Gost autor| Lingvistika

Jedan priseban intervju

Bili Piton RSS / 22.04.2018. u 18:14

INTERVJU - DR RANKO BUGARSKI, LINGVISTA


Briga i »briga« o jeziku

Razgovor vodila: Sonja Ćirić (VREME 1423, 12/04/2018)

"NAJVEĆA PRETNJA SRPSKOM JEZIKU NISU NEKAKVE MRAČNE STRANE SILE POPUT LATINICE, ANGLICIZAMA ILI INTERNETA, NEGO TVRDOKORNA DOMAĆA NEPISMENOST I NEKULTURA" 

 

Nekako baš oko prve godišnjice od objavljivanja Deklaracije o zajedničkom jeziku, predstavljena je knjiga Ranka Bugarskog Govorite li zajednički? čiji je predmet aktuelna jezička situacija u novonastalim državama na teritoriji srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika. Knjiga razmatra mogućnosti smirivanja uzavrelih strasti koje su pratile razbijanje Jugoslavije i rastakanje srpskohrvatskog jezika, a identitetske politike u sve četiri nastale države poziva na prilagođavanje jezičkoj stvarnosti. Knjiga je napisana u želji da se jedna vredna inicijativa većeg broja posvećenih ljudi formulisana pomenutom Deklaracijom i projektom koji joj je prethodio Jezici i nacionalizmi, predstavi i u koricama knjige, i tako ostane trajno zabeležena. Knjigu je objavila Biblioteka XX vek u partnerstvu sa Udruženjem Krokodil i organizacijom ZFD Beograd.


"VREME": Prošlo je dve godine od pokretanja projekta Jezici i nacionalizmi, i godinu dana od objavljivanja Deklaracije o zajedničkom jeziku. Kakvi su efekti?­

 

RANKO BUGARSKI: Projekat i Deklaracija su u određenoj meri ustalasali javnost u regionu, iznoseći na svetlo dana nešto čega su - kako se pokazalo - duboko svesni mnogi ljudi koji govore danas odelitim srpskim, hrvatskim, bosanskim ili crnogorskim jezikom, a to je da su svi oni, nasuprot zvaničnoj jezičkoj politici, u suštini standardne varijante jednog jezika, onog koji se ranije zvao srpskohrvatski ili hrvatskosrpski, a koji Deklaracija neutralno naziva zajedničkim jezikom. Dokaz za ovo jeste empirijska činjenica da se govornici svih ovih varijanti i dalje međusobno sporazumevaju bez ikakvih teškoća, uprkos dugogodišnjem lingvističkom inženjeringu sa ciljem njihovog razdvajanja. Drugim rečima, ovaj dokument ukazuje na rašireno (iako često prećutno) osećanje da postoji suštinski raskol između jezičke stvarnosti i jezičke politike, i poziva na njegovo prevazilaženje ili bar ublažavanje. Njegovo dejstvo može biti samo dugoročno, kroz širenje opšte društvene svesti o ovom važnom pitanju.

Iako je "Vreme" o tome pisalo prošle godine u brojevima od 1369 do 1374, ponovimo: šta je zajednički jezik?

To je jezik kojim se prirodno i svakodnevno služe govornici i pisci različito nazvanih nacionalnih varijanti, čije normalne specfičnosti ne otežavaju komunikaciju. Takav jezik se u sociolingvističkoj teoriji naziva policentričnim standardnim jezikom, a poznati primeri su engleski sa britanskom, američkom i drugim varijantama, varijante nemačkog u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, francuskog u Francuskoj i Kvebeku, španskog u Evropi i Južnoj Americi, itd. U našem slučaju, Deklaracija taj jezik ne imenuje jer se nacionalno ili geografsko imenovanje pokazalo problematičnim, nego predviđa da svako može da ga naziva kako želi: važnija od imena jeste svest o zajedničkom sredstvu komunikacije i stvaralaštva.

Pitanje koje ste postavili u naslovu prologa knjige - da li zajednički jezik može da doprinese pomirenju - je retoričko, ali ipak: kako jezik utiče na odnose među narodima?

Na to pitanje odgovaram potvrdno. Govor mržnje odigrao je značajnu ulogu u rasturanju jugoslovenske države, pa ako je nekome uistinu stalo do pomirenja ono se može postići opet na jezičkom planu, ali bitno drukčijom upotrebom raspoloživih jezičkih sredstava. Naime, svaki jezik može biti ratoboran kao i mirotvoran, i u tom smislu uticati i na odnose među narodima. Govoreći metaforički, videli smo kako izgleda naoružani jezik rata, a sada treba istrajno koristiti mirovne potencijale istog jezičkog sistema.

Jezik stvaraju oni koji njime govore. Međutim, zna se da bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski jezik nisu nastali, da tako kažem, iz naroda, već su nametnuti iz političkog vrha. Da li nam politika nameće jezik kojim govorimo?

Politika nam teško može nametnuti jezik kojim govorimo, jer on postoji pre i izvan svake politike, ali ona može odrediti njegov društveni status i službeni naziv. Upravo je naziv ono što u najvećoj meri razdvaja pomenute jezike, omogućujući manipulacije stvaranjem utiska da pošto su u opticaju četiri naziva mi imamo četiri različita jezika, što je zabluda na koju i Deklaracija eksplicitno ukazuje.

Šta je zamereno Deklaraciji?

Mnogo toga; u knjizi koja je povod ovom razgovoru sačinio sam katalog negativnih reakcija i propratio ih svojim komentarom. Čuli smo da je to politički pamflet sa ciljem restauracije Jugoslavije pod komandom Srbije i sa srpskohrvatskim kao službenim jezikom, da ga je sastavila grupa neovlaštenih i nekompetentnih uzurpatora nečasnih namera i u službi stranih interesa, da je uperena protiv ovog ili onog naroda i njegovog jezika, i gomilu sličnih besmislica. U ovim napadima, od kojih su neki usledili i pre objavljivanja Deklaracije, dakle na neviđeno, često se nisu birale reči; njeni ugledni potpisnici su omalovažavani, da bi u Hrvatskoj čak bili proglašeni nacionalnim izdajnicima i postali meta javnog progona.

Zašto je od svih bivših republika SFRJ u kojima je razgovor moguć bez prevodioca, baš hrvatski državni vrh jedini negativno reagovao na Deklaraciju?

Zato što su u Hrvatskoj političke, kulturne i nacionalne elite, koje svoju moć i privilegije uveliko duguju upravo od njih iniciranom i uspešno okončanom procesu razdruživanja jugoslovenskih naroda i razbijanja njihove federacije, posebno osetljive na sve što ma i u naznakama može da asocira na povratak zajedničkoj prošlosti; na njih je već sama reč zajednički u naslovu još neobjavljene Deklaracije delovala kao crvena krpa. Otprilike: samo što smo se konačno ustoličili u svojoj sopstvenoj državi ("tisućgodišnji san"), eto ti ovih prokletih jugounitarista koji bi da nas opet bace u okove nekakve Srboslavije... Politička rukovodstva ostale tri države, šta god mislila, nisu izletala sa ovako oštrim osudama i utoliko su postupila mudrije. A u samoj Hrvatskoj, i to treba istaći, veći broj prokaženih potpisnika i njihovih istomišljenika odlučno i odvažno je istupio u odbranu Deklaracije.

Po jednom od stavova, srpski je pravi jezik zato što je stariji, a crnogorski nije zato što je nov. Da li postoji hijerarhija među jezicima?

Stav po kome je samo srpski jezik, dok su preostala tri samo njegove varijante, čini temelj srpskog jezičkog nacionalizma. Nasuprot tome, stanovište Deklaracije jeste da je tako nešto u principu nemoguće kod policentričnih jezika, čije su varijante po definiciji načelno ravnopravne u tom svom svojstvu premda se često veoma razlikuju u svemu ostalom - hronologiji nastanka, broju govornika, prestižu itd. Iako se po drugim obeležjima mogu uspostavljati određene hijerarhije, u ovom kontekstu to nije moguće, pa je irelevantan argument da je jedna varijanta jezik zato što je starija, a druga da je samo njegova varijanta zato što je mlađa. Koliko god se u nekim parametrima razlikovale malopre pomenute varijante svetskih jezika, zajedničko im je upravo to što su varijante engleskog, nemačkog, francuskog ili španskog, dok nijedna od njih nije sam taj jezik. To važi i za slučaj koji pominjete, šta god ko inače mislio o identitetu crnogorskog jezika.

Deklaraciju je nedavno potpisao i Noam Čomski, američki lingvista i filozof, a među oko 10.000 potpisnika Deklaracije ima i lingvista iz Velike Britanije, SAD, Nemačke, Austrije, Holandije, Poljske, Grčke, Australije i drugih zemalja. Šta to govori o Deklaraciji?

Nasuprot kritikama iz političkih i pojedinih njima bliskih akademskih krugova, Deklaraciju su svojim potpisima inicijalno podržali mnogobrojni pripadnici naučnih, kulturnih i umetničkih elita raznih nacionalnosti iz sve četiri države, da bi im se potom pridružile hiljade drugih potpisnika iz regiona i dijaspore, kao i drugih zemalja širom sveta. Kako napominjete, taj impresivni broj uključuje i neke istaknute lingviste sa raznih strana. Pri tome treba imati u vidu da je Deklaracija, kao apel upućen političkim vlastima i domaćoj javnosti, puštena u opticaj samo na jeziku koji naziva zajedničkim - pa je ipak dobila spontanu podršku pojedinih inostranih lingvista koji taj jezik razumeju. A i šire govoreći, lako je zamisliti kakav bi tek bio međunarodni odziv da je ona postavljena na internet i u prevodu na engleski. Sve ovo ubedljivo svedoči, pored društvene aktuelnosti, i o čisto lingvističkoj utemeljenosti ovog dokumenta.

U knjizi je objavljen i treći dodatak vašem spisku od 1060 slivenica iz knjige Sarmagedon u Mesopotamaniji, koji donosi 355 novih, zabeleženih za poslednje dve godine. Šta govori ovo povećanje u odnosu na prethodni period?

Govori o rastućoj popularnosti leksičkih blendi, kao tvorenica nastalih kombinovanjem dveju reči ili njihovih delova, kakve do pre koju deceniju jedva da su postojale u našem jeziku, dok se danas u nekim registrima i stilovima umnožavaju velikom brzinom. Već je postalo sasvim normalno, pa i očekivano, da se neka aktuelna osoba ili nova pojava krsti slivenicom. Tako je hrvatska predsednica zbog afere sa srpskim čokoladicama za hrvatsku decu na društvenim mrežama smesta preimenovana u Čokolindu, dok je u Srbiji novopostavljena premijerka istog trenutka postala gejmijerka; a bes Beograđana usled haotičnog raskopavanja ulica, uključujući i trasu prema Zvezdinom stadionu, porodio je toponim Raskopabakana. Reč je, dakle, o afirmaciji jednog medijski atraktivnog tvorbenog procesa kao izraza modernog ležernog i humornog odnosa prema stvarima i pojavama koje nas okružuju.

Među najnovijim žargonizmima u poslednjem poglavlju knjige su i oni koji svedoče o uticaju političkih događanja na jezik, na primer Bakirijada, Dukljanijada, opozicijada... Molim vas za komentar.

Sufiksalni žargonizmi ove vrste pripadaju istom stilskom obrascu i psihološkom miljeu kao i upravo navedene slivenice, samo što se isti ili sličan efekat postiže drugim morfološkim sredstvima; a pošto je kod nas politika ušla maltene u sve životne pore, i karakteristični primeri koje dajete pripadaju tom svetu. Daleko najčešći nastavak -ijáda, bez koga se danas izgleda ne može živeti, ovaploćuje tu tendenciju iskazivanja neobaveznog, šaljivog pa i podrugljivog stava prema onome što se imenuje ili komentariše.

Država se zalaže za očuvanje jezika, zasad uglavnom agitovanjem za očuvanje srpske ćirilice. Koji bi bio vaš savet: kako čuvati jezik, od čega i od koga?

Briga o jeziku, u smislu preduzimanja sistematskih mera za njegov skladan razvoj, kako bi što uspešnije obavljao svoje mnogobrojne i raznolike funkcije u društvu, normalan je sastojak jezičke politike savremenih država. Međutim, takvo staranje u Srbiji - u meri u kojoj ga ima - odvija se u znaku, kako kažete, očuvanja jezika, što je značajna pojmovna razlika. Dok razvoj podrazumeva dinamiku i prilagođavanje, očuvanje upućuje na statičko održavanje nekog poželjnog stanja kako bi se izbegle preteće promene. U slučaju srpskog jezika, očuvanje u suštini znači konzerviranje bolje prošlosti, veličanje njegovog navodno ugroženog vukovsko-ćiriličnog nasleđa, dok u drugi plan odlaze slabosti u njegovom današnjem funkcionisanju - da i ne govorimo o njegovom adekvatnim profilisanju kao instrumenta modernog života u budućnosti. U tom smislu bih rekao da jezik treba čuvati i od njegovih strogih čuvara, i omogućiti mu slobodan i kreativan razvoj, dakako u određenoj meri usmeravan kako bi se izbegao haos. Najveća pretnja srpskom jeziku nisu nekakve mračne strane sile poput latinice, anglicizama ili interneta, nego tvrdokorna domaća nepismenost i nekultura.

A kako biste odredili dominantno poimanje kulture u Srbiji danas, u vezi s jezikom ali i uopšte?

Sudeći po aktuelnim programima, akcijama i prioritetima institucija zaduženih za kulturu, slika je prilično sumorna; evo samo nekih primera. Mnogo kritikovana Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027, koja između ostalog govori o herojskoj dimenziji srpske kulture, sadrži poseban odeljak o negovanju srpskog jezika i ćirilice, koji se praktično svodi na propisivanje mera za zaštitu ćirilice diskriminatorskim i protivustavnim potiskivanjem latinice iz javnog prostora, što je poenta i najavljenih izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. A slavna prošlost uzdiže se u svakoj prilici: dok gledamo seriju "Nemanjići", ispred budućeg Muzeja Nemanjića u zgradi železničke stanice najavljen je spomenik Stefanu Nemanji. Cinik bi mogao da kaže da se ipak vodi računa i o budućnosti, jer se Ministarstvo kulture uključilo u kampanju povećanja nataliteta raspisivanjem konkursa za najuspelije slogane, koji nas pozivaju da nešto pričvrljimo ne bi li šta zakmečalo.

Neuništiva folklorna žica naših samozvanih kulturnjaka dolazi do izražaja i prilikom konkursa za podršku projektima u kulturi, gde anonimne komisije Sekretarijata za kulturu Beograda nagrađuju projekte fantomskih udruženja građana. Neki od njih zovu se "Ko čita ne skita" i "Trk u biblioteku" (ovi bar imaju neke veze s knjigama, za razliku, na primer, od oslikavanja uskršnjih jaja), a ima i tradicionalističko-patriotskih, tipa "Ovako se igralo i pevalo", "Pojte i utrojte", "Sveti Sava u aprilu", "Srbija se rodi" ili "Srpska elegija". S druge strane, bez dinara podrške ostaju Srpski PEN centar i Srpsko književno društvo. Uz to se populistički korača linijom manjeg otpora. Mnogo je lakše - a i jeftinije - lansirati verbalne kampanje za zaštitu ćirilice nego planski i istrajno raditi na podizanju nedopustivo niskog nivoa pismenosti (na bilo kojem pismu) i jezičke kulture; pričati o slavnoj prošlosti nego trasirati izglednu budućnost; smišljati parole i pretiti "lenjivicama" ultrazvukom nego im obezbeđivati dostojne uslove za rađanje i podizanje dece; podržavati sumnjive proizvode popularne kulture nego voditi osmišljenu kulturnu politiku. Navedeni primeri svedoče o diletantizmu koji pod zaštitom partijske podobnosti upravlja kulturom Beograda i Srbije.

 

link ka originalu: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1590799 

 

 

 



Komentari (278)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 23:02 22.04.2018

Re: Петиције и декларације

aureus

Ајде њега, него што су превеслали и Ивана Клајна. Он, чини ми се, сматра да босански и црногорски уопште не постоје.



Извини, вероватно си писао све ово пре него сам одговорио Билију.

Да не развлачим даље, што се мене тиче, Декларација о заједничком језику је један непотребан политикантски памфлет који само констатује оно што ми већ знамо, али зато поново узбуркава духове и изазива поделе (барем је међу Србима тако, не знам за остале) на овим просторима таман када су се ти духови коначно били мало смирили.

Декларација је настала пре свега да се оправдају новчана средства добијена из иностранства за тај пројекат "Језици и национализми".

А да ли су стари и уважени професори преварени или не, небитно је.

Углавном, они су ту да нам са "научне" стране објасне једно такво предузеће.

Мени је то и најтућније... Па наравно да ни Клајн ни Бугарски неће рећи да се ту ради о различитим језицима. Нећу ни ја.

Ради се о више врло сродних говора са четири културна центра.

Али ако смо то знали и пре настајања Декларације, чему онда уопште и служи та Декларација?

Само да нам констатује оно што ми већ знамо?

Да имитира Вука и Даничића и Деметра и Мажуранића са њиховим Бечким књижевним договором од пре 170 година који је и био један од главних стубова идеје о заједничкој држави Јужних Словена?

Или ипак само да оправда новац који су оне горе организације које сам излистао, учесници пројекта "Језици и национализам" (у Србији Крокодил, јбт!) добиле из иностраних фондација да таласају оно што се већ било мало примирило?

И још при томе користећи стручњаке за те своје мутне послове?
(ЛИНК)


Зато, Ауреусе, од те декларације и неће бити ништа... Само ћемо се ми опет, по ко зна који пут, од Сутле до Куманова и од мађарске границе до Јадрана свађати око свог/својих језика подижући опет температуру као и крајем осамдесетих пред рат таман када је та температура већ била опала.

