock apacherosepeacock 15:39 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Одакле београдским мангупима (ДорЧолцима) већ више од стотину година израз кева, за мајку или старију жену уопште?


Od Jevreja im(nam), izraz keva (nqeva).
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 15:49 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

grof_brankovich

Поштовани Срђане

Српска кућа у Јерусалему је добар предлог за размишљање!

Ја сам из дијаспоре, видим да си писао о светском српском конгресу пре него што сам обновио чланство на блогу.

Срби се уједињују кад је криза у питању, а једине кризе које нас могу ујединити то те мере да заборавимо личне интересе су ратови. То је неко дефинисао као "примитивна демократија" што је својствено нарочито нама старим Балканцима, "fiercly independent people" како су нас разни Енглези доживљавали.

Тако да у мирнодопским периодима свакако треба имати неке видове патриотског уједињавања - јер никад се не зна када ће изибити неки следећи рат. Колико чујем на вестима Британија, у којој живим, предузима припремне мере за одбрану од Руса тако што заштићује подводне комуникационе каблове око острва (само хоћу рећи да се на западу спремају) а колико читам и Србија води бригу о војски и наоружању (без обзира на сметње из унутрашњости и споља).

Током рата 90тих су постојале две организације (између осталих) које су окупљале Србе у свету, једна која се звала нешто као Светски срспки "конгрес" из Америке, за коју сам чуо пре отприлике месец дана да је то наводно била ЦИА организација. Тачно је да је тај конгрес је нестао из јавности. Као и увек, наш народ се усмерава ка критици државног врха Србије без обзира ко је на власти, што значи да се иде ка дестабилизацији српске државе. Ако је тачно да је Ција створила то удружење онда су циљеви вероватно били анти-владини. Друга "светска" организација за коју знам је била у тесној вези са српском државом 90тих година.

Међутим, они Срби који су наставили са својим патриотским активностима у својству приватних личност последњих 27 година - да ли у Србији или ван ње су људи који су људи који размишљају о нашој држави и народу. Хоћу рећи Таси, да је стање очајавајуће али да свакако постоје појединци које знамо и сигурно многи које не знамо чији ће патриотизам бити од користи српском народу.

То што ти, Срђане, размишљаш овако јавно о неким просрпским организација је ок али стабилне организације имају и стабилне чланове и материјалне основе, ни једно ни друго није лако наћи. Оснивачи Српске православне цркве су били убељиво најуспешнији Срби у нашој историји у погледу оснивања организација.

Као "fearlessly independent people" смо се сударили са католичком браћом на нашим западним обронцима, и видиш да смо још увек окупирани разграничивањем од те браће на духовном (културном) нивоу - ћирилица и друго. Политички и државни процеси веома дуго трају, и као биолошке индивидуе почињемо да примећујемо те дуготрајне процесе једино када наш живот постане дужи од тих процеса, у смислу перцепирања кретања. Што је човек старији више уочава промене које се споро дешавају.

У сваком случају Срђане имаш потенцијал са градњу, само ће време показати шта ћеш саградити - кућу, конгрес или нешто треће.

с поштовањем


Поштовани Грофе Бранковичу ,
Хвала на овом јављању и на добронамерним саветима. Моја идеја, наравно, није да идем против државе у Београду, и они би били добродошли у Српску Кућу у Јерусалиму, и све бисмо их послужили кафицом и ракијицом, свакоме би врата била отворена. Како претходних година до мене долазе наши људи са свих меридијана, приметио сам да постоји велика потреба за неком врстом здања где би људи могли да се јаве, окупе, нађу кров над главом. У том смислу сам разговарао са алтернативним лидерима српског народа из земље и дијаспоре са намером да подигнемо такво здање...јавићу вам се касније, идемо сада на дечји рок концерт, син ми наступа са другарима. Нови Сад вам је стара панкрок сцена. :)
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 18:03 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Ево са концерта, гос'н Бранковићу, много симпатична атмосфера, нека градска стара екипа има велику школу за рок-гитару и повремено држе у једном озбиљном рокенрол концертном простору свирке са клинцима, баш симпатично. То је та нека друштвена црта која ми је недостајала док смо живели у Израелу. Уопште, приватни ентерпрајз у Новом Саду постаје све јачи и постоји мноштво малих и квалитетних садржаја...

... Шта сам хтео да кажем за Кућу...



Рецимо, овако нешто бих испреговарао са Англиканцима - црква Светог Апостола Павла, архитекте Конрада Шика, човека који је пројектовао нови Јерусалим, крајем претпрошлог века, то је култна грађевина у центру Јерусалима, прве комшије су израелска војна служба, министарство просвете, сефардско друштво за промоцију медицинског канабиса и здравог живота, руска духовна мисија... Сви би дали кинту за то. Српске заједнице из Цириха и Берлина, као богатије у српској дијаспори имају начин да контролишу промет кинте, уосталом, XXI век је, постоје различити начини да се кинта контролише. Радили бисмо различите едукативне програме, са гостујућим професорима из земље и света, концерте, изложбе, свирке, предавања, биз-форуме. У сваком случају, слободно и опуштено, без притиска морања, и свакако без државе као шефа која би нам диктирала шта и како морамо да радимо...
grof_brankovich grof_brankovich 18:48 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Износиш у својим блоговима капиталне чињенице из наше прошлости. Хвала ти на томе!
grof_brankovich grof_brankovich 19:03 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs
Ево са концерта, гос'н Бранковићу, много симпатична атмосфера, нека градска стара екипа има велику школу за рок-гитару и повремено држе у једном озбиљном рокенрол концертном простору свирке са клинцима, баш симпатично. То је та нека друштвена црта која ми је недостајала док смо живели у Израелу. Уопште, приватни ентерпрајз у Новом Саду постаје све јачи и постоји мноштво малих и квалитетних садржаја...

... Шта сам хтео да кажем за Кућу...



Рецимо, овако нешто бих испреговарао са Англиканцима - црква Светог Апостола Павла, архитекте Конрада Шика, човека који је пројектовао нови Јерусалим, крајем прошлог то је култна грађевина у центру Јерусалима, прве комшије су израелска војна служба, министарство просвете, сефардско друштво за промоцију медицинског канабиса и здравог живота, руска духовна мисија... Сви би дали кинту за то. Српске заједнице из Цириха и Берлина, као богатије у српској дијаспори имају начин да контролишу промет кинте, уосталом, XXI век је, постоје различити начини да се кинта контролише. Радили бисмо различите едукативне програме, са гостујућим професорима из земље и света, концерте, изложбе, свирке, предавања, биз-форуме. У сваком случају, слободно и опуштено, без притиска морања, и свакако без државе као шефа која би нам диктирала шта и како морамо да радимо...


Ја се усмеравам ка изадавању књига о историји Срба у 20 веку, на страним језицима, и конкретно ћу се сконцентрисати на историју геноцида. Зато ако будеш имао књижару или гифт шоп у Српској кући требаће.

Да ли си био у Српском конаку у Кареји?
tasadebeli tasadebeli 19:29 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

apacherosepeacock
Одакле београдским мангупима (ДорЧолцима) већ више од стотину година израз кева, за мајку или старију жену уопште?


Od Jevreja im(nam), izraz keva (nqeva).






Нам, нам, не им.


Ево ти за овај тачан одговор поред оних уводних награда још:


























(Намерно избегавам да качим оне слике на којима се виде последице наци дивљања у Другом светском рату и уопште патњи оба народа у ратовима.

Ја бих да се на овом посту присећамо само неких лепих ствари из живота Јевреја у београду заједно са Србима. )
tasadebeli tasadebeli 19:40 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs

Да, a опет, превазилажење боли рађа мудрост. Зашто сам ја за то да се бол подноси стојички а не да се акумулира мржња? Број 1, као естета, мржња ти ствара боре хејтерке и поружњује и чини лице старијим, али не само то, бол, апсорбована, проживљена бол ти даје одређену врсту узвишености над ситуацијом, прекаљује те изнутра... Шта је тако величанствено мудро Христос изрекао на Беседи на Гори, дао је заправо рецепт како да се издржи бол а да те не савлада мржња? То је генијална беседа, Матеја V-VII, кажемо у теологији (још једна ствар, због које волим Израел, је што је теологија код њих у склопу универзитета, на катедри, пази, за духовне науке), да је то сума Христове науке, да чак и никакав други траг није оставио иза себе, да би сама Беседа на Гори била довољна да се схвати дубина његове поруке.






Ја нисам човек упућен у Свето писмо баш много, било Стари завет, било Нови завет. Али Беседу на Гори могу да разумем. Боље речено, осетим

Знам нешто мало о језику и још мање о књижевности, а о историји онако, аматерски. И то је то.






Srđan Fuchs Srđan Fuchs 22:45 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Stvarno? U, pa sazuo bih te onda kada naidješ na kaficu u Jerusalim.

