G-dja Feliks: Idi radi domaći zadatak!
Alan Feliks: Kosmos se širi. Raspašće se ceo, i svi ćemo umreti. Nema svrhe.
G-dja Feliks: Mi živimo u Bruklinu. Bruklin se ne širi! Idi radi domaći zadatak!
Woody Alen (Annie Hall).
Pre nedelju dana, 13. aprila 2008. godine, umro je Džon Arčibald Viler, jedan od velikana fizike XX veka, u 96. godini života. Od početka svoje naučne karijere, kada je sa 21. godinom doktorirao na Džons Hopkins univerzitetu, saradjivao je sa Ajnštajnom, Borom, i mnogim drugima, učestovao je na Manhattan projektu za konstrukciju atomske bombe, napisao par najuticajnijih udžbenika iz teorije gravitacije, i pod svojim mentorstvom izveo na naučni put ljude kao što su Fejnman, ili Kip Torn.
Svakodnevna mudrost o slavi i popularnosti kaže: znaćete da ste postali zaista slavni kada deca i tinejdžeri, i ljudi koji nisu iz vaše branše, u svakodnevnom životu počnu da koriste termine koje ste vi izmislili. Ako sudimo po tom kriterijumu, Viler je jedan od najslavnijih teorijskih fizičara današnjice. On je skovao izraze „crna rupa", „wormhole", „kvantna pena", itd., koji se danas koriste svakodnevno, u najrazličitijim okolnostima.
U početku svoje naučne karijere, Viler se bavio nuklearnom fizikom. To je bila udarna naučna oblast tog vremena. Kad je Nils Bor stigao u Ameriku - Viler je sačekao brod kojim je Bor stigao - rekao mu je, u poverenju, o ideji da se postigne fisija (raspad) atomskog jezgra. Ubrzo zatim, Viler i Bor razviju tzv. kapljičasti model atomskog jezgra. Prema tom modelu, sferično jezgro bi se izdužilo u oblik kikirikija i onda raspalo na dva dela oslobadjajući ogromnu nuklearnu energiju. Eksperimentalno, ta je pojava ostvarena prilikom eksplozije atomske bombe. Viler je celog svog života žalio što atomska bomba nije konstruisana dve godine ranije, jer bi time, smatrao je on, rat bo brže završen i mnogi ljudski životi bi bili spaseni (njegov brat je poginuo Italiji u poslednjim godinama rata - jednom je čak dobio od njega pismo u kome je pisalo: „Požurite").
O svojoj saradnji sa Borom, Viler ovako govori: " Čuli smo za ljude kao što su Hrist, Buda, Mojsije, Konfučije, ali iz razgovora sa Borom sam se uverio da su takvi ljudi zaista mogli da postoje ".
Tokom boravka na Prinstonu, Viler je često razgovarao sa Ajnštajnom, i bio je posebno zainteresovan za singularnosti koje se pojavljuju prilikom rešenja jednačina Opšte Teorije Relativnosti. Takve singularnsti, govorio je Viler, su stanja gde je prostor "zgužvan" u beskrajno malu tačku, i vreme se zaustavi. Tokom jednog predavanja u NASA, Viler, da bi dramatičnije ilustrovao ovakvo stanje prostora, nazove ga "crna rupa". Taj termin je danas opšte prihvaćen kao opis ovog gravitacionog singulariteta.
Tokom poslednjih decenija svoje duge karijere Viler se najviše bavo gravitacijom i idejom njene kvantizacije. Sa Misnerom i Tornom objavljuje udžbenik gravitacije, i taj udžbenik je postao svojevrsna Biblija za mnoge generacije studenata. Ideja kvantizovane gravitacije je izuzetno prmamljiva ali u sebi sadrži i neke nepremostive prepreke. Naime, ako je gravitacija svojevrsni oblik geometrije, onda kvantizovati gravitaciu zapravo znači diskretizovati prostor i vreme. Medjutim, celokupni naši pojmovi o prostoru i vremenu, i u matematickom i u fizičkom smislu, su zasnovan na konceptu kontinuiteta. Viler je, medjutim, smatrao da se na ekstremno malim rastojanjima prostor-vreme ponaša kao „kvantna pena„ i da je, na svoj način „šupljikav". Viler se nije ustručavao da koristi ovako neortodoksne koncepte i da ih popularizuje. U vreme kad je interes za kvantnu gravitaciju opao, Viler je bio pogonski motor koji joj je dao novi sjaj i novu privlačnost. Medju Vilerove misaone goblene spadaju ideje kao: ako je gravitacija isto sto i geometrija (Ajnstajn), zasto se onda odgovarajuca dinamika ne bi zvala „geometrodinamika"? Viler je stampao znacajnu knjigu sa takvim naslovom. Zatim, ako se tek nakon nekog kratkog vremena posle velikog praska (Big Bang-a) stvaraju nove sile izmedju novih vrsta cestica koje tim sirenjem i hladjenjem svemira nastaju, zar nije onda moguce da i zakoni fizike evoliraju sa evolucijom (sirenjem) svemira, kako bi se prilagodili novim entitetima? Svaka od ovih idea je prilicno radikalna, ali neosporno vredna ozbiljnog razmisljanja. Vilerov bivsi student, R. Fejnman, je jednom za njega rekao: „Kazu ljudi za Vilera da je u starijim godinama postao malo sasav (crazy). To nije tacno. Viler je uvek bio sasav."
Medjutim, bas ova Vilerova neortodoksost je dobra ilustracija naucnog razmisljanja u sirem smislu. Nauka ne bezi od toga da uvede potpuno nove ideje i koncepte u svoj repertoar, ako ce joj to pomoci da razume stvarnost oko sebe. Ni jedan ozbiljan naucnik ne odbacuje nestandardne ideje refleksno. I Viler je u stvaranju novih ideja bio svojevrsni predvodnik. Medjutim, valja odmah istaci, da je bas na Vilerovo insistiranje, AAAS (American Association for the Advancement of Science - organizacija koja publikuje izuzetno cenjeni naucni casopis „Science"), izbacila iz svoje kategorizacije nauka Parapsihologiju. Ova „nauka" je uvedena u njihov spisak na insistiranje Margaret Mid. Nove i interesantne ideje su jedno. Ali, tvrditi da uz pomoc „psihicke moci" covek moze da savija kasike ili „vidi" buducnost - to je cak i za Vilera previse.
Kad mu je bilo 90. godina, Viler je imao srcani udar, ali je i dalje nastavio da dolazi u svoju kancelariju na Prinstonu. Umro je u svojoj kuci, u Nju Dzersiju, od zapaljenja pluca.
Viler se takodje bavio i pitanjima života u svemiru, izmedju ostalog. Pošto su "radovi u toku" na ovom blogu (videti P.S. dole) dodatne informacije će biti ubrzo priključene.
P.S. Ovaj blog je nastao u dogovoru i saradnji sa kolegom Milanom Ćirkovićem koji je bio inspirator cele ideje i dao osnovne predloge. Nažalost, nisam imao prilike da se sa kolegom Ćirkovićem detaljnije konsultujem o finalnoj verziji (zauzetost i jedne i druge strane nas je sprečila da se detaljnije dogovorimo), te tako na svoju ruku postavljam ovaj tekst. Sve štamparske, gramatičke i materijalne greške idu, razume se, meni na dušu.