А све као, тобож, заслепљени "науком". Назови лингвистиком чији су циљеви далеко далеко од лингвистике...





EDIT: Заборавих и ово да ти кажем...

Бугарски је пре свега англиста, а Клјан романиста.

И уз све поштовање и захвалност које заиста осећам за оба моја професора због свега што су ме научили и због свега што су урадили на пољу лингвистике (Бугарски) и на пољу нормирања српског језичког стандарда (Клајн) ипак морам да приметим да су за разлику од њих двојице ови са Института, из Матице, из Друштва и из Одбора за стандардизацију који се нису потписивали на тој Декларацији о заједничком језику пре свега србисти по својој основној вокацији.

Само да приметим, ништа више...


anonymous anonymous 23:04 22.04.2018

Re: Петиције и декларације

c_h.arlie
Bili Piton
c_h.arlie

Bio Britanac budala ili ne, ali nijednom Britancu nije palo na pamet da engleski jezik naziva zajedničkim.
Ono što čak ni britanskim budalama ne pada na pamet (da se odriču svoga jezika), je tako uobičajeno među srpskim ekspertima.


Eh, da ih gledaš i slušaš svaki dan, pitao bi se u čudu: "Ma je li ovo autošovinizam majka mu stara?"

Nije "autošovinizam", nego se tamo kritika (oštra, brutalna, čak gadljiva) sopstvene stvarnosti ne smatra automatski za izdaju nacionalnih interesa, kao kod nas, Hrvata i drugih malih naroda kojima osećaj ponosa curi iz ušiju, već ostaje upravo i samo ono što jeste - kritika.



Gluposti !
Ovde se ne govori o kritici, nego o politikanstvu.
Razlika nije nebitna.
Živeli srpski i engleski jezik.
Dok je srpskog jezika, biće i Srba.
Što više zajedničkog jezika, sve više drugih naroda na uštrb Srba.
Ne dajte se braćo Englezi !
Sa druge strane, kako me ne bi optuživao za šovinizam, nemam ništa protiv niti da Hrvati, muslimani, kao i ljudi iz Crne Gore, nastave da koriste srpski jezik.


Jedan od tvojih boljih komentara.


Posebno me je dojmila boldovana rečenica.

nsarski nsarski 23:06 22.04.2018

Re: Петиције и декларације

Такви наши "експерти" то само код нас воле тако да се шорају српским језиком као да им је њихов бабо то оставио у приватну имовину, само њима и никоме више међу Србима.


Ако причамо о ”употребном” називу језика у народу, ово је добар пример. Ја сам годинама преводио ”нашим” људима у туђини, углавном избеглицама из Босне. Преводио сам им у судницама, затворима, болницама, полицијским станицама, осигуравајућим друштвима, федералним установама, холовима за банкрот, код адвоката приликом развода, парница...
Говорио сам, наравно, чистим Чубурским језиком и они су сваку реч разумели. Једном је неки надобудни адвокат питао како могу да преводим Босанцу ако сам ја из Србије, и тражи ми да се брањенику обратим на ”босанском” језику да провери да ли ме овај разуме. Ја то преведем Босанцу, а он рече: ”је ли овај луд, болан, све разумијем, не мереш биливат!”
Ипак, нико није признавао да је у питању српски језик тај којим они говоре и морао сам да носим беџ као овај доле на слици (написан ошишаном латиницом):



Иначе, радио сам за кућу чији је мото био:
It's not foreign to us!
tasadebeli tasadebeli 23:24 22.04.2018

Re: Петиције и декларације

nsarski

Говорио сам, наравно, чистим Чубурским језиком и они су сваку реч разумели. Једном је неки надобудни адвокат питао како могу да преводим Босанцу ако сам ја из Србије, и тражи ми да се брањенику обратим на ”босанском” језику да провери да ли ме овај разуме. Ја то преведем Босанцу, а он рече: ”је ли овај луд, болан, све разумијем, не мереш биливат!”



А мој теча, мученик бог да му душу прости, професор машинац, (Србин и Југословен во времја она) свим странцима вазда говорио да је његов језик југословенски језик.

Нисам хтео да га исправљам и срамотим пред тим странцима, човек био више пута рањаван у рату, борио се за моју слободу и потоњи лагодан живот (а није био члан Партије) и обожавао сам га јер је био много добар и поштен човек.

Ипак, нико није признавао да је у питању српски језик тај којим они говоре и морао сам да носим беџ као овај доле на слици (написан ошишаном латиницом)



Е, у томе и јесте највећи проблем.

Та Декларација о заједничком језику само код нас Срба говорника српског језика, изазива овакве расправе и повод је за овакве интервјуе стручњака у толиком броју не би ли се таласало што више.

Не кажем да тога нема и у Загребу, Сарајеву и Подгорици, али колико видим и чујем, у много мањој мери него међу нама Србима. Чак је за многе од њих та Декларација нешто потпуно небитно и споредно.

Само се ми Срби око ње свађамо и потписујемо је или одбијамо да је потписујемо.

И "патимо" за том Југом или је бацамо у мутну Марицу сваки дан, али никако да је бацимо.

Српска посла...

Ти беше волиш лепу књижевност?

Си читао ово од Драгише Васића? (Додуше, он је ту био само преносилац, прича је народна.) Од пре 101 године...


ПРИЧА О СРБИМА

Од војника чуо и забележио на Крфу 1917.

Било је то у лето и на жаркој врућини. Господ беше заузет претешким бригама. Оне МУ у не даваху ни главе да дигне и само усрдна помоћ светога Петра,вернога у помагача, олакшавала је донекле Његове божанске напоре. Радио је тако Господ једнога дана и бринуо кад, усред ових напора, зачу Он некакву необичну ларму која се са Земље подизала. а ларма, на коју се н најпре и не обзираше, иако на њу није навикао, постајала је све јача, жешћа и несноснија док Му, најзад, у ономе Његовоме небеском раду, стаде силно досађивати.

Тада Господ, не могући даље да је подноси, остави перо, подиже главу, па ослушну и замисли се, трудећи се да појми оне чудне узроке једне тако нечувене и паклене узбуне. Али и поред свег Његовог божанског старања, то у не пође за руком.
Изненађен тиме Господ се обрати светом Петру.

— Петре — рече он благо. — Ово није без ништа. Не остаје нам друго него да ти лично сиђеш доле и увериш се шта значи ова ларма која нам обојици толико досађује.

Смерно и кротко св. Петар поклони се тада Господу, обећавши да ће тачно испунити ову Његову жељу, па се брзо спреми и наврат-нанос сиђе на Земљу.

Али не потраја дуго, врати се он натраг, и врати се брже него што је и сам Господ
очекивао, па стаде пред Њега:

— Господе — рече у он — ево испуних ја Твоју наредбу и сазнах оно што си желео. Урнебес онај доле на Земљи, а због кога нас двојица не могасмо ништа да радимо, не потиче ни од кога другог, већ главом од Срба, од оних који и иначе никада мира и спокојства давали нису.

— Гле! — зачуди се ипак Господ. — Шта ми кажеш? Дакле од Срба? А шта би они
хтели?

— Срби — настави св. Петар — Срби хоће да ратују!

— Да ратују? А с ким и зашто? — питаше Господ, а св. Петар одговори:

— С Турцима, Господе! Због земље, веле, коју су им од предака отели.

Тада се Господ понова замисли, а после мале почивке: — Па нека ратују — рече. — Нека им се таква жеља испуни!

Али св. Петар усуди се да примети:

— Господе — промуца он. — Ти рече нека ратују. Добро, и сâм сам за то. Али у том рату хоће ли они победити, или ће бити побеђени,јер и то ...

— Петре — прекиде га Господ — тачно сам знао шта ћеш ме питати. И баш то
хоћу да и ти кажеш, али да ми речеш по души:јеси ли за то да они победе или да их
Турци победе. Реци ми, дакле, слободно, јер добро знаш да сам ја на твоје мишљење
увек много полагао.

Но на ово св. Петар оклеваше да одговори и снебиваше се, пошто у том часу не погађаше вољу Божију.
— Е видиш, Петре, — приметиће Господ, изводећи га из забуне и кад се увери да
светац још увек оклеваше — што се мене тиче Ја сам зато да их пустимо нека победе.
Враг би га знао зашто и не знам теби, али су Мени ти Срби врло драги. Дакле нека победе, како сам казао!...

И доиста, зби се онако како заповеди Господ. Нападоше Срби Турке још исте јесени , надбише их и Косово, толико оплакивано, осветише, па све то испунише лако, чудећи се и сами како без велике муке, са песмом и радосно, остварише оне вековне снове толиких својих нараштаја.

И опет бијаше лето и Господ свеједнако а са св. Петром бакташе се и знојаше између безбројних и замршених рачуна што у их читава војска Његових светаца сваке године у то време на врховно одобрење подносаше. Али баш у јеку Његова тако мучна рада она чудна ларма понова Га узнемири. Господ беше добре воље замисли се мало, остави перо, подиже главу и опет благо позва св. Петра па му нареди да се понова потруди до Земље и тамо извиди у чему је ствар. И св. Петар сиђе, па се још брже неголи први пут поврати и још са самих рајских врата довикну Господу:
— Господе, опет Срби!

А са својим добрим изразом Господ га упита благо:

— Но? А сад шта хоће? — Опет да ратују!

— С ким, побогу? И зашто сад?

— Бугарима. Не дају им, веле, оно што су отели од Турака!

— Добро, а Бугари?

— Они једва чекају,јер тврде да су у праву.

— Па лепо нека ратују кад хоће — одобри Господ. — Само нас нека оставе на миру.

И рекавши ово н се таман хтеде понова загњурити у сијасет оних светачких биланса, кад Га св. Петар опомену:

— Господе — примети он. — Ти заповеди да ратују. Ама опет не рече ништа о победи. Ко ће победити треба и то да наредиш, јер нисам рад да међу нама било какав неспоразум због тога наступи.
— Срби! — заповеди Господ кратко и руком даде знак да је разговор свршен.

И опет се зби како рече Господ. И Срби победише браћу и вратише се кућама
својим овенчани славом јунака, али још слађом од прве баш зато што то беху браћа коју су победили.

А после тога опет прође година дана. век неуморан, милостив, добар и благ радио је Господ мирно своје послове, неизневерен никад од свога првог помагача, који и сам не познаваше одмор и сласти од њега. Бејаше опет лето и рачуни светаца заузимаху сву пажњу њихову, кад се намах, и опет са Земље, заори и затресе једна нова, али незапамћена узбуна од које се чињаше е ће и само небо проломити се. Узбуђен, а богами донекле и наљућен, Господ брзо дозва св. Петра па га одмах посла доле те да се и по трећи пут увери у чему је сад разлог пакленога овог новог урнебеса поред кога је већ и самом Њему немогуће да се својим пословима озбиљно посвети.

Али се н изненади кад св. Петар и по трећи пут јави:

— Срби, Господе!
— Побогу! — узвикну тада Господ, трудећи се колико је год могао да сачува хладнокрвност и задржи ону божанску своју благост. — А шта би сад хтели?

— И опет рат, Господе! — промуца св. Петар као да се он стиди уместо Срба.

— А с ким, да од Мене нађеш? — не кријући своје узбуђење упита Господ. —
ким сад? Зашто сад?

— Сад са Швабом. Оће, веле, да их прогута!

Поћутавши кратко време, Господ опет одсече:

— Па нека буде! Ђаво нек’ их носи! Нека ратују!

— Молим, а победа? — пожури се св. Петар са уобичајеним питањем, те да Га после не би узнемиравао.

— Победа на њиховој страни! — одсече стрпљиви Господ, дајући руком знак св. Петру да се удаљи,јер хоће сам да остане.
И понова се догоди како одлучи Господ. Однеше Срби победу над противником и на двема чувеним планинама њихове земље, на Церу и на Руднику, потукоше га до
ноге и сломише потпуно. Када им неизбројна царска војска и силан плен од ње паде у
руке, па се славно име њихово пренесе широм света, чији најбољи део и сам беше у пламену страшнога рата. Али тада, после такве победе, и за њихову несрећу, Срби се осилише, заборавише Бога спаситеља свога и расрдише га делима својим. силише се они и опише овим победама, па се пропише, завадише и покварише тако да онај скромни и поштени народ нико више није могао познати. Њиховом разметању није било краја, а хвале њихове нису се више могле подносити,јер стадоше омаловажавати чак и своје савезнике и у песмама певати како им јуначког такмаца на свету нема и како ће они сад „и Белгији у помоћ.“ И тако та дрека овакве њихове хвале и претње и онај заборав на Бога, досади и разгњеви самога Господа.

Па озлојеђен тиме Господ позва св. Петра.
— Петре, — рече му Он — верни мој, почуј ме што ћу ти сад, рећи. Чуј ме, дакле:
ови Срби, незахвални овај народ, дојадили су ми; довде су ми дошли. — И ту Господ
показа руком више главе. — Благост Моја и доброта Моја, Милосрђе Моје за њих и доброчинства Моја, о којима си се ти бар толико пута уверио, исцрпена су. Сам знаш да сам вазда био на њиховој страни и победе им досуђивао, будући увек широке руке за њих а на штету других. Али сад, сад ево признајем ти,ја их презирем и о њима више нећу ни да знам. Зато ти наређујем да их испред ојих очију уклониш! Нека нестану, несретници, нека пропадну, нека потону, нека сасвим ишчезну, земљу своју рођену нека изгубе, нека им се трага не зна, о њима, као што рекох, ни да чујем нећу! Разумеш ли ме, Петре, верни мој помагачу!

А св. Петар тресући се сав од овог страшног гнева Божијег, и збуњено чупкајући браду,једва изгогвори:
— Разумем те, Господе. Досадили су!...

И опет зби се тачно како рече Господ. Као бесни, нападоше, са свих страна, Србе силни непријатељи; земљу им опустошише, из ње их протераше, многе побише, а села и вароши попалише им и са земљом сравнише. Када многи поумираше, а што остаде
изгуби се без трага, баш како Господ нареди, по мрачним гудурама, пећинама и шумама туђинским, те несташе као да никад ни постојали нису. И тек после тога смири се и ваздух и вода и небо и земља, те се у том миру Господ одаде бригама својим на које се никад више не потужи ни светоме Петру нити било коме другом небескоме свецу.

И тако, у томе преданоме раду Господовом, пролажаху дани и месеци, све до једнога дана кад се наједанпут , а при особито доброј вољи својој, Господ опет не опомену Срба. Било је то у зиму, али кад уместо снега н беше пустио велику кишу те да би опрала људске крваве трагове којима је земља била испрскана. Седео је тако Господ са св. Петром и са њим ћаскао о свачему, па ће тек наједанпут рећи:

— Ама, Перо!
А св. Петар поклони се и одговори:

— Молим, Господе!

— Ама, бога ти, упитао бих те нешто.

— Да чујем, Господе!

— Ево — настави Господ. — Мислим малочас те на ово те на оно, па ми тек одједанпут нешто на ум падоше Срби. Да ли ти, тако ти Мене, знадеш шта би с њима, куд се дедоше и људи, шта се с њима догоди? Јер, ево, ми на њих бесмо сасвим и заборавили.

Св. етар положи руку на срце.
— Господе, — одговори он — а ко би и могао знати где су ти?! Као што се сећаш
нареди ми и једнога дана, онда кад и оно додијаше, да их пошљем у бестрага, да их
уклоним испред Твојих очију, како им се трага не би знало и ја, право да и кажем, тако и учиних. Од тада више никад на њих ни помислио нисам, е па откуд ћу сад знати где су!
— Знам, знам, Петре, — настави Господ — лепо је то што си ти Моју наредбу извршио и сећам се Ја ње добро. Ама, брате, признаћеш и сам, и тако није право. Народ је то, братац, као и сваки други мој народ, и не може бити тако да ни Ја ни ти не знамо шта је са њима. Него ево шта: како смо ми иначе, углавном, отаљали наше послове и седимо овде тако рећи скрштених руку, право је и Мени драго да ти сиђеш доле и потражиш наше Србе. Као што рекох, немамо много посла и Ја могу неко време сам и без тебе, па ти зато дајем неограничено одсуство, све дотле док их, јаднике наше, ма где не нађеш. А после, видећемо шта ћемо с њима. Дакле спреми се, душе ти, па иди!
И тако се св. Петар обрете на Земљи. Обрете се св. Петар на Земљи и стаде тражити Србе. Па их је тражио, тражио, али све узалуд. Нигде Срба ни од корова, као да су у земљу пропали. Где није ишао св. Петар и где није завиривао и распитивао, али њих нема па нема, те се он увелико забрину како ће Господу на очи изаћи. И тако све без резултата до једнога дана кад је мркла ноћ била и кад се прст пред оком није видео. Таман се св. Петар стао љутити на самога Господа што га по најгорем времену шаље ради Срба који су, по његовом мишљењу онакву судбину потпуно и заслужили, кад се наједном обрете над неким маслинама. Обрео се св. Петар над маслинама, натукао капуљачу на главу и све му цури киша низ њега у млазевима, кад му се уједанпут учини како међу тим маслинама, мокрим до сржи, миче нешто баш као да су живи створови. Тада он успори мало лет и баш лепо зачу где једна од оних прилика и чисто на српском опсова једну капку која јој је, како св. Петар логично закључи, морала пасти иза самога врата. „Тако ми Господа Бога, помисли он, ето по овој псовци,
рекао бих да сам набасао где треба.“И би му мило и бог зна како што ће Божју вољу
моћи испунити,јер дотле никад није било да наредбу Његову није извршио.
Сада и у тој нади реши се он да облети неколико пута укруг и пође му за крилом
да се задржи у месту, кад зачу некакав жагор. Ту се он згури и стаде прислушкивати па замало гласови они постадоше разговетнији и јасно се зачу некаква прозивка све познатих српских имена као што су Милун Јокић, Милован Кривокапић, Гојко Гиздавић и друга. Онда ова прозвата имена стадоше редом одговарати и то нека за, а нека против и св. Петар, кад то чу, умало не врисну од радости, јер му сад беше као дан јасно да то нико други не може бити до Срби, јер их ево затече на њиховом најмилијем послу — на гласању.
Мада срећан, што их беше пронашао, претвори се он у старца просјака, те ти наједанпут сиђе међу њих. Али се брзо покаја св. Петар што је то учинио, јер у се душа стаде стезати од бола, видећи их како јадни и жалосни изгледају. Прибили се Срби уза оне мокре маслине, покрили се шаторским крилима, све по десеторица под једно, па, поцрнели, помодрели и мршави као аветиње, а поцепани као просјаци, те седе онамо према малој свећици, што се сваки час на оној киши гаси, и онде турили некакве кутије од конзерви и гласају. Чим су га угледали салетеше ти га они да седне, па га понудише пексимитом и конзервом што је још било остало,а онда једни навалише да гласа у црвену, а други у белу кутију, пошто се пре тога сви сложише да и он има право гласати. И тако гласа и св. Петар, први пут у животу, па после кад због овога наста велика свађа ратосиља се он свега и полете Господу. Велико је било нестрпљење у Господа кад је св. Петар наишао. А чим светац стаде пред Њега н га дочека:

— Перо, вере ти, шта би? Говори, пронађе ли их? Једва те сачеках да чујем шта Ми доносиш.

— Пронађох, Господе! — одахну уморно св. Петар.

— А тако ти неба, где су?

— Господе — продужи св. Петар — ено их на Крфу.

— На Крфу? — запрепасти се Господ. — А шта раде? Како су?

— Како су, питаш ме Господе? Покисли к’о несретници, пропали к’о нико, а гласају, па и мене натераше да гласам.
И тада и сам Господ, кад чу ово од св. Петра, загрцну се и зацени од смеја, па кад
се мало утиша:

— Петре, — рече — ако ћемо право доста им је било. Него сад одмах душе ти, нареди: нека се изоблаче и добро на’ране, па после море нека пређу, нико да не фали, и земљи својој нека се приближе. А кад стигну тамо, одакле је могу гледати, на самом прагу њеном, око три године нека остану, и тек то кад се испуни и кад буду доказали да чувају заповести Моје и законе Моје да пазе, онда нека победе, земљу своју нека поврате и трипут је већом учине па од тада нека живе и владају у срећи и задовољству све докле траје света и века.

nsarski nsarski 23:59 22.04.2018

Re: Петиције и декларације

Naravno da volim književnost, a pošto ti voliš braću Taviani (jednom smo izmenili mišljenja o njihovom starom filmu "Padre Padrone" ), zaboravih da ti kažem da je Vittorio umro pre nedelju dana. Mislio sam da će te to zanimati, ako nisi do sada već čuo tu tužnu vest.

aureus aureus 01:17 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

Ništa ti ja ne razumijem ovaj engleski.



Još na aerodromu.
anonymous anonymous 01:22 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

aureus
Ništa ti ja ne razumijem ovaj engleski.

Još na aerodromu.



Кад си навико само на нишки .....

aureus aureus 01:27 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

anonymous
aureus
Ništa ti ja ne razumijem ovaj engleski.

Još na aerodromu.



Кад си навико само на нишки .....


Ima onih koji se snalaze i gore na aerodromu.

tasadebeli tasadebeli 07:44 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

nsarski
Naravno da volim književnost, a pošto ti voliš braću Taviani (jednom smo izmenili mišljenja o njihovom starom filmu "Padre Padrone" ), zaboravih da ti kažem da je Vittorio umro pre nedelju dana. Mislio sam da će te to zanimati, ako nisi do sada već čuo tu tužnu vest.




Нисам знао...


Jukie Jukie 17:26 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

tasadebeli
Па наравно да ни Клајн ни Бугарски неће рећи да се ту ради о различитим језицима. Нећу ни ја.
Ради се о више врло сродних говора са четири културна центра.

Aha! znači jezik je nešto kao vrsta u biologiji
Svi znaju da ne može da se ograniči povlačenjem linije kredom (kao kad se pravi poligon za školice) jer se preliva na sve strane u vidu gradijenta i utapa u susedne populacije u obliku kline*, ali opet je za neke grafike (ili da deca u školi imaju šta da bubače) dobro imati broj i spisak jezika (ili vrsta u biologiji)
*sem kad je baš izolovan jer je mali i nema u šta da se utopi jer nema sličnih u blizini


nsarski nsarski 17:56 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

sem kad je baš izolovan jer je mali i nema u šta da se utopi jer nema sličnih u blizini


Da li tako počinje genetic drift? Onaj koncept koji je razvio Sewall Wright.
Pitam za druga...
dragosevacprekosutra dragosevacprekosutra 19:32 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

Riječ je o zajedničkom standardnom jeziku policentričnog tipa – odnosno o jeziku kojim govori više naroda u više država s prepoznatljivim varijantama – kakvi su njemački, engleski, arapski, francuski, španjolski, portugalski i mnogi drugi.


pa da, bas kao i srpski.

činjenica da se radi o zajedničkom policentričnom standardnom jeziku ostavlja mogućnost svakom korisniku da ga imenuje kako želi".


tacno, bas kao austrijanac moze da govori austrijski, a svajcarac svajcarski.

ali ni jedan ni drugi mislim da nikad nece svoj jezik nazvati zajednickim.


dragosevacprekosutra dragosevacprekosutra 19:39 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

Ne, ovde se radi o kritici.


kritici, cega?

dragosevacprekosutra dragosevacprekosutra 19:41 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

Охо, сад сам видио да су Декларацију потписали и Тарик Хаверић, политиколог из Сарајева, Нерзук Ћурак, такође политиколог из Сарајева, затим Енвер Казаз са Филозофског факултета у Сарајеву, а међу првим потписницима је и Дритан Абазовић, Албанац из Улциња и предсједник политичке организације УРА.



i sta kazu, kojim jezikom govore?

bosnjackom varijantom srpskog?

a shipa mi je tek vrh. jel i njegov shiptarski zajednicki?

dragosevacprekosutra dragosevacprekosutra 19:43 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

Или ипак само да оправда новац који су оне горе организације које сам излистао, учесници пројекта "Језици и национализам" (у Србији Крокодил, јбт!) добиле из иностраних фондација да таласају оно што се већ било мало примирило?


jel to neka prodavnica lakost, ili onaj iz duboke reke nil?

tasadebeli tasadebeli 20:42 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

dragosevacprekosutra
Или ипак само да оправда новац који су оне горе организације које сам излистао, учесници пројекта "Језици и национализам" (у Србији Крокодил, јбт!) добиле из иностраних фондација да таласају оно што се већ било мало примирило?


jel to neka prodavnica lakost, ili onaj iz duboke reke nil?




Ако је лакост, онда су прилично демоде, зар не?

А ако је из надошлог муљевитог Нила, просто не знам шта да ти кажем...

Пун Железник и Сремчица тих Египћана, јбт! Прилив становништва...

Добро је само да није неки алигатор из мочвара Мисисипија!





a shipa mi je tek vrh. jel i njegov shiptarski zajednicki?



tasadebeli tasadebeli 21:08 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

Jukie

Aha! znači jezik je nešto kao vrsta u biologiji



Па... Рецимо...

То ти је само једна типологија језика. По пореклу. Односно, претпостављеном, понегде и реконструисаном, заједничком претку (за индоевропске језике санскрт је почетак реконструкције).

Па тако имаш оне језичке породице које смо учили још у основној и средњој школи: индоевропска језичка породица (романски, германски, словенски језици итд.), урало-алтајска, татарски језици, семитски језици итд.

Али имаш типологије језика и по географском станишту (ареална типологија).

Па по граматичкој структури: српски је флективни (наставци на падеже итд.), турски је коренски (суфикси се само лепе директно на основу, без промена), полисинтетички (ескимски) и слично.

А често се те типологије миксују у зависности од потреба.

И, наравно, пошто је језик толиковишедимнзионална (и комплексна - Миланеееее!!!) појава која покрива много тога у људској духовности и од које све полази (митологија, религија, филозофија, наука, уметност), код сваког језика се обавезно морају узимати у обзир и културно-историјски, односно друштвени, услови у којима се ова специфична физичка појава (људски глас је такође део акустике у физици) као оваплоћење психичких процеса сваког појединачног говорника тог језика развија.


И зато не би ваљало језичке типологије у потпуности поистовећивати са врстама, класама, родовима,... у биологији.

Лингвисти који су то радили добијали као крајњи резултатас само гомилу биологицизама у лингвистици, али нису ни у чему допринели проучавањима језика која трају вероватно откако постоји и сам језик.

А зашто Лазина плетисанка није ушла у свакодневни говор српских говорника?

Мени се та сложеница баш свиђа и некако ми је функционална када говорим о свему овоме...





П.С. - А коисан (бушмански)? Тек његово (и осталих клик језика Африке) порекло је тешко одредити... Ако није имитирање звукова из природе, ја онда не знам шта је, тј. како је почео да се развија...





Оно што поуздано знамо за све језике света: имају сви вокале (3-15) и сугласнике, имају сви, тј. разликују именице и глаголе итд. (Тзв. језичке универзалије, али то је све вероватно условила Човекова психа и грађа тела.)
tyson tyson 21:10 23.04.2018

Re: NSDAP

a shipa mi je tek vrh. jel i njegov shiptarski zajednicki?

Pa da; ne sme da ima i izražava mišljenje.


Bili Piton Bili Piton 21:15 23.04.2018

Re: Петиције и декларације

dragosevacprekosutra
Ne, ovde se radi o kritici.


kritici, cega?



Tebi od tolike kafe nije dobro.

Pogledaj poslednje pitanje u intervjuu i odgovor Bugarskog u poslednja dva pasusa, kašće ti se samo kritici čega.
dragosevacprekosutra dragosevacprekosutra 22:02 23.04.2018

Re: NSDAP

Pa da; ne sme da ima i izražava mišljenje.


naravno da sme, samo pretpostavljam da bi jednom englezu/rusu/kinezu/makedoncu bilo malo glupo da pricaju o srpskom kao zajednickom (makar svi govorili srpski kao maternji).

a koliko vidim, shipi nije...

tyson tyson 22:07 23.04.2018

Re: NSDAP

a koliko vidim, shipi nije...

Nije ni Čomskom.

dragosevacprekosutra dragosevacprekosutra 22:11 23.04.2018

Re: NSDAP

Nije ni Čomskom.


nisam znao da comski govori srpski, svaka cast!

jebote, ovo postaje sve zanimljivije i zanimljivije..

tyson tyson 22:16 23.04.2018

Re: NSDAP

dragosevacprekosutra
Nije ni Čomskom.


nisam znao da comski govori srpski, svaka cast!

jebote, ovo postaje sve zanimljivije i zanimljivije..


Jel? A Englez, Kinez, Rus i Makedonac govore srpski?

Nivo diskusije na blogovima postaje zamoran. Makar su provokacije nekada bile maštovitije i, generalno, uspešnije. #backtoschool

vrabac_onaj vrabac_onaj 22:32 23.04.2018

Re: NSDAP

Nivo diskusije na blogovima postaje zamoran.


ne, zaista fenomenalno.
slušamo o "zajedničkom" jeziku i to je "priseban intervju" ali je zato problem nivo diskusije na blogu.

dragosevacprekosutra dragosevacprekosutra 22:49 23.04.2018

Re: NSDAP

Jel? A Englez, Kinez, Rus i Makedonac govore srpski?


naravno da ne govore (sem mozda makedonca). procitaj jos jednom moj komentar

(odgovor ti je na nivou gruove plavuse - usta ga vista bejbe, kaze gru,ma nemoj usta ga vista ti meni), kaze plavusa.

sta reci, nego sam pao sam se ubio.
c_h.arlie c_h.arlie 06:56 24.04.2018

Re: Петиције и декларације

tasadebeli

...

И, наравно, пошто је језик толиковишедимнзионална (и комплексна - Миланеееее!!!) појава која покрива много тога у људској духовности и од које све полази (митологија, религија, филозофија, наука, уметност), код сваког језика се обавезно морају узимати у обзир и културно-историјски, односно друштвени, услови у којима се ова специфична физичка појава (људски глас је такође део акустике у физици) као оваплоћење психичких процеса сваког појединачног говорника тог језика развија.
...

U početku beše Reč ...
c_h.arlie c_h.arlie 06:59 24.04.2018

Re: NSDAP

tyson

...

Nivo diskusije na blogovima postaje zamoran. Makar su provokacije nekada bile maštovitije i, generalno, uspešnije. #backtoschool


Pa dobro !
No, tebe to ne bi trebalo da sprečava da svojim učešćem podigneš nivo diskusija.
tyson tyson 14:50 24.04.2018

Re: NSDAP

vrabac_onaj
Nivo diskusije na blogovima postaje zamoran.


ne, zaista fenomenalno.
slušamo o "zajedničkom" jeziku i to je "priseban intervju" ali je zato problem nivo diskusije na blogu.


Jeste fenomenalno, jer nivo diskusije možemo da promenimo, a o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" možemo do zaključavanja bloga sa efektom = 0.

I, šta uopšte očekuješ od priče o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" ako je nivo rasprave otprilike level plitke relativizacije i nadrkane provokacije?

Na stranu to što se kretenizacijom diskusije menja karakter samog Bloga B92, kao i sastav blogera i komentatora. Čemu prisustvojeo već neko vreme. Pa ćeš na kraju imati fenomenalno ništa, kad se usled kretenizacije Blog B92 ugasi.

dragosevacprekosutra dragosevacprekosutra 17:00 24.04.2018

Re: NSDAP

I, šta uopšte očekuješ od priče o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" ako je nivo rasprave otprilike level plitke relativizacije i nadrkane provokacije?




kakav nivo rasprave ocekujes na temu 'o zajednickom jeziku' kao i o 'prisebnom intervju' koji su sami po sebi plitka relativizacija i nadrkana provokacija?

Na stranu to što se kretenizacijom diskusije menja karakter samog Bloga B92, kao i sastav blogera i komentatora. Čemu prisustvojeo već neko vreme. Pa ćeš na kraju imati fenomenalno ništa, kad se usled kretenizacije Blog B92 ugasi.



nije moguca kretenizacija diskusije o temi koja je ionako kretenska. kao sto u punu casu ne mozes sipati jos vode. mislim, mozes, ali...

sto se tice fenomenalnog nista - ja to imam vec odavno. otkad sam prvi put banovan.
ovako - more the merrier.

vrabac_onaj vrabac_onaj 20:26 24.04.2018

Re: NSDAP

tyson
vrabac_onaj
Nivo diskusije na blogovima postaje zamoran.


ne, zaista fenomenalno.
slušamo o "zajedničkom" jeziku i to je "priseban intervju" ali je zato problem nivo diskusije na blogu.


Jeste fenomenalno, jer nivo diskusije možemo da promenimo, a o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" možemo do zaključavanja bloga sa efektom = 0.

I, šta uopšte očekuješ od priče o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" ako je nivo rasprave otprilike level plitke relativizacije i nadrkane provokacije?

Na stranu to što se kretenizacijom diskusije menja karakter samog Bloga B92, kao i sastav blogera i komentatora. Čemu prisustvojeo već neko vreme. Pa ćeš na kraju imati fenomenalno ništa, kad se usled kretenizacije Blog B92 ugasi.



Dobro, da ne ulazimo sada u raspravu o "nivou diskusije na blogu", da kažem ukratko šta mislim o pitanju generalno.

1. Oduvek mislim da je to jedan jezik i verovatno ću umreti sa tim ubeđenjem.
2. Smatram da nazivanje tog jezika "zajedničkim" nije tek neka budalaština, ne, to je vrlo podlo podmetanje kukavičjeg jajeta.
3. Nemam ništa protiv da taj jezik bilo ko zove u skladu sa svojim osećajem etničke pripadnosti ali mi ozbiljno ide na onu stvar kada se taj jezik naziva "zajedničkim" ili kako je to bilo svojevremeno u CG "maternjim". (Da budem jasan, nemam ništa protiv same sintagme "maternji jezik", već upotrebe u tom konkretnom slučaju)
tasadebeli tasadebeli 21:43 24.04.2018

Re: NSDAP

tyson
vrabac_onaj
Nivo diskusije na blogovima postaje zamoran.


ne, zaista fenomenalno.
slušamo o "zajedničkom" jeziku i to je "priseban intervju" ali je zato problem nivo diskusije na blogu.


Jeste fenomenalno, jer nivo diskusije možemo da promenimo, a o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" možemo do zaključavanja bloga sa efektom = 0.

I, šta uopšte očekuješ od priče o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" ako je nivo rasprave otprilike level plitke relativizacije i nadrkane provokacije?

Na stranu to što se kretenizacijom diskusije menja karakter samog Bloga B92, kao i sastav blogera i komentatora. Čemu prisustvojeo već neko vreme. Pa ćeš na kraju imati fenomenalno ništa, kad se usled kretenizacije Blog B92 ugasi.




Рече Тајсон који на читав онај мој коментар (или боље речено, низ коментара) са аргументима и линковима којима покушавам да објасним зашто сам против те Декларације о заједничком језику, напише само кратко и заједљиво питање:


Nedostaje ti autorska, m?


које би требало да представља некакв аргумент у дискусији?