Ја нисам човек упућен у Свето писмо баш много, било Стари завет, било Нови завет.


PS. Za gos'n Brankovića, naravno da će biti mesta za književnost o Holokaustu, ne da će biti mesta, nego ćemo uzimati dobre učenike, na preporuku vas iz Dijaspore, i profesora Tasosa sa Atosa, na zimske i letnje seminare za buduće edukatore o Holokaustu. :) Bio sam u Kareji davno, pre 22 godine. Ove godine su me tražili American Serbs 2nd to 5th generation, da idem sa njima na Atos. Uopšte, imam veoma ambicioznu godinu, jer mi dolaze i naša i ruska dijaspora i u Srbiju, i u Grčku i u Izrael/Palestinu i Egipat/Jordan.
principessa_etrusca principessa_etrusca 23:36 17.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Но, све је то бесмислено, јер је то један народ, који је избегао из Јудеје и Галилеје од I до VIII века, развејао се по белом свету и потпао под разчичите културне утицаје.

Изгледа да нова истраживања потврђују да се ради о истом народу, т.ј. негирају Кестелерову харазарску хипотезу коју је изнео у "Тринаестом племену".

Иначе, сигурно ти је позната књига Јурија Слезкина "Јеврејски век", а ако није, најтоплије је препоручујем - то је најзанимљивија коју сам прочитала у последње време на јеврејске теме.

Слезкин показује да је модерно доба у коме живимо у ствари јеврејско доба и да смо сви, наравно у метафоричком смислу, мање или више, Јевреји. Јевреји су се као "услужни номади" прилагодили модерном свету боље него други у време када је тенденција да сви постану урбани, образовани, мобилни, прилагодљиви итд.

Kazezoze Kazezoze 07:03 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

tasadebeli
Али Беседу на Гори могу да разумем. Боље речено, осетим


Baš Besedu si razumeo, odnosno, osetio? Razumeo si baš deo učenja koji se bavi misterijama Carstva Nebeskog?
Kako si, recimo, razumeo ili, još bolje, osetio sam početak besede?

Da te potsetim, Hrist je Besedu otvorio rečima: "Blaženi siromašni duhom jer je njihovo Carstvo Nebesko". (Mat.5:3)

Kako bi protumačio ovo neobično blaženstvo nad duhovnim siromaštvom?
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:31 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Ja znam, druže Učitelju!

(Nemoj samo da se ljutiš, give Heavenly Kingdom a chance, druže Učitelju!)

U Hristovo doba, prisustvo u Hramu Božjem postalo je zabava za bogate. Običan narod gotovo da više nije mogao doći do Hrama.
Glavnu reč su vodili sadukeji (צדוקים, pravednici) i fariseji (פרושים, tumači). Dok su potonji još bili kako-tako bliski sa običnim narodom, sadukeji, prvosveštenstvo i finansijeri hrama živeli su u potpuno odvojenoj realnosti. A onda se pojavljuje Joshua Ben Je'osif, sin običnog majstora,
nagovestitelj ribarima, pastirima, ratarima, a razbija sveto pismo kao da je iz najviših slojeva tumača. Nije jednom bila njegova svadja u kontekstu siromašni protiv bogatih: premetanje tezgi trgovcima, udovičina lepta, lakše je kamili proći kroz iglene uši nego bogatome u CN... A na kraju ipak, uzimanje Mateje, carinika i najbogatijeg u Ravijevom krugu, za svog poslenika (שליח, apostolos, poslani)... "Ravi, razdelio sam svoje imanje siromašnima, i šta još želiš da učinim da bih postao tvoj učenik, učiniću."
Kazezoze
tasadebeli
Али Беседу на Гори могу да разумем. Боље речено, осетим


Baš Besedu si razumeo, odnosno, osetio? Razumeo si baš deo učenja koji se bavi misterijama Carstva Nebeskog?
Kako si, recimo, razumeo ili, još bolje, osetio sam početak besede?

Da te potsetim, Hrist je Besedu otvorio rečima: "Blaženi siromašni duhom jer je njihovo Carstvo Nebesko". (Mat.5:3)

Kako bi protumačio ovo neobično blaženstvo nad duhovnim siromaštvom?


Uopšte, kod nas u biblistici je najopasnije trgati stvari iz konteksta. Ja sam se jednom dokačio sa jednim našim uglednim rabinom, isto na nekom Srbija-Izrael panelu, kada je ovaj rekao: "Celo hrišćanstvo je antisemitsko, pa, tamo Jovan jevanđelista kaže: "Vi Jevreji, vi ste sinovi đavola." Ustao ja - inače, [digresija] ja stalno pravim darmar na tim panelima, jer jednostavno lupetaju ljudi besmislice, recimo sada sam se sporečkao s nekakvim nabudženim profanom iz vlade koji
je rekao nešto u stilu: "nama je problem u odnosima sa Srbima nacionalno i religiozno."; reko': "Nama je u odnosu sa Srbima to najmanje problem, problem nam je postnacionalno i postreligiozno." ovaj ćuti, kao nije ekspert za tu problematiku.[/krajdigresije] - i kažem: "Gos'n rabinu, to jednostavno nije tačno, stvar je istrgnuta iz konteksta, postoji čitava serije razmene između Isusa i fariseja i sadukeja (Jovan VIII-XI), i da Jovanu nije stalo da osvetli taj konflikt ne bi potrošio cela 4 poglavlja u to, pritom Jovan ubacuje u narativ Rabi Nikodima, fariseja koji je poslat da krišom propituje Rabi Isusa o njegovoj nauci jer vrhovno sveštenstvo nije sigurno da ovaj nije zaista to zašta se izdaje, pa mu Josif od Arimateje, sadukej i ministar finansija Hrama daje svoju grobnicu za sahranu; a najviše od svega, što mi u arhitekturi i arheologiji I-IV stoleća ne vidimo konflikt između crkve i sinagoge." I rabina sam tu izuo i ostavio bez reči, a onda posle proradi sujeta, pa neće da čapri sa mnom. Al' boli me uvo, ko neće da čapri sa mnom, njegov problem, samo mojne se lažemo.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:39 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

principessa_etrusca

Слезкин показује да је модерно доба у коме живимо у ствари јеврејско доба и да смо сви, наравно у метафоричком смислу, мање или више, Јевреји. Јевреји су се као "услужни номади" прилагодили модерном свету боље него други у време када је тенденција да сви постану урбани, образовани, мобилни, прилагодљиви итд.


Nisam znao za knjigu, Prinčipesa, hvala ti, potražiću je! Pa da, naše ime: Jevreji, Hebrei, עבריים, znači upravo to - oni koji prelaze s mesto na mesto, nomadi! Super je ivrit jezik, šteta što nemam više vremena u životu da predajem jezik: Srkijeva akademija za Platona i ljubljenje s ivritskim jezikom.
tasadebeli tasadebeli 09:25 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs

Stvarno? U, pa sazuo bih te onda kada naidješ na kaficu u Jerusalim.




Не б' се ја бунио!






tasadebeli tasadebeli 09:30 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Kazezoze

Baš Besedu si razumeo, odnosno, osetio? Razumeo si baš deo učenja koji se bavi misterijama Carstva Nebeskog?



Тјах, тешко је осећања објашњавати. А Вера је свакако пре свега осећање, зар не? (Разум је ту од секундарног значаја.)

Ствар је проста и једноставна - или верујеш или не верујеш.

Избор сви имамо, а исто тако и слободну вољу да се определимо између та два.


Kako si, recimo, razumeo ili, još bolje, osetio sam početak besede?

Da te potsetim, Hrist je Besedu otvorio rečima: "Blaženi siromašni duhom jer je njihovo Carstvo Nebesko". (Mat.5:3)

Kako bi protumačio ovo neobično blaženstvo nad duhovnim siromaštvom?



Па... Никако другачије сем да припадам онима нишчима духом... То се ја само тако надам.

Јер Нада, поред Вере и Љубави, умире последња.

Али није на мени да пресуђујем да ли сам у праву или не.

Или, краће, што би рекао главни лик једне од приповедака из ове збирке када после силних животних недаћа излази више пута у поље са искласалим житом, рашири руке и подигне поглед у небо и каже гласно:

"Ја верујем!"


principessa_etrusca principessa_etrusca 10:16 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Nisam znao za knjigu, Prinčipesa, hvala ti, potražiću je! Pa da, naše ime: Jevreji, Hebrei, עבריים, znači upravo to - oni koji prelaze s mesto na mesto, nomadi! Super je ivrit jezik, šteta što nemam više vremena u životu da predajem jezik: Srkijeva akademija za Platona i ljubljenje s ivritskim jezikom.

Књига је заиста одлична као анализа данашњег положаја Јевреја у свету и објашњење како су Јевреји постали глобално доминантни у финансијама, науци, уметности, медијима,...

