Rat - početak

 Ja sam, kao i ostali svet, formirao svoja mišljenja o tekućim događajima pod uticajem Sedme sile i onoga što se znalo o sličnim događajima u prošlosti. Svet je imao iskustva iz I rata. Kako se samo mislilo o Mažino liniji, ogromnom podzemnom utvrđenju na francuskoj severoistočnoj granici?! Kada god se pomišljalo na rat govorilo se o "linijama". U Francuskoj je postojala emisiona radio stanica Lion. Svi smo slušali Lion na srpskom. Govorilo se da Nemačka i Italija, u sukobu sa Francuskom i Engleskom, moraju izgubiti rat. Francuska ima bolje naoružanje, ima Mažino liniju preko koje nikakva sila ne može preći, ima vezu sa spoljnim svetom, ima zaleđe u moćnoj privredi.Nemačka će biti blokirana na moru, nestaće joj sirovine, hrana... Nemačka se međutim intenzivno spremala za rat. Spremala se materijalno, spremala se proizvodnjom oružja, obukom ljudi, propagandom je sav narod spremala za rat. Razume se da su sve ovo videli i znali vladajući vrhovi Engleske i Francuske. Znali su to, i nadali se da će Nemačka krenuti na istok dok oni to budu pratilli preko Mažino neprobojnih utvrđenja. Nemačka je, na početku, vrlo uspešno sprovodila svoj ratni plan. Bez borbe su prošli Austrija, Sudetija i ostali deo ČSR. Nastao je predah, počekalo se da se u nemačkom narodu razbuktaju strasti za osvajanjem. Pregovori između Engleske, Francuske i SSSR su trajali i trajali. O tome se pisalo, pisalo i govorilo, govorilo (na radiju) dok, iznenada, nije objavljen Pakt o nenapadanju između Nemačke i SSSR. Za 15 dana je pregažena i podeljena Poljska. Jesen 1939. Predah, i s proleća juriš: Francuska, Luksemburg, Belgija, Holandija. Predah, pa Danska i Norveška. U međuvremenu je Italija okupirala Albaniju i napala Grčku (Italija je okupirala Abisiniju/Etiopiju 1936., Albaniju 1938. i napala Grčku 1940.) Pod izgovorom da traži mir u zaleđu za nastavljanje rata protiv Engleske, Nemačka je pridružila Trojnom paktu Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku. Na redu je bila Jugoslavija. Na vlasti je bio namesnik, Princ Pavle, i vlada Cvetković-Maček. Oni pristupiše Trojnom paktu. U stanju kakvo je bilo, ništa se drugo nije moglo. Srbija je mnogo stradala u I ratu. Srbi su strasno mrzeli Nemačku. Oslanjajući se na tu mržnju u narodu, izvršen je prevrat. Buknule su demonstracije širom Srbije. U onakvom okruženju Jugoslavija je brzo i lako okupirana. I narodi koji su hteli da se bore, bili su šaka jada prema silama koje su nasrnule. Tom prilikom, ono što nije uspela Italija, uradila je Nemačka - okupirala je i Grčku.

Trojni pakt su bili Nemačka, Italija i Japan.

Japan je već bio u ratu sa Kinom. 1941. Japan je napao američku flotu na Havajima i 1942. je nastavio da osvaja Okeaniju, francuske, engleske i holandske kolonije. Francuska je držala Indokinu, Engleska Hongkong, Singapur i Australiju, Holandija Indoneziju. Japan nije stigao da napadne Australiju i Novi Zeland niti da okupira celu Kinu. Svi ostali, na Dalekom istoku, padali su kao snopje jedan za drugim. Domorodački narodi nisu učestvovali, možda im je bilo svejedno ko je kolonizator.

Jedan pogled na kartu Evrope: neutralne su ostale Švajcarska i Švedska, a delimično i nepotpuno još Turska, Španija i Portugalija. Finska je, pre napada Nemačke na SSSR, u zimu 1940-41. , bila pozvana da se povuče iz svojih utvrđenja koja su bila svega 32 kilometra od Lenjingrada. Odbila je. SSSR je napala i uz žrtvu od 120000 ljudi je osvojila finska utvrđenja. Bio je sklopljen i mir. Međutim, kada je Nemačka napala, napadala je i zajedno s Finskom i sa finske teritorije. Španija je poslala svoju "Plavu diviziju" na Istočni front. Turska je pomagala nemačkoj mornarici da prolazi kroz Dardanele. Imali smo utisak da Turska čeka osvajanje Kavkaza pa da se pridruži Nemačkoj u osvajanju Srednjeg istoka. Ostalo mi je u sećanju da se engleska diplomatija mnogo zauzimala oko pridobijanja Turske za saveznika i da u tome nije imala uspeha. Nemački ambasador u Turskoj, za vreme rata, bio je istaknuti nemački državnik, Von Papen. Od Portugalije se ništa vidljivo nije tražilo osim što je imala svoje oficire u "Plavoj diviziji". Posle napada japanske avijacije (sa nosača aviona) na Havaje, SAD su stupile u rat protiv Osovine, decembra 1941. Estonija, Litvanija i Letonija su, na poziv SSSR-a prvo ustupile svoje luke a zatim se i ujedinile sa SSSR-om, verovatno pod prinudom. Jedan pogled na kartu - šta je Nemačka posedovala pred napada na SSSR? Koliki je to bio industrijski potencijal, kolike tuđe teritorije, kolika privredna polja?!

Nemačka je počela rat i izgubila ga.

Mnogo štošta meni tu nije jasno. Uviđam da je ljudski um mali, suviše mali. Razumem kada se pojedinci varaju. Kolike sam zablude i sam proživeo?! No, ja ne mogu da razumem da se tako lako varaju vlade, đeneralštabovi, političari, jedan pa i više njih odjednom?! Nemačka, Japan i niz drugih manjih zemalja pa i naša?!

Mržnja, želja za slavom i vlašću zaslepljuju ljude. Nemački totalitarni režim i želja za osvajanjem i vladanjem svetom nisu dopustili nemačkom vladajućem vrhu da oceni rat sa SSSR-om i reakciju u svetu pred opasnošću da oni ovladaju svetom. Japanci su u jesen 1941., kada su nemačke trupe stigle pred Moskvu, mislili da je došao i njihov čas. Pred rat 1939. engleska i francuska vlada vodile su duge, duge pregovore s ruskom vladom o savezu protiv Osovine. Pregovori nisu uspeli. Zapadnim demokratijama bio je potreban poraz i fašizma i komunizma. Pakt o nenapadanju iznenadio je sve i rat je počeo. Može se reći da su Englezi uspeli - Nemačka je okupirala mnoge prethodno, no neka, ipak je otišla tamo kuda su Zapadnjaci i želeli.

Tako je to bilo sa državama. Mi, pak, pojedinci, imali smo, kako koji - još teže zablude, još mnogo teže muke i stravične žrtve.