Filozofija| Gost autor| Lingvistika| Nauka| Obrazovanje

Bullseye #2 - Prozivanje proseravanja*

tasadebeli RSS / 08.01.2018. u 17:44

Почело је све од филозофије као и увек до сада што је почињало било шта што је људски ум постигао још од самих својих почетака, од тренутка када је уопште и завредео тај горди назив људски ум, у том свом превезивању (хвала Милану Новковићу за овај сјајан израз) кроз време и различите периоде свог постојања.

23108-16669-1-0.jpg

 

 

 


Професор филозофије са Принстона, Хари Франкфурт, објавио је 2005. године есеј под називом О просеравању (On Bullshit).

 

 

 


Harry Frankfurt: On Bullshit (ЛИНК)

 

Harry Frankfurt onVimeo (ЛИНК)

 

Објављен је тај есеј врло брзо по свом настанку и код нас у преводу на српски језик, у издању Вега медија из Новог Сада (2006) и у одличном преводу Тамаре Радовић.

 

frankfurt.jpg

 

Сам Франкфурт каже да је био у недоумици, користећи искључиво речнике енглеског језика, какав назив дати овој појави која је узимала све више и више маха. Ослањајући се на један есеј Макса Блека из 1985. године у збирци Моћ мунтања (Max Black, The Prevalence of Humbug, Ithaca, Cornell University Press) помишљао је Франкфурт и на израз мунтање, али и на муљање, лупетање, трућање, наклапање, баљезгање, завлачење, кокодакање, млаћење празне сламе (сјајна Тамара Радовић!) да би на крају ипак установио да је израз просеравање најближи томе да ту појаву означи онако како треба и самим тим је онда и тај Франкфуртов есеј објављен под таквим насловом и на српском језику и код нас.

Од тада је прошло више од једне деценије и током тих година просеравање у јавним или приватним дискурсима све чешће се препознавало као такво, све више људи је уочавало штетне ефекте које та појава има свеукупно гледано на нашу цивилизацију и културу, све више су се људи бавили том појавом (нарочито од почетка економске кризе), па су тако током прошле школске године на једној високообразовној установи у САД одлучили да у пролеће 2017. године буде одржан низ предавања намењен припреми студената за живот после школовања у свету уроњеном у просеравање, како то каже један од двојице професора који су осмислили и одржали тај низ предавања.

 


И не само то, него је направљен и сајт јер, како ствари стоје, ова тема неће бити само једносезонска студентска мода.

 


Прозивање просеравања

Промишљање података у дигитализованом свету

Свет у којем живимо потпуно је уроњен у просеравање. Политичаре уопште не занимају чињенице. Науком се руководи преко саопштења за штампу и са конференција за медије. У високом образовању дају се боље оцене просеравању него аналитичком мишљењу. Култура старт ап пословања издигла је просеравање на ниво врхунске уметности. Маркетиншки стручњаци нам заверенички намигују позивајући нас да им се придружимо у раскринкавању просеравања и тако, у ствари, користе наше тиме тек стечено поверење у њих да би нас затрпавали просеравањима неког нижег реда. Већи део онога што пишемо, било за себе или у домену јавне речи, изгледа само као нешто мало сложенија вежба у бесконачном пресипању из шупљег у празно.

Доста нам је тога! Крајње је време да се предузме нешто а ми, ако ишта знамо, то је да подучавамо друге. Зато је циљ ових предавања да се помогне студентима у сналажењу у нашем савременом окружењу које је уроњено у просеравање тако што ћемо их научити да препознају шта је то просеравање, да прозру ту појаву у потпуности и да се боре против ње анализом и аргументима на ефикасан начин.

На шта то ми тачно мислимо када кажемо просеравање? Најближе речено:

Под просеравањем мислимо пре свега на језик, затим статистичке податке, графиконе и остале облике представљања нечега који уз очигледно занемаривање истине, елементарне логике и повезивања појмова настоје да убеде, задиве и затрпају гомилом информација читаоца или слушаоца. 

Прозивање просеравања је исказ у којем се сасвим свесно, с намером, јавно указује на оно што није добро. Циљеви прозивања су шири од самог просеравања јер тим именом можемо назвати и лаж, издају, превару и неправду.

На овим предавањима научићемо вас како да препознате просеравање и како да другима укажете на њега.

Иако просеравање доживљава своје врхунце најпре у области политике, ова предавања се неће толико бавити просеравањима политичара. Уместо тога, усредсредићемо се на просеравање заогрнуто ученим, школским дискурсом. Вековима већ, такве високоучене бесмислице ослањају се на велике речи и помодарски речник, али у последње време ту појаву све чешће видимо у облику изношења огромног броја података и накићених алгоритама којима се у суштини ништа не доказује - и ти кванитативни, статистички, компјутерски обрађени облици просеравања јесу оно на шта ћемо обратити пажњу на овим предавањима.

Наравно да је маркетинг задужен за то да вас убеди да нешто купите и потрошите свој новац. То и јесте циљ маркетинга.

Али, како ћете знати да је TED talk који сте синоћ гледали такође једно обично просеравање или не? И ако то знате, можете ли да објасните како то знате? Да ли уочавате у чему је проблем са недавним пристрасним чланком из Њујорк Тајмса или Вашингтон Поста у којем се износе анализе гомиле података о старт ап компанијама? Можете ли са сигурношћу рећи када је медицински извештај из New England Journal или JAMA веродостојан или је само тек још једно закукуљено и замумуљено саопштење за штампу неке велике фармацеутске компаније?

Наш циљ је да вас на овим предавањима научимо да критички промишљате о подацима и моделима у којима се износе докази у друштвеним и природним наукама.

Carl T. Bergstrom and Jevin West
Seattle, WA.

 

Calling Bullshit - Data Reasoning in a Digital World (ЛИНК)

 

(Прим. - превео Таса; не замерите, није ми то струка, а нисам хтео да смарам укућане. Свака примедба и исправка превода биће добродошла и топло поздрављена.)


Сва предавања се такође могу пронаћи на Јутјуб каналу. (ЛИНК)

 

UW iSchool (ЛИНК)

 

Овде пред вама су два (уводни и завршни) од укупно 56 клипова са Јутјуба на којима се могу пратити сва предавања на ову тему одржана прошлог пролећа двојице професора са Универзитета Вашингтон, Сијетлу.

 

 

 

__________________________________________________________


* Ово је наставак мог поста од четвртог јануара ове године, иначе други део трилогије (надам се) о овом занимљивом лингвистичком питању и појави (аномалији?) у савременој комуникацији и култури.

 

Рејонизујте своје електроне, па да коментаришемо..

New Age Bullshit Generator (ЛИНК)

 

 

kolegijum-o-kopirajtingu-i-proseravanju-bizbuzz-2-638.jpg?cb=1422633276 

 



Komentari (54)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 17:59 08.01.2018

Тастер

А Кара-Мурза је нањушио добар траг још 2000. године...


Сергеј Георгијевич Кара-Мурза: МАНИПУЛАЦИЈА СВЕШЋУ (ЛИНК)


Код нас преведено пре неких 5 година...



stefan.hauzer stefan.hauzer 18:27 08.01.2018

Re: Тастер

Antitaster!



Jebote, prozivaju proseravanje na nekakvom visokointelektualnom nivou, što je samo viši stepen proseravanja i ništa drugo. Bože sačuvaj me ovih inteligentnih i daj mi da se sa braćom idiotima družim na nivou neizgovorenih reči na densfloru.


+ nekad davno, kada je reč intelektualac nosila i neka etička ograničenja, Ričard Hofštater napisao je knjigu o "antiintelektualizmu" u američkom društvu. Gde je između ostalog pričao i o nekakvom paranoidnom stilu u politici. I onaj, večito spominjani Rajt Mils - koji je napisao i esej "O znanju i moći" - nosio je takvu kritiku protiv opasnijeg proseravanja nego ovog danas i govorio je onima koji poseduju nekakvo znanje i o njihovoj ulozi i odgovornosti koje znanje nosi. Šta hoću da kažem, osim što je ovo kritika koja je davno napisana, i bullshit se nekad drugačije nazivao, u skladu sa obrazovanjem onih koji su i pisali kritiku antiintelektualizma.

Edit: ništa lično, Taske, mene samo mnoogo nervira taj "intelektualni pokret" koji uočava B.S.
niccolo niccolo 18:38 08.01.2018

Re: Тастер

Jebote, prozivaju proseravanje na nekakvom visokointelektualnom nivou, što je samo viši stepen proseravanja i ništa drugo. Bože sačuvaj me ovih inteligentnih i daj mi da se sa braćom idiotima družim na nivou neizgovorenih reči na densfloru.

Dakle, može slobodno da se preskoči?
stefan.hauzer stefan.hauzer 18:45 08.01.2018

Re: Тастер

Dakle, može slobodno da se preskoči?


Samo pazi da se ne povrediš

niccolo niccolo 18:47 08.01.2018

Re: Тастер

Samo pazi da se ne povrediš

I da kažem hop kad završim...
zemljanin zemljanin 19:31 08.01.2018

Re: Тастер

+ nekad davno,

e nekada davno se znao red, anatemu na knjigu, autora u smolu i mirna Backa ... nije bilo grafikona ali to je taj stil koji danas vecina upraznjava sa samoporicanjem uvijenim u tradiciju i kvazi negiranjem nekog novog BS ... a bulshit je isti, *dokazi* takodje
stefan.hauzer stefan.hauzer 20:22 08.01.2018

Re: Тастер

e nekada davno se znao red


Jok, sine, nekad se B.S. nazivao antiintelektualizmom i ta kritika je napadala antiintelektualiste koji kreiraju politički diskurs (poput mekartizma u kojem su ljudi ostajali i bez sloboda, a bogami i bez života), a ne mlaćenje prazne slame među ljudima opterećenim akademom i oštrenju tukija ko je u pravu u nekakvim naučnim krugovima punim lične sujete.
niccolo niccolo 20:27 08.01.2018

Re: Тастер

oštrenju tukija

Šta ima loše u oštrenju tukija?
zemljanin zemljanin 20:29 08.01.2018

Re: Тастер

stefan.hauzer
e nekada davno se znao red


Jok, sine,

ma nekada davno ti je bas davno, ono 2 soma godina i tako to
stefan.hauzer stefan.hauzer 20:29 08.01.2018

Re: Тастер

Šta ima loše u oštrenju tukija?


Ništa, ali ako patiš od erektilne disfunkcije, onda svašta.
c_h.arlie c_h.arlie 20:59 08.01.2018

Re: Тастер

stefan.hauzer
Antitaster!



Jebote, prozivaju proseravanje na nekakvom visokointelektualnom nivou, što je samo viši stepen proseravanja i ništa drugo. Bože sačuvaj me ovih inteligentnih i daj mi da se sa braćom idiotima družim na nivou neizgovorenih reči na densfloru.


+ nekad davno, kada je reč intelektualac nosila i neka etička ograničenja, Ričard Hofštater napisao je knjigu o "antiintelektualizmu" u američkom društvu. Gde je između ostalog pričao i o nekakvom paranoidnom stilu u politici. I onaj, večito spominjani Rajt Mils - koji je napisao i esej "O znanju i moći" - nosio je takvu kritiku protiv opasnijeg proseravanja nego ovog danas i govorio je onima koji poseduju nekakvo znanje i o njihovoj ulozi i odgovornosti koje znanje nosi. Šta hoću da kažem, osim što je ovo kritika koja je davno napisana, i bullshit se nekad drugačije nazivao, u skladu sa obrazovanjem onih koji su i pisali kritiku antiintelektualizma.

Edit: ništa lično, Taske, mene samo mnoogo nervira taj "intelektualni pokret" koji uočava B.S.

Lek protiv proseravanja je iskrenost.
Ko je B.S. ?
c_h.arlie c_h.arlie 21:01 08.01.2018

Re: Тастер

niccolo
Samo pazi da se ne povrediš

I da kažem hop kad završim...

... odnosno aaaaaaaaaaa kad svršiš.
stefan.hauzer stefan.hauzer 21:05 08.01.2018

Re: Тастер

ma nekada davno ti je bas davno, ono 2 soma godina i tako to




i sad treba da objašnjavam, da je to nekada davno bilo izrečeno sarkastično, a ti se baš toga uhvatio.. najmanje važnog. Osim toga, jasno ukazujem na šta tačno mislim, i da to nekada davno označava period kadu su Rajt Mils i Hofštater stvarali - pedesete godine XXveka. Kako to nekada davno nije i zaista mnogo davno, valjda sad postaje jasno da je izrečeno, sarkazam.
stefan.hauzer stefan.hauzer 21:08 08.01.2018

Re: Тастер

Ko je B.S. ?


Stanje svesti, Emsi.

maksa83 maksa83 21:29 08.01.2018

Re: Тастер

i sad treba da objašnjavam, da je to nekada davno bilo izrečeno sarkastično

Don't pee on his fucking rug man...
zemljanin zemljanin 22:16 08.01.2018

Re: Тастер

stefan.hauzer
ma nekada davno ti je bas davno, ono 2 soma godina i tako to




i sad treba da objašnjavam, da je to nekada davno bilo izrečeno sarkastično, a ti se baš toga uhvatio.. najmanje važnog. Osim toga, jasno ukazujem na šta tačno mislim, i da to nekada davno označava period kadu su Rajt Mils i Hofštater stvarali - pedesete godine XXveka. Kako to nekada davno nije i zaista mnogo davno, valjda sad postaje jasno da je izrečeno, sarkazam.

ne treba nista da objasnjavas ... u komentaru ima dovoljno podataka da se razume poenta ... a nadovezao sam se na izraz koji je, sasvim slucajno, deo tvog komentara ali definitvno nije replika ... tako da, teraj dalje svoj sarkazam a ja cu moj i mirna Backa
tasadebeli tasadebeli 22:18 08.01.2018

Re: Тастер

stefan.hauzer

+ nekad davno, kada je reč intelektualac nosila i neka etička ograničenja, Ričard Hofštater napisao je knjigu o "antiintelektualizmu" u američkom društvu. Gde je između ostalog pričao i o nekakvom paranoidnom stilu u politici. I onaj, večito spominjani Rajt Mils - koji je napisao i esej "O znanju i moći" - nosio je takvu kritiku protiv opasnijeg proseravanja nego ovog danas i govorio je onima koji poseduju nekakvo znanje i o njihovoj ulozi i odgovornosti koje znanje nosi. Šta hoću da kažem, osim što je ovo kritika koja je davno napisana, i bullshit se nekad drugačije nazivao, u skladu sa obrazovanjem onih koji su i pisali kritiku antiintelektualizma.



Нисам сигуран да су Хофштатер и Рајт Милс мислили на потпуно исту, идентичну, појаву (називајући је како год) на коју је мислио и Франкфурт називајући је просеравањем. А потпуно сам сигуран да Франкфурт није ту појаву ограничавао само на интелектуалну елиту и високе академске кругове.

(Мада, то стоји и не може се порећи, ти кругови најобразованијих у једном друштву и јесу најбоље опремљени алатом за просеравање као и оним алатом којим би лако могли да идентификују просеравање и да га раскринкавају.)

Имам утисак да су Хофштатер и Рајт Милс пре говорили о лажовима, док Франкфурт говори о просеравачима, булшитерима.

Хоћу рећи да да је разлика између онога о чему писали Хофштатер и Рајт Милс и онога о чему је писао Хари Франкфурт таман толика колика је разлика између лажова и просеравача, тј. булшитера.

Main Similarities

1) Both liars and bullshitters (bsers) want you to believe that they are telling the truth.
2) And both want to get away with something.

Major Differences

Liars

1) Liars engage in a conscious act of deception.
2) Liars know the truth, but attempt to hide it.
3) Liars spread untruths, but they still accept the distinction between the truth and false.

Bsers

1) Bsers do not consciously deceive.
2) Bsers just don’t know or care about the truth.
3) Bsers ignore or reject the distinction between truth and falsity altogether.


Као што видиш, лажови не могу да игноришу истину јер да би је сакрили, они морају да знају шта то сакривају.

За разлику од лажова, просераваче, булшитере, истина уопште и не занима. Они су равнодушни према њој. Ако се истина уклапа у оно што им је циљ - добро, а ако се не уклапа, њима опет добро. (Јер циљ је тај који оправдава сва средства. )

Због тога су просеравачи, булшитери, много веће штеточине за културу и цивилизацију уопште у којој живимо. (Каква је, рецимо, оставштина за будућност једне просеравачке културе и цивилизације?)

Edit: ništa lično, Taske, mene samo mnoogo nervira taj "intelektualni pokret" koji uočava B.S.


Ма наравно, нисам ни схватио лично.

А мене, видиш, нервира просеравање у комуникацији на сваком кораку, где год се окренем, од посла који радим, преко културе, образовања, медија, свакодневног живота и друштвених мрежа исто онолико колико и тебе нервирају они који уочавају просеравање, па одбијају да ћуте о томе, него кажу: Попу поп, а бобу боб

(Један од алтернативних, врло слободних и широко схваћених, превода назива овог низа предавања - Calling Bullshit - у циљу припреме студената за оно што их чека када заврше школовање, у компанијама у којима ће радити, у култури, у уметности, у медијима, на јавној сцени, у политици и конзумеристичком начину живота на које их упућује цивилизација у којој живе, уопштено, где год се окрену. )
stefan.hauzer stefan.hauzer 22:42 08.01.2018

Re: Тастер

Нисам сигуран да су Хофштатер и Рајт Милс мислили на потпуно исту, идентичну, појаву (називајући је како год) на коју је мислио и Франкфурт називајући је просеравањем. А потпуно сам сигуран да Франкфурт није ту појаву ограничавао само на интелектуалну елиту и високе академске кругове.


Nisu ni oni to ograničavali, stvar je u tome da je i Mekarti mahao nekakvim statistikama i brojevima. I ovo je upravo i osnovna kritika mekartizma:

За разлику од лажова, просераваче, булшитере, истина уопште и не занима. Они су равнодушни према њој. Ако се истина уклапа у оно што им је циљ - добро, а ако се не уклапа, њима опет добро. (Јер циљ је тај који оправдава сва средства. )


Onaj koji nosi znanje je i onaj koji takvom (bullshit) stavu daje ili oduzima "moć"("jer mnogo stvarnosti stvarnosti sada zvanično definišu oni koji imaju moć" i on razotkriva "bilo da je to direktna laž ili laž nastala izostavljanjem, bilo da je nastala zahvaljujući zvaničnoj tajni ili iskrenoj greški". To je jedno te isto, ali Rajt Mils je za razliku od ovog "On bullshit" thinga zaista razumeo šta predstavlja antiitelektualizam i čemu služi kada se pretvori u populizam. Ova druga, Frankfurtova, ne znam, samo je mlaćenje prazne slame jer ne razotkriva nego samo optužuje.
stefan.hauzer stefan.hauzer 22:45 08.01.2018

Re: Тастер

ko da, teraj dalje svoj sarkazam a ja cu moj i mirna Backa


Bačka je socijalni dinamit, znam, živim ovde


stefan.hauzer stefan.hauzer 22:56 08.01.2018

Re: Тастер

(Каква је, рецимо, оставштина за будућност једне просеравачке културе и цивилизације?)


Ne znam, mislim da je viša ljudska komunikacija bila oduvek predmet jednog "proseravanja", samo što je nekad to "proseravanje" bilo rezervisano samo za jedan uzak sloj društva (tipa Srednji vek (a)plemstvo i (b)sveštenstvo). Kada je pravo na sopstvenu misao i reč postalo veće; a to je i osnova kritike Frankfurta, da ipak pravo na "proseravanje" mora biti usko rezervisano na ljude sa akademe; i kakofonija raznih narativa je postala užasna. Zaglušujuće doba je nastupilo i svi mi želimo reći nešto svoje, što se na kraju svodi na bla-bla-truć-truć. Na to te ne može spremiti nijedan univerzitet.
tasadebeli tasadebeli 23:51 08.01.2018

Re: Тастер

stefan.hauzer

Nisu ni oni to ograničavali, stvar je u tome da je i Mekarti mahao nekakvim statistikama i brojevima. I ovo je upravo i osnovna kritika mekartizma:

За разлику од лажова, просераваче, булшитере, истина уопште и не занима. Они су равнодушни према њој. Ако се истина уклапа у оно што им је циљ - добро, а ако се не уклапа, њима опет добро. (Јер циљ је тај који оправдава сва средства. )


Нисам баш уверен у то да свим мекартистима Америке (ти си је први поменуо) после Другог светског рата истина није била битна. А ако им јесте била битна као што ја то мислим да јесте (тзв. период Хувер-Далс узајамног миловања идиотских глава - баш у доба када су Рајт Милс и Хофштатер писали своје радове које ти овде помињеш), то их онда аутоматски сврстава у лажове (сакриваче истине), а не у просераваче, булшитере, тј. оне који су према истини потпуно равнодушни.

Лажови врло често користе просеравачки језик, комуникациони код, али их то не сврстава аутоматски у просераваче, булшитере. Бити булшитер, то је ипак посебно стање духа.

Поготово у доба оваквих средстава комуникације као што је то нпр. овај "канал" преко којег ти и ја сада комуницирамо и слично, доба у којем је Франкфурт и писао свој есеј и које се ипак богами поприлично разликује због тих средстава комуникације и брзине протока информација од доба у којем су писали Хофштатер и Рајт Милс.

(Да ли је већ тада постојао онај "интернет" између америчких универзитета, претеча овога што данас имамо сви, који су користили за размену информација на пољу науке? Или га је ипак још увек тада користила само војска САД? То не знам... У сваком случају, онда ме и не чуди што су Рајт Милс и Хофштатер причали искључиво о односу знања и моћи и интелектуалној елити, док Франкфурт и ова двојица из Сијетла говоре о свима нама јер ми данас сви и јесмо у потпуности уроњени у тај океан информација од чега је добар део заиста прави булшит, просеравање, па је пожељно још у одрастању и школовању стећи тај "алат" који ће нам у животу помагати да растребимо жито од кукоља.)

(Успут, леп израз ово мекартисти... Меки артисти... Знаш оно, у рукавицама... Свима вама треба чврста рука... У рукавицама...


)


Rajt Mils je za razliku od ovog "On bullshit" thinga zaista razumeo šta predstavlja antiitelektualizam i čemu služi kada se pretvori u populizam. Ova druga, Frankfurtova, ne znam, samo je mlaćenje prazne slame jer ne razotkriva nego samo optužuje.


И Рајт Милс је само оптуживао. Није нам дао алат да се са тим што он оптужује и изборимо, него је тај изумитељски део посла препустио нама. (Можда и није желео да се бави израдом алата... Или можда није могао, било превише опасно у његово доба...)

Исто је за сада и са Франкфуртом. Ни он нам још увек није рекао који је то конкретан алат за идентификовање и разоткривање и прозивање просеравања.

А није нам дао алат из простог разлога што га ми већ имамо. Треба само да га користимо: аналитичко и критичко мишљење и логика. То свако поседује, и они са дипломама и они без диплома. Док навигамо по том океану информација које су сада, у свом највећем делу, свима доступне. Понављам, и онима са дипломама и онима без диплома.

На крају крајева, ако ћемо право, у тим превезивањима мозга (хвала Милану још једном) од нечега се увек морало почети. И одувек се полазило од критике постојећег да би се стигло до нечега новог, превезаног.

Нису ни Маркс ни Енгелс одмах избацили своје друштвене теорије на увид широким народним масама, него су почели од критике.

Као што је ред и како то добро кућно васпитање налаже.
stefan.hauzer stefan.hauzer 00:09 09.01.2018

Re: Тастер

а не у просераваче, булшитере, тј. оне који су према истини потпуно равнодушни.


Mekarti/Makarti? je na veoma zanimljiv način došao do ideje da eksploatiše "crveni strah" i to prilikom izborne kampanje, kada je ostao bez ideje koja bi mu donela novi mandat, neko je predložio one komunjare i eto ga. Onda je pod velom takve ravnodušne prema istini kritici, jer "strah od crvenih" nije bio lažan, nego je iskorišten, izmanipulisan lažnim brojevima, da bi se poduprela jedna "permanentna ratna ekonomija". Uostalom, pod velom ovih mekartističkih istina, jedna liberalna mašinerija je sprovodila zakone koji su Sjedinjene Države pretvarale u skup administrativnih rutina i zatvoreni elitistički krug struktura vlasti (poslovnih, političkih i vojnih). Rajt Milsova kritika se odnosila na ovo, on nije govorio kako da uočimo "proseravanje" nego šta "proseravanje" može da stvori. Koja je uloga onog koji nosi "znanje". Kako on svojim znanjem stvara "moć" i kako ta "moć" može da bude opasna ili dobra. To jeste kritika koja razotkriva. Ovde i na ovoj kritici on je decidiran i jasan, on govori o etičkim odgovornostima svakog ko nosi "znanje" i ko nosi "moć".



tasadebeli tasadebeli 00:57 09.01.2018

Re: Тастер

stefan.hauzer

Mekarti/Makarti?



Не знам, веруј ми... Још од дипломског о транскрипцији страних имена нисам начисто са тим и наизменично користим час једно, час друго: Мак/Мек.

Овај,

чији сам речник ишчитавао у припреми сопственог дипломског још док је тај речник био у облику магистарског рада каже Макарти, али ја и данас мешам та два. Системска грешка...

Rajt Milsova kritika se odnosila na ovo, on nije govorio kako da uočimo "proseravanje" nego šta "proseravanje" može da stvori. Koja je uloga onog koji nosi "znanje". Kako on svojim znanjem stvara "moć" i kako ta "moć" može da bude opasna ili dobra. To jeste kritika koja razotkriva. Ovde i na ovoj kritici on je decidiran i jasan, on govori o etičkim odgovornostima svakog ko nosi "znanje" i ko nosi "moć".


Да, у праву си. Слажем се...

Имам утисак, читајући Франкфурта, да код њега то питање етичке одговорности уопште и није спорно. Она (одговорност) код њега се подразумева.

Чини ми се да он више покушава да разоткрије сам тај механизам просеравања у савременој комуникацији, да укаже на њега.

Тако сам, уосталом, ја и стигао до ове теме јер је мени, заправо, најважнији у свему томе онај лингвистички, комуникациони аспект целе те приче.

Вероватно због оваквих питања? (ЛИНК)

(Ту сам био, на другом коментару... )
stefan.hauzer stefan.hauzer 01:34 09.01.2018

Re: Тастер

Чини ми се да он више покушава да разоткрије сам тај механизам просеравања у савременој комуникацији, да укаже на њега.


Moguće, Taso, ali i on pribegava određenom proseravanju u svojoj metodi. Otprilike kao kada nam postmodernista proda veliku istinu kako nema istina. I traži nam da mu verujemo. Ne ide. Mene, opet, shodno rajtmilsovskoj kritici ne zanima proseravanje kao takvo, nego ono šta se krije iza proseravanja.

Što jednom napisa Mišima: "Kašivagi je verovatno bio u pravu kada je rekao da svet ne menja delo, već saznanje".


c_h.arlie c_h.arlie 05:42 09.01.2018

Re: Тастер

stefan.hauzer
а не у просераваче, булшитере, тј. оне који су према истини потпуно равнодушни.


Mekarti/Makarti? je na veoma zanimljiv način došao do ideje da eksploatiše "crveni strah" i to prilikom izborne kampanje, kada je ostao bez ideje koja bi mu donela novi mandat, neko je predložio one komunjare i eto ga. Onda je pod velom takve ravnodušne prema istini kritici, jer "strah od crvenih" nije bio lažan, nego je iskorišten, izmanipulisan lažnim brojevima, da bi se poduprela jedna "permanentna ratna ekonomija". Uostalom, pod velom ovih mekartističkih istina, jedna liberalna mašinerija je sprovodila zakone koji su Sjedinjene Države pretvarale u skup administrativnih rutina i zatvoreni elitistički krug struktura vlasti (poslovnih, političkih i vojnih). Rajt Milsova kritika se odnosila na ovo, on nije govorio kako da uočimo "proseravanje" nego šta "proseravanje" može da stvori. Koja je uloga onog koji nosi "znanje". Kako on svojim znanjem stvara "moć" i kako ta "moć" može da bude opasna ili dobra. To jeste kritika koja razotkriva. Ovde i na ovoj kritici on je decidiran i jasan, on govori o etičkim odgovornostima svakog ko nosi "znanje" i ko nosi "moć".




Za mene odavno nema dileme ... glup i zloban, mala šteta, pametan i amoralan - ogromna šteta.
Prema tome, glupost nije najjača "svetska" sila, nego nemoral udružen sa pameću.
c_h.arlie c_h.arlie 05:45 09.01.2018

Re: Тастер

stefan.hauzer
Чини ми се да он више покушава да разоткрије сам тај механизам просеравања у савременој комуникацији, да укаже на њега.


Moguće, Taso, ali i on pribegava određenom proseravanju u svojoj metodi. Otprilike kao kada nam postmodernista proda veliku istinu kako nema istina. I traži nam da mu verujemo. Ne ide. Mene, opet, shodno rajtmilsovskoj kritici ne zanima proseravanje kao takvo, nego ono šta se krije iza proseravanja.

Što jednom napisa Mišima: "Kašivagi je verovatno bio u pravu kada je rekao da svet ne menja delo, već saznanje".



Ovo je simpatično, no, ne razumem u potpunosti - preciznije, ne mogu da prihvatim "na prvu".
Stoga, molim pojašnjenje.
stefan.hauzer stefan.hauzer 12:50 09.01.2018

Re: Тастер

Stoga, molim pojašnjenje.







Life's a bitch and then you die
That's why we get high
korisnickoime-1 korisnickoime-1 19:06 08.01.2018

Let it Go or be Dragged

tasadebeli tasadebeli 11:53 09.01.2018

Re: Let it Go or be Dragged

korisnickoime-1





Да, то баш тако и изгледа, то делање, и такве последице и има такво делање када се човек мало одмакне и објективно сагледа ову малу блогерску умрежену друштвену заједницу.



nsarski nsarski 19:10 08.01.2018

Bullshit artist





P.S. Uzgred (iz etimološkog rečnika):

bullshit (v.)
by 1942, from bullshit (n.). Related: Bullshitted; bullshitting. …

bullshit (n.)
"eloquent and insincere rhetoric," 1915, American English slang; see bull (n.1) + shit (n.), probably because it smells. But bull in the sense of "trivial or false statements" (1914), which usually is associated with this, might be a continuation of Middle English bull "false talk, fraud" (see bull (n.3)).

BS (n.)
c. 1900, slang abbreviation of bullshit (q.v.).

bushwa (n.)
also bushwah, 1906, U.S. slang, perhaps originally among students, euphemistic for bullshit (n.).

batshit
also bat-shit, by 1967 as a variant of bullshit (n.) in the slang sense; from bat (n.2 …

bull (n.3)
"insincere, trifling, or deceptive talk," 1914. Popularly associated with roughly contemporary bullshit (n.) in the same sense, and in modern use often felt as …
grof_brankovich grof_brankovich 22:00 08.01.2018

о булшиту у домену медија и политике

Професоре Тасо успео си да ме натераш да прекинем са прекидом блоговања и да одем на њихов ФАК ШИТ.

"Шта је булшит ? Језик, статистичке фигуре, дата графикони, и друге форме презентације са потпуним занемаривањем истине или логичког схватања...са
наменом да убеде читаоца или слушаоца..."


Bullshit is language, statistical figures, data graphics, and other forms of presentation intended to persuade by impressing and overwhelming a reader or listener, with a blatant disregard for truth and logical coherence.


As we explain on our home page, we feel that the world has become over-saturated with bullshit and we're sick of it. However modest, this course is our attempt to fight back.

bullshit detection strikes us as essential to the survival of liberal democracy.

Democracy has always relied on a critically-thinking electorate, but never has this been more important than in the current age of false news and international interference in the electoral process via propaganda disseminated over social media. Mark Galeotti's December 2016 editorial in The New York Times summarized America best defense against Russian "information warfare":

"Instead of trying to combat each leak directly, the United States government should teach the public to tell when they are being manipulated. Via schools and nongovernmental organizations and public service campaigns, Americans should be taught the basic skills necessary to be savvy media consumers, from how to fact-check news articles to how pictures can lie."


Како детектовати лажи? Једино познавањем ствари. И увек ћемо бити ограничени, али ипак у неким основним стварима треба знати шта је лаж а шта истина. У српском политичком животу постоје такође само лажи.


Можда је боље булшит него лажи, пропаганда или манипулација, али могло би лаж на српском. Претпостављам да би ово био добар курс за новинаре, политичаре, чланове Трилатерале.


Шта је у овом филму БУЛШИТ за пример?

Michael Parenti - The U.S. War on Yugoslavia
tasadebeli tasadebeli 22:35 08.01.2018

Re: о булшиту у домену медија и политике

grof_brankovich

"Шта је булшит ? Језик, статистичке фигуре,



Не фигуре, Грофе, него статистички подаци, бројке... Тако сам барем ја разумео...

Можда је боље булшит него лажи, пропаганда или манипулација, али могло би лаж на српском.


Ево, горе сам покушао Стефану Хаузеру да објасним разлику између лажи и просеравања, односно између лажова и просеравача.

Ево, сам си цитирао тај део. Булшитер показује

a blatant disregard for truth and logical coherence.


тј. очигледно непоштовање истине.

Лажов
поштује истину. Јер да је не поштује, не би је ни сакривао.

Просеравача истина уопште и не занима. Потпуно је равнодушан према истини. Њега занима једино циљ који жели да постигне својим исказом.

Мени је ту онда лажов ипак некако дражи непријатељ од просеравача. Лажов и ја барем обојица гајимо, свако своју врсту, поштовања за истину.

Просеравач није чак ни непријатељ. Он је у комуникацији, лингвистички и филозофски гледано, ништавило, празнина...










tasadebeli tasadebeli 22:42 08.01.2018

Re: Bullshit artist

nsarski

P.S. Uzgred (iz etimološkog rečnika):



Хвала, Шарски!

Узгред, Франкфурт и каже да је пишући овај есеј могао да наведе само две библиографске јединице: речнике енглеског језика и насловни есеј Макса Блека из збирке есеја Моћ мунтања (Max Black, The Prevalence of Humbug, Ithaca, Cornell University Press, 1985) јер се, заправо, пре њега нико други и није озбиљно позабавио овом појавом у комуникацији.
eloy eloy 21:16 08.01.2018

prizivanje proseravanja


Da li je ,,prozivanje proseravanja,, samo po sebi proseravanje ili nije ?

Teško će se tu postići konsenzus, pogotovu na ovom i sličnim mestima.

Jedno je sigurno - proseravanje koje donosi lovu kao osnovnu mernu jedinicu svrsishodnosti je apsolutno prihvatljivo i poželjno.

Evo primara - Marić upravo počinje proseravanje na TV Happy i prima platu za to.

Ono što može da prevari je grčevito besplatno proseravanje na društvenim mrežama onako džaba ali sa ljubavlju - doduše najčešće prema samom sebi - ali jbg nije uvek sve u lovi.

Prava tema je ,,prozivanje količine proseravanja,, u odnosu na benefit koji proizvodi, šta god taj benefit bio. A to je toliko individualna i intimna procena da je možda i neprimereno raditi analizu iste.

Mnogo je lepše slušati ovo ,,proseravanje,, 70 tih na gitari koje još uvek izuva iz cipela - bar mene !




Kako sam se prosro brate Taso - ne čini li ti se.

Pošto si moj drug budi nežan ako već moraš.( ograđujem se od svake sexualne konotacije)
tasadebeli tasadebeli 22:56 08.01.2018

Re: prizivanje proseravanja

eloy

Da li je ,,prozivanje proseravanja,, samo po sebi proseravanje ili nije ?



Љуби те твој камарад, исте школе смо прошли!

Наравно да прозивање просеравања може да буде просеравање само по себи.

Може, али и не мора. Не кажу за џабе у Шумадији: Мож' да бидне, не мора да значи!

А зашто?

Teško će se tu postići konsenzus, pogotovu na ovom i sličnim mestima.


Па зато што ту никакав друштвени консензус (или стандардизација мерних јединица за просеравање) није ни потребан.

Битно је да сваки појединац сам са собом рашчисти какав ће однос имати према том мору просеравања у којем се давимо свакодневно, како ће га третирати у свом систему вредности и на који степеник ће поставити свој праг толеранције за просераваче у свом животу.

(Рецимо, директор моје школе пре сваког семинара о реформи српског школства који се одржава у мојој школи, дође да попије кафу насамо са мном у зборници само да би ми рекао:

"Видимо се сутра и немој, молим те, опет да постављаш незгодна питања предавачима јер има опет да останемо до десет увече у школи, а онда сутрадан, на други дан семинара, неће ми доћи ни половина наставника који су били присутни првог дана."

Разумеш?)

Зато сам и ставио, поред увода у серију предавања, и онај клип са закључком:






Jedno je sigurno - proseravanje koje donosi lovu kao osnovnu mernu jedinicu svrsishodnosti je apsolutno prihvatljivo i poželjno.


'Ебала те та твоја кумровачка политичка школа!

Ето, био сам нежан онако како само ја то умем.
eloy eloy 23:03 08.01.2018

Re: prizivanje proseravanja

'Ебала те та твоја кумровачка политичка школа!


Pusti Kumrovec i Marijana Badela.

Da bi srali moramo da jedemo. Provereno.

Da bi se proseravali moramo šta ?

Bemmumiša tu sam tanak.
I ne samo tu.
tasadebeli tasadebeli 23:15 08.01.2018

Re: prizivanje proseravanja

eloy

Da bi srali moramo da jedemo. Provereno.



Исти си к'о моја кева. То ми је и она говорила свакодневно...


Da bi se proseravali moramo šta ?

Bemmumiša tu sam tanak.
I ne samo tu.



Да имамо циљ који оправдава средства?

И ја сам ту танак...

Мени у свему томе најзанимљивија, заправо, она лингвистичка страна читавог проблема... Синтаксичке конструкције, значења речи, метафоре, модели,... Као маркери за препознавање просеравања у комуникацији што нам онда даје основу и да га прозивамо да одговара пред судом часних грађана.

Републике.
eloy eloy 00:17 09.01.2018

Re: prizivanje proseravanja

Да имамо циљ који оправдава средства?


Kraljevčanin je samo hteo da mu POLNI ORGAN bude veći, a umesto poručenog proizvoda dobio je LUPU
Ohrabren da svoj hronični problem može da reši za 2.200 dinara, a videvši reklamu za onlajn kupovinu preko jedne od društvenih mreža Petar. Đ. iz Kraljeva naručio je aparat za povećanje muškosti. Jedva je iščekao da mu poštom stigne paket, platio je pouzećem, kad umesto čudesnog aparata dobio je - lupu! Tad je i shvatio da je prevaren.


tasadebeli tasadebeli 00:21 09.01.2018

Re: prizivanje proseravanja

eloy

Ohrabren da svoj hronični problem može da reši za 2.200 dinara,



Мени тако нешто уопште не може да се догоди. Не може мени нико тако да се просерава, па да ме превари.

Јер мени, брате, ни Хабл не би помогао.

А за то сасвим сигурно и проверено немам пара. Макар Хабл продавали и преко Хало, огласи.
zemljanin zemljanin 22:47 08.01.2018

jreiranje BS uma

kako se uopste kreira BS um? ... pa krene od kucnog vaspitanja, preko obrazovanja i drustvene sredine ... onda se u svemu tome prevezes i nadjes dobitnu kombinaciju ... ne kraju si dostigao vrhunac BS i automatski ga se oslobodio (nadaj se) ... ili se ne snadjes i ostanes da zivis u BS u kojem ucestvujes ... daklem isto sto i prvi samo sa manje para ...
tasadebeli tasadebeli 23:10 08.01.2018

Re: jreiranje BS uma

zemljanin
kako se uopste kreira BS um? ... pa krene od kucnog vaspitanja, preko obrazovanja i drustvene sredine ... onda se u svemu tome prevezes i nadjes dobitnu kombinaciju ... ne kraju si dostigao vrhunac BS i automatski ga se oslobodio (nadaj se) ... ili se ne snadjes i ostanes da zivis u BS u kojem ucestvujes ... daklem isto sto i prvi samo sa manje para ...



Слажем се.

И као и за све остало, свако од нас и треба да одреди који је то циљ који жели да постигне трошећи ово време које нам је поклоњено под називом живот.

Ако је то некоме сналажење и превезивање у том сналажењу, поштујем.

Нисам само сигуран да ли се онда достиже тај ступањ саморазвоја да се истовремено постизањем врхунца булшита у свом животу уједно тога и аутоматски ослобађаш. Или останеш вечити заробљеник просеравања.






Исто тако, ако је некоме циљ много пара, и то поштујем.

Једино тада кажем, обично у лице просеравачу: Нећеш вала, мајчин сине, преко мојих леђа доћи до тих твојих много пара!
zemljanin zemljanin 23:18 08.01.2018

Re: jreiranje BS uma

Једино тада кажем, обично у лице просеравачу: Нећеш вала, мајчин сине, преко мојих леђа доћи до тих твојих много пара!

kadgod stranci dodju u neka izolovana plemena, na bilo kom kraju ove planete - domoroci se stalno smeju - jer smo mi, tkz. civilizacija u stalnom BS ... mi ne mozemo vise da prepoznamo BS ... vidimo i cujemo samo ono sto nam smeta dok to ladno podnosima kad nam ne smeta ... tako da je sav nas zivot jedan veliki BS u kojem su se neki snasli a neki nisu ...

EDIT. a tome mozemo zahvaliti svima onima koji su nas uveli u takav zivot, sve je dvojno sve je protivurecno i svaka istina ima izuzetak ... pa onda i svaka laz i nije laz vec umentnost komunikacije
tasadebeli tasadebeli 00:14 09.01.2018

Re: jreiranje BS uma

zemljanin
Једино тада кажем, обично у лице просеравачу: Нећеш вала, мајчин сине, преко мојих леђа доћи до тих твојих много пара!

kadgod stranci dodju u neka izolovana plemena, na bilo kom kraju ove planete - domoroci se stalno smeju - jer smo mi, tkz. civilizacija u stalnom BS ... mi ne mozemo vise da prepoznamo BS ... vidimo i cujemo samo ono sto nam smeta dok to ladno podnosima kad nam ne smeta ... tako da je sav nas zivot jedan veliki BS u kojem su se neki snasli a neki nisu ...

EDIT. a tome mozemo zahvaliti svima onima koji su nas uveli u takav zivot, sve je dvojno sve je protivurecno i svaka istina ima izuzetak ... pa onda i svaka laz i nije laz vec umentnost komunikacije






Си читао Апостатине постове? Линкови:


Први

Други

Трећи


Јер три пута Бог помаже!

(Знам, знам, убиће ме Апостата због овога... А ти ћеш да му асистираш... )
zemljanin zemljanin 00:30 09.01.2018

Re: jreiranje BS uma

А ти ћеш да му асистираш...

zvuci primamljivo ali necu Taso

vreme je da se nastavi dalje ... bilo je lepo i zanimljivo, ponekad i izazovno ali se to negde pogubilo ... i u meni a i u blogu ...

tako da ostajte mi svi u zdavlju i veselju
c_h.arlie c_h.arlie 05:55 09.01.2018

Re: jreiranje BS uma

zemljanin
kako se uopste kreira BS um? ... pa krene od kucnog vaspitanja, preko obrazovanja i drustvene sredine ... onda se u svemu tome prevezes i nadjes dobitnu kombinaciju ... ne kraju si dostigao vrhunac BS i automatski ga se oslobodio (nadaj se) ... ili se ne snadjes i ostanes da zivis u BS u kojem ucestvujes ... daklem isto sto i prvi samo sa manje para ...

Da.
To i mene zanima ... kada (samo) vidim koliko ljudi (na blogu) se preserava (i van bloga).
E, da li se kaže preseravanje ili proseravanje ... šta je adekvatniji termin ?
Черевићан Черевићан 01:02 09.01.2018

аномалије у савременој комуникацији

и ефекти које та појава има свеукупно гледано на нашу цивилизацију и културу

отперјава време смишљености
нова пошаст маха преузима,
млатитеља сламе празне ето
данашњица врви доказима,

а како се томе одупрети -
одговор би био за Нобела,
лакши пут је главу окренути
да'б истина што мање болела

mirelarado mirelarado 01:07 09.01.2018

Re: аномалије у савременој комуникацији

Време празнорека и продавања магле.
mlatisa mlatisa 11:55 09.01.2018

Сви смо ми BS

Колико видим кључно је да ли "просеравач" зна или не зна да прича неистине. Међутим, како нико не зна све о нечему, а сви причамо о свему, то значи да смо сви ми "просеравачи" у већој или мањој мери. И сам признајеш за Макартија.

Чак је и сам појам релативан у односу на посматрача. Ако посматрач зна више од "просеравача" о конкретном објекту расправе онда се просеравање може идентификовати. Ако нико ништа не зна о теми, онда се не може тврдити да ли је нешто просеравање.

Поред тога, појам је релативан и у односу на време, пошто касније можемо бити свесни да је нешто просеравање или не. Ако се испостави да је један од учесника расправе у праву, онда само он није био просеравач а сви остали јесу.

Другим речима, иако је је појам интуитивно јасан, он није добро дефинисан.

Један очигледан пример просеравања је када неко заузме став који није очигледно оборив. И онда се став брани свим силама. Нпр. равноземљаши или они који тврде да човек није био на Месецу, па чак ни ван Земље.

То брањење става узрокује извлачење аргумената из контекста или тотално увртање истине, али постоји тренутак у коме је могуће да "просеравач" зна да говори неистину, и у том тренутку он, ваљда, постаје лажов а не "просеравач".

Можда се може поставити као мерило "просеравања" свесност о томе колико се познаје област којој објект расправе припада. Али неке области нису баш "научне". Тако су у фудбалу сви (или бар пола популације) најбољи селектори, и сви све знају о политици. Што ће рећи сви су "просеравачи"

А ту се негде појавио и појам "пресеравање" (мислим Чарли). Да ли је то исто?






4krofnica 4krofnica 13:02 09.01.2018

manituati


aman čoveče imaš li unutrašnju kočnicu, počeo si svaki dan da objavljuješ postove.

i ko je ovde gost autor i da li je dozvolio da se proserava o njegovom proseravanju?


tasadebeli tasadebeli 13:13 09.01.2018

Re: manituati

4krofnica

aman čoveče imaš li unutrašnju kočnicu, počeo si svaki dan da objavljuješ postove.

i ko je ovde gost autor i da li je dozvolio da se proserava o njegovom proseravanju?








Сад ћу да почнем да постављам и по три поста дневно кад толико волиш!

А што се тиче твог питања...

Знаш, имам једног другара песника, између осталог, са објављених више збирки песама него што ја имам постова на Блогу Б92, којег много читаоци воле, па га стално водају к'о вашарску мечку по основним школама да као он ту нешто држи књижевне вечери деци и да им чита своју поезију и да разговара са публиком. И на једној књижевној вечери један мали га питао како он то, у ствари пише песме.

Тај мој другар му одговорио:"А шта тебе, мали, боли уво како ја то пишем песме?"


Наравоученије скаске:

FUCK OFF

Ух, извини, лапсус лингве рече Француз и извади језик из буље.

Треба да пише:

FAQ OFF:


- I'm an instructor. Can I teach this course at my institution or use your materials in my classroom?

- Nothing would please us more. There are only so many students that we can reach first-hand, so we would be delighted to see others take up the cause. If you use the syllabus or materials, we have just two small requests.

1) Please acknowledge our efforts in your course materials. Mention our course and what you have drawn from it. Provide a link to our webpage (or callingbull.org if you prefer the sanitized version of the url). If you reproduce portions of our text, indicate the source. Basically, we just ask that you follow appropriate norms of academic attribution.

2) We would love to hear from you about how you are using these materials. Among other things, this helps us justify the time and effort that we are putting into the project. Any comments about what you find works well and what does not would also be most welcome.
4krofnica 4krofnica 13:24 09.01.2018

Re: manituati

Знаш, имам једног другара песника, између осталог, са објављених више збирки песама него што ја имам постова на Блогу Б92,





pazi, ovo je apsolutno nemoguće.
moraću da zatražim dokaz (izvod iz matične knjige štampanih materijala izdavača:)


tasadebeli tasadebeli 13:29 09.01.2018

Re: manituati

4krofnica
Знаш, имам једног другара песника, између осталог, са објављених више збирки песама него што ја имам постова на Блогу Б92,





pazi, ovo je apsolutno nemoguće.
moraću da zatražim dokaz (izvod iz matične knjige štampanih materijala izdavača:)




Ма пусти...

Заљубљен мушкарац ти је чудо једно.

Ето, он пјева већ пола века.
4krofnica 4krofnica 17:37 09.01.2018

Re: manituati



sad vidim da si editovao da mi poručiš:

FUCK OFF


stvarno nisi morao da se zamaraš i uvijaš svoje mišljenje u pričao-mi-ortak priču da bi se verbalno izrazio... sve okej, da ne kažem jadno. o&o uz odličnu muzičku numeru





tasadebeli tasadebeli 21:02 09.01.2018

Re: manituati

4krofnica

stvarno nisi morao da se zamaraš



Није мени то тешко.

Кад су пријатељи у питању.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana