Ако не пронађемо лек за белу кугу, ускоро нас неће бити довољно ни за колективну одговорност.(г. А.Баљак)
старо је правило да сваки догађај ваља забележити одмах чим се догоди,за врућа трага ,ако мислиш да је уопште вредно сачувати га од заборава.стога је од памтивека писмености сваком ко је наумио бележити догађаје свога живота правило да не ваља одлагати него што пре напишеш оно што си доживео то ће бити боље не само живље и разговетније него верније и истинитије знатижељним потомцима.паралелизам фантазмагорије и реализма , рецимо, сеоба душа лажних пророка или екстрасенсима разуларене инферналне имагинације,ако се у тим записима нађу посебно мааме јер балкан је што описаше страни путописци ,постојбина дивљака, примитиваца,лопова ,превараната ,курви ,лудака, вампира ,али и земља храбрих и часних људи коју није искварила гњила европа. ове дијаметралне перцепције имају углавном везу са онима који о балкану приче приповедају .посебно треба знати када ставити тачку на тему. да, и покоји прц потражити у слабочиткости гњилих белешки само помоћи може обзиром да мало их је имуних на телесне изливе осећајности изнутрашње било и у прошлости. А труд уложити да то све расчивијано не заличи на бунцање сомнабулног поете дотакнутог пламеном белог бога Ормузда испод свода небеског ,те сунчеве недогледне атешкаде.
или пак, што је смишљено , песник Љ.Мицић с почетна прошлог века покушао термином барбарогеније (варварин,примитивац с балкана неискварен,чиста срца .здрав, сушта супротност целофанском западном декадентном човеку-хомићу) на своја места ставити европу и балкан,но му историја није дала за право.или пак ,као ја, понесен старачким маразмом, да се поверује како живот има смисла само ако се живи по тексту књига ( или пак расчивијаних породичних записа) но имајући на уму да има и одвратних текстова на што поодавно указа Платон.јер и пре дон Кихота и Еме Бовари људи су покушали да живе животом литературе али што се показало као илузија.комуницирати мелопејама онима са друштвом у глави чарљиво уме бити , као мени, када ме једног памтљивог јутра крај лапенског вира, засенченог литицама клисуре ђердапске, где заноћих у најереној чатмари на самој обали Дунава,на екрану лаптопа затече епиталамична строфа,
у сновима нашим луноблудним
откуд слутња - притајена нада,
да смо риба ми потомци грешни
а не нежна ..... пљуцка курорада
(у потпису) 5 - земља
живчано сензибилан ребусоидно наслутих да је прсте умешао Kigaku хороскоп... и не изгреших, ја 2 - дрво (у истом хороскопу) који вазда сања да открије свет око себе бременит загонеткама и бизарним местима ,никад себичан нити егоистичан, а надасве самоуверен и марљив - укратко ,ор'гиналан, специфичан ,самосвојствен карактер.
- иииди, каз'о би адвокат Мироје,скојим се тужим против егасвог, а'се нафали без имало потребе
- шооо ,па ако сам макар хвалоспевом насе не укажем ,ткоће ,заузех гард
е тако би требало и са Србијом да је малко фалимо а не к'о запад да је само осеравамо и условљавамо булозама (не)постојећим .него, мало нас је бројчано у Србији , а што индиректно указа г Баљак с'почетка овога љуљорека, да би били евидентирани и шире гледајући,треба да се поради на наталитету и то методом мравињака (из наше митологије).наиме ако желиш плодоносни секс треба га одрадити тако да женска гу'ица буде тачно на мравињаку (а таквих локалитета по Србији има подоста ), само треба женско да се одважи ,а мушки добрано да поткује колена , па ори буџо. немо'ш оманути. ја пак, ненавикнут хвалисању, али склон самокритици, признајем, у тој мисионарској пози резултата не постигох ( менискус левог колена је кривац) а планирах тројке - синчина да трага о мени остане .присутност слутње неуспеха би мноме као дашак понирања у постојање грешке овог поднебља несхватљивог généralement.
да, и да се манемо гвирења у ријалити тв програме који су само уље на ватру опште апостасије нашег друштва ( уз дужно поштовање труду учесника) поред толико едукативнијих животних навлака.