Са закашњењем од неколико дана, открила сам случај девојчице са Косова и Метохије која је пре две године, трауматизована и болесна, стигла у хранитељску породицу. У новој средини је обасута пажњом и љубављу, проширени су јој видици, психолошки је оснажена, њен интелект подстакнут. Ишла је у добру београдску основну школу, постала самопуздана и стекла другове и другарице.
А онда су пре неки дан, неки чудни људи из центра за хранитељство и центра за социјални рад, у великом броју, заправо цела група, дошли и на основу усмене одлуке, а без икакве најаве о предстојећој промени, на лицу места истргли девојчицу из њене породице и њеног дома. Девојчицин интерес је очигледно занемарен.
Срећом, хранитељи су познати, артикулисани, образовани и борбени људи, па је девојчицин случај доспео у јавност.