А што се предавања иврита тиче, наћи ће се ваљда једном времена и за то. (Ја сам својевремено учила код Цадика Данона, тадашњег рабина, једном недељно, било ми то споро. Онда сам, да убрзам процес, донела неки Лингафон курс на плочама из белог света и учила сама. Фаст форвард, не бавим се више хебрејским, средина осамдесетих, а знајући да код нас ниси тада могао да нађеш у књижарама ништа слично, ставим оглас у Политику у оној некадашњој рубрици "Разно" да продам те плоче. Па ми се навукла нека екипа која се представљала да су ПЛО да ми прети телефоном да ће да ме "ликвидирају". Ја онда ухватила да снимам позиве, обавестила полициjу и представништво ПЛО, као ако су ваши, раде против вас, ако нису, само да знате, а Београд је тада био пун арапских студената,...)
principessa_etrusca principessa_etrusca 10:31 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

У духовном смислу, Сефарди су православни, што каже апостол Павле: "Од њих су и вера и оци и богослужење"; а Ашкенази католици и протестанти.

Ово ми изгледа да си баш добро рекао, мада не знам духовне финесе, али то интуитивно осећам. Сефарди су традиционално били интегрисанији у окружење, могуће да им је то било лакше зато што су мање били ограничени формалним правилима (мислим да никада нисам чула да су београдски или сарајевски Јевреји имали "шабас гоја" да им пали светло на Шабат).

ЕДИТ: Наравно, можда само мени није познато, док у Бруклину зову пролазнике са улице да притисну прекидач.
apacherosepeacock apacherosepeacock 10:43 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

tasadebeli
apacherosepeacock
Одакле београдским мангупима (ДорЧолцима) већ више од стотину година израз кева, за мајку или старију жену уопште?


Od Jevreja im(nam), izraz keva (nqeva).


Нам, нам, не им.


Ево ти за овај тачан одговор поред оних уводних награда још:










(Намерно избегавам да качим оне слике на којима се виде последице наци дивљања у Другом светском рату и уопште патњи оба народа у ратовима.

Ја бих да се на овом посту присећамо само неких лепих ствари из живота Јевреја у београду заједно са Србима.


Hvala Taso, ala su gizdave ove Pijadine Sefardkinje..

Ja sam tebi bese poslala jednom onaj video o porodici Kalef na pp.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 10:57 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

principessa_etrusca

Књига је заиста одлична као анализа данашњег положаја Јевреја у свету и објашњење како су Јевреји постали глобално доминантни у финансијама, науци, уметности, медијима,...

А што се предавања иврита тиче, наћи ће се ваљда једном времена и за то. (Ја сам својевремено учила код Цадика Данона, тадашњег рабина, једном недељно, било ми то споро. Онда сам, да убрзам процес, донела неки Лингафон курс на плочама из белог света и учила сама. Фаст форвард, не бавим се више хебрејским, средина осамдесетих, а знајући да код нас ниси тада могао да нађеш у књижарама ништа слично, ставим оглас у Политику у оној некадашњој рубрици "Разно" да продам те плоче. Па ми се навукла нека екипа која се представљала да су ПЛО да ми прети телефоном да ће да ме "ликвидирају". Ја онда ухватила да снимам позиве, обавестила полициу и представништво ПЛО, као ако су ваши, раде против вас, ако нису, само да знате, а Београд је тада био пун арапских студената,...)


nemoj zezati! koja si ti avangarda, Prinčipesa!


evo, imaš i offspring tog duha i danas, imaš i kod naših blogera, nažalost, gde je bds movement jednoznačno pokret za destrukciju izraela. mržnja palestinaca ideološki je sinteza marksizma i islamizma. vidi, sa tobom mogu da pričam otvoreno zato što si dubok drugar i razumeš problematiku, i kada tvoja kritika dođe - to je kritika prijatelja. palestine će biti u ovoj ili onoj formi. izraelska levica je jednoglasno za uspostavljanje palestine, čak i na delimičnu štetu izraela. desnica je svesna da ne može da kontroliše 4.5 miliona ljudi mimo njihove volje, i da se, na račun nacionalnog, korumpira demokratski karakter države - što bi možda i žrtvovali, da im levica to ne dopušta. ono što su core issues su: jerusalim (israel ne želi, normalno, da da kontrolu nad Starim Gradom, a i, iskreno rečeno, ja se bezbednije osećam sa mirijadama srpskih građana kada smo u izraelskoj a ne palestinskoj zoni bezbednosti, pošto je kod njih haos od bezvlašća i plutokratije), pitanje bezbednosti Samarije i Jordanske Doline - pretpostavno, da Arapska Revolucija obori Hašemitsko Jordansko Kraljevstvo, nama ID dolazi u predgrađa Tel Aviva; i konačno, pitanje povratka izbeglica - Palestinci traže dve države, ali pazi, ne jevrejsku i arapsku, već da se u drugu državu vrati oko milion Palestinaca a da iz novostvorene Palestine ode kompletno svih pola miliona Jevreja, dakle, etnički čistu Palestinu i binacionalni Izrael, gde mi već imamo 1.8 miliona Arapa sa izraelskim papirima... onda je razumljivo da, kroz jake veze u Dijaspori sa svim centrima moći od Vašingtona do Pekinga, ne dozvoljavamo tu vrstu solucije. dakle, potrebno je da Palestinci iskorene taj svoj apetit za destrukciju Israela - to se simply nikada neće desiti, i potrebno je da marksisti smanje malo doživljaj, što vidiš da ni ovde na blogu nije slučaj, a kamo li u sujetnim sveučilišnim krugovima po svetu. neomarksizma ima i po izraelskim univerzitetima, i slobodan je i ne smatramo ga za neprijatelja, no bds movement jeste neprijatelj, i to neprijatelj izrazito totalitarnog karaktera, i borićemo se svim sredstvima protiv njega.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 11:01 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

principessa_etrusca

Ово ми изгледа да си баш добро рекао, мада не знам духовне финесе, али то интуитивно осећам. Сефарди су традиционално били интегрисанији у окружење, могуће да им је то било лакше зато што су мање били ограничени формалним правилима (мислим да никада нисам чула да су београдски или сарајевски Јевреји имали "шабас гоја" да им пали светло на Шабат).

ЕДИТ: Наравно, можда само мени није познато, док у Бруклину зову пролазнике са улице да притисну прекидач.



pa da, to ja kažem sa aškenaskim podrijetlom, mada, ne bih se opkladio u naše aškenasko poreklo pošto smo i baka i tata i ja čokoladirani sa semitskim nosinama, znači čisti Judejci... mada, kaže mi jedan drugar da su prevodi imena familija životinja zapravo ukazatelj da smo iz Venijamina - drugo pleme koje se očuvalo i na kraju napravilo sintezu sa Judom i Simeonom i lociralo sve svoje moći na Jerusalim i Judeju, do fijaska sa Rimljanima... ne biram ja slučajno crkvu apostola Pavla za srpsko središte u Jerusalimu.
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:17 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

iz Venijamina - drugo pleme koje se očuvalo i na kraju napravilo sintezu sa Judom i Simeonom i lociralo sve svoje moći na Jerusalim i Judeju, do fijaska sa Rimljanima... ne biram ja slučajno crkvu apostola Pavla za srpsko središte u Jerusalimu


Holandjani za najmladje dete u porodici kazu - Benjamin. Kao sto su Benjamin (Venijamin) najmladje pleme.

Benjamini i Jude su formirali Izrael (nekadasnji) a ostalih 10 plemena Judeju, jel tako bese? A Koeni pleme su svestenici.

Interesantno i ja imam kontakt rabina za ucenje hebrejskog, ovde u Amsterdamu..

PS. Poznavala sam u Bg decka koji se preziva Gad a jedan kolega ovde na poslu je Reuben.. (gledam ovaj tvoj link sa plemenskim rasporedom:)


Srđan Fuchs Srđan Fuchs 11:22 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

apacherosepeacock
Одакле београдским мангупима (ДорЧолцима) већ више од стотину година израз кева, за мајку или старију жену уопште?


Od Jevreja im(nam), izraz keva (nqeva).


а некева је староивритски израз за жену, заправо, цело јеврејство је једна велика женственост, иако се мужјаци и даље нешто копрцају, ал' ево долази крај томе полако...
Kazezoze Kazezoze 12:30 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs
Nije jednom bila njegova svadja u kontekstu siromašni protiv bogatih: premetanje tezgi trgovcima, udovičina lepta, lakše je kamili proći kroz iglene uši nego bogatome u CN...


Da, ali u Besedi nije reč o materijalnom bogatstvu već o duhovnom. To nije isto.

Učenje o misterijama Carstva nebeskog datog u Besedi na gori, ima svoje mesto koje se nalazi između nivoa učenja Jovana Krstitelja i Hristovog nivoa učenja iznetog u parabolama. Oni oformljuju tri reda učenja na različitim nivoima. Prvo i najviše spoljašnje učenje je učenje Jovana Krstitelja, o čemu nalazimo potvrdu u Jevanđelju po Luki. Zatim, u nekom srednjem delu dolazi učenje u Besedi na gori, i konačno, ono najskrivenije, unutrašnje učenje, izloženo u parabolama o Carstvu nebeskom.

Dakle, Isus je Besedu držao svojim učenicima, a pre nego što se on pojavio oni su svoje duhovno znanje dobijali od Jovana Krstitelja. Jovan se pojavio krsteći ljude i govoreći im da se pokaju ako žele u Carstvo nebesko. Mnogi su od njega i pomislili da je on taj dugoočekivani Mesija, ali im je on govorio kako ih on krsti vodom, a tek treba da dođe onaj koji će ih krstiti Duhom svetim.
Nivo duhovnog učenja Jovana Krstitelja je bio spoljne prirode. Na pitanje šta treba da rade kako bi se promenili, on im je govorio kako trebaju da promene svoje ponašanje (ko ima dve haljine jednu da dadne onom koji nema, koji ima hrane viška da podeli sa onima koji nemaju - čisti komunjara je bio Jovan :) - vojnicima je govorio da nikog ne zlostavljaju i da budu zadovoljni svojom platom itd).
Dakle, govorio im je šta da rade, kako da se ponašaju, a to je vanjska promena uma.
On je bio ubeđen da je takva promena potrebna kako bi došao u Carstvo nebesko.
Uzgred, Crastvo nebesko je stanje svesti, u Budizmu se to stanje zove Nirvana.

Prva stvar koju je Hrist rekao u svojoj Besedi na gori je, ne šta treba da rade, nego šta da budu, da postanu. Dakle, vanjsku promenu uma oličenu u promeni ponašanja je zamenio unutrašnjom promenom, potpunom transformacijom uma. Jovan uči spoljnim dužnostima, građanskim dobrima - Hrist govori o unutrašnjoj transformaciji. Jovan grmi na one koji ga slušaju i kaže im da se pokaju - Hrist govori šta ta unutrašnja promena, koja najpre mora da se pojavi, znači. Jovan im govori šta da čine - Hrist, šta da budu.
A da bi učenik mogao da pređe na takvu vrstu učenja, mora jednostavno da zaboravi sve učenje koje je dobio od Jovana Krstitelja. Um mora da se isprazni kako bi mogao da primi novo učenje. Učenik mora biti svestan te promene jer, kao što reče Isus "Gle, Carstvo nebesko je u tebi, ne trebaš ga tražiti van sebe..."

To je značenje njegovih reči: " Blagosloveni siromašni duhom jer je njihovo Carstvo nebesko".
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 12:40 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Benjamini i Jude su formirali Izrael (nekadasnji) a ostalih 10 plemena Judeju, jel tako bese? A Koeni pleme su svestenici.



ноу ноу, мејк ноу мистејк, Бенјамини, Јуде и Симеони су једини остали живи у Армагедонском рату, када је пало северно, Царство Израела, а нас три смо оснажили јужно, Јудејско Царство, и држали се још 150-ак година док нас није Вавилон згазио (VI в.п.н.е). Онда смо мардељали мало у данашњем Ираку, док није устала Персија. Персијанци су нас пустили да се вратимо у Јудеју и да оформимо поново Јерусалим (књиге Не'емије и Јездре у СЗ) дали нам културну аутономију као Сатрапија Јахуд, оквирно око 440. разним дипломатским маневрима држимо више-мање солидну аутономију до појаве Грка-Македонаца (IV в.п.н.е). Александар је био учен човек па нас није кињио, али када је уминула његова империја, ми улазимо у фајт за слободу, и добијамо Грке из Дамаска (Селеукиде, Антиох IV Епифан), и кроз II и I в.п.н.е држимо, више или мање самосталну Краљевину Јудеју. ондак се за'ебемо и уђемо у ЕУ и НАТО потписавши са Помпејем Pax Romana-у, држимо се у склопу ЕУ још неких 120-ак година, када губимо државу у директном рату са Брисел... кахм, Римом , и не враћамо је све до 1948. од 1948. траје фрка са браћом по бабу и по стричевима, Арапима...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 13:16 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

A da bi učenik mogao da pređe na takvu vrstu učenja, mora jednostavno da zaboravi sve učenje koje je dobio od Jovana Krstitelja. Um mora da se isprazni kako bi mogao da primi novo učenje. Učenik mora biti svestan te promene jer, kao što reče Isus "Gle, Carstvo nebesko je u tebi, ne trebaš ga tražiti van sebe..."





много лепа интерпретација, Раби Каз ...

подестио си ме на један тренутак у времену, када сам тек стигао у Израел, у Тел Авив и када никако нисам могао да савладам почетне кораке иврита (јеврејског). очајавао сам, и чак мислио да запалим са својом тадашњом девојком, једном Којенком из Копенхагена, заувек у Копанхаген... углавном, очајавао сам тако, а професорка језика ми је рекла нешто у овом стилу, семитски језици су другачији од европских,
Um mora da se isprazni kako bi mogao da primi novo učenje. другим речима, да уопште не користим своја дотадашња знања у језику, већ да свој ум у потпуности отворим за нова... онда смо ипак запалили у Кхг на летовање, и у једном тренутку, после рецимо једномесечне паузе, узео сам књигу, да л' Mijn Michael, и одједном скапирао да ми иду реченице! био ми је то један од најрадоснијих дана у животу икада!
principessa_etrusca principessa_etrusca 13:24 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

...до Јафских Врата...

Требао ми један кратки секунд да ово преведем јер као некадашња скоро-Дорћолка, одрасла уз границу горњег Дорћола, навикла сам на имена Стамбол-капија, Варош-капија, Видин-капија,..., па по аналогији кажем Дамаск-капија, Јафа-капија, ...
apacherosepeacock apacherosepeacock 13:34 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

ноу ноу, мејк ноу мистејк


Sve sam pomesala

Sad citam, od svih koji su digli ruke da se prijave na spisak 10 izgubljenih plemena, interesantno, Pastuni (kaze jedan izraelski antropolog) imaju najjaci kejs..
principessa_etrusca principessa_etrusca 13:51 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

nemoj zezati! koja si ti avangarda, Prinčipesa!

Авангарда? Само сам имала head start.
zemljanin zemljanin 14:20 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

mržnja palestinaca ideološki je sinteza marksizma i islamizma. vidi, sa tobom mogu da pričam otvoreno zato što si dubok drugar i razumeš problematiku, i kada tvoja kritika dođe - to je kritika prijatelja. palestine će biti u ovoj ili onoj formi. izraelska levica je jednoglasno za uspostavljanje palestine, čak i na delimičnu štetu izraela. desnica je svesna da ne može da kontroliše 4.5 miliona ljudi mimo njihove volje, i da se, na račun nacionalnog, korumpira demokratski karakter države - što bi možda i žrtvovali, da im levica to ne dopušta. ono što su core issues su: jerusalim (israel ne želi, normalno, da da kontrolu nad Starim Gradom, a i, iskreno rečeno, ja se bezbednije osećam sa mirijadama srpskih građana kada smo u izraelskoj a ne palestinskoj zoni bezbednosti, pošto je kod njih haos od bezvlašća i plutokratije), pitanje bezbednosti Samarije i Jordanske Doline - pretpostavno, da Arapska Revolucija obori Hašemitsko Jordansko Kraljevstvo, nama ID dolazi u predgrađa Tel Aviva; i konačno, pitanje povratka izbeglica - Palestinci traže dve države, ali pazi, ne jevrejsku i arapsku, već da se u drugu državu vrati oko milion Palestinaca a da iz novostvorene Palestine ode kompletno svih pola miliona Jevreja, dakle, etnički čistu Palestinu i binacionalni Izrael, gde mi već imamo 1.8 miliona Arapa sa izraelskim papirima... onda je razumljivo da, kroz jake veze u Dijaspori sa svim centrima moći od Vašingtona do Pekinga, ne dozvoljavamo tu vrstu solucije. dakle, potrebno je da Palestinci iskorene taj svoj apetit za destrukciju Israela - to se simply nikada neće desiti, i potrebno je da marksisti smanje malo doživljaj, što vidiš da ni ovde na blogu nije slučaj, a kamo li u sujetnim sveučilišnim krugovima po svetu. neomarksizma ima i po izraelskim univerzitetima, i slobodan je i ne smatramo ga za neprijatelja, no bds movement jeste neprijatelj, i to neprijatelj izrazito totalitarnog karaktera, i borićemo se svim sredstvima protiv njega.



nemam nista protiv tvog zalaganja za Izrael, ali to ne sme da umanjuje prava Palestine i njihov sukob je mnogo vise od zelje i predstave da je Izrael neka zrtva a u sustini zeli da bude nasilni tata ... za sad mu neki drze ledja ali bolje da problem resava ubrzano jer se i klima menja ... u svakom slucaju licni kontakt daje i neka ubedjenja pa sam u tom *sukobu* na strani Palestine i smatram njihov cilj pravednijim ... ne znaci da se slazem sa metodama i svim zahtevima ali to je to, ne vidim Izrael kao neku zrtvu ili mu dajem prava ali UN je doneo neka odluke i treba to ispostovati.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 15:39 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

zemljanin


nemam nista protiv tvog zalaganja za Izrael, ali to ne sme da umanjuje prava Palestine i njihov sukob je mnogo vise od zelje i predstave da je Izrael neka zrtva a u sustini zeli da bude nasilni tata ... za sad mu neki drze ledja ali bolje da problem resava ubrzano jer se i klima menja ... u svakom slucaju licni kontakt daje i neka ubedjenja pa sam u tom *sukobu* na strani Palestine i smatram njihov cilj pravednijim ... ne znaci da se slazem sa metodama i svim zahtevima ali to je to, ne vidim Izrael kao neku zrtvu ili mu dajem prava ali UN je doneo neka odluke i treba to ispostovati.


Dragi prijatelju Земс,

Nemam ništa protiv tvog zalaganja, ali...

Prvo, hvala Ti na iskrenosti i neostrašćenosti u pristupu materiji, i što pokazuješ da je moguće razgovarati bez gledanja preko nišana. Ipak si ti Aussie, gospodin čovek, il' oklen si, dole negde iz Plave Lagune. :) Ne funkcionišem u tom sistemu žrtva-dželat, obe strane nisu naivne i nevine. Međutim, palestinski PR uspešno funkcioniše na tom upornom predstavljanju sebe kao žrtve, i na serviranju antikolonijalne netrpeljivosti gde smo isključivo predstavljeni kao kolonijalni uljez koga treba odstraniti. Tako je, i u kolektivnoj psihi Palestinaca stvorena slika o tome da je jedina moguća i prihvatljiva Palestina ona u kojoj nema Izraelaca. Taj sentiment, pa još začinjen agresivnim islamizmom koji se po potrebi pušta sa lanca, dovodi Palestince u situaciju agresivnog i očajničkog nihilizma koji rezultira samoubilačkim kultom smrti. Što se UN tiče, nemam previsoko mišljenje o njima u kriznim situacijama, krize menjaju realnosti, iako je GS UN zgodan forum da se razmene međunarodna mišljenja i stavovi.
principessa_etrusca principessa_etrusca 16:38 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Tako je, i u kolektivnoj psihi Palestinaca stvorena slika...

Има свега у тој психи.

Многи Арапи, а и азијски муслимани који су у Европи, имају огромне комплексе од Јевреја, у ствари би хтели да буду Јевреји. (Познат ми је случај Сиријица, муслимана, који је званично променио име у Зак Малколмсон, Алжирца Мустафе који се представља као Давид Хан и једног Харуна који се представља као Аарон.)
tasadebeli tasadebeli 17:24 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

apacherosepeacock

Ja sam tebi bese poslala jednom onaj video o porodici Kalef na pp.


Не. Пошаљи, молим те.

И хвала унапред.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 18:15 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

principessa_etrusca

Има свега у тој психи.

Многи Арапи, а и азијски муслимани који су у Европи, имају огромне комплексе од Јевреја, у ствари би хтели да буду Јевреји. (Познат ми је случај Сиријица, муслимана, који је званично променио име у Зак Малколмсон, Алжирца Мустафе који се представља као Давид Хан и једног Харуна који се представља као Аарон.)


mi to imamo kod naših izraelskih arapa, posebno kod nas u tur. industriji, kada se kao emancipuje tako što glumi jevrejina, pa to onda često izgleda sleazy - брате, буди ко си и шта си, довољно је што ме не мрзиш, не мораш да ми се прилагођаваш на тај начин.
principessa_etrusca principessa_etrusca 18:32 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

...не мораш да ми се прилагођаваш на тај начин.

Не бих ја рекла да су то покушаји прилагођавања, већ последице осећања сопствене неадекватности и тога да су second best (if that). Дубоке су то ствари.
tasadebeli tasadebeli 23:40 18.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs
A da bi učenik mogao da pređe na takvu vrstu učenja, mora jednostavno da zaboravi sve učenje koje je dobio od Jovana Krstitelja. Um mora da se isprazni kako bi mogao da primi novo učenje. Učenik mora biti svestan te promene jer, kao što reče Isus "Gle, Carstvo nebesko je u tebi, ne trebaš ga tražiti van sebe..."





много лепа интерпретација, Раби Каз ...

подестио си ме на један тренутак у времену, када сам тек стигао у Израел, у Тел Авив и када никако нисам могао да савладам почетне кораке иврита (јеврејског). очајавао сам, и чак мислио да запалим са својом тадашњом девојком, једном Којенком из Копенхагена, заувек у Копанхаген... углавном, очајавао сам тако, а професорка језика ми је рекла нешто у овом стилу, семитски језици су другачији од европских,
Um mora da se isprazni kako bi mogao da primi novo učenje. другим речима, да уопште не користим своја дотадашња знања у језику, већ да свој ум у потпуности отворим за нова... онда смо ипак запалили у Кхг на летовање, и у једном тренутку, после рецимо једномесечне паузе, узео сам књигу, да л' Mijn Michael, и одједном скапирао да ми иду реченице! био ми је то један од најрадоснијих дана у животу икада!



Извините што се мешам, није ми намера да ја сада ту некоме нешто попујем, него бих само да кажем како ја то видим јер ме ја Каз то и отворено питао, па да допуним онај претходни одговор.

И није ми намера да вама ту нешто противречим, него само да кажем са своје стране како видим то о чему се овде повела реч. Реч...



Трол:

Неки кажу да грчко Логос има веома широко значење, али први преводи Новог завета од пре скоро 12 векова на словенски језик (у науци старословенски језик као први књижевни језик свих Словена и четврти свети језик поред арамејског, грчког и латинског хронолошки гледано; тако су ми барем рекли) ипак иду са

Искони бејаше слово,...

(слово = реч; )

па то онда следи и овај наш савремени вуковски срспки језик од пре неких 170 година

и ријеч беше у Бога и Бог бјеше ријеч, Она бјеше у почетку у Бога, све је кроз њу постало и без ње ништа није постало што је постало...)

Још савременији превод (заснован на том Вуковом преводу на савремени српски језик), превод Светог архијерејског синода српске православне цркве од пре двадесетак година допушта алтернацију Реч-Логос.

(Уједно, то су и једина два превода које Српска православна црква данас признаје.)

Но, да пустимо та моја лингвистичка снатрења, нико мени није крив што ми се у преводу више свиђа Реч од Логос. Друго нешто хтедох...

Трол готов.

Елем!

Вас двојица опет причате о Учењу, о Знању, о Познању, о пражњењу Ума,...

Хммм...

Осећање или Учење, Познање, Ум, Разум,... Код мене некако више оно прво него све остало заједно.

И опет, понављам то, то је све код свакога појединца засновано искључиво на избору свакога од нас да ли ћемо веровати у то или нећемо веровати у то и на слободној вољи да се одлучимо између та два.

А то је већ нешто што свако од нас мора да рашчисти сам са собом, никако у друштву са другима.

Не замерите, него ето ја тако мало... Више сам са собом него са вама двојицом... као и сваки нишчи духом... Не умем ја то тако учено и са познавањем Светог писма као вас двојица нити се упуштам у то шта је тачно Христос у Беседи на Гори хтео рећи, у тумачења Светог писма... Ко сам ја, па да бих то радио, на крају крајева.

Ово је само оно што ја осећам да је у Беседи на Гори речено.

Ништа друго.



zemljanin zemljanin 01:30 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Ко сам ја, па да бих то радио, на крају крајева.

pa zar je iz srpskog (predmet srpskog jezika) izbaceno ono cuveno pitanje *sta je pisac hteo/zeleo da kaze*?
tasadebeli tasadebeli 01:38 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

zemljanin
Ко сам ја, па да бих то радио, на крају крајева.

pa zar je iz srpskog (predmet srpskog jezika) izbaceno ono cuveno pitanje *sta je pisac hteo/zeleo da kaze*?



Један бивши професор на Филолошком факсу у Бгд, није са моје катедре за српски језик, него са катедре за енглески језик, професор Игњачевић, имао је обичај да каже:

"Да је писац хтео нешто да нам поручи, он би лепо сео, написао писмо, залепио марку и послао нам то поштом."

Хвала професору Игњачевићу што ме је то научио још тада када је и било време, па ја после деци у школи никада нисам поставио то питање.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 05:32 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

tasadebeli







Извините што се мешам, није ми намера да ја сада ту некоме нешто попујем, него бих само да кажем како ја то видим јер ме ја Каз то и отворено питао, па да допуним онај претходни одговор.

