Почело је све од филозофије као и увек до сада што је почињало било шта што је људски ум постигао још од самих својих почетака, од тренутка када је уопште и завредео тај горди назив људски ум, у том свом превезивању (хвала Милану Новковићу за овај сјајан израз) кроз време и различите периоде свог постојања.
Професор филозофије са Принстона, Хари Франкфурт, објавио је 2005. године есеј под називом О просеравању (On Bullshit).
Harry Frankfurt: On Bullshit (ЛИНК)
Harry Frankfurt onVimeo (ЛИНК)
Објављен је тај есеј врло брзо по свом настанку и код нас у преводу на српски језик, у издању Вега медија из Новог Сада (2006) и у одличном преводу Тамаре Радовић.
Сам Франкфурт каже да је био у недоумици, користећи искључиво речнике енглеског језика, какав назив дати овој појави која је узимала све више и више маха. Ослањајући се на један есеј Макса Блека из 1985. године у збирци Моћ мунтања (Max Black, The Prevalence of Humbug, Ithaca, Cornell University Press) помишљао је Франкфурт и на израз мунтање, али и на муљање, лупетање, трућање, наклапање, баљезгање, завлачење, кокодакање, млаћење празне сламе (сјајна Тамара Радовић!) да би на крају ипак установио да је израз просеравање најближи томе да ту појаву означи онако како треба и самим тим је онда и тај Франкфуртов есеј објављен под таквим насловом и на српском језику и код нас.
Од тада је прошло више од једне деценије и током тих година просеравање у јавним или приватним дискурсима све чешће се препознавало као такво, све више људи је уочавало штетне ефекте које та појава има свеукупно гледано на нашу цивилизацију и културу, све више су се људи бавили том појавом (нарочито од почетка економске кризе), па су тако током прошле школске године на једној високообразовној установи у САД одлучили да у пролеће 2017. године буде одржан низ предавања намењен припреми студената за живот после школовања у свету уроњеном у просеравање, како то каже један од двојице професора који су осмислили и одржали тај низ предавања.
И не само то, него је направљен и сајт јер, како ствари стоје, ова тема неће бити само једносезонска студентска мода.
Прозивање просеравања
Промишљање података у дигитализованом свету
Свет у којем живимо потпуно је уроњен у просеравање. Политичаре уопште не занимају чињенице. Науком се руководи преко саопштења за штампу и са конференција за медије. У високом образовању дају се боље оцене просеравању него аналитичком мишљењу. Култура старт ап пословања издигла је просеравање на ниво врхунске уметности. Маркетиншки стручњаци нам заверенички намигују позивајући нас да им се придружимо у раскринкавању просеравања и тако, у ствари, користе наше тиме тек стечено поверење у њих да би нас затрпавали просеравањима неког нижег реда. Већи део онога што пишемо, било за себе или у домену јавне речи, изгледа само као нешто мало сложенија вежба у бесконачном пресипању из шупљег у празно.
Доста нам је тога! Крајње је време да се предузме нешто а ми, ако ишта знамо, то је да подучавамо друге. Зато је циљ ових предавања да се помогне студентима у сналажењу у нашем савременом окружењу које је уроњено у просеравање тако што ћемо их научити да препознају шта је то просеравање, да прозру ту појаву у потпуности и да се боре против ње анализом и аргументима на ефикасан начин.
На шта то ми тачно мислимо када кажемо просеравање? Најближе речено:
Под просеравањем мислимо пре свега на језик, затим статистичке податке, графиконе и остале облике представљања нечега који уз очигледно занемаривање истине, елементарне логике и повезивања појмова настоје да убеде, задиве и затрпају гомилом информација читаоца или слушаоца.
Прозивање просеравања је исказ у којем се сасвим свесно, с намером, јавно указује на оно што није добро. Циљеви прозивања су шири од самог просеравања јер тим именом можемо назвати и лаж, издају, превару и неправду.
На овим предавањима научићемо вас како да препознате просеравање и како да другима укажете на њега.
Иако просеравање доживљава своје врхунце најпре у области политике, ова предавања се неће толико бавити просеравањима политичара. Уместо тога, усредсредићемо се на просеравање заогрнуто ученим, школским дискурсом. Вековима већ, такве високоучене бесмислице ослањају се на велике речи и помодарски речник, али у последње време ту појаву све чешће видимо у облику изношења огромног броја података и накићених алгоритама којима се у суштини ништа не доказује - и ти кванитативни, статистички, компјутерски обрађени облици просеравања јесу оно на шта ћемо обратити пажњу на овим предавањима.
Наравно да је маркетинг задужен за то да вас убеди да нешто купите и потрошите свој новац. То и јесте циљ маркетинга.
Али, како ћете знати да је TED talk који сте синоћ гледали такође једно обично просеравање или не? И ако то знате, можете ли да објасните како то знате? Да ли уочавате у чему је проблем са недавним пристрасним чланком из Њујорк Тајмса или Вашингтон Поста у којем се износе анализе гомиле података о старт ап компанијама? Можете ли са сигурношћу рећи када је медицински извештај из New England Journal или JAMA веродостојан или је само тек још једно закукуљено и замумуљено саопштење за штампу неке велике фармацеутске компаније?
Наш циљ је да вас на овим предавањима научимо да критички промишљате о подацима и моделима у којима се износе докази у друштвеним и природним наукама.
Carl T. Bergstrom and Jevin West
Seattle, WA.
Calling Bullshit - Data Reasoning in a Digital World (ЛИНК)
(Прим. - превео Таса; не замерите, није ми то струка, а нисам хтео да смарам укућане. Свака примедба и исправка превода биће добродошла и топло поздрављена.)
Сва предавања се такође могу пронаћи на Јутјуб каналу. (ЛИНК)
Овде пред вама су два (уводни и завршни) од укупно 56 клипова са Јутјуба на којима се могу пратити сва предавања на ову тему одржана прошлог пролећа двојице професора са Универзитета Вашингтон, Сијетлу.
__________________________________________________________
* Ово је наставак мог поста од четвртог јануара ове године, иначе други део трилогије (надам се) о овом занимљивом лингвистичком питању и појави (аномалији?) у савременој комуникацији и култури.
Рејонизујте своје електроне, па да коментаришемо..
New Age Bullshit Generator (ЛИНК)