Није ни Ауреус (Аурелио из Амаркорда? ) много бољи од тебе по том питању, а имао би и он и могао шта да каже као свој аргумент на овом посту осим што само цитира Диздара, Баздуља и Декларацију о заједничком језику и заједљиво се обраћа саговорницима. Претпостављам да му нико није рекао да нешто не треба другим људима да објашњава тако што ће само цитирати то нешто... Јербо се неки појам никада не објашњава тим истим појмом. Тако су барем мене учили на часовима логике.







Е, мој Тајсоне, Тајсоне...

Па ако већ захтеваш повишени ниво дискусија на Блогу Б92, онда пођи прво од себе, а не од других.

Када уопште и имаш нешто да кажеш, а не само да заједљивим коментарима дисквалификујеш искључиво саговорника, а не његове аргументе које је изнео.

Тако барем ја то видим...
tasadebeli tasadebeli 22:03 24.04.2018

Re: NSDAP

vrabac_onaj
tyson
vrabac_onaj
Nivo diskusije na blogovima postaje zamoran.


ne, zaista fenomenalno.
slušamo o "zajedničkom" jeziku i to je "priseban intervju" ali je zato problem nivo diskusije na blogu.


Jeste fenomenalno, jer nivo diskusije možemo da promenimo, a o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" možemo do zaključavanja bloga sa efektom = 0.

I, šta uopšte očekuješ od priče o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" ako je nivo rasprave otprilike level plitke relativizacije i nadrkane provokacije?

Na stranu to što se kretenizacijom diskusije menja karakter samog Bloga B92, kao i sastav blogera i komentatora. Čemu prisustvojeo već neko vreme. Pa ćeš na kraju imati fenomenalno ništa, kad se usled kretenizacije Blog B92 ugasi.



Dobro, da ne ulazimo sada u raspravu o "nivou diskusije na blogu", da kažem ukratko šta mislim o pitanju generalno.

1. Oduvek mislim da je to jedan jezik i verovatno ću umreti sa tim ubeđenjem.
2. Smatram da nazivanje tog jezika "zajedničkim" nije tek neka budalaština, ne, to je vrlo podlo podmetanje kukavičjeg jajeta.
3. Nemam ništa protiv da taj jezik bilo ko zove u skladu sa svojim osećajem etničke pripadnosti ali mi ozbiljno ide na onu stvar kada se taj jezik naziva "zajedničkim" ili kako je to bilo svojevremeno u CG "maternjim". (Da budem jasan, nemam ništa protiv same sintagme "maternji jezik", već upotrebe u tom konkretnom slučaju)






И ако дозволиш, ја бих на ове три твоје тачке додао и четврту:

4. Чему служи та Декларација о заједничком језику која само констатује оно што ми сви одавно знамо и која не може да промени ама баш ништа осим што ћемо се ми месецима и месецима расправљати о томе док занемарујемо неке много важније језичке теме које нам пролазе непримећене?

(Док покретачи читавог пројекта "Језици и национализми" и Декларације о заједничком језику добијају паре из иностраних фондација за то своје предузеће.)

Нпр. Већ сам овде качио линк на онај мој пост са текстом из Политике од пре годину дана који говори о стању лектората српског језика на универзитетима у свету који треба да промовишу наш језик и културу у свету, то им је основна намена, и за које Србија нема пара, (ЛИНК)


али зато има пара за разноразне НВО по буџетској линији 481. (ЛИНК)


Inače, dok se prikupljanjem podataka o finansiranju NVO bavio CRNPS, a to je zaključno sa 2011, podaci za svaku organizaciju bili su javni. Svaki građanin mogao je da proveri na sajtu CRNPS koliko novca, za koje projekte i kojoj NVO je tačno raspoređeno. Baza je i dalje aktivna, ali samo za finansiranje do 2011. godine.




Било на том мом посту 25 коментара. Од тога пола бациш у воду као зезање и релативизацију једног озбиљно постављеног питања.

И о томе нико ни да зуцне у јавности после тог чланка у Политици. Ни Бугарски, ни Клајн ни остали потписници Декларације...
blogovatelj blogovatelj 03:19 25.04.2018

Re: NSDAP

Nemam ništa protiv da taj jezik bilo ko zove u skladu sa svojim osećajem etničke pripadnosti ali mi ozbiljno ide na onu stvar kada se taj jezik naziva "zajedničkim" ili kako je to bilo svojevremeno u CG "maternjim"


Ili ga zovu naš jezik! Koji kurčev naš?!
tyson tyson 08:36 25.04.2018

Re: NSDAP

tasadebeli
tyson
vrabac_onaj
Nivo diskusije na blogovima postaje zamoran.


ne, zaista fenomenalno.
slušamo o "zajedničkom" jeziku i to je "priseban intervju" ali je zato problem nivo diskusije na blogu.


Jeste fenomenalno, jer nivo diskusije možemo da promenimo, a o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" možemo do zaključavanja bloga sa efektom = 0.

I, šta uopšte očekuješ od priče o "zajedničkom" jeziku i "prisebnom intervjuu" ako je nivo rasprave otprilike level plitke relativizacije i nadrkane provokacije?

Na stranu to što se kretenizacijom diskusije menja karakter samog Bloga B92, kao i sastav blogera i komentatora. Čemu prisustvojeo već neko vreme. Pa ćeš na kraju imati fenomenalno ništa, kad se usled kretenizacije Blog B92 ugasi.




Рече Тајсон који на читав онај мој коментар (или боље речено, низ коментара) са аргументима и линковима којима покушавам да објасним зашто сам против те Декларације о заједничком језику, напише само кратко и заједљиво питање:


Nedostaje ti autorska, m?


које би требало да представља некакв аргумент у дискусији?

Није ни Ауреус (Аурелио из Амаркорда? ) много бољи од тебе по том питању, а имао би и он и могао шта да каже као свој аргумент на овом посту осим што само цитира Диздара, Баздуља и Декларацију о заједничком језику и заједљиво се обраћа саговорницима. Претпостављам да му нико није рекао да нешто не треба другим људима да објашњава тако што ће само цитирати то нешто... Јербо се неки појам никада не објашњава тим истим појмом. Тако су барем мене учили на часовима логике.







Е, мој Тајсоне, Тајсоне...

Па ако већ захтеваш повишени ниво дискусија на Блогу Б92, онда пођи прво од себе, а не од других.

Када уопште и имаш нешто да кажеш, а не само да заједљивим коментарима дисквалификујеш искључиво саговорника, а не његове аргументе које је изнео.

Тако барем ја то видим...

Ama čoveče, komentari od 10000+ karaktera... Pa šta misliš, koliko ljudi to pročita? Ne redovno pročita, već pročita uopšte?

A naravno da to što pišemo i kako pišemo oslikava i naše karaktere. Pa onda i to utiče na odluku da li da se sa nekim uopšte priča.

tasadebeli tasadebeli 09:16 25.04.2018

Re: NSDAP

tyson

Ama čoveče, komentari od 10000+ karaktera... Pa šta misliš, koliko ljudi to pročita? Ne redovno pročita, već pročita uopšte?



Па повишени ниво дискусије који захтеваш на Блогу Б92 (и у чему те подржавам, да се разумемо), која подразумева дијалог, а не милијарду ситних малих неповезаних монолога, мора да се састоји од некаквих аргумената које у расправи износиш, а који захтевају мало дуже објашњење од једне до две реченице које иду више на дисквалификацију личности саговорника, него на оно што он износи као своје аргументе.

Мени је мало необично да се на тзв. твитеризацију Блога Б92 и самим тим опадања нивоа дискусија, највише жале управо они који и сами томе доприносе кратким заједљивим, циничним и малициозним коментарима којима карактеришу саговорника, а не оно што он износи у расправи.

А ја то видим овако:

Сваки онај ко нема времена да чита оно што му саговорник у расправи напише, онда не треба ни да учествује у расправи.

Онда такав треба да се помири са чињеницом да се укључио међу водоравне умрежене људе који раде осам ствари истовремено и због тога немају времена да се упусте у дубину него само плутају по површини свега са чиме дођу у додир у свом животу. (ЛИНК)

И да онда уопште и не захтева дебату/дискусију којој сам не може да допринесе, него је само деконструише својим дисквалификационим, по личност саговорника, коментарима.

Па макар и друштвене мреже биле у питању.

A naravno da to što pišemo i kako pišemo oslikava i naše karaktere. Pa onda i to utiče na odluku da li da se sa nekim uopšte priča.


Слажем се.

Само морам још да додам да је за мене игнорисање саговорника чије се мишљење не слаже са твојим из неког разлога, а који ти се обраћа, помало непристојно. Ма колико год ти се његово обраћање учинило недостојним твог одговора проистеклог из некаквог "узвишеног" знања.

Шта знам, то код мене је вероватно последица васпитања.
tasadebeli tasadebeli 16:21 25.04.2018

Re: NSDAP

EDIT:

А можда је тај снижени ниво дискусије на Блогу Б92 проистекао не само из твитеризације Блога (написах првобитно титеризације, без в, прсти куцају што срце неће), него је до ниског нивоа коментарисања дошло и због онога што ми је пре две године у ПП написао онај староседелац Блога Б92 који је познавао блогере још 2006:

blog vrvi od dvostrukih (i visestrukih nickova), tako da se realan broj aktivnih blogera svodi na ne vise od pedesetak.



Па се онда на то Елој надовезао са констатацијом да смо се нас педесетак активних блогера овде сви у међувремену толико испричали међусобно и да сви знамо све о свакоме, и какве ко ставове има и шта заступа, да имамо утисак како заправо не можемо ништа више ново да чујемо један од другога.

И зато и немамо стрпљења један за другога, него одмах ударимо у препуцавање кафанско-ћошкарског нивоа пљуцкача у даљ.

Па чак и када се догоди да нам тај неки други и говори нешто што би за нас било ново и, можда, и занимљиво да чујемо, то што други пише само нас окрзне, и не приметимо га, и оде у неповрат да би се кафанска расправа са јахањем и пуцањем наставила уз општу радост и весеље блогопучанства.

(Попут оних на Фарми и у Паровима.)

Не знам...

И те чињенице бисмо морали узети у обзир када се жалимо на ниво дискусија у коментарима на Блогу Б92.
tyson tyson 17:48 25.04.2018

Re: NSDAP

tasadebeli
tyson

Ama čoveče, komentari od 10000+ karaktera... Pa šta misliš, koliko ljudi to pročita? Ne redovno pročita, već pročita uopšte?



Па повишени ниво дискусије који захтеваш на Блогу Б92 (и у чему те подржавам, да се разумемо), која подразумева дијалог, а не милијарду ситних малих неповезаних монолога, мора да се састоји од некаквих аргумената које у расправи износиш, а који захтевају мало дуже објашњење од једне до две реченице које иду више на дисквалификацију личности саговорника, него на оно што он износи као своје аргументе.

Мени је мало необично да се на тзв. твитеризацију Блога Б92 и самим тим опадања нивоа дискусија, највише жале управо они који и сами томе доприносе кратким заједљивим, циничним и малициозним коментарима којима карактеришу саговорника, а не оно што он износи у расправи.

А ја то видим овако:

Сваки онај ко нема времена да чита оно што му саговорник у расправи напише, онда не треба ни да учествује у расправи.

Онда такав треба да се помири са чињеницом да се укључио међу водоравне умрежене људе који раде осам ствари истовремено и због тога немају времена да се упусте у дубину него само плутају по површини свега са чиме дођу у додир у свом животу. (ЛИНК)

И да онда уопште и не захтева дебату/дискусију којој сам не може да допринесе, него је само деконструише својим дисквалификационим, по личност саговорника, коментарима.

Па макар и друштвене мреже биле у питању.

A naravno da to što pišemo i kako pišemo oslikava i naše karaktere. Pa onda i to utiče na odluku da li da se sa nekim uopšte priča.


Слажем се.

Само морам још да додам да је за мене игнорисање саговорника чије се мишљење не слаже са твојим из неког разлога, а који ти се обраћа, помало непристојно. Ма колико год ти се његово обраћање учинило недостојним твог одговора проистеклог из некаквог "узвишеног" знања.

Шта знам, то код мене је вероватно последица васпитања.

Ne radi se uopšte o tviterizaciji već o sposobnosti jasnog i sažetog izražavanja.

Čak i formalno, ovo su komentari na blogu, i kao takvi bi valjda trebalo da ne budu na tri gusto kucane strane.

U svakom slučaju - i glede stila, te ulaženja u raspravu ili ne - ovo je tek samo jedan Blog, i nemaju svi baš toliko vremena, motivacije i potrebe da ovde provode sate i sate, i ispisuju (ili čitaju) desetine hiljada slovnih karaktera. Galopirajuće opadajući kvalitet tema, tekstova i komentara ne doprinosi povećanju interesovanja, uzgred rečeno, baš ni malo.

tyson tyson 18:13 25.04.2018

Re: NSDAP

tasadebeli
EDIT:

А можда је тај снижени ниво дискусије на Блогу Б92 проистекао не само из твитеризације Блога (написах првобитно титеризације, без в, прсти куцају што срце неће), него је до ниског нивоа коментарисања дошло и због онога што ми је пре две године у ПП написао онај староседелац Блога Б92 који је познавао блогере још 2006:

blog vrvi od dvostrukih (i visestrukih nickova), tako da se realan broj aktivnih blogera svodi na ne vise od pedesetak.



Па се онда на то Елој надовезао са констатацијом да смо се нас педесетак активних блогера овде сви у међувремену толико испричали међусобно и да сви знамо све о свакоме, и какве ко ставове има и шта заступа, да имамо утисак како заправо не можемо ништа више ново да чујемо један од другога.

И зато и немамо стрпљења један за другога, него одмах ударимо у препуцавање кафанско-ћошкарског нивоа пљуцкача у даљ.

Па чак и када се догоди да нам тај неки други и говори нешто што би за нас било ново и, можда, и занимљиво да чујемо, то што други пише само нас окрзне, и не приметимо га, и оде у неповрат да би се кафанска расправа са јахањем и пуцањем наставила уз општу радост и весеље блогопучанства.

(Попут оних на Фарми и у Паровима.)

Не знам...

И те чињенице бисмо морали узети у обзир када се жалимо на ниво дискусија у коментарима на Блогу Б92.

Sve se to rešava relativno lako, pravilnim moderisanjem rasprave i smislenom dodelom autorske opcije. Kad znaš šta hoćeš. Samo, za to valja imati makar nekakvu biznis strategiju - osim ako strategija nije samodestrukcija, iz nekog meni nedokučivog razloga - i tom strategijom se rukovoditi pri donošenju odluka.

Blog B92 je danas kao neki eksperiment anti-bloga, gde se pre svega ne dopuštaju, već odgajaju razne vrste trolova - i otvoreno maligne, i naizgled benigne forme - koji svi do jednog, kad se podvuče crta, odbijaju i čitaoce i komentatore, pa na kraju i autore. Naprosto, ne podstiče se dugoročno i konzistentno ama baš nikakva kultura dijaloga osim trolovanja, obesmišljavanja razgovora na zadatu temu. Blog B92 je enciklopedija trolovanja; ako želiš nekome da pokažeš šta u praksi tolovanje znači ovo je pravo mesto, sve je tu.

Ogroman broj autora više ne piše a niko iz uprave da se zapita zašto, da proba nešto da promeni, unapredi, da kontaktira ljude i proba da ih vrati. Drugi autori nemaju više ništa zanimljivo da kažu. Neki pak jednostavno bulazne. Neki ne umeju da podstiču ili održavaju dijalog na svojim blogovima; ili pak poput samoubica sumanuto troluju sopstvene blogove.

I sve to tako stoji zapušteno, ustajalo, zaparloženo.

I onda naravno da na kraju imamo ne 50, već 15 naloga (ljudi?) koji kao ekipa u staračkom domu - jedna te ista gde jedni druge odavno previše poznaju - ili ćaska na spontano odabrane teme ili jedni drugima kopaju oči (a da smo u pravom životu onda bi uveče zajedno pili pivo, a sutra sve ispočetka).

Ljudi nemaju vremena za gubljenje; život teče a mogućnosti su nepresušne. Makar kod mene skoro fizički osećaj uludo izgubljenog vremena svakom posetom ovom mestu je sve veći; tek neki tračak nade me dovede da prelistam na brzaka sadržaj. Na kraju će ovde ostati samo zaludni i psihijatrijski slučajevi. I naravno, svi će jedni druge znati.


Milan Novković Milan Novković 18:15 25.04.2018

Re: NSDAP

tasadebeli
...А можда је тај снижени ниво дискусије на Блогу Б92 проистекао не само из твитеризације Блога (написах првобитно титеризације, без в, прсти куцају што срце неће), него је до ниског нивоа коментарисања дошло и због онога што ми је пре две године у ПП написао онај староседелац Блога Б92 који је познавао блогере још 2006:

blog vrvi od dvostrukih (i visestrukih nickova), tako da se realan broj aktivnih blogera svodi na ne vise od pedesetak.

...

Više blogera, manje blogera, ... veliki broj karakteristika kompleksnih, "živih" sistema osciluje, sa urednom periodom, neurednom preiodom, ...

Ponekad su oscilacije primetne u odnosu na šum, ponekad ne, pa nam se učini da sistem "perfektno" ide postrance, tj samo šumi
Па се онда на то Елој надовезао са констатацијом да смо се нас педесетак активних блогера овде сви у међувремену толико испричали међусобно и да сви знамо све о свакоме, и какве ко ставове има и шта заступа, да имамо утисак како заправо не можемо ништа више ново да чујемо један од другога.

И зато и немамо стрпљења један за другога, него одмах ударимо у препуцавање кафанско-ћошкарског нивоа пљуцкача у даљ.

Па чак и када се догоди да нам тај неки други и говори нешто што би за нас било ново и, можда, и занимљиво да чујемо, то што други пише само нас окрзне, и не приметимо га, и оде у неповрат да би се кафанска расправа са јахањем и пуцањем наставила уз општу радост и весеље блогопучанства.

(Попут оних на Фарми и у Паровима.)

Svet je, prosto, previše bez i interesantan da bi ovo tek-tako prihvatio ljuti optimista

Ja bih pre rekao da se radi o letargiji, koju, ajd da krademo iz drugih industrija, možemo da podelimo da unutrašnju, inhrentnu, i istorijsku.

Istorijska neka bude prosta - svi kukaju pa kukam i ja, samo mi još znatiželja i nestrpljiva kreacija trebaju. I, očigledno, ovo ima previše veze sa "liderstvom" u regionu.

Implied je interesantna zato što je ima svuda - lažem, znam za zapad, dok su istočnjaci i ostali, bar meni, zagonetke. I ovo što znam sam pročitao, najverovatnoje u Harward Business Review, iako u nekom drugom konteksu. Najbolje je ovo ilustrovati kroz primer:

1. Kada zaposlenima kažeš da će dobiti 13. platu ako ispune plan oni veruju i trude se oko plana, sve sa saradnjama, kolaboracijama, ... pogotovo ako im kažeš da veličina plate zavisi od tri fatora - uspeha firme, njihove grupe i njih kao pojedinaca. Ekstrapoliram sad utoliko što izvorni autora ovo nije rekao iako ja mislim da je tačno - i da se ova plata ne plaća svake godine, nego da se tri plate plaćaju svake tri godine ljudi bi se verovatno slično ponašali.

2. Kada zaposlenima argumentovano pokažeš da imaju šanse da zarade milion Evra kao i tamo neki u US oni mogu da te razumeju i da ti veruju, čak i sami da tako misle, ali se drugačije ponašaju - tu nekim čudom izostane prvi korak, drugi, 365. ili 1000.

Ja sam sad zaboravio detalje tog članka, iako bih umeo nešto isčeprkati iz sećanja, ali jedna fora koju ja ovde u UK koristim po cenu kiselih engleskih osmeha, a koja važi i za Srbiju i ja sam je spominjao na blogu česti:

Stoje Englez i Amer na ulici i prozuji poslednji model Poršea:

Englez: Mmcu mu jbm buržujsku
Amer: Jednog dana ću i ja imati ovakvog

Meni uvek smešno.

Jedan Nobelovac Amer kaže da oni imaju taj WildFrontier mentalitet a mi nemamo., u proseku.

I ja mislim da je to tačno, bar za Engleze i Srbe.
O Nemcima i tim "iritantnim" sistematskim radnicima ne znam šta da mislim (šalim se, jako ih cenim)

Pa tako, blogeri, brže im trgne adrenalin kad se svađaju nego kad maštaju o kreaciji i uspehu, pa kolaboraciji koja kod prosečnog čoveka donosi više zadovoljstva nego kad uspeju sami (zvuči kontraintuitivno ako nam prvo ego padne na pamet, ali i kolaboracija i empatija su evolutivne osobine) - prevezao im se mozak poprilično zbog sulude strasti za dijagnostifikovanjem problema tamo i razmišljanjem s imaginarnog vrha, apstraktnog.

I iako je mozak jako plastičan teško je krenuti sa nekim racionalno pripremljenim prevezivanjem. Prblemi su smešni, recimo:

1. Sa viška šećera u ishrani se "skida" u samo nekoliko dana. Aj, mi što volimo, jedi sladolet N dana uveče pa pokušaj da ga ne jedeš 3 dana zaredom

2. Tip iskrane može potpuno da se pomeri za 20+ dana, recimo. Ali koliko nas što ima više six-pack slojeva oko pojasa to uspe - smešno malo
tyson tyson 18:16 25.04.2018

Re: NSDAP

Milan Novković Milan Novković 18:32 25.04.2018

Re: NSDAP

tyson
Sve se to rešava relativno lako, pravilnim moderisanjem rasprave i smislenom dodelom autorske opcije. Kad znaš šta hoćeš. Samo, za to valja imati makar nekakvu biznis strategiju - osim ako strategija nije samodestrukcija, iz nekog meni nedokučivog razloga - i tom strategijom se rukovoditi pri donošenju odluka...

Iako to zvuči logično, i do fenomena Wikipedije su skoro svi tako mislili, Wikipedija je potpuno neočekivan rezultat i kontra-primer.

Naime, očekivalo se da će ona završiti kao što sad mislimo da završava Blog B92.

Rezultat je suprotan.

Ljudi imaju nagon, evolutivni, da daju svoj koristan prilog zajednici, i sve što traže za uzvrat je respekt.

Pa ja mislim da je mnogo bolja strategija dati svima autorsku, ali ukinuti VIP koncept pa na naslovnu stavljati probrane tekstove.

Inače si prespor pošto neko izuzetno talentovak ko bi jedva skupio hrabrosti da nešto napiše čak i kad ima autorsku opciju ovde sada treba da se dokazuje, pa ako ga se neko seti - seti. I većina takvih osoba će ostati "sramežljivo" da ćuti.

Nekad je informativni svet bio supply-centric. Internet je to promenio, i to je kolosalni doprinos Interenta, demand-centricity.

Taj tvoj metod bi prosto bio prespor, iako je i on popriličan otklon ka boljem u odnostu na dva TV i nešto radio kanala onomad, sa skoro potpuno jednosmernom komunikacijom.

Pričali smo mi o ovome i pre 10 godina i Dejan Restak je vizionarski krenuo u to.

Ako se ne varam to je obustavljeno zbog pravnog rizika, ali je donelo potpalublje gde su se odjednom pojavili silni autori i ogroman broj njih mnogo bolji od nas do-tad-povlašćenih, sa izuzetno interesantnim i kreativnim sadržajem.
tyson tyson 19:01 25.04.2018

Re: NSDAP

Milan Novković
tyson
Sve se to rešava relativno lako, pravilnim moderisanjem rasprave i smislenom dodelom autorske opcije. Kad znaš šta hoćeš. Samo, za to valja imati makar nekakvu biznis strategiju - osim ako strategija nije samodestrukcija, iz nekog meni nedokučivog razloga - i tom strategijom se rukovoditi pri donošenju odluka...

Iako to zvuči logično, i do fenomena Wikipedije su skoro svi tako mislili, Wikipedija je potpuno neočekivan rezultat i kontra-primer.

Naime, očekivalo se da će ona završiti kao što sad mislimo da završava Blog B92.

Rezultat je suprotan.

Ljudi imaju nagon, evolutivni, da daju svoj koristan prilog zajednici, i sve što traže za uzvrat je respekt.

Ali na wikipediji ne može da se komentariše, u pitanju je drugačiji medij. A i ona je moderisana, uzgred rečeno.


Pa ja mislim da je mnogo bolja strategija dati svima autorsku, ali ukinuti VIP koncept pa na naslovnu stavljati probrane tekstove.

Inače si prespor pošto neko izuzetno talentovak ko bi jedva skupio hrabrosti da nešto napiše čak i kad ima autorsku opciju ovde sada treba da se dokazuje, pa ako ga se neko seti - seti. I većina takvih osoba će ostati "sramežljivo" da ćuti.

Nekad je informativni svet bio supply-centric. Internet je to promenio, i to je kolosalni doprinos Interenta, demand-centricity.

Taj tvoj metod bi prosto bio prespor, iako je i on popriličan otklon ka boljem u odnostu na dva TV i nešto radio kanala onomad, sa skoro potpuno jednosmernom komunikacijom.

Pričali smo mi o ovome i pre 10 godina i Dejan Restak je vizionarski krenuo u to.

Ako se ne varam to je obustavljeno zbog pravnog rizika, ali je donelo potpalublje gde su se odjednom pojavili silni autori i ogroman broj njih mnogo bolji od nas do-tad-povlašćenih, sa izuzetno interesantnim i kreativnim sadržajem.

Nisam se bavio razmišljanjem na temu kako (pre)urediti Blog B92, nemam vremena ni motiva za to. Što je ni po jada, nego po svemu sudeći ni vlasnici, a ni uredništvo se time više ne bave.

Čini mi se da danas ovde nemamo ništa. Imamo ostatak stare koncepcije selektovanog autorstva, besmisleni VIP, takoreći nikakvo moderisanje rasprava, odsustvo uređivačke koncepcije, odsustvo svrhe Bloga B92 (broj poseta vs. uticaj), odsustvo ideje o ciljanoj grupaciji autora, komentatora i čitalaca; you name it. Ostatak sajta je tek za nijansu bolji, t.j. manje loš, ali ovo mesto zaboravljeno odumire poput biljke zarasle u korov koju niko ne zaliva.

Eto.

Bili Piton Bili Piton 19:08 25.04.2018

Re: NSDAP

tyson
ili ćaska na spontano odabrane teme



Nekada smo i to umeli i u tome smo veoma uživali. Umeli smo i vrlo lepo da se družimo i zevzečimo na postovima sa po hiljadu i više komentara. Sada je nivo lične netrpeljivosti, pa i mržnje, toliki da ništa slično ne dolazi u obzir.

Šteta.
zilikaka zilikaka 19:17 25.04.2018

Re: NSDAP

Nekada smo i to umeli i u tome smo veoma uživali. Umeli smo i vrlo lepo da se družimo i zevzečimo na postovima sa po hiljadu i više komentara. Sada je nivo lične netrpeljivosti, pa i mržnje, toliki da ništa slično ne dolazi u obzir.

Šteta.

Što kažeš.
Umelo je ovo mesto da bude jako prijatno, da poželiš da dođeš. Ma ko u banju.
Sad nekako dolazimo po navici sve očekujući da se bar nekad na kratko osvežimo ko nekad, al toga ima tek u tragovima, i ne potraje duže od nekoliko komentara.
aureus aureus 19:33 25.04.2018

Re: NSDAP

zilikaka
Nekada smo i to umeli i u tome smo veoma uživali. Umeli smo i vrlo lepo da se družimo i zevzečimo na postovima sa po hiljadu i više komentara. Sada je nivo lične netrpeljivosti, pa i mržnje, toliki da ništa slično ne dolazi u obzir.

Šteta.

Što kažeš.
Umelo je ovo mesto da bude jako prijatno, da poželiš da dođeš. Ma ko u banju.
Sad nekako dolazimo po navici sve očekujući da se bar nekad na kratko osvežimo ko nekad, al toga ima tek u tragovima, i ne potraje duže od nekoliko komentara.

Што је најгоре, нити ко прави аеродром нити какав добар пут у Банату.
Мраморак им њихов!
c_h.arlie c_h.arlie 19:34 25.04.2018

Re: NSDAP

Bili Piton
tyson
ili ćaska na spontano odabrane teme



Nekada smo i to umeli i u tome smo veoma uživali. Umeli smo i vrlo lepo da se družimo i zevzečimo na postovima sa po hiljadu i više komentara. Sada je nivo lične netrpeljivosti, pa i mržnje, toliki da ništa slično ne dolazi u obzir.

Šteta.

Sami ste za to krivi.
Na žalost, neverovatno je kako malo (ili nimalo) ne razumete ono što Milan Novković pokušava da vam kaže.
Usput ... kako kaže ona o slobodi i sužnjima koji joj pevaju ... ili tako nekako.
Ono što je meni fascinantno neshvatljivo je nivo prepotentnosti kakav iskazuju pojedinci ... koji bi stalno da nekoga i nešto uređuju.
Strašno je šta je komunjarluk uradio sa ljudima.
Bili Piton Bili Piton 19:46 25.04.2018

Re: NSDAP

c_h.arlie

Strašno je šta je komunjarluk uradio sa ljudima.


O čemu pričaš, Srbija se nikada od komunjarluka i despotije nije ni makla, sem kozmetički. Zato i jeste takva kakva je danas - radikalska Srbija. Autentična. I teško da će ikad biti drugačija.

hoochie coochie man hoochie coochie man 19:50 25.04.2018

Re: NSDAP


O čemu pričaš, Srbija se nikada od komunjarluka i despotije nije ni makla, sem kozmetički. Zato i jeste takva kakva je danas - radikalska Srbija. Autentična. I teško da će ikad biti drugačija.


Pa da vidimo da nekako to eutanaziramo?
aureus aureus 19:52 25.04.2018

Re: NSDAP

tyson
Čini mi se da danas ovde nemamo ništa. Imamo ostatak stare koncepcije selektovanog autorstva, besmisleni VIP, takoreći nikakvo moderisanje rasprava, odsustvo uređivačke koncepcije, odsustvo svrhe Bloga B92 (broj poseta vs. uticaj), odsustvo ideje o ciljanoj grupaciji autora, komentatora i čitalaca; you name it. Ostatak sajta je tek za nijansu bolj, t.j. manje loš, ali ovo mesto zaboravljeno odumire poput biljke zarasle u korov koju niko ne zaliva.

Да поновимо (на ијекавици): ово мјесто заборављено одумире попут биљке зарасле у коров коју ни(т)ко не залива (заљева).

Врло лијепо ово звучи на хрватском.

Једино што суштина није баш лијепа,
Имам сличан утисак.
Па овдје је дозвољено милион ствари које су условима коришћења недопуштене или непрепоручљиве. Реинкарнације, личне увреде и поган језик, непридржавање теме. Чак и сами аутори често подстичу троловање.

Углавном, дјелује као да власници овог мјеста чекају да оно одумре.

Ко зна да прави сајтове и вољан је - можда би могао почети размишљати о креирању блога гдје би прешли аутори и коментатори кад постане јасно да је ово мјесто - готово. Али да буду боље политике, дизајн и остало.
Предлажем назив "Феникс".
Не. "Феникс поново блогује".
Bili Piton Bili Piton 19:55 25.04.2018

Re: NSDAP

hoochie coochie man


Pa da vidimo da nekako to eutanaziramo?


Ovo ti je baš zajedljivo (mislio sam da se ti i ja bolje kapiramo). Ne, ne mora niko da je eutanazira, to je izlišno.
hoochie coochie man hoochie coochie man 19:59 25.04.2018

Re: NSDAP

Bili Piton
hoochie coochie man


Pa da vidimo da nekako to eutanaziramo?


Ovo ti je baš zajedljivo (mislio sam da se ti i ja bolje kapiramo). Ne, ne mora niko da je eutanazira, to je izlišno.


Jbg, kad zaboravim smajli ovako ispadne.

Nije trebalo da bude zajedljivo, ideja je bila da bude prijateljsko neslaganje.
Bili Piton Bili Piton 20:03 25.04.2018

Re: NSDAP

tyson tyson 20:06 25.04.2018

Re: NSDAP

zilikaka
Nekada smo i to umeli i u tome smo veoma uživali. Umeli smo i vrlo lepo da se družimo i zevzečimo na postovima sa po hiljadu i više komentara. Sada je nivo lične netrpeljivosti, pa i mržnje, toliki da ništa slično ne dolazi u obzir.

Šteta.

Što kažeš.
Umelo je ovo mesto da bude jako prijatno, da poželiš da dođeš. Ma ko u banju.
Sad nekako dolazimo po navici sve očekujući da se bar nekad na kratko osvežimo ko nekad, al toga ima tek u tragovima, i ne potraje duže od nekoliko komentara.

Pa da. No se nekako znalo gde i kad se ćaska i druži, gde se svađa, a gde se drži teme ne samo zbog zanimljivosti teme i kvaliteta dijaloga, nego i jer takav je red a i iz poštovanja i prema autoru, drugima, i samom B92 koji sve to omogućava. Danas se i to izgubilo, ljudi su valjda previše opušteni a mislim da se nesvesno izgubio i taj osećaj sopstvenog doprinosa kvalitetno provedenom vremenu, svom i tuđem, ako me razumeš. Pa onda tako imamo i dobronamerne ljude, dakle ne nužno zle trolove, koji danas pišu gde stignu i šta stignu bez neke zadrške. Nije to samo staž u pitanju, već mnogo drugih faktora.

Pogledaj na primer onaj niccolov blog "o niškom aerodromu" (navodnici namerni, jer je o svemu samo ne o tome), gde se nasumično raspredalo o kondenzatorima, sarmama, banovanju na drugim blogovima; o potpuno besmislenim lancima SMS komentara tipa "ej!" - "ej.". "de si" - "evo. ti?" - "evo". "šta ima?" - "evo ništa. ti?" - "ništa ni ja" da ne govorim. To više nije ni ono nekadašnje opušteno zezanje, već jedno ništa, potpuno nečitljiva besmislica koja se preliva sa strane na stranu, iz bloga u blog. Bivis i Bathed na whatsappu u kišovito nedeljno jutro.

Ne znam, meni sve to odavno nije više zanimljivo, ne privlači mi pažnju uopšte. Štaviše, pokušaj da to čitam mi je kao neko bizarno kinesko mučenje. Preletim stotine komentara, malo se iznerviram što eto još jedna stvar u ovoj zemlji propada, i odem negde drugde. E, tako počinje napuštanje nekog mesta na internetu, kao što možemo da vidimo po odsustvu sve većeg broja nekadašnjih autora i komentatora.

anonymous anonymous 20:14 25.04.2018

Re: NSDAP

aureus

Да поновимо (на ијекавици): ово мјесто заборављено одумире попут биљке зарасле у коров коју ни(т)ко не залива (заљева).
.



Milan Novković Milan Novković 20:59 25.04.2018

Re: NSDAP

tyson
Milan Novković
tyson
Sve se to rešava relativno lako, pravilnim moderisanjem rasprave i smislenom dodelom autorske opcije. Kad znaš šta hoćeš. Samo, za to valja imati makar nekakvu biznis strategiju - osim ako strategija nije samodestrukcija, iz nekog meni nedokučivog razloga - i tom strategijom se rukovoditi pri donošenju odluka...

Iako to zvuči logično, i do fenomena Wikipedije su skoro svi tako mislili, Wikipedija je potpuno neočekivan rezultat i kontra-primer.

Naime, očekivalo se da će ona završiti kao što sad mislimo da završava Blog B92.

Rezultat je suprotan.

Ljudi imaju nagon, evolutivni, da daju svoj koristan prilog zajednici, i sve što traže za uzvrat je respekt.

Ali na wikipediji ne može da se komentariše, u pitanju je drugačiji medij. A i ona je moderisana, uzgred rečeno.

Daleko od toga.

Ona je fenomen - odi na Quantum mechanics temu, npr, i odmah možeš da menjaš.

Ne moraš ni da se uloguješ, tj imaš nalog, onda ti samo prikažu IP adresu.

Ima svašta, ima i neke kontrole, ali u jako maloj dozi. Ima i stranica gde se komentariše napisano, iako jeste drugačiji medijum - nije forum/threaded diskusija

De-facto je nemoderisana, i pogledaj koliki je fenomen - možeš da uđeš i namerno pišeš gluposti, menjaš tuđi tekst, ali nećeš, besmisleno je, kao što je besmisleno uzeti štap, otići na livadu pa mlatiti po cvetovima maslačka.

Ljudi poštuju slobode i ukazani im respekt, i onog trenutka kad to dobiju počinju da odgovaraju istom merom, čak i ako su bili pogubljeni.

Poštuju širinu, dok je blog ovde je sužen, guši, kako je echo-chamber za pametne stvari tako je i za gluposti.

O prosecima pričam, pa je tačno da je na nekom suženom mestu destruktivac mnogo "potentniji".

tyson tyson 23:52 25.04.2018

Re: NSDAP

Прочитао све пажљиво више пута. Захвалан свима што су издвојили своје време да се укључе у овај низ коментара и тиме можда, само можда а видећемо како ће тећи читава ствар даље, покрену један процес у којем ће сваки учесник на Блогу Б92 макар мало размислити како да својим наступом на Блогу Б92, ониме што може и сам да учини, подиге ниво и квалитет овог места и допринесе томе да оно постане коначно место на нету на које вреди долазити и на које, сасвим сигурно, сви ми долазимо из навике очекујући нешто од тог доласка да не бисмо стално носили тај осећај улудо потрошеног времена.

Kasno je za to, ako mene pitaš. A inače, malo koje mesto ovog tipa na internetu je uspelo samo sebe da uređuje i kontroliše; ne ide to tako, ljudi su pogana sorta.


tyson tyson 23:56 25.04.2018

Re: NSDAP

Ona je fenomen - odi na Quantum mechanics temu, npr, i odmah možeš da menjaš.

Ne moraš ni da se uloguješ, tj imaš nalog, onda ti samo prikažu IP adresu.

Ima svašta, ima i neke kontrole, ali u jako maloj dozi.

Ma znam, ne moraš mi objašnjavati. Menjam sadržaj i ja povremeno, mahom pravopisne greške A i uplatim im poneki dinar, te i druge ovim putem pozivam da ne budu lenji ili cicije. Lepo se Džimi zahvali, od srca (doduše posle se stalno vraća da traži još).


tyson tyson 00:23 26.04.2018

Re: NSDAP

tasadebeli
tyson

Kasno je za to, ako mene pitaš.


А ја сам ти од оних који и када падну, увек устану и терају даље верујући да ће бити боље. Не пише мени без разлога у профилу оно што пише.

Pa, nije to pitanje ličnog stava već procene stanja. Nekada je jednostavno kasno za bilo šta.

A inače, malo koje mesto ovog tipa na internetu je uspelo samo sebe da uređuje i kontroliše; ne ide to tako, ljudi su pogana sorta.


А исто тако сам и од оних који верују да у сваком човеку, ама баш сваком па и најокорелијем криминалцу, постоји она Његошева Луча. Само је треба подстаћи да изађе на површину из тих дубина у које се запетљала верујући да је важно оно што у ствари и није важно у животу и обратно, верујући да је неважно оно што на крају, када се подвуче црта у животу, испадне ипак најважније.

Pa sad; ipak je ovo tek samo jedna posrnula blog platforma. Da li će kao takva da inspiriše ljude da se promene na bolje, da probudi tu Luču u njima? Čisto sumnjam. Da li je vredno truda potrebnog da se neko natera, inspiriše da se na taj način preobrati; vremena? Svakako ne, ako mene pitaš. Možda kod nekih samarićana, misionara, ali ih je nedovoljno ostalo ovde.

Gvozdena metla je daleko jednostavnije rešenje. Ne i jedino/dovoljno, doduše. No, kao što rekoh, kod onih koji imaju moć i treba da imaju i volju i viziju, ne vidim ni znanje ni inicijativu. Dakle, mrka kapa.

anonymous anonymous 00:32 26.04.2018

Re: NSDAP

tasadebeli
tyson, Milan Novković, Bili Piton, zilikaka, c_h.arlie, aureus, hoochie coochie man, anonymous


(Мислим да никога нисам изоставио?)

Покушаћу да будем што краћи.

Прочитао све пажљиво више пута. Захвалан свима што су издвојили своје време да се укључе у овај низ коментара и тиме можда, само можда а видећемо како ће тећи читава ствар даље, покрену један процес у којем ће сваки учесник на Блогу Б92 макар мало размислити како да својим наступом на Блогу Б92, ониме што може и сам да учини, подиге ниво и квалитет овог места и допринесе томе да оно постане коначно место на нету на које вреди долазити и на које, сасвим сигурно, сви ми долазимо из навике очекујући нешто од тог доласка да не бисмо стално носили тај осећај улудо потрошеног времена.

(А свака нафака је гадна ствар ако ничему не користи него само наноси штету, зар не? )



Taso, Taso....

I previše smo vremena potrošili ....

Prepustimo ovaj prostor onima za koje ne postoji ....alternativa.

Ionako će ga uskoro pruzeti CIA .

Tako da će na kraju svi biti srećni.


Ja sam veče proveo gledajući divan film , a predlažem i tebi da polako počneš da se odvikavaš od zavisnosti......





sa prevodom


blogovatelj blogovatelj 02:54 26.04.2018

Re: NSDAP

Па се онда на то Елој надовезао са констатацијом


Profesore, ne jednom sam primetio da ne znaš da koristiš šesti padež.

Eloj se nadovezao konstatacijom. Šesti padež je odgovor na pitanje "sa kim" ili "čime"
Ako je u pitanju osoba, onda je "sa Tasom" ili "sa Tajsonom"
U slučaju da se radi o neživom biću, onda je "budakom" ili "konstatacijom"
blogovatelj blogovatelj 03:02 26.04.2018

Re: NSDAP

ali ovo mesto zaboravljeno odumire poput biljke zarasle u korov koju niko ne zaliva.


Divna šumadijska izreka kaže "zarasli smo ko govno u krčevinu"
blogovatelj blogovatelj 03:10 26.04.2018

Re: NSDAP

Ко зна да прави сајтове и вољан је - можда би могао почети размишљати о креирању блога гдје би прешли аутори и коментатори кад постане јасно да је ово мјесто - готово.


Nema potrebe. Fejsbuk i Tviter su odavno izmišljeni. I polako ali sigurno nagrizaju kvalitet ovog portala. Na Fejsbuku nema šanse da me Čarli ugnjavi, sve i da hoće, ja sam taj koji odlučuje sa kim ću se družiti.
Čarlija sam dao kao primer jer mi je sinonim za triperizam, ali vi slobodno možete promeniti ime i staviti neko drugo, po vašoj volji.
Što reče Dilan u Desolation Row (sada shvatih da smo i mi ovde skup likova okupljenih u desolation row)

"All these people that you mention, yes, I know them, they're quite lame
I had to rearrange their faces and give them all another name
Right now, I can't read too good, don't send me no more letters no
Not unless you mail them from Desolation Row"
blogovatelj blogovatelj 03:12 26.04.2018

Re: NSDAP

No, tebe to ne bi trebalo da sprečava da svojim učešćem podigneš nivo diskusija.


Mišljenja sam da on to i radi, za razliku od tebe.
blogovatelj blogovatelj 03:21 26.04.2018

Re: NSDAP

Ionako će ga uskoro pruzeti CIA .


Kakvu ti maniju gonjenja imaš!
CIA baš traži da preuzme ovako jedno uticajno mesto i uništi tvoj, Tasin, Čarlijev i dragudovčev mukotrpni rad na vozdizanju posrnulog srbstva.
aureus aureus 03:41 26.04.2018

Re: NSDAP

blogovatelj
Ко зна да прави сајтове и вољан је - можда би могао почети размишљати о креирању блога гдје би прешли аутори и коментатори кад постане јасно да је ово мјесто - готово.


Nema potrebe. Fejsbuk i Tviter su odavno izmišljeni. I polako ali sigurno nagrizaju kvalitet ovog portala.

Ma da, samo što nam je na Fejsbuku privatnost teško ugrožena od strane onog Zakerberga kome se ne može vjerovati.
A na Tviteru sve mora biti kratko. Teško je razviti neku smislenu raspravu na Tviteru.
blogovatelj

Na Fejsbuku nema šanse da me Čarli ugnjavi, sve i da hoće, ja sam taj koji odlučuje sa kim ću se družiti.

Dobro, ima i nekih prednosti, ne može se poricati.
c_h.arlie c_h.arlie 07:20 26.04.2018

Re: NSDAP

tyson

...

Gvozdena metla je daleko jednostavnije rešenje. Ne i jedino/dovoljno, doduše. No, kao što rekoh, kod onih koji imaju moć i treba da imaju i volju i viziju, ne vidim ni znanje ni inicijativu. Dakle, mrka kapa.


Ne slažem se sa 'gvozdenom metlom', jer --- sloboda nema alternativu.
Rešenja i katastrofalne posledice takvih 'jednostavnih rešenja' živimo.
Saglasan sa tezom o slobodi (i njenim samo-ograničenjima) koju zastupa Milan Novković.
I još nešto ... kao radikalni protivnik banovanja, zalažem se za slobodu za 'drugove' krkara, Kasiopeju, Mesana ... 'pale' u nedavnim 'sukobima'.
apacherosepeacock apacherosepeacock 08:38 26.04.2018

Re: NSDAP

Naprosto, ne podstiče se dugoročno i konzistentno ama baš nikakva kultura dijaloga osim trolovanja, obesmišljavanja razgovora na zadatu temu. Blog B92 je enciklopedija trolovanja; ako želiš nekome da pokažeš šta u praksi tolovanje znači ovo je pravo mesto, sve je tu.

Ogroman broj autora više ne piše a niko iz uprave da se zapita zašto, da proba nešto da promeni, unapredi, da kontaktira ljude i proba da ih vrati. Drugi autori nemaju više ništa zanimljivo da kažu. Neki pak jednostavno bulazne. Neki ne umeju da podstiču ili održavaju dijalog na svojim blogovima; ili pak poput samoubica sumanuto troluju sopstvene blogove.

I sve to tako stoji zapušteno, ustajalo, zaparloženo.

I onda naravno da na kraju imamo ne 50, već 15 naloga (ljudi?) koji kao ekipa u staračkom domu - jedna te ista gde jedni druge odavno previše poznaju - ili ćaska na spontano odabrane teme ili jedni drugima kopaju oči (a da smo u pravom životu onda bi uveče zajedno pili pivo, a sutra sve ispočetka).



Tacno. Najveci dao polazi od uredjivacke politike bloga. I do sada podeljene autorske opcije polovina ocigledno nije sposobna da napise nesto sto bi privuklo komentare vredne suvisle diskusije.

Sad zamislimo da se autorske podele svima - to bi ocas posla preraslo u neki serbian cafe tip diskusije, odnosno pljuvacine. Ali cak i na takvim mestima moderacija radi svoj posao - jednom dnevno makar prelista sta se pise pa pocisti po disklejmeru.
Na ovom blogu ni to. (primetila sam i napisala vec ranije da ovde moderacija pregleda napisano samo u slucaju da joj stigne prijava u obliku obavesti moderatora.)

Ko otvori Brajovicev blog Putovanja (na primer) na prvoj stranici videce lepu temu i x blogera koji se odmah spontano jave komentarom cim naidju na temu na koju cak ni trolovi ne zalaze.

Znaci - moderatoru, kome valjda spada u opis zaduzenja da bar jednom dnevno pogleda sve blogove napisane tog dana - uradi makar toliko i blog ce se vratiti u neku pristojnu formu gde ce ljudi pozeleti nesto da napisu.
Moderatorka 05 je to radila nekada i diskusija je isla prilicno nesmetano.



narcis narcis 09:02 26.04.2018

Re: NSDAP

Sad zamislimo da se autorske podele svima - to bi ocas posla preraslo u neki serbian cafe tip diskusije, odnosno pljuvacine.

to smo već imali, ne sećam se da li si ti bila kad je postojalo potpalublje i kad smo svi imali opciju pisanja, i to jejedno vreme dobro funkcionisalo dok se neka grupa nije skupila i počela baš to da podjebava ipie sve i svašta, mislim da je to bilo kod nekog 'navijača' , nisam čitao njegove uradtke jer mi je lik bio odvratan ali je zvanično ili nezvanično, ne sećam se tačno, rečeno da zbog takvih likova se ukida potpalublje.
to što postoje neki sajtovi-blogovi gde nema moderacije je samo izuzetak , pošto su oni strogo stručni pa trolovi nemaju čime da se hrane.
ovaj blog to nije i ne može da se upoređuje sa tim.

ps
ovo moje pisanije nije upućeno tebi lično već je samo osvrt na tu temu o kojoj se vodi razgovor.
c_h.arlie c_h.arlie 09:28 26.04.2018

Re: NSDAP

apacherosepeacock
Naprosto, ne podstiče se dugoročno i konzistentno ama baš nikakva kultura dijaloga osim trolovanja, obesmišljavanja razgovora na zadatu temu. Blog B92 je enciklopedija trolovanja; ako želiš nekome da pokažeš šta u praksi tolovanje znači ovo je pravo mesto, sve je tu.

Ogroman broj autora više ne piše a niko iz uprave da se zapita zašto, da proba nešto da promeni, unapredi, da kontaktira ljude i proba da ih vrati. Drugi autori nemaju više ništa zanimljivo da kažu. Neki pak jednostavno bulazne. Neki ne umeju da podstiču ili održavaju dijalog na svojim blogovima; ili pak poput samoubica sumanuto troluju sopstvene blogove.

I sve to tako stoji zapušteno, ustajalo, zaparloženo.

I onda naravno da na kraju imamo ne 50, već 15 naloga (ljudi?) koji kao ekipa u staračkom domu - jedna te ista gde jedni druge odavno previše poznaju - ili ćaska na spontano odabrane teme ili jedni drugima kopaju oči (a da smo u pravom životu onda bi uveče zajedno pili pivo, a sutra sve ispočetka).



Tacno. Najveci dao polazi od uredjivacke politike bloga. I do sada podeljene autorske opcije polovina ocigledno nije sposobna da napise nesto sto bi privuklo komentare vredne suvisle diskusije.

Sad zamislimo da se autorske podele svima - to bi ocas posla preraslo u neki serbian cafe tip diskusije, odnosno pljuvacine. Ali cak i na takvim mestima moderacija radi svoj posao - jednom dnevno makar prelista sta se pise pa pocisti po disklejmeru.
Na ovom blogu ni to. (primetila sam i napisala vec ranije da ovde moderacija pregleda napisano samo u slucaju da joj stigne prijava u obliku obavesti moderatora.)

Ko otvori Brajovicev blog Putovanja (na primer) na prvoj stranici videce lepu temu i x blogera koji se odmah spontano jave komentarom cim naidju na temu na koju cak ni trolovi ne zalaze.

Znaci - moderatoru, kome valjda spada u opis zaduzenja da bar jednom dnevno pogleda sve blogove napisane tog dana - uradi makar toliko i blog ce se vratiti u neku pristojnu formu gde ce ljudi pozeleti nesto da napisu.
Moderatorka 05 je to radila nekada i diskusija je isla prilicno nesmetano.




Meni 'autorska' (ili već kako to zovete) nije potrebna.

Što me ne sprečava da snažno podržim ideju Milana Novkovića da svi tu autorsku (ili već kako to zovete) dobiju.
Na žalost, neverovatno mnogo ljudi, kao i ti uostalom, ne shvataju da se ograničenjimaa u ovakvim stvarima postiže znatno manje nego slobodom.
Jer - ograničenja omoguću privilegovanima zloupotrebe, a sloboda generiše samo-ograničenja.
Paradoksalno je da 'misleći' ljudi ne razumeju ovako elementarne, a esencijalne, stvari.
dragosevacprekosutra dragosevacprekosutra 10:36 26.04.2018

Re: NSDAP

Ja sam veče proveo gledajući divan film , a predlažem i tebi da polako počneš da se odvikavaš od zavisnosti......




uf jako jako tezak.

odlican.

inace igrom slucaja na nekoj hrvatskoj televiziji par dana kasnije reprizirali 'rad na crno' (bar su ga tako preveli onda) iz neke 86'... jedan od prvih ironsovih filmova.

tek tad mi pade na pamet da je na neki nacin on apsolutno uticao na mene u formativnim godinama, a i kasnije. i nekako nocni voz zaokruzuje tu celinu - kako sama prica, tako i ceo ambijent koji stvara asocijacija na 'nocni voz' (cak i onaj za harkov).

tyson tyson 11:15 26.04.2018

Re: NSDAP

narcis
Sad zamislimo da se autorske podele svima - to bi ocas posla preraslo u neki serbian cafe tip diskusije, odnosno pljuvacine.

to smo već imali, ne sećam se da li si ti bila kad je postojalo potpalublje i kad smo svi imali opciju pisanja, i to jejedno vreme dobro funkcionisalo dok se neka grupa nije skupila i počela baš to da podjebava ipie sve i svašta, mislim da je to bilo kod nekog 'navijača' , nisam čitao njegove uradtke jer mi je lik bio odvratan ali je zvanično ili nezvanično, ne sećam se tačno, rečeno da zbog takvih likova se ukida potpalublje.

Nisam siguran da je tako ikada bilo, da su baš svi imali autorsku opciju; makar tako nije (više) bilo kad sam ja otvorio nalog. VIP i "potpalublje" i dan-danas postoje, koliko vidim. Neki autori su VIP, a neki samo "obični", i tako im se i kategorizuju blogovi.

narcis narcis 11:26 26.04.2018

Re: NSDAP

Nisam siguran da je tako ikada bilo,

bilo je , čak sam i ja napisao jedn blog, ili dva. to beše onda kad smo svi dobili '92 kao nalepnicu na nick, samo je maxa dobio 82 ili tako nešto.
kad se blog ujedinio sa telekomom ili tako nečim.
apacherosepeacock apacherosepeacock 12:22 26.04.2018

Re: NSDAP

to smo već imali, ne sećam se da li si ti bila kad je postojalo potpalublje i kad smo svi imali opciju pisanja, i to jejedno vreme dobro funkcionisalo dok se neka grupa nije skupila i počela baš to da podjebava ipie sve i svašta, mislim da je to bilo kod nekog 'navijača' , nisam čitao njegove uradtke jer mi je lik bio odvratan ali je zvanično ili nezvanično, ne sećam se tačno, rečeno da zbog takvih likova se ukida potpalublje.


Pa dobro ali kako je to u koliziji sa ovim sto sam ja rekla?
Znaci ukinuto je potpalublje sa tom praksom da svako moze da bude autor upravo iz razloga koji sam navela.

Ne, nisam tada bila ni registrovana niti sam citala blog u to vreme. Registrovala sam se 2010 tek.
apacherosepeacock apacherosepeacock 12:32 26.04.2018

Re: NSDAP

Na žalost, neverovatno mnogo ljudi, kao i ti uostalom, ne shvataju da se ograničenjimaa u ovakvim stvarima postiže znatno manje nego slobodom.
Jer - ograničenja omoguću privilegovanima zloupotrebe, a sloboda generiše samo-ograničenja.


Paradoksalno je to da ti mislis da je mlataranje slobodama dovoljno i da nesto generise' kao da si juce rodjen ili imas 12 godina i ne znas da ljudi cesto nemaju samokontrolu ili da ne zele da je primenjuju..

Drugi deo pricice o slobodama se zove i obaveza a to je ona polovina za koju se mnogi redje hvataju, ne osecaju je kao obavezu. Dok su im o slobodama (pre)puna usta.

Edit: A zloupotreba moze da ide u oba pravca, zato i kazem da treba da postoji moderator koji usput i radi svoj posao po disklejmeru. Inace se sve pretvori u 'igre bez granica' ali ko voli takva mesta neka tamo ide, ovaj blog nije tako zamisljen.

Disklejmer tome i sluzi - imas pravila i sve je jasno od pocetka. Da ih nema svako bi tumacio kako mu odgovara sto je i za jedan blog/forum itd. jednostavno nemoguce drzati pod kontrolom. Da li bi ti rado ziveo u drzavi sa nekim pravilima za razlicite individue ili bi vise voleo da zivis u drzavi gde vlada bezakonje?

narcis narcis 12:59 26.04.2018

Re: NSDAP

apacherosepeacock
to smo već imali, ne sećam se da li si ti bila kad je postojalo potpalublje i kad smo svi imali opciju pisanja, i to jejedno vreme dobro funkcionisalo dok se neka grupa nije skupila i počela baš to da podjebava ipie sve i svašta, mislim da je to bilo kod nekog 'navijača' , nisam čitao njegove uradtke jer mi je lik bio odvratan ali je zvanično ili nezvanično, ne sećam se tačno, rečeno da zbog takvih likova se ukida potpalublje.


Pa dobro ali kako je to u koliziji sa ovim sto sam ja rekla?
Znaci ukinuto je potpalublje sa tom praksom da svako moze da bude autor upravo iz razloga koji sam navela.

Ne, nisam tada bila ni registrovana niti sam citala blog u to vreme. Registrovala sam se 2010 tek.

ps
ovo moje pisanije nije upućeno tebi lično već je samo osvrt na tu temu o kojoj se vodi razgovor.

apacherosepeacock apacherosepeacock 13:22 26.04.2018

Re: NSDAP

narcis


Ok.
c_h.arlie c_h.arlie 13:29 26.04.2018

Re: NSDAP

apacherosepeacock

...

Disklejmer tome i sluzi - imas pravila i sve je jasno od pocetka. Da ih nema svako bi tumacio kako mu odgovara sto je i za jedan blog/forum itd. jednostavno nemoguce drzati pod kontrolom. Da li bi ti rado ziveo u drzavi sa nekim pravilima za razlicite individue ili bi vise voleo da zivis u drzavi gde vlada bezakonje?


E, jbg !
Najbolje je odmah istaći 'Hitler argument' - zašto da se dangubi.
Na žalost - nije mi drago da (i) ti tako misliš !
No, odgovoriću ti zaobilazno na tvoje (boldovano) pitanje.
Ja bih voleo da živim u državi gde je vrhunski kriterijum - dakle, mera svega - sloboda.
apacherosepeacock apacherosepeacock 13:46 26.04.2018

Re: NSDAP

Ja bih voleo da živim u državi gde je vrhunski kriterijum - dakle, mera svega - sloboda.


Ma kladim se da bi.
Narocito kada bi neko tu slobodu zloupotrebio kako mu drago u najsirem smislu.
tyson tyson 14:41 26.04.2018

Re: NSDAP

Неки људи су погана сорта. Не сви.

Pa dobro, naravno. Valjda se podrazumeva.

No na samoregulišućim, anarhičnim mestima na internetu na primer uvek ih bude dovoljno da obesmisle tu idealističku hipi ideju.

tyson tyson 14:43 26.04.2018

Re: NSDAP

c_h.arlie
apacherosepeacock

...

Disklejmer tome i sluzi - imas pravila i sve je jasno od pocetka. Da ih nema svako bi tumacio kako mu odgovara sto je i za jedan blog/forum itd. jednostavno nemoguce drzati pod kontrolom. Da li bi ti rado ziveo u drzavi sa nekim pravilima za razlicite individue ili bi vise voleo da zivis u drzavi gde vlada bezakonje?


E, jbg !
Najbolje je odmah istaći 'Hitler argument' - zašto da se dangubi.
Na žalost - nije mi drago da (i) ti tako misliš !
No, odgovoriću ti zaobilazno na tvoje (boldovano) pitanje.
Ja bih voleo da živim u državi gde je vrhunski kriterijum - dakle, mera svega - sloboda.

Dakle, da podvučemo crtu - anarhista Enciklopedijski primerak!


tyson tyson 14:59 26.04.2018

Re: NSDAP

tasadebeli
tyson

Gvozdena metla je daleko jednostavnije rešenje.


Можда си и у праву...

Али то онда не бисмо могли назвати баш демократским решењем (демократија = процес, колико сам разумео моје Учитеље).

А ми смо и демократију и културу дијалога тек почели да учимо. По ко зна који пут као и сви понављачи. Било би права штета да нека гвоздена метла, ко зна која по реду у последњих 200 година у овом народу, то прекине у самом зачетку. Чак и на Блогу Б92 који је за мене одувек био, понављам то, само микрослика друштва у којем живим. Као што је то и моја школа у којој радим исто тако микрослика друштва у којем живим.

Pa znaš kako, čisto sumnjam da je ovo mesto, Blog B92, zamišljen kao nekakvo ogledno dobro, škola i rasadnik demokratije.

Ovo je valjda pre svega investicija koja je imala početnu koncepciju, a koja se koncepcija očigledno vremenom menjala dok nismo dostigli trenutni nivo kada nema nikakve koncepcije.

Stvari su jednostavne; ovo je blog, dakle nije nikakav rocket science. Pravila treba da su jednostavna, a u skladu sa motivima investitora (t.j. šta očekuje od svoje investicije): ko može da vidi sadržaj, ko može da piše, ko može da komentariše, o čemu se piše, i kako se komentariše. Dalje je sve u domenu interne komunikacije vlasnik-uredništvo-moderacija-autori-komentatori.

Koliko tu treba da ima demokratije, zavisi valjda od ideje i koncepcije Bloga, i onda umešne moderacije razgovora. Bilo je ovde i toga, seti se; na primer kada su se birali novi autori, ali ne samo tada. No, sve je to opciono, a ne obaveza vlasnika i uredništva.

Možemo o svemu ovome letnji dan do podne, no poenta je da je opšti utisak da danas ovo mesto ne izgleda obećavajuće, u najmanju ruku.

tasadebeli tasadebeli 18:10 26.04.2018

Re: NSDAP

c_h.arlie

kao radikalni protivnik banovanja, zalažem se za slobodu za 'drugove' krkara, Kasiopeju, Mesana ... 'pale' u nedavnim 'sukobima'.



И Елоја и Хермину!

А Кркар је одбанован још јуче. Него се фолира и шатро шаље поруке преко некаквих курира Јовица, секретарица Даворјанки, џукела по имену Рекс, потомака некадашњих Доланчевих Службеника и сличних ликова са Блога Б92.





Хоћу да ти кажем, Чарли, да се то зове Денис одрживе егзистенције Блога Б92.



c_h.arlie c_h.arlie 19:12 26.04.2018

Re: NSDAP

apacherosepeacock
Ja bih voleo da živim u državi gde je vrhunski kriterijum - dakle, mera svega - sloboda.


Ma kladim se da bi.
Narocito kada bi neko tu slobodu zloupotrebio kako mu drago u najsirem smislu.

Gluposti !
blogovatelj blogovatelj 00:20 27.04.2018

Re: NSDAP

Nisam siguran da je tako ikada bilo, da su baš svi imali autorsku opciju;


Bilo je. Napisao sam tri bloga i ukinuli mi opciju.
tasadebeli tasadebeli 15:07 27.04.2018

Re: NSDAP

tyson
tasadebeli
tyson

Gvozdena metla je daleko jednostavnije rešenje.


Можда си и у праву...

Али то онда не бисмо могли назвати баш демократским решењем (демократија = процес, колико сам разумео моје Учитеље).

А ми смо и демократију и културу дијалога тек почели да учимо. По ко зна који пут као и сви понављачи. Било би права штета да нека гвоздена метла, ко зна која по реду у последњих 200 година у овом народу, то прекине у самом зачетку. Чак и на Блогу Б92 који је за мене одувек био, понављам то, само микрослика друштва у којем живим. Као што је то и моја школа у којој радим исто тако микрослика друштва у којем живим.

Pa znaš kako, čisto sumnjam da je ovo mesto, Blog B92, zamišljen kao nekakvo ogledno dobro, škola i rasadnik demokratije.

Ovo je valjda pre svega investicija koja je imala početnu koncepciju, a koja se koncepcija očigledno vremenom menjala dok nismo dostigli trenutni nivo kada nema nikakve koncepcije.

Stvari su jednostavne; ovo je blog, dakle nije nikakav rocket science. Pravila treba da su jednostavna, a u skladu sa motivima investitora (t.j. šta očekuje od svoje investicije): ko može da vidi sadržaj, ko može da piše, ko može da komentariše, o čemu se piše, i kako se komentariše. Dalje je sve u domenu interne komunikacije vlasnik-uredništvo-moderacija-autori-komentatori.

Koliko tu treba da ima demokratije, zavisi valjda od ideje i koncepcije Bloga, i onda umešne moderacije razgovora. Bilo je ovde i toga, seti se; na primer kada su se birali novi autori, ali ne samo tada. No, sve je to opciono, a ne obaveza vlasnika i uredništva.

Možemo o svemu ovome letnji dan do podne, no poenta je da je opšti utisak da danas ovo mesto ne izgleda obećavajuće, u najmanju ruku.




Тачно.

И зато смо на крају и дошли до тога да је изгледа Блог Б92 и замишљен као потпуно обесмишљавање јавног културног, медијског, политичког и образовног простора и комуникације не би ли се и на тај начин у потпуности онемогућило назирање било каквог концепта заједнице која би узимала учешћа у res publica у својој Републици и тако давала смисао свом постојању.

Па онда и ми на крају дођемо до закључка да ако је Блог Б92 намењен томе, онда ништа.

Коначно, није ли ћутање као избор, имајући у виду обесмишљеност јавног простора, једини начин да се не учествује у својеврсној производњи буке? Није ли оно, упркос хорским оптужбама за дефетизам и неодговорност интелектуалаца, управо последња одбрана могућности отпора свеопштој културној патологији која, упркос својеврсној принуди умрежавања, опозива концепт заједнице као хоризонт смисла?

tyson tyson 19:50 27.04.2018

Re: NSDAP

И зато смо на крају и дошли до тога да је изгледа Блог Б92 и замишљен као потпуно обесмишљавање јавног културног, медијског, политичког и образовног простора и комуникације не би ли се и на тај начин у потпуности онемогућило назирање било каквог концепта заједнице која би узимала учешћа у res publica у својој Републици и тако давала смисао свом постојању.

Mislim da previše ozbiljno doživljavaš ovo mesto. Blog B92 je jednostavno zapušten i zaboravljen, žrtva tranzicije.

Kao i onaj koji je ubeđen da je sledeći korak preuzimanje Bloga B92 od strane CIA Baš ima nisko mišljenje o njima...


aureus aureus 20:30 27.04.2018

Re: NSDAP

tyson

Mislim da previše ozbiljno doživljavaš ovo mesto. Blog B92 je jednostavno zapušten i zaboravljen, žrtva tranzicije.

Kao i onaj koji je ubeđen da je sledeći korak preuzimanje Bloga B92 od strane CIA Baš ima nisko mišljenje o njima...

Њихов директор се састао са Кимом прије неколико седмица и - данас су Сјеверна и Јужна Кореја имале историјски сусрет. Два предсједника су прелазила границу тамо-амо, држали се за ручице, нешто фино клопали и објавили да су договорили крај вишедеценијског рата, денуклеризацију и још понешто лијепо.

Е сад кад ствари на Истоку стоје боље, ваља нам очекивати састанак тог директора са власником грчке Антене која држи Прву, О2 телевизију и Б92 портал. И ту има шта да се сређује.
tasadebeli tasadebeli 23:39 27.04.2018

Re: NSDAP

tyson

Mislim da previše ozbiljno doživljavaš ovo mesto. Blog B92 je jednostavno zapušten i zaboravljen, žrtva tranzicije.



Па, знаш како ја то видим...

Транзиција је све нас довела у материјалну беду. Осим оних одабраних међу нама. Да не кажем друштвене "елите" .

Али то не значи да сви ми остали који смо такође део тог друштва треба да пристанемо и на духовну беду коју нам једино нуде кроз ту транзицију коју пшомињеш.

А то не зависи ни од кога него од нас самих.

Блог је био добра шанса да се са маргине утиче на то.

На жалост... Ми прво "убијемо" оно добро у себи што носимо, а после се кајемо и плачемо над тим "мртвацем".

Зато смо и осуђени на вечито понављање историје, како то неки воле да кажу.
c_h.arlie c_h.arlie 05:09 28.04.2018

Re: NSDAP

tasadebeli
tyson

Mislim da previše ozbiljno doživljavaš ovo mesto. Blog B92 je jednostavno zapušten i zaboravljen, žrtva tranzicije.



Па, знаш како ја то видим...

Транзиција је све нас довела у материјалну беду. Осим оних одабраних међу нама. Да не кажем друштвене "елите" .

Али то не значи да сви ми остали који смо такође део тог друштва треба да пристанемо и на духовну беду коју нам једино нуде кроз ту транзицију коју пшомињеш.

А то не зависи ни од кога него од нас самих.

Блог је био добра шанса да се са маргине утиче на то.

На жалост... Ми прво "убијемо" оно добро у себи што носимо, а после се кајемо и плачемо над тим "мртвацем".

Зато смо и осуђени на вечито понављање историје, како то неки воле да кажу.

Ne brini Taso ti za Blog !
Bloga (i blogova) će biti i kada nas ne bude.
No, dok je nas, moramo dati od sebe, u skladu sa mogućnostima, tačno toliko koliko - kako nas narečena 'elita' koju pominješ ne bi vukla 'guzicom za nos'.
Jer - nismo ni mi od juče.
Stoga, smatram da ti nemaš zašto da se 'pravdaš' tim i takvima, jer si ti za njih elita, a ne obratno.
Kada tako poredaš stari, ceo kontekst dobija drugačiji 'look'.
I kao što bi Pesnik rekao - ćeraćemo se (još) !
tasadebeli tasadebeli 08:38 28.04.2018

Re: NSDAP

c_h.arlie

Ne brini Taso ti za Blog !
Bloga (i blogova) će biti i kada nas ne bude.



Ма...

Престао сам одавно да бринем. Да парафразирам Милутина Топаловића, сад ми није ништа.

Него ми је жао овог места. Имало је потенцијал (ако узмеш у обзир ширу популарност овог места и ван Србије и ако узмеш у обзир неке људе који су овде писали и које и ти и ја често помињемо и које смо са уживањем читали) да буде ипак много другачије и боље од свих оваквих места, окупљалишта на којем се комуникација одвија на српском језику.

(Рекох већ Тајсону, ако смо већ прогутали као сомови удицу којом су нас све довели до материјалне беде, не морамо још да прихватамо и ту духовну беду коју нам намећу пошто-пото.)

А овако, претворило се ово место само у још једно од мноштва сличних таблоидиотизираних места на српском језику на интернету.

Jer - nismo ni mi od juče.


Нисмо. Само "елита" никако то да схвати и да евентуално прихвати, прими к знању, што би се рекло.

Stoga, smatram da ti nemaš zašto da se 'pravdaš' tim i takvima,


Ма не правдам се. Само сам мислио да ће "елита" схватити и прихватити ово о чему јој се говори.

Али видим и ја да од та посла нема ништа.

No, dok je nas, moramo dati od sebe, u skladu sa mogućnostima, tačno toliko koliko - kako nas narečena 'elita' koju pominješ ne bi vukla 'guzicom za nos'.

Kada tako poredaš stari, ceo kontekst dobija drugačiji 'look'.
I kao što bi Pesnik rekao - ćeraćemo se (još) !



Желим успех сваком оном ко настави са тим подухватом. Биће ми драго да евентуално у томе и успе, па да имам где да одлазим када су друштвене мреже на српском језику на интернету у питању.

А овако...

Још један Курир, Информер, Пинк и Хепи телевизија, Парови и Фарма у оваквом облику друштвених мрежа на српском језику на интернету није ми уопште потребан у животу.
amika amika 22:56 22.04.2018

Један пристрасан интервју

Jedan priseban intervju
- пише у наслову. А то је:

Један пристрасан интервју - постоји српски језик и његови дијалекти, све остало је политика.
tasadebeli tasadebeli 23:27 22.04.2018

Re: Један пристрасан интервју

amika
Jedan priseban intervju
- пише у наслову. А то је:

Један пристрасан интервју - постоји српски језик и његови дијалекти, све остало је политика.



Тако је, Амика. Кратко и јасно и нема шта више ту да се дода или одузме.





Али нас упорно терају да уместо да бринемо своју бригу око свог српског језика, ми бринемо неке туђе бриге око неких туђих језика... И губимо и време и енергију и свађамо се док се не изазове потпуни хаос иако смо пре тога имали колико-толико институционално уређено то поље.





П.С. -

Ово је била једна од емисија која ме је заиста утешила јер они битни људи који раде на језику у оним институцијама које сам поменуо горе (Институт, Матица, Друштво, Одбор) имају своју стратегију и од ње не одступају.

(Једном смо се опекли по том питању, па ево још увек вучемо последице... Доста је.)

Обрати пажњу како се Дешић поставља у овом разговору, како говори, шта говори,... Али га не можеш испровоцирати, ма колико год новинарка то покушавала.

Е, то би био модел за однос према свим језичким питањима српског језика данас, па и ове Декларације која само уноси пометњу у јавност.


sweet64 sweet64 00:00 24.04.2018

Re: Један пристрасан интервју

Е, то би био модел за однос према свим језичким питањима српског језика данас, па и ове Декларације која само уноси пометњу у јавност.


Mogućno je da Deklaracija za nekog drugog ima veći značaj i potrebnija je , ali za Srbe baš iz specifičnosti situacije najmanje. Jer zašto bi posle više od 100 godina upornog "kvarenja" jezika, po svaku cenu formalnih promena i prekrajanja u toj meri da se dobrano promenila i suština treba opet peglati i davati formu zajedničkog ili još gore istog upravo zbog validnosti težnje istih za ravnopravnošću u jezičkom smislu. Neka me neki od uvaženih profesora preubedi u pogledu na jedan davnašnji trn u mom oku kad god čujem pesmu sjajnog Gibonija:

...Ref.
I cinim pravu stvar, ne spominjem te ja
jezik pregrizem da ne bih opsovao
da ne bih opsovao ovaj zivot sto ga
dijelim na pola ...


Šta se desi kad pregrzieš jezik. Gotovo, bato, mutav si od tada pa nadalje. Drugo je nešto ugristi se za jezik, slučajno, što nam se svima desilo ili metaforički na šta se u tekstu misli. Jer si ga onda podijelio napola - jezik a ne život!

Drugi primer , svakodnevni, koji me mnogo više zaboli, zbog rekontre, prihvatanja iskvarenih delova predivnog nam jezika pod svoje okrilje.
Na svim mogućim kvizovima od voditelja do učesnika čuje se: "stisni" taster umesto tako normalno i opisno - pritisni srpski, brate, nek mi oproste i Nina - violinski ključ Seničar i Mister Big Milinković.
Ko iz cuga ne može da sastavi sliku razlike u glavi debelo ne oseća jezik, ili možda stiska palcem i kažiprstom taster sa leve i desne strane, al' ga nikako odozgo s oproštenjem ne ubada.

Dakle, treba da mi Deklaracija objasni za ova dva primera koja su mi prva pala na pamet kako se ustvari radi o istom jeziku. Neee, kvarili ste, eto vam ga.

anonymous anonymous 23:33 22.04.2018

Ko kome krade ....

...šta ?


tasadebeli tasadebeli 23:48 22.04.2018

Re: Ko kome krade ....

anonymous
...šta ?





Не потпаљуј ватру за вођење бесконачних бесмислених расправа на темељу национал романтике 19. века.


Имамо ми Срби много пречих језичких брига када је у питању српски језик од тога да сада овде извалчимо из нафталина неке расправе ко коме шта краде. (ЛИНК)


Шта ме брига ко краде и ко лаже...

Важно је да ми никоме ништа не крадемо и да знамо шта припада српској култури и српском језику.

Остало не треба да нас занима јер ионако имамо превише свог посла и својих брига да бисмо се сада бавили туђим бригама и радили туђе послове.
anonymous anonymous 00:12 23.04.2018

Re: Ko kome krade ....

tasadebeli
anonymous
...šta ?



Не потпаљуј ватру ---.


...не нападај ....


и друге сличне приступе већ сам коментарисао.

Овог пута само напомена - пружио сам информацију о трибини и сличној теми ....

....и ништа више ...


tasadebeli tasadebeli 07:36 23.04.2018

Re: Ko kome krade ....

anonymous
tasadebeli
anonymous
...šta ?



Не потпаљуј ватру ---.


...не нападај ....


и друге сличне приступе већ сам коментарисао.

Овог пута само напомена - пружио сам информацију о трибини и сличној теми ....

....и ништа више ...





Поштујем. Пружање информације.

Него и ја хтедох да ти скренем пажњу да не кренеш у одвлачење од суштине ове Декларације о заједничком језику препуцавајући се бесмислено са овим "духовитим" Петреусовим медијским трбухозборцима.

А суштина је да је Декларација о заједничком језику једна обична политикантско-интересна медијска превара намењена узбуркавању ситуације пре свега код Срба чији крајњи циљ треба да буде још једна подела Срба чак и по том питању како ће називати свој сопствени матерњи српски језик иако је покушано да се та превара сакрије иза паравана звучних лингвистичких имена попут Бугарског, Чомског, Клајна, Сњежане Кордић,... који, наравно, не могу и не треба да иду против научних чињеница, као што то није ни моја намера, али које ти пилићари и башибозук балкански, екс југословенски, покретачи Дкларације злоупотребљавају за своје ситносопственичке материјалне интересе и дневно-политикантске потребе шутирајући изнова некаквом апстрактном измишљеном југоносталгијом по ко зна који пут цркнуту кобилу звану Југославија. Сви су ови лингвисти које заиста поштујем ипак југоносталгичари, ја бих рекао, јер пре свега полазе од те емоције у свему томе.

Данас, у 2018. години. Три деценије од распада и грађанског рата у СФРЈ.

Отуд и то моје:"Не потпаљуј!"

Паметније од некаквог препуцавања да ли су Хрвати "украли и присвојили" српски језик било би нам да се позабавимо тиме што Хрвати, на пример, који се данас званично гаде и грозе ћирилице толико да разбијају табле са ћириличним натписима у лијепој њиховој (и Црногорци такође и још неки) јер их превише подсећа на Србе, и дан-данас покушавају да разносе српску културну баштину диљем овог нашег лијепог Балкана као да су српски језик и српска култура Алајбегова слама коју свака шуша и ђубре може да краде кад год му се прохте.


HAZU svojata Miroslavljevo jevanđelje
(ЛИНК)


А после се чудимо одакле идеја да се српски манастири по Косову и Метохији проглашавају некаквим косовским културним наслеђем и да то буде један од захтева које Србија мора да прихвати да би ушла у ЕУ.

Све је то по истом рецепту код браће Хрвата, браће "Црногораца", браће муслимана, браће Шиптара,...

Коминтерна је баш умела да напише добре рецепте за однос сусједа према Србима, рецепте које су после ови Западњаци преузели и настављају да нам овде месе слатке колачиће не бисмо ли се тако одрекли самих себе.

Добри стари рецепти... Још увек функционишу.





Зато би ми некаква расправа о томе да ли је Вук преварио Људевита Гаја или је Гај преварио Вука данас у 2018. години била потпуно безумна и бесмислено трошење снаге на небитне ствари.

Барем за нас Србе то треба већ једном да уопште престане да буде тема на којој ћемо трошити време и енергију јер нам предстоји много тога да урадимо и у српском језику, култури, образовању,...


Не бојим се ја толико тих сусједа у свему томе.

Бојим се нашег немара према сопственој култури и језику и наших залуђености и подела у свему томе при чему смо вазда склони да се трошимо на оно небитно и неважно губећи из вида суштину. (Прича о Србима коју је записао Драгиша Васић на Крфу 1917, зар не?)

Разумеш?


П.С. - И драго ми је што су ови наши из САНУ, Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика и Друштва за српски језик и књижевност (чији су чланови сви професори српског језика било где по аутоматизму) још тамо 2003. или 2004. на једном заједничком састанку са бившом браћом у Бечу лупили руком о сто и рекли:"Доста! Ово су границе српске културе и језика и не можете их више прелазити и разносити како коме шта падне напамет одатле!"

А да је покушаја и подвала попут ове Декларације о заједничком језику било, да их има и да ће их бити, то је сасвим сигурно.

(Аутор ове књиге је иначе доктор историјских наука (!) Срђан Јовановић Малдоран. Али је узео себи за право да оцењује србисте и српску лингвистику. Ја, рецимо, не бих смео да се упуштам у оцењивање његових историографских радова јер једноставно нисам стручан за то.)

Тако то исто узимају себи за право и ови Петреусови медијски трбухозборци који благе везе немају ни са србистиком ни са лингвистиком, ако не рачунаш њихово интернетско википедија/гугл (сиц!) образовање, подмећући нам овде тобож лингвистичке присебне, а у ствари пристрасне интервјуе.)

На нама је само да се држимо оне стратегије коју смо почели да примењујемо после тог састанка у Бечу и да трошимо своју снагу и време на то, а не на некакве Декларације о заједничком језику исфабриковане у ко зна чијим кухињама, али свакако не лингвистичким и србистичким кухињама.
c_h.arlie c_h.arlie 08:26 23.04.2018

Re: Ko kome krade ....

tasadebeli

...

Барем за нас Србе то треба већ једном да уопште престане да буде тема на којој ћемо трошити време и енергију јер нам предстоји много тога да урадимо и у српском језику, култури, образовању,...


Не бојим се ја толико тих сусједа у свему томе.

Бојим се нашег немара према сопственој култури и језику и наших залуђености и подела у свему томе при чему смо вазда склони да се трошимо на оно небитно и неважно губећи из вида суштину. (Прича о Србима коју је записао Драгиша Васић на Крфу 1917, зар не?)

Разумеш?


П.С. - И драго ми је што су ови наши из САНУ, Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика и Друштва за српски језик и књижевност (чији су чланови сви професори српског језика било где по аутоматизму) још тамо 2003. или 2004. на једном заједничком састанку са бившом браћом у Бечу лупили руком о сто и рекли:"Доста! Ово су границе српске културе и језика и не можете их више прелазити и разносити како коме шта падне напамет одатле!"
...

Ma normalno !
Soroševci neka rade svoj posao, a mi ćemo svoj.
tasadebeli tasadebeli 08:28 23.04.2018

Re: Ko kome krade ....


c_h.arlie
tasadebeli

...

Барем за нас Србе то треба већ једном да уопште престане да буде тема на којој ћемо трошити време и енергију јер нам предстоји много тога да урадимо и у српском језику, култури, образовању,...


Не бојим се ја толико тих сусједа у свему томе.

Бојим се нашег немара према сопственој култури и језику и наших залуђености и подела у свему томе при чему смо вазда склони да се трошимо на оно небитно и неважно губећи из вида суштину. (Прича о Србима коју је записао Драгиша Васић на Крфу 1917, зар не?)

Разумеш?


П.С. - И драго ми је што су ови наши из САНУ, Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика и Друштва за српски језик и књижевност (чији су чланови сви професори српског језика било где по аутоматизму) још тамо 2003. или 2004. на једном заједничком састанку са бившом браћом у Бечу лупили руком о сто и рекли:"Доста! Ово су границе српске културе и језика и не можете их више прелазити и разносити како коме шта падне напамет одатле!"
...

Ma normalno !
Soroševci neka rade svoj posao, a mi ćemo svoj.



То кажем, Чарли!

tyson tyson 09:30 23.04.2018

Re: Ko kome krade ....

tasadebeli
anonymous
tasadebeli
anonymous
...šta ?



Не потпаљуј ватру ---.


...не нападај ....


и друге сличне приступе већ сам коментарисао.

Овог пута само напомена - пружио сам информацију о трибини и сличној теми ....

....и ништа више ...





Поштујем. Пружање информације.

Него и ја хтедох да ти скренем пажњу да не кренеш у одвлачење од суштине ове Декларације о заједничком језику препуцавајући се бесмислено са овим "духовитим" Петреусовим медијским трбухозборцима.

А суштина је да је Декларација о заједничком језику једна обична политикантско-интересна медијска превара намењена узбуркавању ситуације пре свега код Срба чији крајњи циљ треба да буде још једна подела Срба чак и по том питању како ће називати свој сопствени матерњи српски језик иако је покушано да се та превара сакрије иза паравана звучних лингвистичких имена попут Бугарског, Чомског, Клајна, Сњежане Кордић,... који, наравно, не могу и не треба да иду против научних чињеница, као што то није ни моја намера, али које ти пилићари и башибозук балкански, екс југословенски, покретачи Дкларације злоупотребљавају за своје ситносопственичке материјалне интересе и дневно-политикантске потребе шутирајући изнова некаквом апстрактном измишљеном југоносталгијом по ко зна који пут цркнуту кобилу звану Југославија. Сви су ови лингвисти које заиста поштујем ипак југоносталгичари, ја бих рекао, јер пре свега полазе од те емоције у свему томе.

Данас, у 2018. години. Три деценије од распада и грађанског рата у СФРЈ.

Отуд и то моје:"Не потпаљуј!"

Паметније од некаквог препуцавања да ли су Хрвати "украли и присвојили" српски језик било би нам да се позабавимо тиме што Хрвати, на пример, који се данас званично гаде и грозе ћирилице толико да разбијају табле са ћириличним натписима у лијепој њиховој (и Црногорци такође и још неки) јер их превише подсећа на Србе, и дан-данас покушавају да разносе српску културну баштину диљем овог нашег лијепог Балкана као да су српски језик и српска култура Алајбегова слама коју свака шуша и ђубре може да краде кад год му се прохте.


HAZU svojata Miroslavljevo jevanđelje
(ЛИНК)


А после се чудимо одакле идеја да се српски манастири по Косову и Метохији проглашавају некаквим косовским културним наслеђем и да то буде један од захтева које Србија мора да прихвати да би ушла у ЕУ.

Све је то по истом рецепту код браће Хрвата, браће "Црногораца", браће муслимана, браће Шиптара,...

Коминтерна је баш умела да напише добре рецепте за однос сусједа према Србима, рецепте које су после ови Западњаци преузели и настављају да нам овде месе слатке колачиће не бисмо ли се тако одрекли самих себе.

Добри стари рецепти... Још увек функционишу.





Зато би ми некаква расправа о томе да ли је Вук преварио Људевита Гаја или је Гај преварио Вука данас у 2018. години била потпуно безумна и бесмислено трошење снаге на небитне ствари.

Барем за нас Србе то треба већ једном да уопште престане да буде тема на којој ћемо трошити време и енергију јер нам предстоји много тога да урадимо и у српском језику, култури, образовању,...


Не бојим се ја толико тих сусједа у свему томе.

Бојим се нашег немара према сопственој култури и језику и наших залуђености и подела у свему томе при чему смо вазда склони да се трошимо на оно небитно и неважно губећи из вида суштину. (Прича о Србима коју је записао Драгиша Васић на Крфу 1917, зар не?)

Разумеш?


П.С. - И драго ми је што су ови наши из САНУ, Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика и Друштва за српски језик и књижевност (чији су чланови сви професори српског језика било где по аутоматизму) још тамо 2003. или 2004. на једном заједничком састанку са бившом браћом у Бечу лупили руком о сто и рекли:"Доста! Ово су границе српске културе и језика и не можете их више прелазити и разносити како коме шта падне напамет одатле!"

А да је покушаја и подвала попут ове Декларације о заједничком језику било, да их има и да ће их бити, то је сасвим сигурно.

(Аутор ове књиге је иначе доктор историјских наука (!) Срђан Јовановић Малдоран. Али је узео себи за право да оцењује србисте и српску лингвистику. Ја, рецимо, не бих смео да се упуштам у оцењивање његових историографских радова јер једноставно нисам стручан за то.)

Тако то исто узимају себи за право и ови Петреусови медијски трбухозборци који благе везе немају ни са србистиком ни са лингвистиком, ако не рачунаш њихово интернетско википедија/гугл (сиц!) образовање, подмећући нам овде тобож лингвистичке присебне, а у ствари пристрасне интервјуе.)

На нама је само да се држимо оне стратегије коју смо почели да примењујемо после тог састанка у Бечу и да трошимо своју снагу и време на то, а не на некакве Декларације о заједничком језику исфабриковане у ко зна чијим кухињама, али свакако не лингвистичким и србистичким кухињама.

Nedostaje ti autorska, m?

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana