Nije teško biti tolerantan

nask

...

c_h.arlie

Može li se znati koliko je od tih 'dalmatinskih' partizana bilo Srba ?

A zašto je to važno? Dalmoši Srbi bili antifašisti u toj bici, a Dalmoši ne-Srbi bili anti-Srbi?

Ovako kako si postavio to pitanje ispada vrlo ružno. Kad se stigne do prebrojavanja mrtvih na osnovu njihovih DNK-a, e onda se stiglo do dna. Ako naravno nije nekakav nesporazum u pitanju, po mom mišljenju, trebao bi zbog ovog pitanja barem malkice da se stidiš.

Nije nikakav nesporazum po sredi - nego namera.
Vidiš, za razliku od komunjara, ja se zalažem da se zna tačan broj pobijenih Srba, kao i to ko ih je, i kako, pobio.
Nemam ništa protiv da se i nama Srbima ispostavi račun koliko smo mi, i kako, pobili drugih.
Na žalost (tvoju), meni po tom pitanju nisu uzor komunjare koje su uglavnom pisale da su pobijeni Srbi neke andifajnd 'žrtve fašističkog terora' koje su pobili fašisti i nacisti.
Ispalo da Srbi gotovo i nisu ubijani, te, ako su i ubijani, da su ih ubijali uglavnom 'Iitalijani' - a ubijali su ih Ustaše, hrvatsko cveće, uz pokroviteljstvo i saučestovanje Nemaca.
Moje shvatanje istorije je mnogo elementarnije.

Fijuuuu, al oplete komuniste, svaka ti čast.
Ni ja ne bih žešće :)

Pa ja ne branim komuniste, ti ih braniš.

kosta.babic

Nema problema, slobodno me postavite na istu stranu sa srpskim neprijateljima, evo i domaćin mi briše postove.

Kosta Babić nikad nije brisao ničije komentare niti bilo koga banovao.Kosta Babić poštuje svačije pravo na različito mišljenje.

Kao što rekoh:

Nije brisano ništa, moja greška. Video sam posle i izbrisao komentar. Izvinjavam se zbog zabune.

nask

Зато што је то било званично возило црвеног терора.

Taso ne prećeruj.

Извини, брате, него ја видео графит који су клинци исписали на Поршеовој продавници код Аде BMW Baader Meinhof Wagen, па ови трговци то брже-боље избрисали... Али закаснили, јбг, ја ипак видео шта кажу клинци...









П.С. -

kosta.babic

Nema problema, slobodno me postavite na istu stranu sa srpskim neprijateljima, evo i domaćin mi briše postove.

Kosta Babić nikad nije brisao ničije komentare niti bilo koga banovao.Kosta Babić poštuje svačije pravo na različito mišljenje.

Само да потврдим ово за Косту. Истина је.

Твоја бивша друга кућа, РТС, одбила је ово да прикаже? Је л' тако, Коста?

kosta.babic

Твоја бивша друга кућа, РТС, одбила је ово да прикаже? Је л' тако, Коста?

Od šest epizoda nisu pustili ni jednu.
Dve se mogu videti na mom Youtube kanalu.Dovoljno je otkucati kosta babić kanal.

Znam.

Hteo sam da podelim to i ovde jerbo znam da ti pristojnost i vaspitanje ne dozvoljavaju da to sam prvi kažeš.

Na žalost (tvoju)

Zašto na moju žalost? Ili veselje ako hoćeš. Ko je tebi uzor ili nije to ti sam znaš. Ako se stekao utisak da ja na ovom blogu sugrišem koje uzore treba slediti onda se tu nešto pobrkalo.

Ja samo ukazujem na kognitivne greške pa ko hoće da posluša nek posluša, ko neće ne mora. I ne volim podmetanja, bilo čija.

meni po tom pitanju nisu uzor komunjare koje su uglavnom pisale da su pobijeni Srbi neke andifajnd 'žrtve fašističkog terora' koje su pobili fašisti i nacisti.
Ispalo da Srbi gotovo i nisu ubijani, te, ako su i ubijani, da su ih ubijali uglavnom 'Iitalijani' - a ubijali su ih Ustaše, hrvatsko cveće, uz pokroviteljstvo i saučestovanje Nemaca.

Pa šta da ti kažem c_h.arlie, trebao si između onih tri tisuće pročitanih knjiga da pročitaš i neku iz naše moderne istorije (19. i 20. vek), poneki zbornik i orginalni dokument, a ne prežvakane priče ispirača mozgova. Iznenadio bi se koliko su sve te knjige po ideološkim pitanjima neutralne. Čak nema falsifikata po tim knjigama, tj. ima ih na nivou merne greške.

Tako da kad kažeš

Moje shvatanje istorije je mnogo elementarnije.

mogli bi neki zlobnici shvatiti kao intelektulnu lenjost, a to kod tebe sigurno nije u pitanju.

Извини, брате,

Ma nije problem. Ako si pogledao dokumentarac (koji je vrlo interesantan baš po pitanju pravljenja kognitivnih grešaka, policije uglavnom) video si da se od svih tih mečki i bendži koje su koristili isto tako mogla napraviti vrlo neukusna šala kao: koje su bile poslednje reči žrtava RAF terorista? Mercedes bitte, mercedes.

Na današnji dan 1943. počela je bitka na Sutjesci. Sto dvadeset hiljada Nemaca, Italijana, ustaša i četnika, opkolili su vrhovni štab NOVJ i osamnaest hiljada partizana, sa namerom da ih unište. Nije im pošlo za rukom. Najveće žrtve na Sutjesci su podneli dalmatinski partizani.

Мој отац је био ту, и симпатично ми је било како је, кад год смо колима пролазили туда, "прелистaвао" властито сећање, напомињући ми детаље: "Ево, овде сам био залегао" (па покаже на којој косини), "Овде је погинуо Батрић Јововић, погоди га посред чела", "Туда смо се провукли, више оног седла између два брда..."

Но, не бих се због овог јавио, није то толико важно, то су интимна сећања једног мртвог човека и тек делом успомене његовог сина, колико сам изнервиран и подстакнут писањима о историји извесног Банета Гајића по Фејсбуку и на Твитеру (на Твитеру под ником Молер). Тај сероња је историјски ревизиониста оне префригане, веште сорте, прикривени обожавалац Недића и владике Николаја, и већ неколико пута сам био га ухватио у лажима, то јест "непрецизностима". Он је естрадан тип, историчарски Момо Капор, значи шармантан, површан и погрешан.

Поводом Битке на Сутјесци огласио се, наводећи једну стару и прочетничку кратку историјску белешку из америчких историјских књига, које наводе да је Fall Schwartz (немачки ратни кодни назив Битке на Сутјесци) био, у ствари, циљани удар на четнике, ком су се препречили партизани, па тако и страдали. Та његов причица, нетачна, симптична и питка, добила је на интернет публицитету, но ја ту не могу много шта да урадим -- Банe Гајић ме је блокирао на друштвеним мрежама, како њега, историчарског сероњу, не бих могао ни убудуће да документима демантујем.

Дакле, надобудна је лажовчина, Бане Гајић, ревизиониста и фалсификатор.

(Ког ове теме занимају има на немачком књигу Klaus Schmider: PARTISANENKRIEG IN JUGOSLAWIEN 1941-1944. и у њој пето поглавље 1943: Das Jahr der Großoperationen а на енглеском чланак A Case of Failed Counter-Insurgency: Anti-Partisan Operations in Yugoslavia 1943 by Gaj Trifkovic а ОВДЕ је од истог аутора краћи рад у ком разматра делом исте теме.)

Ако се неко интернет сретне с Банетом ових дана, пренесите му да сам му поручио да опет, по обичају, лаже. Ја, на жалост, немам прилике.

P.S.
Узгред, како то живот уме да удеси, Бане је унук Косте Куманудија, о ком сам овде писао у тексту Принчеви и гоље.

Ако се неко интернет сретне с Банетом ових дана, пренесите му да сам му поручио да

nask

Na žalost (tvoju)

Zašto na moju žalost? Ili veselje ako hoćeš. Ko je tebi uzor ili nije to ti sam znaš. Ako se stekao utisak da ja na ovom blogu sugrišem koje uzore treba slediti onda se tu nešto pobrkalo.

Ja samo ukazujem na kognitivne greške pa ko hoće da posluša nek posluša, ko neće ne mora. I ne volim podmetanja, bilo čija.

meni po tom pitanju nisu uzor komunjare koje su uglavnom pisale da su pobijeni Srbi neke andifajnd 'žrtve fašističkog terora' koje su pobili fašisti i nacisti.
Ispalo da Srbi gotovo i nisu ubijani, te, ako su i ubijani, da su ih ubijali uglavnom 'Iitalijani' - a ubijali su ih Ustaše, hrvatsko cveće, uz pokroviteljstvo i saučestovanje Nemaca.

Pa šta da ti kažem c_h.arlie, trebao si između onih tri tisuće pročitanih knjiga da pročitaš i neku iz naše moderne istorije (19. i 20. vek), poneki zbornik i orginalni dokument, a ne prežvakane priče ispirača mozgova. Iznenadio bi se koliko su sve te knjige po ideološkim pitanjima neutralne. Čak nema falsifikata po tim knjigama, tj. ima ih na nivou merne greške.

Tako da kad kažeš

Moje shvatanje istorije je mnogo elementarnije.

mogli bi neki zlobnici shvatiti kao intelektulnu lenjost, a to kod tebe sigurno nije u pitanju.

Vidi, kada si me, ipak, ovako kultuirno ispljuvao, da ti odgovorim.
Mene 'generička' istorija mnogo ne zanima.
Kada sam rekao da istoriju shvatam mnogo elementarnije - to se, pre svega misli, mnogo 'činjeničnije'.
Zato sam između ostaloga naglasio onu komunjarsku sprdnju o ubijanju 'žrtava fašističkog terora' od strane fašista - a, u stvari, su ubijani Srbi, dominantno od strane Ustaša, dominantno Hrvata. Ko istoriju hoće da shvata na način prezentovan u 'Zbornicima' na koje upućuješ, nemam ništa protiv.

Evo ti primer od mojeg jednog od najznačajnijih izvora istorijskih činjenica ... moja mam je 1942. godine, sa deset godina morala da beži sa zbegom (kao najstarije dete - i određena da jedino, kao najjača, možda preživi) oko 400 kilometara do Crne Gore. Naravno, prevozno sredstvo zbega su vlastite noge.
I zamisli - mama mi ove stvari nije pričala dok nisam već bio debelo formiran kao ličnost, tek kada sam prešao 30 godina.
Na moje pitanje, zašto mi to tek sada priča, ona je prosto odgovarala - da nije htela da me opterećuje.
Moji izvori su i drugi 'obični' ljudi, čija istorija je mnogo istoričnija nego istorija ideoloških zaluđenika.
Pa sam ja, potom, izvršio određenu (istorijsku) ekstrapolaciju.
Naravno, ti kao mnogo manje lenj, slobodno citiraj te 'neideološke' zbornike.

Jebote - za vreme komunjarizma neideološki zbornici.
Bez ljutnje, čini mi se da si ti još popričično zelen.

Vidi, kada si me, ipak, ovako kultuirno ispljuvao

Nisam, ali mi je drago ako je moj komentar doprineo da se barem malkice ekscituješ iz svog osnovnog kvantnog stanja koje zauzimaš na ovom blogu i napišeš komentar.

Kada sam rekao da istoriju shvatam mnogo elementarnije - to se, pre svega misli, mnogo 'činjeničnije'.

Bio sam nekako siguran da je barem iz ovih mojih komentara ovde kod Koste očigledno da ja sve vreme pričam baš o tome. Činjenice. Ništa (ne)prirodna selekcija činjenica, sve činjenice koje je moguće utvrditi.

Evo ti primer od mojeg jednog od najznačajnijih izvora istorijskih činjenica

Siguran sam da većina nas na ovom blogu ima primer ili primere na tu temu. Da ti pričam malo kako su najstarijeg babinog brata, četničkog majora (u onom ratu pre bio komita), ubili partizani '42., dok joj je najmlađi brat bio partizanski kapetan-prvoborac. Pa da ti pričam kako je najstariji brat druge babe zaklan od zvorničkih četnika baš tamo u blizini onog kamena čiju sam sliku gore zakačio. Bio vezista (pre toga rudar Senjskih rudnika) pri vojnoj bolnici koja se nije izvukla. Pa da ti pričam o mom rođaku vojvodi Marku iz Prokuplja, verovatno jedinom četničkom vojvodi kome je priznat staž prvoborca, kako ga je Pećanac prodao Nemcima za pet dukata i završio u nacističkom logoru. Pa da ti pričam o mom rođaku narodnom heroju koga je zamalo odneo crveni teror, a kasnije oslobodio Sloveniju, sve do Blajburga. Pa da ti pričam o ...

Na moje pitanje, zašto mi to tek sada priča, ona je prosto odgovarala - da nije htela da me opterećuje.

Mislim da je pogrešila. U mojoj familiji, i sa majčine strane a pogotovo sa očeve, nas mlađe jesu "opterećivali" sa tim pričama. Moja baba je, između ostalih, u kući držala slike od oba brata, sa sve uniformama, pa kad je pitam nešto za njih samo krenu suze da joj se slivaju. Upravo sam kroz porodičnu istoriju naučio da se o ovim temama ne zalećem u generalizacije i da ne sudim.

Naravno, ti kao mnogo manje lenj, slobodno citiraj te 'neideološke' zbornike.

E vidiš ovo je u mojim očima podmetanje, neprilično i nepotrebno. Molim te pokaži mi gde sam ja išta citirao na ovom blogu, sem samog sebe ili druge blogere.

Jebote - za vreme komunjarizma neideološki zbornici.

Da. Podaci su generalno ne-ideološki.

Bez ljutnje, čini mi se da si ti još popričično zelen.

I?

nask

...

Siguran sam da većina nas na ovom blogu ima primer ili primere na tu temu. Da ti pričam malo kako su najstarijeg babinog brata, četničkog majora (u onom ratu pre bio komita), ubili partizani '42., dok joj je najmlađi brat bio partizanski kapetan-prvoborac. Pa da ti pričam kako je najstariji brat druge babe zaklan od zvorničkih četnika baš tamo u blizini onog kamena čiju sam sliku gore zakačio. Bio vezista (pre toga rudar Senjskih rudnika) pri vojnoj bolnici koja se nije izvukla. Pa da ti pričam o mom rođaku vojvodi Marku iz Prokuplja, verovatno jedinom četničkom vojvodi kome je priznat staž prvoborca, kako ga je Pećanac prodao Nemcima za pet dukata i završio u nacističkom logoru. Pa da ti pričam o mom rođaku narodnom heroju koga je zamalo odneo crveni teror, a kasnije oslobodio Sloveniju, sve do Blajburga. Pa da ti pričam o ...
...

Pričaj !

Pričaj !

Neću, jer i ovo što sam napomenuo smatram nepristojnim jer ispada da se nešto hvalim/žalim tuđim zaslugama.

Spomenuću samo još jednu stvar. Poreklo i životni putevi mojih obeju baba nije moga da bude različitiji nego što su te dve žene imale, nisu se čak upoznale za života, ali su na sva moja nadobudna propitivanja, i na sva moja pa kako?, pa zašto nisi/jesi?, ... na kraju priče obe imale identičan odgovor: Ne snašlo te sinko.

Moja baba je, između ostalih, u kući držala slike od oba brata, sa sve uniformama,

Zanimnjivo.
Svarno me iznenadjuje da je slika sa četničkom uniformom mogla slobodno da visi u bilo kojoj kući, stanu.
Ne tvrdim da nije, naravn, ali iznenadio sam se.

Iznenadio zbog toga što je mojoj porodici, dakle babi i dedi, naređeno da sliku njihove kćerke, moje tetke, i njene školske drugarice, sklone sa zida, iako je nisu oduzeli.
Problem je bio u tome što je njena ta njena drugarica sa slike bila kćerka Nikole Kalabića.
Znači slika dve devojke, školske drugarice, nikakva politika.

nask

Pričaj !

Spomenuću samo još jednu stvar. Poreklo i životni putevi mojih obeju baba nije moga da bude različitiji nego što su te dve žene imale, nisu se čak upoznale za života, ali su na sva moja nadobudna propitivanja, i na sva moja pa kako?, pa zašto nisi/jesi?, ... na kraju priče obe imale identičan odgovor: Ne snašlo te sinko.

Ono, nije da me zanimaju detalji. I nadam se da neće ispasti nepristojno. Ali ovo boldovano me baš bacilo u rebus. Kao ono po Enigmatici i sl. tipa: imaš Peru, Miku i Lazu, pa je jedan riđ, drugi crn, treći plav, pa daju još par parametara o njima, i na kraju štikliranjem i precrtavanjem u tabeli treba da zaključiš koji od njih vozi Golfa, koji Punta, a koji Fabiju.

Ali ovo boldovano me baš bacilo u rebus.

Hrđa mi taj srpski nešto pa verovatno ispade rebus. Moje babe (jedna beogradska i jedna planinska) se nikad nisu srele dok su bile žive tj. za vreme života tj. kako se govorilo u kraju moje planinske babe: za života.

slika sa četničkom uniformom

Sa žandarskom predratnom, drugu nije ni imala, ali su svi koji su dolazili u njihovu kuću naravno znali ko je na slici.

mogla slobodno da visi u bilo kojoj kući

Deda i njegova tri brata nisu dali na sebe (tako se tamo kaže), pogotovo posle jedne vrlo bolne komitske epizode neposredno nakon velikog rata. Verovatno je igrala i ulogu činjenica da su živeli na planini gde se selom smatralo pet kuća razštrkanim na deset kvadratnih kilometara. I da se ne zezamo činjenica da je bratstvo dalo jednog N.H., nekoliko spomeničara, desetinu partizana uključujući i mog ćaleta.

Iznenadio zbog toga što je mojoj porodici, dakle babi i dedi, naređeno da sliku njihove kćerke, moje tetke, i njene školske drugarice, sklone sa zida, iako je nisu oduzeli.

To je bilo vrlo arbitrarno u to vreme. Meni je i dan danas enigma što se nekima progledavalo kroz prste dok su drugi maltretirani po istim pitanjima. I da dodam moje pamćenje seže negde do kraja šesdesetih tako da bih trebao da pitam da li se ta slika nalazila na zidu i pre mojih sećanja.

nask

Ali ovo boldovano me baš bacilo u rebus.

Hrđa mi taj srpski nešto pa verovatno ispade rebus. Moje babe (jedna beogradska i jedna planinska) se nikad nisu srele dok su bile žive tj. za vreme života tj. kako se govorilo u kraju moje planinske babe: za života.

Ma taj deo u redu.
Ali si ih ti sretao obe i komunicirao s njima. Za života.
Znači: ili pišeš sa onog sveta, što bi značilo da ja (i ko god vidi tvoje komentare) treba polako da svodim račune. Ili je bila neka žešća Montecchi-Capuleti situacija između njihovih porodica. Nijedna x/o kombinacija ne daje mi treću mogućnost.
Ponavljam: ne zanima me da čačkam ni da budem neučtiv, ali probudio si mi staru strast ka enigmatici

Ili je bila neka žešća Montecchi-Capuleti situacija

Ma ne, ništa od toga. Razdaljina, ništa više. Razdaljina u ono vreme. Ja sam provodio svaki letnji raspust što u Nikšiću kod stričeva, što kod te moje planinske babe na planini, u to vreme jedno dva sata autom i peške od Nikšića, a danas tričetvrt sata kolima kad ja vozim ili pola sata kad voze braća od stričeva. Jbg put stigo kad su već svi otišli sa sela. Tako da sam ja sa mojim babama razgovarao odvojeno, za vreme njihovih života. Nadam se da sam ovime pojasnio rebus.

BTW Nasmejao me tvoj komentar

Evo ti primer od mojeg jednog od najznačajnijih izvora istorijskih činjenica ... moja mam je 1942. godine, sa deset godina morala da beži sa zbegom (kao najstarije dete - i određena da jedino, kao najjača, možda preživi) oko 400 kilometara do Crne Gore. Naravno, prevozno sredstvo zbega su vlastite noge.
I zamisli - mama mi ove stvari nije pričala dok nisam već bio debelo formiran kao ličnost, tek kada sam prešao 30 godina.

Kad smo kod porodičnih priča, da dodam svoje sećanje. Ovo mi je otac ispričao kada sam bio formirana ličnost, baš kao i tvoja majka tebi. Ne bi ni tada, ali sam ga pitao.
Bile su devedesete, rat. Ja student, svo porodično sećanje koje sam imao do tada bile su partizanske priče stričeva i ćaleta i njihovih prijatelja i poznanika kad se zapiju. Tada sam, sa dvadeset i nekom godinom, počeo da motam po glavi neke stvari... Uvek je u pričama bilo zlodela ustaša nad Srbima, ali nikako nisam mogao da se setim besede gde su četnici činili zulum mojim precima. Pitam ćaleta o relacijama partizani-četnici-ustaše u njegovom kraju, kraju mojih predaka, tj Glamoč, Drvar i okolina. I on mi ispriča dve priče.

Prva...
Imao je jedanaest godina kad je rat počeo, petnaest kada je završen. Dovoljno mlad da ne bude mobilisan, dovoljno star da se svega seća i da izvršava obaveze koje bi mu bile zadate.
Glavna dužnost mu je bila da čuva goveda i da skenira okolo. Kada vidi ustaše da javi. Imao je najjači zvižduk u selu. Poterao bi goveda u brda i pri tome zviždao što jače može, da bi i ostali čuli i dali se u beg. Bežali bi na onu stranu odakle dopire zvižduk.
Do kapitulacije Italije od mnogih partizana koji su tuda defilovali video je samo jednog jedinog Hrvata. Dalmatinca, koga su partizani kao mečku vodili i pokazivali ljudima da kod njih, jelte, eto ima i inoverne braće koji se bore za pravednu stvar.
Samo se jednom desilo da nije primetio dolazak ustaša. Sreća, nije bilo žrtava ama baš nikakvih. Vodio ih je Dalmatinac koga su vodili kao mečku, samo je u međuvremenu promenio stranu. Znao je kraj, a i on je odradio skenerski posao dok je boravio u selu mog oca. Brzinski su obišli kuće imućnijih seljaka, pokupili šta su našli od vrednijih stvari i od stoke i otišli.

Druga...
Stric je bio u diviziji (ili brigadi, ili kao li se to već zvalo) lika čijeg se imena sećam sa dnevnika sedamdesetih, mislim da je bio Peko Dapčević, ali možda me sećanje vara. Možda bi drug Karagaća to znao reći.
E taj komandant divizije je naredio da krenu u spašavanje življa u toku Bitke na Kozari, nesvestan da kreće na svadbu bez kurca, da prostite. Ušli su u nemački obruč i tek onda shvatili da će svi biti pobijeni, a nikome neće pomoći. Onda je ovaj komandant našao među vojskom seljaka koji je bio odatle i odlično poznavao svaki žbun. Taj čovek ih je vodio po mrklom mraku, ne bi li se izvukli iz obruča.
Četnici su u to vreme kolabirali sa Nemcima i Nemci su ih postavili kao rezervni obruč, ako njima neko promakne. Partizani su po mrklom mraku izmigoljili Nemcima, ali toga još uvek nisu bili svesni. U mraku je počelo i mimoilaženje sa četnicima. Svi su tu pričali srpski, noć crna kao ugarak, niko nikoga ne vidi i svako misli da je tu u mraku njihova vojska.
A onda je počelo da sviće i svi su počeli da shvataju šta se dešava. I svi su ćutali, znajući da bi jedan ispaljen metak značio mnogo mrtvih glava. I svi su ćutali, svi se mimoišli i svima glava na ramenima ostala.

blogovatelj

Evo ti primer od mojeg jednog od najznačajnijih izvora istorijskih činjenica ... moja mam je 1942. godine, sa deset godina morala da beži sa zbegom (kao najstarije dete - i određena da jedino, kao najjača, možda preživi) oko 400 kilometara do Crne Gore. Naravno, prevozno sredstvo zbega su vlastite noge.
I zamisli - mama mi ove stvari nije pričala dok nisam već bio debelo formiran kao ličnost, tek kada sam prešao 30 godina.

Kad smo kod porodičnih priča, da dodam svoje sećanje. Ovo mi je otac ispričao kada sam bio formirana ličnost, baš kao i tvoja majka tebi. Ne bi ni tada, ali sam ga pitao.
Bile su devedesete, rat. Ja student, svo porodično sećanje koje sam imao do tada bile su partizanske priče stričeva i ćaleta i njihovih prijatelja i poznanika kad se zapiju. Tada sam, sa dvadeset i nekom godinom, počeo da motam po glavi neke stvari... Uvek je u pričama bilo zlodela ustaša nad Srbima, ali nikako nisam mogao da se setim besede gde su četnici činili zulum mojim precima. Pitam ćaleta o relacijama partizani-četnici-ustaše u njegovom kraju, kraju mojih predaka, tj Glamoč, Drvar i okolina. I on mi ispriča dve priče.

Prva...
Imao je jedanaest godina kad je rat počeo, petnaest kada je završen. Dovoljno mlad da ne bude mobilisan, dovoljno star da se svega seća i da izvršava obaveze koje bi mu bile zadate.
Glavna dužnost mu je bila da čuva goveda i da skenira okolo. Kada vidi ustaše da javi. Imao je najjači zvižduk u selu. Poterao bi goveda u brda i pri tome zviždao što jače može, da bi i ostali čuli i dali se u beg. Bežali bi na onu stranu odakle dopire zvižduk.
Do kapitulacije Italije od mnogih partizana koji su tuda defilovali video je samo jednog jedinog Hrvata. Dalmatinca, koga su partizani kao mečku vodili i pokazivali ljudima da kod njih, jelte, eto ima i inoverne braće koji se bore za pravednu stvar.
Samo se jednom desilo da nije primetio dolazak ustaša. Sreća, nije bilo žrtava ama baš nikakvih. Vodio ih je Dalmatinac koga su vodili kao mečku, samo je u međuvremenu promenio stranu. Znao je kraj, a i on je odradio skenerski posao dok je boravio u selu mog oca. Brzinski su obišli kuće imućnijih seljaka, pokupili šta su našli od vrednijih stvari i od stoke i otišli.

Druga...
Stric je bio u diviziji (ili brigadi, ili kao li se to već zvalo) lika čijeg se imena sećam sa dnevnika sedamdesetih, mislim da je bio Peko Dapčević, ali možda me sećanje vara. Možda bi drug Karagaća to znao reći.
E taj komandant divizije je naredio da krenu u spašavanje življa u toku Bitke na Kozari, nesvestan da kreće na svadbu bez kurca, da prostite. Ušli su u nemački obruč i tek onda shvatili da će svi biti pobijeni, a nikome neće pomoći. Onda je ovaj komandant našao među vojskom seljaka koji je bio odatle i odlično poznavao svaki žbun. Taj čovek ih je vodio po mrklom mraku, ne bi li se izvukli iz obruča.
Četnici su u to vreme kolabirali sa Nemcima i Nemci su ih postavili kao rezervni obruč, ako njima neko promakne. Partizani su po mrklom mraku izmigoljili Nemcima, ali toga još uvek nisu bili svesni. U mraku je počelo i mimoilaženje sa četnicima. Svi su tu pričali srpski, noć crna kao ugarak, niko nikoga ne vidi i svako misli da je tu u mraku njihova vojska.
A onda je počelo da sviće i svi su počeli da shvataju šta se dešava. I svi su ćutali, znajući da bi jedan ispaljen metak značio mnogo mrtvih glava. I svi su ćutali, svi se mimoišli i svima glava na ramenima ostala.

To je Istorija - a ne one splačine po kojekakvim zbornicima 'Brigada i Divizija'.
Kakva kurčeva narodno-oslobodilačka borba bratstvo-jedinstvenih naroda ... zna se ko je oduvek bio na strani Slobode, a ko je bio gamad i đubrad.

blogovatelj
A onda je počelo da sviće i svi su počeli da shvataju šta se dešava. I svi su ćutali, znajući da bi jedan ispaljen metak značio mnogo mrtvih glava. I svi su ćutali, svi se mimoišli i svima glava na ramenima ostala.

Ispade nečija baka sa rečima 'ne snašlo te sine' pametnija od pola blogera.

Ti faksimili (ako su autentični) ruše najjači argument u korist četništva - demantuju važeću žvaku po kojoj su, za razliku od partizana, četnici izbegavali sukobe s Nemcima samo da bi narod sačuvali od besmislenog stradavanja.

Само историчарима ленчугама и незналицама и фалсификаторима ове су ствари још увек упитне. Наиме, целокупна немачка ратна документација је објављена, томови оригиуналних ратних дневника и докумената вођених по фронтовима, командама, регионима... Погледаш тамо, видиш забележена дејствa четника по Немцима, и све је јасно. Једино, за овај увид треба елементарно знање немачког.

Да не дужим: они плакати су је материјал мог друга историчара Срђана Цветковића, а о дејству четника у немачким ратним дневницима има сијасет забелешки, па тако сам малопре на знаци.нет пролазио кроз неке објављене факсимиле немaчких докумената из оног доба око Сутјеске, где видиш да је део четника с Немцима, јури партизане, а део их напада и смета им, ту наоколо или другде, по Србији и шире. Но, у једном трену Дража је, погрешним политичким потезима, остао "сирак тужни без нигдје никога", и тако на крају завршио код Немаца.

Обрати пажњу на датум доњег документа (извукао сам га), а латиницом је дата суштина немачког разговора у њему, средњи одељак, у вези са Дражом.

Stenogrami razgovora od 4. 10. 1944.
- -Razgovor načelnika štaba jugoistoka [Š] i generala v. Buttlara [B]:
-/B.: Da li je moguće prevesti D.M.-a na našu stranu (izvještaj Neubachera Führeru)?
-Š.: Sumnjam da možemo prevesti njega lično, ali moramo prevesti sve njegove grupe.




P.S.
За Блогија: покојни стриц мог друга био је у тој партизанској ћутећој колони, и пре два месеца смо он и ја о томе причали. Дакле, догађај је аутентичан.

Predrag Brajovic

Ti faksimili (ako su autentični) ruše najjači argument u korist četništva - demantuju važeću žvaku po kojoj su, za razliku od partizana, četnici izbegavali sukobe s Nemcima samo da bi narod sačuvali od besmislenog stradavanja.

Само историчарима ленчугама и незналицама и фалсификаторима ове су ствари још увек упитне.

Srećom, takvih na blogu nema, pa stoga čudi izostanak bilo kakve reakcije na ekskluzivu koju si okačio.
Ni demantija, ni objašnjenja!
Čak se ni neizostavni Čarli (na kojemu Blog ostade), nikako nije oglasio.

Наиме, целокупна немачка ратна документација је објављена, томови оригиуналних ратних дневника и докумената вођених по фронтовима, командама, регионима... Погледаш тамо, видиш забележена дејствa четника по Немцима, и све је јасно.

Ne, niš' nije jasno.
Ostaje ključno pitanje da li se tim dejstvima nepoznate strateške važnosti (ranjavanje ponekog i ubistvo ponekog nemačkog vojnika sa posledičniim ubistvom poneke desetine ili poneke stotine Srba), ovdašnji blogočetnici ponose, ili se, naprotiv, ne ponose, pa stoga radije o tome ćute?

Ne, niš' nije jasno.

Pa nije kad živimo u digitalnom svetu, sve je 1 ili 0. Dan, noć. Dobro, zlo. Crno, belo, ništa nijanse sivo. Jbg, za sive nijanse treba imati i malo sive mase.

nask

Ne, niš' nije jasno.

Pa nije kad živimo u digitalnom svetu, sve je 1 ili 0. Dan, noć. Dobro, zlo. Crno, belo, ništa nijanse sivo. Jbg, za sive nijanse treba imati i malo sive mase.

Reko ja, ni demantija, ni objašnjenja!
"Ne razumeš ti to" nije nije ni za ispred seoske prodavnice.

Reko ja, ni demantija, ni objašnjenja!

Kakav demanti na brutalno falsifikovanje i ovoliku količinu neistina.
Ovakva revizija istorije je ispod svakog nivoa.
Ustaše i četnici su saradnici okupatora i domaći izdajnici.
Zvanična i jedina priznata istorija kaže da je Srbija imala samo jedan antifašistički pokret.

Tada je najlakše opredeliti se za jednu, dobru, i drugu, lošu, stranu.


Mislim kuda ovo vodi? Na kraju će da se ispostavi kako svi industrijalci, seljaci nisu bili lopovi koji su tužekali komšije i snabdevali Nemce pa da su na pravdi boga zatvarani i oduzimana im imovina, da nisu bili izdajnici politički protivnici sovjestske sistemske okupacije...

Čini mi se da je u emisiji Olje Bećković Branka Prpa napala Srđana Cvetkovića baš zbog ovakvih podataka kako je neznalica, amater i falsifikator.

Prosečan Srbin
(ima više podkategorija).

Njegova Palanka je najlepša, najsjajnija, najslobodarskija sve druge smrde, krezube su, ružne i izdajničke.

Ima svoju Teoriju Zavere koja je jedina istinita, ostalima se podsmeva jer prihvataju zdravo za gotovo svaku glupost koju neko napiše na netu.

Živi u stanu koji rentira od banke, čeka da mu roditelji umru kako bi prodao stan (koji su oni za sto marke dobili od države), kupio auto, otišao na letovanje a slike nasmejanog sebe stavio na instagram (d'crknu dušmani).

Ili živi sa roditeljima u istom stanu, kukajući na državu, plimu i oseku, zlu sudbu i nameštenu utakmicu. Studira u proseku 10 godina, ako ne odustane pre završetka sastavi još jednu deceniju na birou.

Ako se dokopao Zapada ili se sa nostalgojom seća države svog detinjstva u kojoj je čokolade brao sa drveta, Branka Kockice, Opstanka i Otpisanih ili pljuje na sve što je ostalo iza njega.

Varijacija
Prvobitno oduševljenje osvetljenim prodavnicama zameni razočarenje jednoličnog života pa od pune samoposluge dođe do 'ništa ne miriše', od tvrdog latiničara do još tvrđeg ćiriličara, od nalepnice Rolingstounsa na šoferšajbni do pravoslavnog krsta na retrovizoru. Ili obrnuti put podjednako opičen.

Ima i onih koji bi se vratili u stan sa mamom i tatom (ili samo tako pričaju sećajući se doručka sa prženicama, popodnevnog krmeljanja i puta fićom na odmor)

Ovi sa Zapada mrze ove po srpskim kafićima, ovi iz kafića mrze one sa Zapada. Rado bi se menjali ali nikada sebi ne bi to priznali.

Živeo bi istovremeno u komunizmu i kapitalizmu (da štrpne 'best of' za svoje dupe od oba).

Vozio bi se u klimatizovanim autobusima ali da ne plaća kartu. Sam bi urbanizovao grad, državu... ma celu planetu bi on sam sredio (ili sa grupom internet istomišljenika). Živi u zgradi sa zaglavljenim roletnama, otpalom fasadom, pokvarenim liftom (šta me briga to nije moje, to država treba da popravi), idealnoj za pozadinu u apokaliptičnim filmovima.

Uvek za promene dok promene ne zahtevaju promenu njega i njegovog ponašanja.

Trenirao bi tenis ako Đoković pobeđuje ili košarku (ako osvoje prvenstvo). Kad bi rešio sam bi izmislio novi točak. Al' ga mrzi pa neće.

Najradije bi državni posao, ako može da bira, ali i bilo šta botovsko (partijsko) bi mu dobro došlo. Teže se opredeljuje za samostalno dokazivanje.

Redovno izlazi u apoteke, kladionice i pekare.

Živi u 'antifašističkoj' prošlosti, zaglavljen iza sopstvenog Berlinskog zida dok je svet otišao u Novi Vek. Deca su mu verski ziloti ili nacionalistički navijači koji postaju pravoverni četnici. Ili pripadnici NVO-a koje propovedaju svoju jednopartijsku verziju pravde, jednakosti i demokratije.

Slavi Vidovdanski Boj i Sedam Svetih Sekretara SKOJ-a (nekad odvojeno a nekad i istovremeno, tužno jecajući i u plaču slaveći svoje poraze, presrećan što može da se pohvali ogromnim brojem ljudi koji su izginuli).

Sve u svemu mi smo jedne teške budale totalno neuklopljene u svet.
Koje prose, mole, preklinju da im neko nešto udeli. Kukajući na grku sudbu jer ostali ne shvataju da smo MI najbolji na svetu, da nije bilo nas Zlo bi uništilo i smlavilo sedam milijardi Ljudova i treba da nas zbog toga tetošu i miluju po glavi do kraja Sveta.

gedza.73

...

Sve u svemu mi smo jedne teške budale totalne neuklopljene u svet.
Koje prose, mole, preklinju da im neko nešto udeli. Kukajući na grku sudbu jer ostali ne shvataju da smo MI najbolji na svetu, da nije bilo nas Zlo bi uništilo i smlavilo sedam milijardi Ljudova i treba da nas zbog toga tetošu i miluju po glavi do kraja Sveta.

Na ostalo nemam primedbi, no, dodao bih jedan amandman na boldovano, jer --- da nije bilo dragog (im) druga Tite, sunce ne bi sjalo.

tasadebeli

Ја се искрено надам да неће нико и на ово кло(в)новско репризирање једног клона све једно те исте карикатуре омиљеног комуњарског аутора карикатура да се навуче као на Филипове коментаре на првој страни, па да се још упушта и у неку бескорисну дискусију у циљу даље релативизације теме овог поста.

Genijalno. Kad se kapitalni smarač na blogu žali da ga smaraju i to ponavljanjem istih slika.

Da me ne mrzi da se bakćem, okačio bih komunjarskog autora (lol) i ja, treći put, samo da doooobro osetiš the taste of your own medicine. Srećom po tebe imam pametnija posla.

Bili Piton

tasadebeli

Ја се искрено надам да неће нико и на ово кло(в)новско репризирање једног клона све једно те исте карикатуре омиљеног комуњарског аутора карикатура да се навуче као на Филипове коментаре на првој страни, па да се још упушта и у неку бескорисну дискусију у циљу даље релативизације теме овог поста.

Genijalno. Kad se kapitalni smarač na blogu žali da ga smaraju i to ponavljanjem istih slika.

Da me ne mrzi da se bakćem, okačio bih komunjarskog autora (lol) i ja, treći put, samo da doooobro osetiš the taste of your own medicine. Srećom po tebe imam pametnija posla.

M' da...

Bili Piton

tasadebeli

Ја се искрено надам да неће нико и на ово кло(в)новско репризирање једног клона све једно те исте карикатуре омиљеног комуњарског аутора карикатура да се навуче као на Филипове коментаре на првој страни, па да се још упушта и у неку бескорисну дискусију у циљу даље релативизације теме овог поста.

Genijalno. Kad se kapitalni smarač na blogu žali da ga smaraju i to ponavljanjem istih slika.

Da me ne mrzi da se bakćem, okačio bih komunjarskog autora (lol) i ja, treći put, samo da doooobro osetiš the taste of your own medicine. Srećom po tebe imam pametnija posla.

Okači, nemoj da se snebivaš !

gedza.73

Prosečan Srbin
(ima više podkategorija).

....

Sjajan uradak.



Nažalost ....samo jedna preporuka.


Da je Narcis napisao bilo koju od svojih vulgarnosti ....dobio bi bar desetinu.....

....zato se ovo mesto - gasi.

anonymous

Sjajan uradak.

Nažalost ....samo jedna preporuka.

Da je Narcis napisao bilo koju od svojih vulgarnosti ....dobio bi bar desetinu.....

Ма нема на Блогу Б92 толико таквих... Него раде дупли и вишеструки никови. (И у пропагандном рату као и у сваком другом рату сва средства су дозвољена. ) Па се онда стиче погрешна слика...


Мислим да је на Блогу Б92 стање исто као и у Србији (Блог Б92 је само микрослика друштва у којем живимо.) Реално стање и медијска слика која се с намером прави и која не одговара реалном стању него нечијим потребама.

Пристојних људи има много много више од фукаре. Али је фукара дрчна, бучна и агресивна док се они пристојни повлаче испред тога, па се ствара слика како те фукаре има много више.

А нема.

Исту ствар гледам и на свом послу јер је и свака школа само микрослика друштва у којем школа функционише.

Исто као и Блог Б92.

....zato se ovo mesto - gasi.

Па када се пристојни људи не би повлачили пред фукаром и ћутали на оно што виде, уступали све већи и већи простор онима најгорима између себе, до тога не би могло да дође.

Мора она пристојна, паметна и поштена Србија да повуче црту, границу, докле фукара сме да иде у свему томе. Од чекања да фукара сама увиди каква је фукара нема вајде...

Један од примера како то може да се уради. (ЛИНК)

Други пример. (ЛИНК)

Трећи пример. (ЛИНК)

Четврти пример. (ЛИНК)

Затим Коста и људи који су са њим снимали емисије о стању на Косову и Метохији које је РТС одбио да прикаже, па Коста то подигао на свој Јутјуб канал да може да се види.

Итд, итд, итд,...


Има, има фукаре, није да неима. Не тврдим да их нема.

Али богами има и људи. И то много више.

Crkva i Armija. Dve institucije u koje Srbi imaju najviše poverenja.
U njima ima vrednih, časnih, radenih ljudi i profesionalaca. Al' su većina, po meni, oni drugi.

U crkvi imamo militantne nacionalističke sveštenike koji vedre i oblače. Vode nacionalnu politiku, anatemišu, kunu, zabranjuju pihtijade i kobasicijade, prete vernicima, uzdižu sebe do ranga angela i arhanđela.

U vremenima krize i siromaštva voze luksuzne džipove, monopolski određuju enormne tarife svojih usluga, žive život van svakodnevnih briga i obaveza. Propovedaju a svojih se propovedi ne drže. Pričaju o miru a ratovali bi, pričaju o razumevanju a tukli bi.

U doba 'nacionalne osvešćenosti' dobili su poštovanje koje ničim ne zaslužuju. Ljudi koji nisu za ETF, ne vole puno da rade, možda nisu imali izlaz i jedini posao za koji su mogli da dobiju ćagu je bio sveštenički.

Armija SFRJ. Ljudi koji su pobegli iz sirotinje, siromašnih i zabačenih krajeva. Jedno vreme u oficirskoj uniformi živeli život sličan onom dok su bili u opancima i pocepanim čakširama a onda se dokopali gradova. Postaju elita koja ne radi puno a uživa poštovanje. Voze se državnim automobilima, hrane se narodnim parama, letuju po partijskim letovalištima, dobijaju od naroda stanove. Raduju se vojnim vežbama, beže od rata.

Znaju kad da pognu glavu, kad da prete, kad da cinkare kolege a kad da se ulaguju višem činu.

Ubeđeni da rade za opštu dobrobit a koštaju kao sv. Petra kajgana. Uz to ničemu i ne služe osim da zaštite partijske vođe.
Koje su ih kupili povlasticama.
Koje je, po običaju, plaćao narod.
Što je došlo na naplatu osamdesetih a eskaliralo devedesetih.
Da bi kukali dvehiljaditih.

Ljudi koji su skloni da ne talasaju, ne bune se, nemaju svoj stav i svoje mišljenje (ako ga imaju iznose ga u četiri zida ali tek pošto dobro provere svaki šteker, sijalicu i telefon da nije 'ostala' neka bubica).


Dve iste ekipe, samo sa različitim epoletama. Ko voli da kopa kukuruz ako može da maše kadionicom ili uniformom. Još kad se ego napumpa strahopoštovanjem običnog puka... Radosti do neba.

Ljudski je da svako ko je uživao benefite jednog ili drugog 'tima' svoga konja hvali. Tragikomično je optuživati drugu 'instituciju' za potpuno isto ponašanje poput 'naše' skvadre.

I oficiri armije SFRJ i sveštenici su živeli-žive od svojih vernika.
Jedni se zaklanjaju iza srpstva i pravoslavlja, drugi iza antifašizma i jugoslovenstva.