И није ми намера да вама ту нешто противречим, него само да кажем са своје стране како видим то о чему се овде повела реч. Реч...



Трол:

Неки кажу да грчко Логос има веома широко значење, али први преводи Новог завета од пре скоро 12 векова на словенски језик (у науци старословенски језик као први књижевни језик свих Словена и четврти свети језик поред арамејског, грчког и латинског хронолошки гледано; тако су ми барем рекли) ипак иду са

Искони бејаше слово,...

(слово = реч; )

па то онда следи и овај наш савремени вуковски срспки језик од пре неких 170 година

и ријеч беше у Бога и Бог бјеше ријеч, Она бјеше у почетку у Бога, све је кроз њу постало и без ње ништа није постало што је постало...)

Још савременији превод (заснован на том Вуковом преводу на савремени српски језик), превод Светог архијерејског синода српске православне цркве од пре двадесетак година допушта алтернацију Реч-Логос.

(Уједно, то су и једина два превода које Српска православна црква данас признаје.)

Но, да пустимо та моја лингвистичка снатрења, нико мени није крив што ми се у преводу више свиђа Реч од Логос. Друго нешто хтедох...

Трол готов.



Елем!

Вас двојица опет причате о Учењу, о Знању, о Познању, о пражњењу Ума,...

Хммм...

Осећање или Учење, Познање, Ум, Разум,... Код мене некако више оно прво него све остало заједно.

И опет, понављам то, то је све код свакога појединца засновано искључиво на избору свакога од нас да ли ћемо веровати у то или нећемо веровати у то и на слободној вољи да се одлучимо између та два.

А то је већ нешто што свако од нас мора да рашчисти сам са собом, никако у друштву са другима.

Не замерите, него ето ја тако мало... Више сам са собом него са вама двојицом... као и сваки нишчи духом... Не умем ја то тако учено и са познавањем Светог писма као вас двојица нити се упуштам у то шта је тачно Христос у Беседи на Гори хтео рећи, у тумачења Светог писма... Ко сам ја, па да бих то радио, на крају крајева.

Ово је само оно што ја осећам да је у Беседи на Гори речено.

Ништа друго.



Iskustvo učenja staroslovenskog, grčkog i ivrita (zapravo, aramejski je bio govorni dijalekat u Izraelu Hristove ere, pošto je ivrit te ere bio bogoslužbeni jezik i nije se koristio izvan jerusalimskog Hrama, recimo, primera radi kako zvuči, Oče naš, Abuna,
dei bi shamua, nitkades shimha, teate malkutha, nihie tsivianah aikana dei bi'shamaia af b'artsa
, aramejski; Aveinu dei be'shamaim, itkadesh shimha, iase malhutha, ihie ratzonha kmo be'shamaim kan a'artsa, ivrit, Оче наш, иже иеси не небесиех, свиатитсиа имиа Твоие, придет царствие Твоие, будет волиа Твоиа на земле иако на небесиех, словенски; aramejski je bio grublji nekako za uho, na osnovu te grubosti u intonaciji su Jerusalimljani provalili Petra u noći kada smo sahvatali Rabi Je'oshuu i poveli ga na isleđivanje kod Pop Kajafe, kada Petra pitaju: "Jesi ti njegov učenik?" "N-n-nisam..." "Kako nisi, kada pričaš isto kao on?!"; aramejski se govorio u Donjoj Arameji, odnosno današnjoj istočnoj Siriji, i donjoj i gornjoj Galileji - danas sev. Izrael i južni Liban, dok se književnija verzija ivrita govorila u prestonom Jerusalimu i okolnoj Judeji, u južnom delu zemlje) meni lično ukazuje da to jesu ideografski jezici, rečnosni, so to say, gde često jedna reč ima ceo univerzum značenja.

Što se Hristove nauke tiče, ona nije fantaziranje, vrlo je racionalna i sve vreme je bazirana na fundamentalnim saznanjima ljudskog uma i duše. Recimo, iz Besede na Gori, parafraziram, "ogledalo ljudskoj duši je oko, ako je duša tamna, i oko će biti tamno." Takođe zanimljivo, interpretacija nije nikada bila u rukama jednog čoveka, zašto, zato što bi ta duhovna istina morala da se poklapa kod više ljudi. U Hristovo vreme, Velikim Sudom za sve vrste pitanja duhovnog karaktera upravljaju petorica uparenih Učitelja, dakle ne samo Rabi Tasa, ne samo Rabi Kaz, Rabi Srks ili Rabi Zems, već njih pet put dva (jedan od petorice parova su bili Hilel i Šamai, a učenik Hilela Gamaliel, a učenik Gamaliela Šaul, čuveni rani egzekutor Jerusalimske Crkve, potonji apostol Pavle) i onda, ako se njihova tumačenja preklapaju, između toga se nalazi objektivna istina koja se posle prenosi narodu. Po tome se cela ta Hristova epoha, u jevrejskoj teologiji, naziva - Zugot, parovi.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 05:51 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Druga stvar, Ravi Je'shua (opet, aramejsko-galilejski, Rabi Je'oshua, više judejski) je bio gari i laf a ne neki mrga vladika ili hladna nazočnost osećaja umanjenosti u nekakvoj ogromnoj i pretećoj gotičkoj katedrali... pa da se ljuti zbog ove ili one interpretacije ili tera čoveka u osamu i duhovni egocentrizam... Opušten lik bio, nije bio sektaš.

Не замерите, него ето ја тако мало... Више сам са собом него са вама двојицом... као и сваки нишчи духом... Не умем ја то тако учено и са познавањем Светог писма као вас двојица нити се упуштам у то шта је тачно Христос у Беседи на Гори хтео рећи, у тумачења Светог писма... Ко сам ја, па да бих то радио, на крају крајева.



Srđan Fuchs Srđan Fuchs 06:22 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

tasadebeli



Образ Иуды, по свидетельству современников писателя, был загадочен и потому особенно притягателен для «парадоксалиста» Андреева. Иуда из Кариота был коварен, склонен к предательству и лжи. Он бросил жену и добывал хлеб воровством. «Детей у него не было, и это еще раз доказывает, что Иуда — дурной человек и не хочет Бог потомства от Иуды». Он приносил с собой ссоры и несчастья. К нему со скептицизмом относятся и добрые, и злые люди. Образ Иуды формируется в зеркале чужих мнений. С первых строк отражается отношение к Иуде апостолов. Ещё не зная Иуду, они утверждают, что он — дурной человек. И негативная оценка «рыжий и безобразный» — воспринимается как предвзятое мнение учеников, недовольных тем, что Иисус принял его в круг избранных. Ученики не доверяют этому «рыжему» и считают, что кроме коварства и зла от него нечего ожидать. Приход Иуды к Христу неслучаен. Он неосознанно тянулся к людям чистым и светлым. Презираемый всеми урод с двойственным лицом, служащим для раскрытия натуры Искариота, впервые в жизни почувствовал теплоту со стороны человека. И следуя его заповедям пытается возлюбить ближних.



а вот, интересно, почему то я не узнал для это сотворение!
c_h.arlie c_h.arlie 08:08 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

tasadebeli
zemljanin
Ко сам ја, па да бих то радио, на крају крајева.

pa zar je iz srpskog (predmet srpskog jezika) izbaceno ono cuveno pitanje *sta je pisac hteo/zeleo da kaze*?



Један бивши професор на Филолошком факсу у Бгд, није са моје катедре за српски језик, него са катедре за енглески језик, професор Игњачевић, имао је обичај да каже:

"Да је писац хтео нешто да нам поручи, он би лепо сео, написао писмо, залепио марку и послао нам то поштом."

Хвала професору Игњачевићу што ме је то научио још тада када је и било време, па ја после деци у школи никада нисам поставио то питање.

Ne slažem se sa boldovanim.
No, druga stvar mi je po tom pitanju zanimljiva, a to je ... nastojanje mnogih ljudi, ne samo pisaca, da 'ono što hoće da kažu' kažu što zamršenije.
I onda se neki drugi ljudi oduševljavaju i svi ushićeno komentarišu sa ... jebote, jesi video !
A jednostavno su mogli da kažu to što misle ili žele da kažu na način razumljiv većini.
Često sam se čudio (i) ambiciji 'običnih' ljudi da takođe petljaju sa iskazima i shvatio da dotičnima uopšte i nije cilj da iskažu nešto, nego da samo zvuče (izgledaju) pametnije.
tasadebeli tasadebeli 08:16 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs




Одлична сличица! Извини за трол, знаш и сам колико ја волЕм ту тему (језици).

И хвала на овоме о језицима што си написао, ништа од тога нисам знао.

(Свиђа ми се како си искористио овај епитет за писма "идеографски" преносећи га на језике. Занимљив спектар значења се онда добија - "речносни"!)

А ни већину овог осталог што си написао нисам знао.

Opušten lik bio, nije bio sektaš.

Не замерите, него ето ја тако мало... Више сам са собом него са вама двојицом... као и сваки нишчи духом... Не умем ја то тако учено и са познавањем Светог писма као вас двојица нити се упуштам у то шта је тачно Христос у Беседи на Гори хтео рећи, у тумачења Светог писма... Ко сам ја, па да бих то радио, на крају крајева.



Ш'о, бре, ја секташ?

Рекох шта ми је на срцу. То ме, ваљда, не чини секташем?

(Ја све некако мислим, Срки, да су једини истински секташи они који лажу или прећуткују истину, у ово наше доба и они којима истина није битна - булшитери, што је и зачетак свих зала, а не они који отворено кажу шта мисле, осећају, раде,... не повређујући друге при томе, него евентуално само сами себе.)


а вот, интересно, почему то я не узнал для это сотворение!



Не знам, Срки. Књига је објављена код нас још 1975. у оној едицији БИГЗ џепна издања.

А из те књиге мислио сам конкретно на приповетку "Живот оца Василија Фивејског".

(ЛИНКЛИНКЛИНК)


Та прича је на мене оставила тако јак утисак (а читао сам је поодавно) да ево и данас памтим ту сцену када отац Василије излази у поље са искласалим житом, стане насред, рашири руке, поглед упери у небо и каже:

"Ја верујем!"

Отац Василије је само сеоски свештеник, не баш много образован ван догме коју проповеда сељацима и који ради на њиви и живи од земље исто као и ти његови парохијани, сељаци, који га иначе не воле, он то осећа. Прилично усамљен човек са огромним бременом животне несреће коју носи на својим леђима трпељиво, стоички, како ти рече помињући да је то рецепт за излечење од мржње. И самомржње.


Та сцена са оцем Василијем у житном пољу и она сцена када Раскољников и Соња, убица и проститутка, читају Свето писмо уз светлост свеће, за мене су две најјаче сцене од свега што сам икада до сада у своме животу прочитао.

Без њих, књижевност за мене више не би била књижевност.

Рекох већ, ја сам само нишчи духом, никакав секташ или шта ти ја знам...

Познајем нешто врло мало лингвистике, још мање књижевности, а најмање историје. И Бог ме је обдарио најлепшим могућим даром који носим кроз живот - деца ме воле и траже моје присуство. Сва деца без разлике.И заузврат, ја уживам у њиховом друштву. Више него у друштву са одраслима.

И то је све што се Тасе тиче.








Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:40 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Ш'о, бре, ја секташ?

Рекох шта ми је на срцу. То ме, ваљда, не чини секташем?

(Ја све некако мислим, Срки, да су једини истински секташи они који лажу или прећуткују истину, у ово наше доба и они којима истина није битна - булшитери, што је и зачетак свих зала, а не они који отворено кажу шта мисле, осећају, раде,... не повређујући друге при томе, него евентуално само сами себе.)


A bre, nisam rekao da si ti sektaš, već da Ravi nije sektaš pa da moraš da se umanjuješ pred njim. Naprotiv, takav njegov lik su stvorili raznorazni cezaropapistički elementi kroz istoriju da bi naplašili narod. Šteta je što ne čitaš SP, tamo njegovog lika ima najviše, tamo je istorijski on, onakav kakav je bio sa učenicima, sa ljudima oko sebe, sam unutar sebe - recimo, kada je žalio što mu je buraz i saborac ubijen, Jovan Krstitelj, kada želi da ga ostave svi nasamo da oplače buraza, a narod mu dolazi i traži da ih podučava...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:51 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Познајем нешто врло мало лингвистике, још мање књижевности, а најмање историје. И Бог ме је обдарио најлепшим могућим даром који носим кроз живот - деца ме воле и траже моје присуство. Сва деца без разлике.И заузврат, ја уживам у њиховом друштву. Више него у друштву са одраслима.


Да бре, јебеш одрасле, јеб'о им ја пас матер...
apacherosepeacock apacherosepeacock 10:31 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

No, druga stvar mi je po tom pitanju zanimljiva, a to je ... nastojanje mnogih ljudi, ne samo pisaca, da 'ono što hoće da kažu' kažu što zamršenije.
I onda se neki drugi ljudi oduševljavaju i svi ushićeno komentarišu sa ... jebote, jesi video !
A jednostavno su mogli da kažu to što misle ili žele da kažu na način razumljiv većini.
Često sam se čudio (i) ambiciji 'običnih' ljudi da takođe petljaju sa iskazima i shvatio da dotičnima uopšte i nije cilj da iskažu nešto, nego da samo zvuče (izgledaju) pametnije.


Psiholozi bi rekli da je konfuzno izrazavanje posledica konfuznog razmisljanja (zbrka u glavi:).
apacherosepeacock apacherosepeacock 10:46 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

tasadebeli
apacherosepeacock

Ja sam tebi bese poslala jednom onaj video o porodici Kalef na pp.


Не. Пошаљи, молим те.

И хвала унапред.


Jesam Taske decembra 2013 eno mi medju pp poslate poruke nego si zaboravio davno bilo, sad cu da ti posaljem ponovo.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 13:18 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

apacherosepeacock


Sad citam, od svih koji su digli ruke da se prijave na spisak 10 izgubljenih plemena, interesantno, Pastuni (kaze jedan izraelski antropolog) imaju najjaci kejs..


Е! Баш сам их видео у возу из БГ за НС пре неки дан, потпуно имају кејс!
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 13:24 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

apacherosepeacock


Psiholozi bi rekli da je konfuzno izrazavanje posledica konfuznog razmisljanja (zbrka u glavi:).


Мислим да не мора да значи да је збрка у глави, можда зависи од хиљаду и једног фактора: личног квалитета, умећа израза, талента да напише, предавачког талента... Не мора одмах да значи да има текму у глави. Исто зависи и од рецепције слушаоца, да ли је природна или
друштвена интелигенција, да ли је аутор уморан или одморан...
apacherosepeacock apacherosepeacock 13:50 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

apacherosepeacock


Psiholozi bi rekli da je konfuzno izrazavanje posledica konfuznog razmisljanja (zbrka u glavi:).
------
Мислим да не мора да значи да је збрка у глави, можда зависи од хиљаду и једног фактора: личног квалитета, умећа израза, талента да напише, предавачког талента... Не мора одмах да значи да има текму у глави. Исто зависи и од рецепције слушаоца, да ли је природна или
друштвена интелигенција, да ли је аутор уморан или одморан...



U pravu si da najcesce zavisi od svih tih faktora; nego htedoh reci poznavajuci i po svom primeru :), kada mi recenice lice na tarzanski krik obavezno imam zurku u glavi u tom trenutku..
tasadebeli tasadebeli 14:15 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs

A bre, nisam rekao da si ti sektaš,



Ааааа! па видиш да мени мораш све буквално... К'о детету.

Šteta je što ne čitaš SP



Шта је СП?

Да бре, јебеш одрасле, јеб'о им ја пас матер...





Да, баш тако! Слажем се, Срки, зато што и ја то исто често мислим за себе.

Ја пас!

tasadebeli tasadebeli 14:21 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

apacherosepeacock
tasadebeli
apacherosepeacock

Ja sam tebi bese poslala jednom onaj video o porodici Kalef na pp.


Не. Пошаљи, молим те.

И хвала унапред.


Jesam Taske decembra 2013 eno mi medju pp poslate poruke nego si zaboravio davno bilo, sad cu da ti posaljem ponovo.



Бриснуо ја све старе ПП пре неких пола године-годину... Отишло то онда.

А на моје памћење већ не бих се ја ослањао... Што би рекао мој матори: Паметан пише, будала памти.


Нема везе, хвала ти по други пут, добио сам линк.

(Што је добро ово кад оматориш, па ти свакога дана све буде ново к'о да почињеш из почетка...





)
c_h.arlie c_h.arlie 14:50 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

apacherosepeacock
apacherosepeacock


Psiholozi bi rekli da je konfuzno izrazavanje posledica konfuznog razmisljanja (zbrka u glavi:).
------
Мислим да не мора да значи да је збрка у глави, можда зависи од хиљаду и једног фактора: личног квалитета, умећа израза, талента да напише, предавачког талента... Не мора одмах да значи да има текму у глави. Исто зависи и од рецепције слушаоца, да ли је природна или
друштвена интелигенција, да ли је аутор уморан или одморан...



U pravu si da najcesce zavisi od svih tih faktora; nego htedoh reci poznavajuci i po svom primeru :), kada mi recenice lice na tarzanski krik obavezno imam zurku u glavi u tom trenutku..

Da se primetiti !
De, de ... šalim se.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 16:14 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Apachi je čudesno jedna iskrena inteligencija, prosto uvek je jasno šta misli, nema second thoughts.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 16:23 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

tasadebeli



Шта је СП?



SP u fuci, razmišljam da se organizujemo da idemo u Kalinjingrad i Moskvu, na Kostariku, valjda prva tekma, i na Zilbra na odlučujuću tekmu. Sa Švicom će biti garant beton-tekma, i nerešeno, al' ove dve pro-fuca sa Latinoamerima će biti ludilo, još ako puste klince koji su pocepali BRA na bejbi-mundijalu... Moskvo, Bog te video!

PS. а ово сп, хоулимоули, свето писмо, болан!
tasadebeli tasadebeli 19:22 19.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

Srđan Fuchs

PS. а ово сп, хоулимоули, свето писмо, болан!



Аха! Па и мени прво пало на памет Светско првенство, па се питао како, бре Срки, да читам СП...

Пола сата размишљам: Па читао сам ја одувек добро ту игру, разумео сам је и док сам играо...

Иде, бре!


А Свето писмо читам али онако, аматерски, нисам ја верзиран у томе. То сам хтео рећи.

(Моја најлепша жена на свету већ годинама ради на лексикону појмова, имена, цитата и сл. - тако сам барем ја разумео шта она то ради - са тачном локацијом у Светом писму, пошто ми немамо нешто свеобухватно такво на српском језику, па нам се по кући стално преврћу различити преводи Светог писма, на различитим језицима, тумачења и слично,...

Наравно, она то ради када и колико стигне од школе, а ја сам ту само физикалац који учествује утолико када га укључе у умни рад типа:"Хоћеш, молим те, да ми спустиш ону Кинг Џејмс Бајбл са горње полице да нешто погледам..."

А то што она ради је посао за много више људи и може чак и онда да потраје, богами.

Када ми нешто и треба из Светог писма, онда обично њу и питам где се налази, па тражим.

Е, отприлике то сам хтео да кажем како изгледа моје читање Светог писма. За разлику од тебе и Казезозе, ја сам само физикалац. Глуп, а јак.

Јер, постоје читања и читања, је л' тако? Поготово Светог писма... Знаш већ шта мислим.)
zemljanin zemljanin 02:22 20.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

ja pomislih na Snezana i Patuljci, u maglovitoj asocijaciji Mahabharatu, Milarepu, ali vidis nije to to ...

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 07:47 20.12.2017

Re: Пост мог брата Тасе

tišnoća tamo, Abu Zems.
c_h.arlie c_h.arlie 19:52 16.12.2017

Slava mu !

Slava kapetanu !
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 20:41 16.12.2017

Re: Slava mu !

Слава, my ass, као што мене товаре цео живот комуњаре, јер сам сумњив, јер радим нешто против Слобославије... Тако су и Албалини фасовали када су 1995. покушали да посете земљу. Пичоке милошевићевске су их сахватали, и држали неколико сати под наоружањем, Елојеви другари из Удбе. Углавном, људи су били наплашени, док нису дошли сада, под уверавањима Израелске Амбасаде да им неће фалити длака са главе. Положили су руке на кућу Албалиних на Дорћолу, једна од оних мистичних кућа низбрдо од Академије, и попут молитве на Зиду Плача, помолили се за мир Београда. Најмање што Србија може да уради је да врати тим Американцима-Београђанима дом.
tasadebeli tasadebeli 01:07 17.12.2017

Re: Slava mu !

Srđan Fuchs
Слава, my ass, као што мене товаре цео живот комуњаре, јер сам сумњив, јер радим нешто против Србије... Тако су и Албалини фасовали када су 1995. покушали да посете земљу. Пичоке милошевићевске су их сахватали, и држали неколико сати под наоружањем, Елојеви другари из Удбе. Углавном, људи су били наплашени, док нису дошли сада, под уверавањима Израелске Амбасаде да им неће фалити длака са главе. Положили су руке на кући Албаланих на Дорћолу, једна од оних мистичних кућа низбрдо од Академије, и попут молитве на Зиду Плача, помилили се за мир Београда. Најмање што Србија може да уради је да врати тим Америкамцима-Београђанима дом.



Знаш ли због чега је Ђорђе Рош једини "цивил", тј. мирјанин сахрањен поред Хиландара на Светој Гори?


"Đorđe Roš – politički emigrant koji je spasao Hilandar" (ЛИНК)


„Roš je umro 1977. na brodu, na jednoj od mnogobrojnih plovidbi za Hilandar. Preneo sam njegovo zaveštanje ministru kulture koji me je uputio na ministarstvo spoljnih poslova. Tamo su me usmerili na jugoslovensko ministarstvo unutrašnjih poslova“, seća se Kusovac.

Slučaj je preuzela jugoslovenska služba Državne bezbednosti

„Kad sam rekao da je Roš zaveštao Srbiji dragocenu baštinu, inspektor je bezobzirno zatražio da od udovice prvo donesem pisanu potvrdu da će je predati, pa će tad moći da se razgovara o sahrani. Rekao sam da ne mogu da trgujem mrtvim čovekom, da je njegova reč dovoljna. Sahrana nije dozvoljena. Rošove kćeri koje su nam mnogo pomagale tokom sankcija kasnije su ispunile očevu želju i donele u Srbiju dragocenu baštinu“ kaže Kusovac.



Ту исту причу сам чуо поодавно од оног мог поменутог пријатеља чију си (смо) књигу окачили у првом коментару јер су Веснићи били блиски пријатељи и са Рошовима. И када сам са тим пријатељем одлазио у Хиландар, обавезно бисмо прво отишли на гроб Ђорђа Роша, одмах поред новосаграђених конака.

(Ову причу Николе Кусовца сам малопре нашао на интернету и линковао је овде да не морам много да објашњавам. )





Шта да ти кажем...

Тужна судбина људи који су све, читав свој живот дали Србији. И Албала и Рош и Геца Кон и Рајс и ко зна још колико њих... Нису били Срби, али су читав свој живот посветили Србији.

Могу само да им се поклоним са дубоким поштовањем и да их се сви сећамо јер док их се сећамо, они су онда још увек ту, са нама.



П.С. Ђорђе Рош је иначе и некадашњи власник куће на углу Каменичке и Краљице Наталије, тј. Народног фронта у чијем приземљу је и данас иста она кафана "Златна моруна" у којој су се окупљали Принцип и младобосанска екипа и добили оружје од Танкосића, те кренули пут Сарајева те 1914. године.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 07:57 17.12.2017

Re: Slava mu !

Па ето, Рош је сачувао Мајора Гавриловића од заборава а ти си сачувао Роша. Дакле, предање наставља да живи! Морао би мало јудаизам да изучиш подробније, превише си опхрван сетом. Иначе, ова прича о Ђорђу Рошу је предивна, и уопште је чудесна повест и тај слободарски дух Београда и Београђана. Никада робови!
anonymous anonymous 20:47 16.12.2017

Kad je neko .....

...Car.

Sam ...sa sobom...ne moš se posvađaš.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:04 17.12.2017

Re: Kad je neko .....

anonymous


Sam ...sa sobom...ne moš se posvađaš.



Не разумем баш шта је писац желео да каже.
anonymous anonymous 09:22 17.12.2017

Re: Kad je neko .....

Srđan Fuchs
anonymous


Sam ...sa sobom...ne moš se posvađaš.



Не разумем баш шта је писац желео да каже.


Jedan blog .....19 komentara .....12 autorovih ....
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:41 17.12.2017

Re: Kad je neko .....

А то, па када сам под културним санкцијама твог кружока.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 10:19 17.12.2017

Re: Kad je neko .....

Руку на срце, нешто ни чезнем превише за коментарима твог кружока, шатро анархо- а оно све сам го тоталитарац; просто зато што сматрам да су идеолошки заслепљени, да су на линији најстрашније тоталитарности наше ере, а да вам идеолошке узенгије не допуштају да комуницирате опуштено и неоптерећено, већ је то увек острашћено, тако да, када не иде општење онда не иде. Не недостају ми такви коментари и коментатори искрено. Не може се ништа ново научити, већ се само тавори у зачараном вилајету нетрпељи. То што се понашате као секта, више говори о вама него о мени, и на губитку сте ви, а не ја. Иначе... нешто везано за тему си хтео да питаш, кажеш?
eloy eloy 11:45 17.12.2017

Srđan Fuchs


Obaveštavamo vas da se se bloger ELOY samobanovao sa vaših blogova.

U skladu sa disklejmerom nema potrebe da trošite karaktere i resurse bloga u jednosmernoj komunikaciji.

havala na razumevanju - produkcija.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 11:51 17.12.2017

Re: Srđan Fuchs

eloy

Obaveštavamo vas da se se bloger ELOY samobanovao sa vaših blogova.

U skladu sa disklejmerom nema potrebe da trošite karaktere i resurse bloga u jednosmernoj komunikaciji.

havala na razumevanju - produkcija.


Havala Avala Avalon,


мистични древни град на врху Авале који су масони порушили да би сазидали светилиште Незнаног Јунака... Наравно да си ухватио жишку када не знаш како би оправдао своје безочне лажи.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana