The fragile generation

Aha, izvoli ti dečko u industrijsku M1 zonu, pa tamo pravi buku i zagađuj okolinu i zrači sve okolo, ovde može samo gospoda...

U Texas da se preseliš. Tamo nema zoninga. Na ti plac, pa digni Tadž Mahal, Empajr Stejt, srpsku kuću sa doksatima, ili Igloo (ovo je malo čelendž, ali ako ima volje ima i načina)...

Meni zena kaze da cu kad omatorim da licim na onog dedu iz Svi vole Rejmonda, koji mrzi ceo svet. :) A i moram priznati da vec osetim korene te mrznje. :)

Da li je ona svesna da će u tom slučaju ona biti Rejmondova keva?

Raspberry Pi

meni srednji bratanac naručio dva komada, kaže, hoće da pravi klaster...

Svoju decu drže pod staklenim zvonima verujući da će ih tako zaštiti od opasnosti iz okruženja u kome na svakom koraku, navodno, vrebaju manijaci, pedofili i serijske ubice.

I ideja o tome da roditelj mora da odgaja srećnu decu, pa deca kojoj se ne postavljaju granice, gde nema kazni za nepoželjna ponašanja, razmažena deca postaju nesrećni odrasli koje život lupa na svakom koraku.

a gotovo uvek, nezainteresovani učitelji i nastavnici.

Ma treba potamaniti ta komunjarska govna. Ili behu to ljotičevska govna. SNS-ovska? Zaboravih koje vrste govana su svi ti nezainteresovani učitelji i nastavnici ali da ih za decu zabole ona stvar to si dobro uočio u zaključku ekspozea tvoje kvantomehaničke analize osnovnog i srednjoškolskog obrazovnog sistema.

Jel se to važi i za učiteljice i nastavnice?

opasnosti iz okruženja u kome na svakom koraku, navodno, vrebaju manijaci, pedofili i serijske ubice.

pravo ti kažem i mene postalo stra da izlazi na ulicu i komuniciram s ljudima , to bre sve psikopate šetaju okolo.

Današnja deca su za prosečne roditelje veća investicija, pa "više vrede", tj. manje se toleriše rizik gubitka.

Ovo je jako tačno.
Ipak, isto tako je tačno da okolina nameće način ponašanja.

Ja sam i ovde pričala na kakva sam zgražavanja nailazila kada bih svom detetu, tada od 2-3 godine olizala oderano koleno nakon pada u parku i pustila ga da trči dalje. Smatrala sam i sad smatram da je to bolje od bilo kakvih pomada.

A to sve zbog sopstvenog iskustva (načina odrastanja) i jednog jedinog pokušaja (već kao odrasle) saniranja takve rane po medicinskim uputstvima, nakon kojeg nije moglo ništa da zaraste dok se nije lepo obrisalo spoljnom - suvom i malo prljavom stranom zavoja i ostavilo da lepo zaraste.

I pošto moramo da se prilagodimo, jedno je čuvati decu od realnih opasnosti u saobraćaju a drugo sklanjati od svake kapi kiše il nesterilnog okruženja.


Nedavno je bilo reči o ekcemima kod dece i savet dermatologa je da sasvim mala deca dolaze u kontakt sa psima jer oni u pljuvački imaju nešto što upravo štiti od ekcema.

Dakle, tamo gde se može treba pustiti prirodu, ona zna šta radi.

Pa da. Jedan od akcenata u blogu je to sto te drzava pocinje terati da pravis dete debila koje ne sme (i ne zna) nista samo da radi.

To jeste jedan od aspekata novih načina vaspitanja.
Kao i to da deca od malena budu naučena da neko drugi umesto njih i za njih rešava probleme a da se njima eventualno serviraju gotova precizna uputstva.

Ovo je jako tačno.
Ipak, isto tako je tačno da okolina nameće način ponašanja.

Tačnije je ovo drugo.
Ide to često do besmisla.
Ne samo da su deca prezaštićena nego im se često oduzima i intima, a sve to "za njihovo dobro"

Slučaj koji mi pada na pamet je da su roditelji devojke proslavljali njen gubuitak nevinosti, išli svo troje, mama tata i ta cura, na večeru tim povodom.
Do te mere bili upućeni u njen život, njene aktivnosti, njene veze, da su smatrali da oni moraju i to da znaju, da kontrolišu kako dete ne bi pogrešilo.

Ne samo da su deca prezaštićena nego im se često oduzima i intima, a sve to "za njihovo dobro"

Heh, pre neki dan ja ispričao nekoj poznanici, imigrant kao i ja, samo iz Indije, da smo navatali, jedva nekako, solidnu bebisiterku za bebu. I prvo što me je pitala je da li imamo kamere u kući za kontrolu siterke? Ja rekoh, jok, a ona me onako značajno pogledala sve podužući obrve i klimajući glavom rezignirano...

A pre neki mesec, sa mojom klinkom sam se uvalio u džakuzi u sportskom centru, posle plivanja u ladnjikavom bazenu, da se malo oporavimo. I dođe keva i njeno dete, drugarica od moje klinke iz obdaništa, isto je bila na bazenu. I onako bojažljivo stoji pored, dok se ova moja i ja baškarimo u vodi ko narkodileri (inače je zabranjeno za mlađu decu od valjda 7 ili 10 godina, stoji znak pored, ali Srbenda...). I onda se drugaricina keva malo oslobodi i pusti ovu njenu malu da uđe u kadu (voda im je otprilike do nosa). Naravno, mala se odma oslobodila, ja uvatio ovu moju pa je zavrljačio nasred džakuzija (to je ustvari isto bazen, jedno desetak kvadrata, sa onim džetovima i vrućom vodom), ova potonula, isplivala, štuc, i ništa, nazad, ajde tata opet. Taman uzo da zavrljačim i drugaricu, kad majka kriknu, prepade me, onda je krenula da mi objašnjava kako je na TVu videla neku emisiju u kojoj se govori o nekakvom suvom davljenju. Priznajem, nikad čuo, iako sem nekakav vajni master dajver, preživeo NATO bombardovanje, i šta ja znam. Kaže, kad se mala deca nagutaju vode, to jest ako im malo uđe u pluća, onda kod neke dece krene neka reakcija, nisam baš najbolje razumeo, i dete se prosto uguši, iako uopšte nije u vodi, niti mu je zbog nje onemogućeno disanje. Tako, ja ispadoh grbav i neodgovoran, ona pokupila svoje dete i ode, dok smo se ova moja i ja tako bacakali još jedno pola sata, dok na kraju nije došao čuvar, to jest spasilac da nas istera iz džakuzija, jer nije dozvoljeno maloj deci da ulaze.

Ja sam moju cerkicu od tacno dve godine letos tako bacao po moru i gnjurao da je ona cikala od srece a i ja sam cikao od srece jer su joj izlazili zeleni slinci koji su se zapatili, od slane vode. Pa je onako obgrlim, pa zagnjurimo na metar, stuc, kah, par sekundi, ali se smeje, uziva, a slinci sami izlaze, ne trebaju lekovi i hemiija.

Ono sa suvim (?!) davljenjem je naravno glupost, ali jednu stvar samo da kažem - ljudi zamišljaju davljenje u vodi kao nešto što se dešava bučno uz pljeskanje i dreku i što ćeš odmah da primetiš. Apsolutno nije, to je vrlo, vrlo tiha stvar.

alselone

Apsolutno nije, to je vrlo, vrlo tiha stvar.

Na sta mislis? Da se mogla udaviti dok se igramo?

Ma ne bre (i ja sam se tako nabacao dece u vodi, ovog manjeg još uvek mogu da zafrljačim, ovog većeg eventualno na 1m od mene), nego samo da natuknem jako bitnu stvar - da su filmovi stvorili pogrešnu predstavu o davljenju u vodi, da je to neko mahanje, pljeskanje, bučna stvar koju svi primete i hepi end. Nije, izgleda sasvim drugačije, neko bukvalno može da se davi na 2m od tebe i nećeš primetiti. Instinkti rade drugačje, niko ne maše nego pokušava da se "odgurne" o nešto dole (a dole samo voda), usta i pluća se pune vodom i nema govora o nekoj vriski. Zabačena glava unazad je npr. signal ali nemaš puno vremena da to primetiš.

Aha, to, da. Gledao sam skoro YT klip o tome kako se neko dete davilo u Kini u prepunom baznu ljudi. Niko prosto nije konstatovao sta se desava.

Ma da, ima tih "spot a drowning child" klipova. Zato ozbiljan spasilac na bazenima i plažama mora stvarno da šara očima po vodi sa one platforme, non stop, ne da čita ili zvera okolo i ćakula sa cicama.

Edit: još da kažem - voda je ozbiljna sila koju lako potceniš. Ja sam se prošlog leta tako zajebavao sa ovim manjim na onoj lepšoj strani Lefkade, talasi, wohooo, uzmem ga za ruku i stojimo u plićaku i čekamo talas da nas odvali, ali drugovi - talasi na toj strani Lefkade su nešto sasvim drugo. Bio sam ubeđen da mene nema šanse da pomeri, al' pokupi nas ono k'o perce i fuuuuuu... Konfiguracija plaže je isto zajebana (plićak koji jako przo postane dubina, tako je kad plaža nastane krunjenjem litice iza nje), i ono te ne baci negde na obalu nego samo počisti i podvuče na dno u dubini.

Edit edita: Tako mi i treba kad sam pustio babe na paraglajding i kajt surfing da se malo opuste. Ajde ono kao da učiniš, ipak su žene išle za nama 1000 km uzbrdo nizbrdo na biciklima (ironman triathlon se bliži). Mislio sam da sam ih izgubio u Grdeličkoj klisuri ali to su pretrčale sve onako sa biciklima na leđima, to je validno po pravilima svetske federacije.

nego samo da natuknem jako bitnu stvar - da su filmovi stvorili pogrešnu predstavu o davljenju u vodi,

Slično ko sa eksplozijama. Filmovi napravili predstavu da prethodi neka buka, hučanje, postepemo pucanje a u stvarnosti samo manometar može da ti kaže šta se zaravo dešava a kad pukne - puklo je.

još da kažem - voda je ozbiljna sila koju lako potceniš. Ja sam se prošlog leta tako zajebavao sa ovim manjim na onoj lepšoj strani Lefkade, talasi,

Ja sam najgore prošla ni manje ni više neg u Bugarskoj. Peščana plaža (ajd nazovimo to tako), sve ravno i čak relativno plitko.
Do podne normalno al se popodne uvek dižu talasi.
Ša sad tu, moš misliti, ša se to mene smatra kad ću da plivam.
...i mislila sam da sam dovoljno odmaknuta od obale al kad me je dovatilo, provuklo po dnu par puta da ne znam čija sam i gde se izlazi, prvi put ozbiljno shvatila crvene zastavice.

...'balo ih ono što misle da je more.

Nije, izgleda sasvim drugačije, neko bukvalno može da se davi na 2m od tebe i nećeš primetiti. Instinkti rade drugačje, niko ne maše nego pokušava da se "odgurne" o nešto dole (a dole samo voda), usta i pluća se pune vodom i nema govora o nekoj vriski. Zabačena glava unazad je npr. signal ali nemaš puno vremena da to primetiš.

Ovo mogu da potvrdim iz ličnog iskustva.

Ništa, ostaje nam da se kupamo u onoj "vodi" bez azota koja može da se diše...

Atomski mrav

Nije, izgleda sasvim drugačije, neko bukvalno može da se davi na 2m od tebe i nećeš primetiti. Instinkti rade drugačje, niko ne maše nego pokušava da se "odgurne" o nešto dole (a dole samo voda), usta i pluća se pune vodom i nema govora o nekoj vriski. Zabačena glava unazad je npr. signal ali nemaš puno vremena da to primetiš.

Ovo mogu da potvrdim iz ličnog iskustva.

Ništa, ostaje nam da se kupamo u onoj "vodi" bez azota koja može da se diše...

U onom u šta Rusi guraju nadrogirano kuče, a njemu ništa? Mal' nisam povratio kad sam video scenu, ali Lajki ništa posle toga (ili su zamenili Lajku), pa ti vidi gde je ruska vojna tehnologija, a gde iza kaska ostatak sveta, i sve to sa minimalnim budžetom za burence, malo posoljene vode (radi efekta) i Lajku 1 i 2.

Ovo što je opisao Maksa na plaži, kad već pomenuh ronjenje, ima navedeno u knjizi kao jedna od opasnosti pri ulasku u more sa plaže (shore dive), to može da te sobali i izlupa onako sa sve bocama i tegovima, i u odlasku i u povratku, zato je najbezbednije ulaženje ono sa brodića, mada i to ima svojih čari, lepota i opasnosti. Inače, ovde kod nas ne moš da samu decu pošalješ u biblioteku ako imaju manje od 12 godina, ali sa 10 možeš da ih upišeš na kurs ronjenja. Tad su otprilike teška koliko i boca...

ovde ako nisi (dete) u vodi i ne veres se po drvecu uz guranje u usta svega sto ti izgleda jestivo - vode te kod doktora, ako ne pomogne kod vraca

srdjan.pajic

Atomski mrav

Nije, izgleda sasvim drugačije, neko bukvalno može da se davi na 2m od tebe i nećeš primetiti. Instinkti rade drugačje, niko ne maše nego pokušava da se "odgurne" o nešto dole (a dole samo voda), usta i pluća se pune vodom i nema govora o nekoj vriski. Zabačena glava unazad je npr. signal ali nemaš puno vremena da to primetiš.

Ovo mogu da potvrdim iz ličnog iskustva.

Ništa, ostaje nam da se kupamo u onoj "vodi" bez azota koja može da se diše...

U onom u šta Rusi guraju nadrogirano kuče, a njemu ništa? Mal' nisam povratio kad sam video scenu, ali Lajki ništa posle toga (ili su zamenili Lajku), pa ti vidi gde je ruska vojna tehnologija, a gde iza kaska ostatak sveta, i sve to sa minimalnim budžetom za burence, malo posoljene vode (radi efekta) i Lajku 1 i 2.

Ovo što je opisao Maksa na plaži, kad već pomenuh ronjenje, ima navedeno u knjizi kao jedna od opasnosti pri ulasku u more sa plaže (shore dive), to može da te sobali i izlupa onako sa sve bocama i tegovima, i u odlasku i u povratku, zato je najbezbednije ulaženje ono sa brodića, mada i to ima svojih čari, lepota i opasnosti. Inače, ovde kod nas ne moš da samu decu pošalješ u biblioteku ako imaju manje od 12 godina, ali sa 10 možeš da ih upišeš na kurs ronjenja. Tad su otprilike teška koliko i boca...

Jes, jes - ta zastarela ruska tehnologija.
Jebote !
Strašno !

ali Lajki ništa posle toga (ili su zamenili Lajku), pa ti vidi gde je ruska vojna tehnologija, a gde iza kaska ostatak sveta, i sve to sa minimalnim budžetom za burence, malo posoljene vode (radi efekta) i Lajku 1 i 2.

Ma ja, ako ne veruješ nije se ni dogodilo i baš te briga :)

Mal' nisam povratio kad sam video scenu

Jeste gadna scena, stvarno.
Makar da ga nisu gurali onako nizbrdo, naglavačke, da su nekako osmislili da Lajka ulazi sa strane, horizontalno, bilo bi makar malo podnošljivije.

Ma ja, ako ne veruješ nije se ni dogodilo i baš te briga :)

E, ako je Zaharova objavila, onda se sigurno dogodilo, čak i kad nije.

Stvarno ne mogu da zamislim humaniji način da se ker utera u vodu tako na silu, mada kažu da su ga dobro nadrogirali da potisnu taj instinkt od gušenja. Ako nije neka prevara, kao što verovatno jeste, svaka čast! To sam davno čitao da su probali ovde kod nas u mornarici, ta neka metoda za disanje pod vodom kroz tekućinu, i da nije radilo, pa su batalili. Ili bar nije javno poznato, to jest nisu se hvalili, mada iskreno sumnjam.

Ili bar nije javno poznato, to jest nisu se hvalili, mada iskreno sumnjam.

pa to da je neko uspeo glavu bi nam probili od hvaljenje, plus nobel i ostale nagrade.
to je isto ko što oni nadrilekari i , vešci i veštice što leče rak, šećer i sve, kad ih pitaš a što ne konkurišu za nobelasa tim lekovima što leče sve od gljivica na nogama preko epilepsije do raka i koznačegasve. ćute ko mutavi, izgleda travke ne leče mutavost.

To sam davno čitao da su probali ovde kod nas u mornarici, ta neka metoda za disanje pod vodom kroz tekućinu, i da nije radilo

Pa dobro, polako, budite uporni, možda i vi nekad naučite kako se to radi, a ako budete dobri, ako zaslužite, možda vam i pokažu :)

Stvarno ne mogu da zamislim humaniji način da se ker utera u vodu tako na silu,

Ma jbg, životinje, na njihovu žalost, bivaju maltretirane (a i mnogo gore od toga) u naučne svrhe, takva im sudbina, ali makar su mogli malo manje sile da upotrebe, nekako ih namame, prevare, a oni buć...
Ovako za glavu pa u vodu, baš ružno.

Kao ona Pedjina prica sa kestenjem.

Ја не налазим разумним да причам властите успомене са оцем, но, оне од баш ране младости укључују -- пиштољ, динамит, вожњу кола. Један прилично весео низ успомена, тако рећи. Чуди ме да имам све прсте и да, трипут падајући са 8-9 метара висине, ништа нисам сломио. Ливада је чудо. Јорган за децу са села.

После?
После смо се и заједно тукли против неваљалих и злих персона.
Он је био пуковник, ја сам био тек редов.
Заједно смо били дивизија.

Za vreme rata u HR mi nismo ziveli daleko.

Ми смо тада разделили оружије. Нови Београд из оног доба, где смо тада живели у два различита стана (ја на његовом магловитом делу, Бежанији), добро описује једино филм Срђана Драгојевића "Ране", који је, као, гротеска, а у ствари највернији приказ тог времена. Рецимо, изнад мене је становао неки којег су звали Крими, то му је био надимак, биће у вези са занатом. Убиства су била учестала, потезања пиштоља честа, а ствар је превршила сваку меру када је неки кајла-клинац пиштољем безвезе убио несретног пензионера на стубишту, мислим да га је затекао док пљачка суседни стан.

Дакле, ја сам узео пиштољ и аутомат и две бомбе код себе, а код оца су остали један револвер, један пиштољ, трофејни али употребљиви машингевер 7.92 и неколико штапина динамита с капислама. Боже, кад се сетим, неки уградни плакар, огроман, а цео велики горњи одељак нам је био за нaоружање, а испод тога јоргани и постељина.

Texas style family.
Шалим се, шалим.
У ствари, не ;-)

P.S.
А замара ме да пишем, о томе шта сам прошао у одрастању, да ме неки Миливоје или маторац који се ложи на Блу ојстер калт не би смарали. Укратко, по завршетку осмог разреда ја сам обучен да рукујем динамитом (један од мојих стричева ми је био учитељ), и то без прописних минерских клешта (служе да причврсте капислу за штапин, имају ојачање, "буџу" да се у њу смести каписла, да је опколи, па и кад она експлодира, ником ништа), већ обичне мотоцангле, једино што руку у поступку сакријеш иза леђа, па и ако опали, ако оде неки прстић -- вид си сачувао. Динамитом је требало, не знам на чију идеју, да "вадимо" пањеве иза посеченог багремара, багрем има пакао од корена, па бисмо ископали рупу подно њега, ставили динамит, и активирали га спорогорећим штапином. Подигне се онај камен-посна земља, бууум! све делује упечатљиво, али је ефекат био слаб. Престали смо после два-три дана.

Динамитом је требало, не знам на чију идеју, да "вадимо" пањеве иза посеченог багремара, багрем има пакао од корена, па бисмо ископали рупу подно њега, ставили динамит, и активирали га спорогорећим штапином. Подигне се онај камен-посна земља, бууум! све делује упечатљиво, али је ефекат био слаб. Престали смо после два-три дана.

Ovo se baš uklapa u još jednu priču.
Znaš kako u Crnoj Gori skupljaju lešnike?
Puste hrče da ih skupa a ona sa kerovima nalaze gde su ovi to zakopali pa raskopaju i lopatama tovare u džakove.

Ne znam al sve više liči da ima istine.
Pošto kupila po to prodala.

Stvarno ne mogu da zamislim humaniji način da se ker utera u vodu tako na silu, mada kažu da su ga dobro nadrogirali da potisnu taj instinkt od gušenja.

Najjače je što su Džekija nakon uranjanja u tu tečnost izvadili u ubacili u Ikeino korito, imamo kod kuće isto takvo, kupali smo ćeru u njemu kad je bila beba.

Hej, pa i ja sam iz te "lomljive" generacije!
Do svoje 12. godine sam lomio ruku (dva puta) i nogu (jednom). Ožiljke, posekotine, modrice, padove svih vrsta nisam ni brojao.

Kako reče Big Lebovski - I am fragile.

"Žene ožiljke vide kao simbol muževnosti. One svjesno ili nesvjesno smatraju da su ovakvi muškarci hrabriji, fizički jači i skloniji avanturi od ostalih. To ih u njihovim očima čini izrazito atraktivnim, ali samo u kratkom roku, budući da rizično ponašanje nije dobar recept za dugu vezu.“ KLIK

Vojislav Stojković

"Žene ožiljke vide kao simbol muževnosti. One svjesno ili nesvjesno smatraju da su ovakvi muškarci hrabriji, fizički jači i skloniji avanturi od ostalih. To ih u njihovim očima čini izrazito atraktivnim, ali samo u kratkom roku, budući da rizično ponašanje nije dobar recept za dugu vezu.“ KLIK

Da, da, ovo za muževan i mačo si potpuno u pravu. Još sam i hrabar i fizički jak, sklon avanturi svake vrste. Ukratko: idealan u svakom smislu. Žene, šta čekate!?

Šalu na stranu, moji roditelji se nisu preterano uzbuđivali ako bih došao kući sav ulupan i iscepan od pentranja, trčanja i padanja - smatrali su to za normalan deo odrastanja. To sam hteo da kažem.

Do svoje 12. godine sam lomio ruku (dva puta) i nogu (jednom). Ožiljke, posekotine, modrice, padove svih vrsta nisam ni brojao.

Kako reče Big Lebovski - I am fragile.

Pih!
Bila šivena, opečena i sa nebrojeno oderotina i posekotina koje su uglavnom zarastale same od sebe - ko na keru.
Al nikad ništa nisam slomila.
Samo jednom sam imala komplikaciju od rane, i to zubarske, al kakav je majstor bio, dobro me za glavu nije skratio.

alselone
Koliko straha je danas ugradjeno u nas, kako posmatramo današnji svet i koliko zaista nemamo ili imamo poverenja u našu decu da će se snaći u njemu. Današnja deca se mahom uzgajaju kao teletina. Nadgledana i hranjena non stop. Nemaju šansu i poverenje da imaju samostalno nenadgledano vreme. Sve ređe imaju šansu da odu sami negde, samo izadju iz kuće i kažu „idem napolje". Livade i šume zamenjene su igraonicama obloženim sunđerima i strunjačama i nadgledane kamerama.
Pogotovo na zapadu, što znači da će biti i kod nas za samo par godina.

Velike su ovo brige i problemi, i, naravno, potpuno razumem tvoje razloge da razgovaraš o ovoj temi. Nažalost, detinjstva od pre samo tridesetak godina, (da ne govorim o vremenima kad sam ja odrastala), više ne postoje.

Nove generacije su dugo učene da traže svaku zaštitu od autoriteta koji će rešavati sve njihove probleme, da ih zaštite od svih životnih neugodnosti i teškoća, i sl.
To stanje sociolozi na zapadu zovu moral dependency. Neki kažu da postoji i potreba za novim moralom.
Šta je to, meni nije baš sasvim jasno.

Dalje, sunđeraste sobe za igru i nepovređivanje, (što i nije sasvim loše), koliko vidim već postoje i ovde kod nas, ali tu nije kraj.
Na fakultetima u USA postoji takozvani sigurni kutak.
Pored pritužbi po raznim osnovama, postoje čak i izričiti zahtevi studenata da neka predavanja ne drže ljudi koji imaju drugačije mišljenje i ubeđenja od studentskih, koje bi samim tim što je različito, izazvalo dinamične, teške i oštre diskusije. (tako su dvojku nedavno pokazali i Kondolizi Rajs )
Zato fakultet za svaki slučaj ima sigurni kutak, kutak za relax momente sa umirujućom muzikom, ležajima i jastučićima, i sl. da se izoluješ od bilo kakvog uznemiravanja, ili da se oporaviš ako te neko naljuti, pokrene damare u duši, iznervira, i tako dalje...

I na kraju -

Međutim, izvesnu opasnost za Ameriku predstavlja kuga. (citat iz članka)

Što se tiče hipika i ovog tvog priloženog novinskog isečka, šta da ti kažem?!
Sve je to od lošeg vina, ulaska u rajski vrt seksualnih užitaka, i te njihove dugačke kose.
A pili su i drogu, stoka jedna neopevana...

Edit: odakle je taj članak o kugi?

U međuvremenu...neki od tih hipika su postali jedna grana tzv. bejbi bumera, i kažu neki da su oni ustvari sjebali svet kakav smo znali i voleli.
Ovo ja da mi ne izmakne stotka.

A zato su ih istrebili kao kugu?


iako su mi svi bendovi iz Haight-Ashbury smrtno dosadni, ono dosadniji od nekog filma koji je Linč režirao, osim u ovakvoj verziji:

alselone

E, ne znam za te hipajdere i difteriju, (ja se više plašim ovih duvača marijuane, da me ne udare na putu ili zgaze kao vašku na pešačkom prelazu), ali prerijski psi (kako se ta pacovčina zove na hindu-srBskom, ne mogu trenutano da se setim? ) su glavni nosioci buboničke kuge. Svake godine bude vest u lokalnim novinama da se pojavio slučaj, nekad i po neko od ljudskog roda fasuje kugu, mada to nije ona Crna smrt, to se sad rutinski leči antibioticima, dakle nema mrtvih.

Ali kad pomenusmo hipike, naša dobra porodična drugarica, Violeta, se rodila i odrasla na pravoj hipi komuni, u Vermontu. Ono, totalna propast, kako nam je pričala, liči malo na Krnjaču u kojoj sam se i ja rodio i odrastao: neke sklepane barake bez struje, tekuće vode i klozeta, keva umrla od navučenosti na lekove, a ćalca sam joj upoznao, pravi nepatvoreni hipajder, ima 6 banki, onaj iz enciklopedije: nikad žena-deca-stalan posao, e kod ova prva dva se zajebao, džoint uvek za uvcetom kad je u Koloradu, živi od toga da radi kao handyman po kućama, zaradi malo koliko mu treba, onda ode da stanuje kod svojih partnerki iz komune, pomogne im malo, iako bez ikakvog formalnog obrazovanja - vrlo sposoban a skroman čovek, i dobar ko panja, što je najvažnije.

I Violeta, ćerka mu, je, uprkos (ili možda zahvaljujući?) tome gde se rodila i odrasla, završila neke silne škole (doktorirala biohemiju, kao i moja žena, tako su se upoznale, na postdoku u istoj research grupi u JILA-i), ćalac je iškolovao, kako je znao i umeo i koliko je mogao. I sad ona radi u biotech kompaniji, ovde u Bolderu, kao senior staff scientist. I udala se nedavno, i skućila, ćalac došao i uradio joj ceo podrum, cakumpakum, išao sam da proverim kvalitet radova, zapravo da naučim od njega razne cake koje će mi trebati kad uzmem da preuređujem svoje podrumče. Čovek mi ladno ponudio da dođe i pomogne, ako treba.

zemljanin

eto moram da malo trolujem ... elem burazer me razbi ovih dana sa raznim pitanjima a nemam nikakvog prakticnog iskustva sa tim kombinacijama pa nadam se da ima ovde poznavalaca ...

Sve u svemu resio da kupi jednu mocniju masinu i to Xenon dual procesor E5-26xx i nasao na netu ovaj nod



u pitanju je Intel® Server Board S2600JF ... e sad citao on, a citao i ja, ali nemam to iskustvo pa ako zna neko nesto oko toga, bazicno tipa standalone, napajnje i sl. eventualno povezivanje 2 i vise komada.

A da ne trolujemo ovde moze i na PP

Moramo da trolujemo ovde pošto možda i Alseov sin čita

Serveri, stand-alone, povezivanje dva ili više komada ... ako su mu možda crypto-currencies na umu analiza GPUs je nezaobilazna (serveri su više za serviranje, ko jako dobar kelner, ne za kopanje po "rudnicima"

(nagađam samo)

Milan Novković

Moramo da trolujemo ovde pošto možda i Alseov sin čita

Serveri, stand-alone, povezivanje dva ili više komada ... ako su mu možda crypto-currencies na umu analiza GPUs je nezaobilazna (serveri su više za serviranje, ko jako dobar kelner, ne za kopanje po "rudnicima"

(nagađam samo)

dobro nagadjas ... on je nakupovao neke Xenon E5 seriju za par stotina dinara ... od 7 komada jedan ne radi ... a po istom sistemu je kupio i ECC memorije na kilo, ali to jos ne zna da li radi ... sve skupa ni hiljadarka ... po istom sistemu je hteo da pazari i plocu ali to malo teze ide jer *ciga nije doneo*, to mu veliko da nosi od preko ...

on je sa kripto valutama vec par godina samo sto se nije hvalio do sada ... i poznaje to bolje od mene, kao i prednosti GPU, i smatra da je to trziste krcato i da CPU only imaju vecu perspektivu ... a i ovaj nod je nasao za 125$ na ebay tako da ima rezona ...

ne mogu reci da nikad nisam bio u kontaktu sa data centrima ali nikada nisam radio sa tim masinama tako da imam limitirani predosecaj a ne znanje

EDIT. a ovo je aukcija ebay

ocito da mu treba disk, pretpostavljam da moze standardan SATA, memorije ima ili ce da kupi odgovarjuce, ima uparena dva E5-2650 V3 i dva E5-2620 ... grafika je integrisana a to ce svejedno biti dedicate PC ... ali napajanje i povezivanje mi je nepoznato

PS. izmenlh neke greske u tekstu

dragče
a i naši roditelji bi u današnje vreme zapali tešku robiju zbog maltretmana dece.

Naša mama sigurno, da smo je moja dva brata i ja redovno prijavljivali nadležnima kako nas muči i maltretira dok mlati kuhinjskom krpom kroz vazduh, ne bi li nas malo dohvatila.
A mi smo se samo kikotali dok je pevala po kući repertoar koji nismo voleli. Ma, kakva sloboda govora, izbora i drugi bakrači, nema kod moje Kaje, ma kakvi, a volela je da peva srcem i dušom, samo je nije služio glas. Ljubav moja velika, dobra, mila, pametna...

myredneckself

dragče
a i naši roditelji bi u današnje vreme zapali tešku robiju zbog maltretmana dece.

Naša mama sigurno, da smo je moja dva brata i ja redovno prijavljivali nadležnima kako nas muči i maltretira dok mlati kuhinjskom krpom kroz vazduh, ne bi li nas malo dohvatila.
A mi smo se samo kikotali dok je pevala po kući repertoar koji nismo voleli. Ma, kakva sloboda govora, izbora i drugi bakrači, nema kod moje Kaje, ma kakvi, a volela je da peva srcem i dušom, samo je nije služio glas. Ljubav moja velika, dobra, mila, pametna...

Lepo !

c_h.arlie

myredneckself

dragče
a i naši roditelji bi u današnje vreme zapali tešku robiju zbog maltretmana dece.

Naša mama sigurno, da smo je moja dva brata i ja redovno prijavljivali nadležnima kako nas muči i maltretira dok mlati kuhinjskom krpom kroz vazduh, ne bi li nas malo dohvatila.
A mi smo se samo kikotali dok je pevala po kući repertoar koji nismo voleli. Ma, kakva sloboda govora, izbora i drugi bakrači, nema kod moje Kaje, ma kakvi, a volela je da peva srcem i dušom, samo je nije služio glas. Ljubav moja velika, dobra, mila, pametna...

Lepo !

Hvala, emsi, ovaaaj...c_h.arlie!
Ti si se, pretpostavljam, peo na trešnju i letos, jer ti ostanulo od malena. Ma, sigurna sam.

myredneckself

c_h.arlie

myredneckself

dragče
a i naši roditelji bi u današnje vreme zapali tešku robiju zbog maltretmana dece.

Naša mama sigurno, da smo je moja dva brata i ja redovno prijavljivali nadležnima kako nas muči i maltretira dok mlati kuhinjskom krpom kroz vazduh, ne bi li nas malo dohvatila.
A mi smo se samo kikotali dok je pevala po kući repertoar koji nismo voleli. Ma, kakva sloboda govora, izbora i drugi bakrači, nema kod moje Kaje, ma kakvi, a volela je da peva srcem i dušom, samo je nije služio glas. Ljubav moja velika, dobra, mila, pametna...

Lepo !

Hvala, emsi, ovaaaj...c_h.arlie!
Ti si se, pretpostavljam, peo na trešnju i letos, jer ti ostanulo od malena. Ma, sigurna sam.

Ja sam se penjao ... za druge ne znam.
No, uspešno sam se odhrvao da kupim ogromne molerske merdevine za tu namenu, kako se ne bih slučajno 'ubio'.
Tako da je pola trešanja ostalo ptičicama, kako i dolikuje.

alselone

Ja je ne ne znam. O tome sam hteo da pricamo.

Ej, pa nema tu nekog striktnog pravila.

Zavisi od samom deteta, od okoline/sredine gde se živi.

Prostudiraš put od kuće do škole, "snimiš" opasna mesta za saobraćaj, objasniš, upozoriš.

Za moguće kidnapovanje je malo problematično, jer ako počneš ranije sa pričom, možeš da napraviš traumu.

Sa druge strane, biće još dece iz komšiluka koja će da idu u istu školu, pa će da imaju društvo do kuće.

Meni je najveći problem bio težina ranca, pa smo ih zbog toga dugo "vodili" u školu.

alselone

možda češ sad da se usereš, nadam se stvarno da hoćeš.

I jesam. To mi je nocna mora, ako vec pricamo. Nocna mora u kojoj on (a i ona) mene doziva a ja ne mogu da mu pomognem.

Ali reci ti meni sta da radim, do koje godine da ga cuvam i na koji nacin. Deca ginu i od padova sa drveca, i u saobrcaju, i padaju sa bicikla, i uguse se od bombona itd. Koja je to mera cuvanja koja je razumna da ih sacuva a da ne napravi debile od njih?

Ja je ne ne znam. O tome sam hteo da pricamo.

Proceniš opasnost, zalepiš joj neku educated-guess verovatnoću.

Ako je previsoka uvek imaš zamenu u nekoj drugoj aktivnosti. Naravno, naučiš ih da nikako ne ulaze u tuđa kola, idu za drugima bilo gde šta god da im pričaju, čak da to prijave vama, učiteljima - i to je izazov, objasniti to zdravorazumski, da ne zaziru kasnije od baš svakog brke ala Pajić

Veći je izazov kako da od dece napraviš adrenalin junkies, dok i tu ne uvedu zero-tollerance "desničari" sa Spirinog bloga , al tako da ne rizikuju telesnu koherenciju kad budu u naj godinama (sve su naj, u stvari) - al to već radiš, pecanja, bikes, plananina, svi ovi tobogani (ja sam sa starijom ćerkom odradio sve što nam se našlo na putu), pilotska licenca, ronjenje, padobranstvo, jahtarenje (ako ti i ćerka ne postavi svetski rekord solo oko sveta ništa nisi uradiJo - vidi ovu ženu, jedna od najimpresivnijih osoba koju ja znam (ne znam je lično)

Nači obavezan clip, sve sa charitijem koji sad radi, ultimativna faca, sama u katamaranu dole (neghde) oko Patagonije (Southern Ocean, Antarctic Ocean) sa talasnima od 20m, temperaturom oko nule, kišom i spavanjem u komadima ne dužim od 20 minuta, na putu oko sveta u kom će postaviti svetski rekord (kasnije joj to opet maznuli "neki" dlakavi Francuzi . Posle je pozvali u Top Gear i iako jako retko vozila kola do tada izbila im na prvo mesto, u tom trenutku
[url=https://www.ted.com/talks/dame_ellen_macarthur_the_surprising_thing_i_learned_sailing_solo_around_the_world]
Dame Elen MacArthur @ TED[/url] <-- ovaj link lepo radi u PREGLED modu, nemam pojma štamuje

alselone

Ovo jos uvek ne znam, mada sam cuo da se roditelji zale da je tezina ranca nenormalna, da nose previse stvari.

Ma da, ima udžbenik, pa radna sveska, pa sveska za rad u školi, pa sveska za domaći, i tako 4-5 predmeta.

Kod nas je učiteljica dozvolila da jedna sveska bude za školu i za domaći.

Pa ima komplet za likovno (jedan koferić) i patike za fizičko.

alselone
Nije to neka cifra, metalni ormarici.

Саће те изљубе напредњаци за овако добру идеју.

alselone

Budalastina.

Ma nije budalaština, nego klasična pljačka - kupovanje cigle.

Više od pola stvari ti ne treba.

A ormarići, pa to bi sve bilo obijeno i razvaljeno, i niko ne bi odgovarao, pošto bi dečija prava bila ugrožena.

i uguse se od bombona itd.

Imam priču za ovo.
Elem, ja 15 godina, idem (prvi put sam) kod drugara (koji je imao neku nezavršenu kuću, tj 4 zida i tavanicu, neomalterisano) na Korčuli, tamo ćemo svi da se nađemo nekako. U kupeu ja i neka porodica, žena, čovek, dvoje dece, pošten radnički svet koji ide na more. Ja spakovao u ranac neku malu kutiju bajadera, i u po noći ja se probudim, pao mi šećer (naravno), izbunarim bajaderu i strpam u usta, pa (opet, naravno) još jednu. U tom shvatim da je prekoputa mene taj mlađi petogodišnji klinac širom otvorenih očiju budan i ne skida pogled sa mene. Ja: "hoćeš bajaderu?". Mali ćuti, gleda me netremice, ne mrda, ne odgovara. Ja (opet): "hoćeš bajaderu?". On samo klimne glavom. Ja mu dam, i on i dalje samo sedi i drži to u ruci u krilu, ja kontam krenuće da se topi, zamazaće se, reko: "hoćeš da ti otvorim?". On opet klimne glavom. Ja mu otpakujem, on to stavi u usta i nastavi da me gleda isto onako širom otvorenih očiju (ja se već pitam je l' mi se otvorilo treće oko, u čemu je fora). Prolazi tako neki minut, i mali koji tu bajaderu nije ni žvakao ni progutao iskolači oči i krene da krklja, ja shvatim da mu se ta bajadera samo rastopila u ustima i da je krenuo da se davi. Ojebtemtisunce! Budi ćaleta, on skače, objasnim mu šta se dešava, on mu otvara usta, iskopa prstima nekako bajaderu iz grla, cirkus. Od tad NEMA ŠANSE da kad vidim bajadere u radnji ne pomislim "e je l' se sećaš onda kad umal' nisi ubio dete bajaderom?".

Da li je realna cena preko 1000 dinara po ormaricu?

U zemlji u kojoj u akciji "AliExpress i 40 Odbornika" SNS firma gradu proda jelku od $5000 za EUR 83000 taj ormarić neće moći da košta manje od 900 EUR po komadu.

maksa83

... Ja (opet): "hoćeš bajaderu?"...

Eto vidiš, što bi rekao/poentirao, komšija mog druga - ko bi rekao kad te vidi, čak ni brkove ne puštaš, a opasan, suFtilni potezi, ...

"e je l' se sećaš onda kad umal' nisi ubio dete bajaderom?".

Desilo mi se da čovjeku dam tabletu za glavu, Kafetin il tako neki - ni dan danas ne znam otkud u torbi, vjerovatno pokupila sa stola kući, ali i ta vjerovatnoća je kao kad neko slučajno pokupi Nitroglicerin, kao ono "imam ja" -,
da nastavim, uzme čovjek tabletu, gucne malo vode iz čaše, nakon 5 min ustaje sa stolice, pada, počinje da se grči i pjena mu na usta..

Da, da, pomislila sam da je alergičan, tu milijarditumilijardu stotinke, gledam ga i mislim "cc, tačno će sad umrijeti",

dok nije neko, ko zna kako izgleda epilepsija, rekao o čemu se radi..

Poslije kad sam vratila film, čudan dan, prevruć za proljeće, i ta glavobolja na njegovom licu čudna, u talasima nekako.. + nisam ga poznavala, nas par poznanika skupili se ko zna kojim dobrom, bio je poznanik poznanika.. hm, od tad se pamtimo, nas dvoje.

:)

milisav68

A ormarići, pa to bi sve bilo obijeno i razvaljeno, i niko ne bi odgovarao, pošto bi dečija prava bila ugrožena.

Da nije bilo tih ormarića i duplih knjiga tačno bih se isekla da sam morala da joj nosim ranac. Prva četiri razreda smo kupovali jedan komplet knjiga za po kući, a drugi je za dž obezbeđivala škola i taj je stajao zaključan u ormariću. Za divno čudo to je funkcionisalo. Ni likovno nije nosila kući.

hermine

"e je l' se sećaš onda kad umal' nisi ubio dete bajaderom?".

Desilo mi se da čovjeku dam tabletu za glavu, Kafetin il tako neki - ni dan danas ne znam otkud u torbi, vjerovatno pokupila sa stola kući, ali i ta vjerovatnoća je kao kad neko slučajno pokupi Nitroglicerin, kao ono "imam ja" -,
da nastavim, uzme čovjek tabletu, gucne malo vode iz čaše, nakon 5 min ustaje sa stolice, pada, počinje da se grči i pjena mu na usta..

Da, da, pomislila sam da je alergičan, tu milijarditumilijardu stotinke, gledam ga i mislim "cc, tačno će sad umrijeti",

dok nije neko, ko zna kako izgleda epilepsija, rekao o čemu se radi..

Poslije kad sam vratila film, čudan dan, prevruć za proljeće, i ta glavobolja na njegovom licu čudna, u talasima nekako.. + nisam ga poznavala, nas par poznanika skupili se ko zna kojim dobrom, bio je poznanik poznanika.. hm, od tad se pamtimo, nas dvoje.

:)

Ja bih, svejedno, uzeo tabletu od tebe.

E, sad..

:)

Milan Novković

maksa83

... Ja (opet): "hoćeš bajaderu?"...

Eto vidiš, što bi rekao/poentirao, komšija mog druga - ko bi rekao kad te vidi, čak ni brkove ne puštaš, a opasan, suFtilni potezi, ...

Kad se samo setim. U toj tamnici naroda su se takve stvari zataškavale i gurale pod tepih, ali bi danas u srpskoj oslobođenoj Srbiji odmah saznali šta se desilo:

Informer: hrvatske čokoladice dave sprsku decu!

alselone

Meni je ovaj video sjajan. Kako pametan i lepo dresiran pas, ja sam odusevljen kako cuva devojcicu.

prema mojim saznanjima, neuvek točnim, geman šepard je jedina radna džukela koja ima sposobnost da posluša naredbu 'pusti' ( ono kad zagrize protivnika objekta, ostali dobrimani i rotenvejlovi nisu sposobni, sad ja sam to saznao pre dvadesetak godina možbit da su umeđuvremenu i oni postali sposobni da prekinu napad.

