Nocni razgovor sa trans damom (tako je sebe nazvala)

Kaze mi da prodaje svoje telo.Razmislja o tome kako bi izgledalo da je legalizovana prostitucija.

Богдан Тирнанић је давно, још пре једно 40 година, предлагао да се у Савамалу врате легализоване јавне куће какве су постојале и између два светска рата у којима би проститутке (оба пола и трансродне итд.) имале какву-такву, али сигурно много бољу заштиту јер је на улици, када су са оне стране закона, практично и немају. Имале би и лекарску негу и редовне прегледе, то јест биле би обухваћене системом здравствене заштите, затим плаћао би се порез на приход од њиховог рада итд.

И предлагао је да се се тада, уз услов да Главна железничка станица буде измештена јер се тај план још тада помињао, пруга ипак сачува и да од Топчидера до Главне железничке онда иде само возић којим би туристи тако долазили до Савамале која би била београдска четврт црвених фењера.

Некада сам се, иако поприлично млађи од њега, дружио са овим човеком и често смо причали баш о тој теми:

Dragan je 1986. objavio knjigu pod naslovom Prostitucija u Jugoslaviji, sa 212 strana i 386 jedinica literature na našem i stranim jezicima. Ova knjiga je bila i ostala do sada najkompletnije socioloöko delo o fenomenu prostitucije u nas. U njoj je, pored definisanja pojma (u čemu je Dragan dao doprinos prepoznajući u određivanju prostitucije i odrednicu ªposedovanja profesionalnog znanja prostitutki´), dao i istorijsko-socioloöki osvrt na izučavanje prostitucije u SFR Jugoslaviji. Detaljno je prikazao i analizirao glavne oblike ovog socijalno-patološkog fenomena: uličnu prostituciju, tzv. prostituciju srednjeg nivoa i devojke na poziv´, tj. prostituciju visokog nivoa. Analizirao je ovaj fenomen neraskidivo povezan sa društvenim položajem žene kao pola i roda, unutar patrijarhalnog oblika društvene organizacije i kapitalističkih ekonomskih odnosa. Dragan je zaključio da njeno osnovno poreklo leži u društvenim nejednakostima, posebno u onima koje se tiču položaja žena.

Он се бавио тзв. маргиналним појавама у друштву и социјалном патологијом и чуо сам од њега много тога занимљивог док се бавио својим истраживањима и док је писао своје радове.

Мислим да би данас Лабрису (који никако није измислио неку рупу на саксији јер су се појединци бавили овим питањима у нашем друштву и пре 3-4 деценије) било много паметније да као једна од НВО у Србији тај новац добијен од спонзора из иностранства утроши на обезбеђивање друштвеног статуса овог трансвестита и његовом заштитом док се бави проституцијом ( и не само њега, него да се позабави и свима осталима који од тога живе без обзира на пол и "пол" ) него што данас глуматају некакву назови демократску моралистичку полицију испитујући морално-политичку- сексуалну подобност сваке реченице у средњошколским уџбеницима у Србији.

Мислим, ако је том Лабрису уопште и стало до појединца, сваког појединца, па и овог трансвестита којег си ти упознала, у Србији и ако њихове акције нису чисто политичарење зарад дрпања лове из иностраних фондова.

biće pola muško pola žensko

баш нас богме има разноразних
(предност ником ја давао неби),
живот судбу искроји ти такву
какву никад не помислиш себи

prenosi mi neku mirnocu, snagu.

Бити другачији је увек подухват, ма шта ми мислили о испољавању те посебности. А то доноси самосвест о себи, како да будем ја а не као други. Уосталом, имамо пример на највишем државном нивоу, мада се надам да ће и даље то бити изузетци.