и зашто НЕ ако ДА далеко уху милозвучније чучне (дитреба) у одговору успаљене намигуше са подоста километара леђно по лежајевима камионским ибарском пређених ,кад јој генитални запеченко Срђ , црвенећи, искрено понуди да јој својим срамежљивим зломизгаћа растера фауну из флоре пубиса олупаног
наиме, комисија je одбрану Дртезе - Šenbritozna eksapacija lunoza tipa Q+ ,након парсати консултовања, (додуше без 2 члана оправдано отсутних - кресали се у тоалету Факултета за мотивисање озелењавања) наравно вишегласно одбила обзиром да ,гласио је одјеб, део наслова није језички усаглашен са правописом .штрчао им је наиме употребљен генитив множине глагола луноза ( појма додуше нејасног ни једном од присутног комисијског кворума).е, то је кандидата Срђа повисокоишколованог који је потом да би пристојно живео морао воланом да се позабави као превозник дотукло и отада је почео на игнорише изласке и заласке сунца, облаке у целини но посебно кумулусе, житна поља и слапове ине и сав се у себе повукао те самопреписаном терапијом вишесатног онанисања растеривао наносе једа у живцама периферним. стога сусрет са Ј. пружао му је наду тј. веру да ће имати бар кога сурово да изјебе, без пардона а не к'о док је као превозник аргатовао да се бламира са стоперкама нуспутним (указано у уводу).
по генетском запису хохштаплер, имао је Срђ разрађену фору комуникације с окружењем . 4example , затражи рецимо на зајам 200е али укаже да му доброчинитељ дадне само 100е јер ће, лак на лову, то брзо потрошити. кад буде устребало затражиће остало. уреду, запеца се вољник за позајмицу и дадне му тражено.потом од Срђа ни гласа више. прође примерен временски рок те га позајмитељ потсети у вези позајмице ,а Срђ ће
- чекај,дао си ми 100 од 200 oбећаних е на зајам стога ти мени треба да даш још 100 е, али ти предлажем, обзиром да ми сад паре не требају ,да пребијемо моје дуговање твојом ранијом сагласношћу на обећануми суму , па тако да елиминишемо мој дуг према теби
и немало њих је на то наседало , плавуше посебно, чудећи се потом саме у себи при свођењу салда,јер баш је аргументовано шупљикавост појашњење деловало нањи.
код мене је био други случај. окружењу сам све мање веровао, али сам га ипак узимао озбиљно. докурчиле су ми наиме биле спуштачине склоних томе.а и Ј. се понашала некако чудно, да ли од мамурлука или јој је каснила менструација, наш јутарњи мааз се спонтано претварао у сношајну пантомиму превртљиву к'о април изненадљив са костосмрзним ветровима. почели смо да се удаљујемо, посебно ја, јер ме је дотукла множина неодмерено замишљених планова јој који су се непрестано рушили, када нам се, к'о игром судбине дат, Срђ Масникоса убацио у шему. Ј. је у њему видела сутрашњицу, док, мени је Ј. коштајући ме притом позамашно, послужила пар година као потпора заљуљаном браку са В. која је напречац постала наџак баба (а освојих некад љупку лепотицу која се залепила за мене зарад умећа стихостварањами тањушном свеском поезије насловљеном Тебе од људи скривену у царству цветних ливада, за мене, вечног путника, сачувала је судбина, те редовности третмана оспермавања јој вагине ) . у старости завидност хлапи тако да сам поступак Ј. у потпуности разумео ,поготову кад смо сви заједно једном, био је ( ко данас) Туциндан, у сауну отишли па опуштени импровизовали po узору на одумрле римљане cubantes cenabant са храном у Mc Donald's - у претходно купљеном заливајући розеом и где се он, Срђ, у свој својој подпојасној телесној раскоши приказао .очи су нам обома запела на грдобу му међуножну .тако сам ја замишљао споловило Catoblepasa . мој све више млитав, није му био достојан компарисања. но мене је ипак купио у моменту изваливши досетку
- Цезар и Брут кренули на пијацу а Цезар заборавио новчаник па му каже.....пазари ти ,сине Бруте.
мени легло, покидах се, но Ј. није схватила игрорек.
и још што је важно ми било, једино је Срђ од бројног ми окружења које се око моје ,широке руке, умело окупљати у кафани Cvrc заћошкоми, веровао у моје саставе и искрено подговарао да истрајем у писању. посебну је упорност у томе изразио када ме је оно Књижевна Скупштина за члана Друштва примила ја сам се пренеразио шта ме је снашло и при свој извесности количине ми објављеног писанија дотадањег морао сам најпосле на те мисли доћи да има чудеса на свету те да сам се случајно, без мог знања ,али са притајеном надом, у књижевника претворио напречац,упс.но највећа дрскост само је и помислити да Друштво Књижевника не би увиђало да од мене велики допринос исчекивати не могу. искрено, недостаје ми упућеност у много шта-што, а лаке причице које ту итамо објављујем нису баш никакав гарант да се од мене може неко озбиљније штиво очекивати.посебно не у годинама у којимасам јер данашњем пробирљивом читаоцу да би га намамио да одвоји суму за књигу мораш пре свега корицом позорност разбудити те игрореком насловнице заинтересовати му знатижељу да посумња како се испод таквог маама мора налазити и казивање вредно му уложених пара. а оно несме бити њањаво и опширно него смером броја страница избалансирано као што ми, има томе, указа гђа Велмар-Јанковић
- најбоље је позабавити се догађајима који су се као фатумски и фарсични типови приповедања смењују у убрзаном темпу, од есејистичко-медитативног преко психолошко-медицинског до еротско-натуралистичког, у сновима нам уобличавани, наносећи дах недорека у покрету, те откривајући слој по слој значења оног из прошлости ,а што нам је помагало да наслућујемо будућност која се скрива у садашњици
наиме, заврзламе имају читалачку проходност и вредне су речи хаснираних уњи.
- ма,дај,
што би каз'о куми Дрнда, Парижанин ,презиратељ романескних писанија, prenant généralement.
п.с........... него...стиже ево ПРОСТА, нек' добротом .....не заоста' ... nama svima, Blogerima