..pa ti stani iza nje na bankomatu da vadis pare

Nego, jel neko probao da pridje osobi koja u rukama drzi civavu?

prema mojim saznanjima, neuvek točnim, geman šepard je jedina radna džukela koja ima sposobnost da posluša naredbu 'pusti' ( ono kad zagrize protivnika objekta, ostali dobrimani i rotenvejlovi nisu sposobni, sad ja sam to saznao pre dvadesetak godina možbit da su umeđuvremenu i oni postali sposobni da prekinu napad.

Germana Shepparda trenutno po svetu zamenjuju belgijskim ovčarom (malinois) pošto može i ume sve što i vučjak samo je izdržljiviji i manje se linja.

Kako pametan i lepo dresiran pas, ja sam odusevljen kako cuva devojcicu.

Ovaj očigledno jeste dresiran ali taj odbrambeni način nije redak. Naročito ne kod ovčara.

To ume i nezgodno da bude jer će u kuću ući svako koga ukućani uvedu (sa manje ili više simpatija, zavisi) ali nema šansi da to neko uradi posle sam. Mislim, možda i ima ali pošto ovčari nisu mali i bezazleni, takvi eksperimenti se ne prave.

E, onda nađi nekog da ti hrani kera kad treba da otputuješ.

Имам доста тога на ту тему али другом приликом.

maksa83
Germana Shepparda trenutno po svetu zamenjuju belgijskim ovčarom

Ово је тачно. Малиноа као службени пас је бржи, лакши, темпераментнији, брже учи, бољи нос, длака, мирис, мање једе и још доста тога заиста боље од н.овчара. За нове миленијалце дресере који су порасли на дугме-даљински-инстант то је идеалан пас за обуку.

Друга страна медаље је испуштен малиноа. То је убица недајбоже. Ретка је прилика да шијем за њима, слабо рањенике оставља, махом лешеве.

Eh, sad, nije redak. Ovo kako ovaj pas telom zaklanja i gura devojcicu pazivsi da uvek bude izmedju nje i napadaca, i kako je reagovao na njenu komandu da je u opasnosti, je zaista retko i fantasticno dresisano.

Pa o tome i ja pričam, ovo se vidi da je odlično dresirano ali mislim bi je takav pas štitio (kako zna i ume) i bez dresure.

Друга страна медаље је испуштен малиноа. То је убица недајбоже. Ретка је прилика да шијем за њима, слабо рањенике оставља, махом лешеве.

Pričao neki američki pandur negde jednom - ako si nešto skrivio i jure te, i pojavi se pandur sa belgijskim ovčarom, samo stani i digni ruke. Nemoj da pokušavaš da bežiš, jer pobeći nećeš, možeš samo da ostaneš bez pola dupeta.

Pa sad kad priču vratimo na devojčicu i njenog čuvara, jasno da nije tek tako uzeti ozbiljnijeg kera u kuću.

Mi sa ovim našim, koji zaista ne pokazuje trumku agresivnosti ali uvek upozorava, baš nismo opušteni.
Masa je to bre, 40 i kusur kila koje ne možeš degažirati po potrebi.

Naš je samo nepoverljiv i ima jasnu crtu između ukućana i svih ostalih. Upravo zbog toga nam nije palo na pamet da bilo koga puštamo da komotno ulazi da bi se probalo kako to ide.

A pričala mi žena koja je nakon smrti muža otala sa troje dece u kući, te joj preporučili da uzme azijskog ovčara koji je stigo do 80 kila.

Prema svima u kući je bio fenomenalan ali nastajalo vanredno stanje kad neko treba da uđe.

- ako si nešto skrivio i jure te, i pojavi se pandur sa belgijskim ovčarom, samo stani i digni ruke.

Ma najbolje je da uđeš sam u kola

Danski trgovac droge koji je imao 1.000 cigareta marihuane greškom je ušao u policijsko vozilo umesto u taksi, saopštila je policija u Kopenhagenu.

manje se linja.

sem ako nije crni dugodlaki belgijski ovčar

To ume i nezgodno da bude jer će u kuću ući svako koga ukućani uvedu (sa manje ili više simpatija, zavisi) ali nema šansi da to neko uradi posle sam. Mislim, možda i ima ali pošto ovčari nisu mali i bezazleni, takvi eksperimenti se ne prave.

pa da. moji roditelji imaju komšiju koji ima dva nemačka ovčara, mama i sin, i kad moji odu na more, cveće i drveće im zaliva komšinica koju su zilion puta videli u našem dvorištu, ali sa mojima. nikada nisu reagovali. kada je žena sama ušla kod nas, ovi da pokidaju ogradu. inače, ta žena dolazi i kod njihove gazdarice da joj donese jaja, i puštaju je kada im je gazdarica tu. kada nije, reže ne nju. deluje malo glupavo.

За нове миленијалце дресере који су порасли на дугме-даљински-инстант то је идеалан пас за обуку.

ovo sam imala prilike da gledam, fenomenalni su.

Друга страна медаље је испуштен малиноа. То је убица недајбоже. Ретка је прилика да шијем за њима, слабо рањенике оставља, махом лешеве.

da. kažu da su nemački ovčari bolji po tom pitanju. btw, moja mama se kao klinka družila sa nemačkim ovčarom koji je zaostao nemcima iz WW2. zvuči kao film, ali super su se igrali, mazila ga, donosila hranu...kad su saznali, svi pali u nesvest, jer niko sem tog tipa koji ga je hranio nije smeo da mu priđe, dresiran da ubije.
čudni su putevi do psećih srca.

mene inače najviše ovde u komšiluku brine lik koji drži dva rodejziska ridžbeka, jedan je uspušten. ne kapiram šta će takav pas kao ljubimac u centru beograda?? mislim, gde su ti lavlji čopori da ih ovi raznesu? da, lepi su.

puštaju je kada im je gazdarica tu. kada nije, reže ne nju. deluje malo glupavo.

Mi smo imali ženku, mešanca, ličila na labradora al nema blage veze.
Kod nje je isto važilo pravilo uvodjenja.
I onda recimo dodje majstor ujutro, ceo dan bude u dvorištu, ona se mazi, sve ok, do momenta kad prvi put izadje. Može i do kola ispred kapije, da uzme nešto od alata.
Ako proba ponovo da udje sam- ko da se prvi put vide. Laje da pokida.
Onda opet neko izadje, uveda majstora i sve iz početka. Opet su drugari.
Smatrala da je dozvola za ulaz jednokratna i uvek tražila novu potvrdu. Dušu dala za državnu administraciju.