STOP IZVRŠ-MAFIJI!

st.jepan

Dakle, novi izmenjeni član 56. bi glasio:
Javni izvršitelj je dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa da za visinu obaveze izvršnog dužnika do milion dinara predmet izvršenja ne može biti nekretnina u vlasništvu dužnika.

Ovo boldovano je nepotrebno, pa i štetno, jer nekretnine itekako mogu biti znatno manje vredne od milion dinara (manje parcele, oronuli kućerci i sl). Sem toga, čest je slučaj da građanin/građanka poseduje više stanova/kuća, a samo jednu koristi za stanovanje. Možda bi ovde trebalo precizirati koliko se poljoprivrednoog zemljišta može oduzeti, tj. koliko se poljoprivredniku mora ostaviti kao neki zemljišni minimum

A ovo je, naprotiv, neophodno, i to bi norao biti ključni član novog zakona:

Ako je u vlasništvu izvršnog dužnika samo jedna nekretnina, ona ne može biti predmet izvršenja.

Edit: Naravno, to "samo jedna nekretnina" može značiti i jednu veliku, nepriklano veliku kuču, ili čak kuću sa više stanova, pa ne bi bilo logično isključiti mogućnost njenog (delimičnog) oduzimanja. Moralo bi se dakle u Zakonu precizirati koliko se stambenog prostora po članu domačinstva neizostavno mora izostaviti iz plenidbe.

Mudro zboriš Stjepane !

Filip Mladenović

Naravno da su Vaša zapažanja dobro argumentovana i veoma korisna.

Nadam se da će stručna lica u Ministarstvu pravde, kao što su i obećali više puta, uzeti u obzir ako ne sve, a ono barem većinu NAJVAŽNIJIH kritika gradjanki i gradjana, pojedinih sudija i izvršitelja, kao i nezavisnih institucija.

Protestujem protiv diskriminacije sudijki i izvršiteljki !
Ako može gradjanki, može i ovo.
Usput --- postoji latinično slovo đ, a ne dj.

Filip Mladenović

c_h.arlie

Filip Mladenović

Naravno da su Vaša zapažanja dobro argumentovana i veoma korisna.

Nadam se da će stručna lica u Ministarstvu pravde, kao što su i obećali više puta, uzeti u obzir ako ne sve, a ono barem većinu NAJVAŽNIJIH kritika gradjanki i gradjana, pojedinih sudija i izvršitelja, kao i nezavisnih institucija.

Protestujem protiv diskriminacije sudijki i izvršiteljki !
Ako može gradjanki, može i ovo.
Usput --- postoji latinično slovo đ, a ne dj.

U pravu ste, i sudijke i izvršiteljke!
A što se slova dj tiče, Vaše primedbe su neosnovane!

Ja se izvinjavam, no Vi niste u pravu.
Jer - slovo dj ne postoji.
Molim Vas, stoga, da, kao relativno pismen čovek, pogledate kojih 30 latiničnih slova postoji - isključujemo 'crnogorski' jezik.

Видим да је огроман проблем нека неуједначеност судске праксе у извршењу.

Међутим, та "неуједначеност" је нормална ствар.Уколико би сви судови/други органи доносили исте одлуке у сличним случајевима, онда не би ни постојала судска пракса.

Недостаје женски род за дужника.

.

milanb

Недостаје женски род за дужника.

Da, jebote --- dužnica ?
Ili u novom duhu - dužnikinja ?!

Prema tome, pomenuti član 27, stav 3. Zakona o izvršenju i obezbedjenju je u suprotnosti sa navedenim članovima Zakona o parničnom postupku i opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima.

Закон о извршењу и обезбеђењу(ЗИО) не може бити у супротности са Законом о парничном поступку(ЗПП).У извршењу се примењује ЗИО, а уколико нешто није регулисано овим законом, примењује се ЗПП.У извршењу , ЗИО има приоритет и јачу правну снагу од ЗПП, а ЗПП се примењује изузетно.

ЗИО не може бити у супротности са Законом о облигационим односима.ЗИО је процесни закон, а ЗОО материјално-правни пропис и они једноставно регулишу различите ствари.

Ustav je najviši pravni akt jedne zemlje, temeljni je i osnovni zakon. Svi zakonski propisi moraju biti u skladu sa Ustavom. U Ustavu Republike Srbije, poglavlje Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, u članu 36. doslovce piše:
"Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu."
Prema tome, pomenuti član 27, stav 3. Zakona o izvršenju i obezbedjenju je protivustavan, i kao takav je neprimenljiv.

Zakon o obligacionim odnosima je skup pravnih pravila i normi koji uredjuju obligaciono pravo. Široki horizont obligacija obuhvaćen je delom i u drugim zakonima, čija je namena uredjivanje drugih delova gradjanskog materijalnog prava, medju kojima su Zakon o parničnom postupku i Zakon o izvršenju i obezbedjenju.
U Zakonu o parničnom postupku, u članu 2. doslovce piše:

"Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava."

A u članu 404. istog zakona doslovce piše:

"Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija)."

Prema tome, pomenuti član 27, stav 3. Zakona o izvršenju i obezbedjenju je u suprotnosti sa navedenim članovima Zakona o parničnom postupku i opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima.

I najzad, Evropska konvencija o ljudskim pravima ima status međunarodnog ugovora i time je pravno jača od nacionalnih zakona, u ovom slučaju Republike Srbije.

U Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima revizija je jedno od temeljnih ljudskih prava. Drugim rečima, stranke u postupcima imaju pravo da iskoriste SVE pravne lekove kojima se može rešiti predmet sudskog spora, uključujuči i reviziju.

Prema tome, pomenuti član 27, stav 3. Zakona o izvršenju i obezbedjenju je u suprotnosti i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, i kao takav je neprimenljiv.

Устав прописује право на жалбу-редован правни лек.Дужник има то право по садашњем ЗИО.

Ревизија је ванредни правни лек а не редовни правни лек.

Ревизија је дозвољена само за поједине пресуде у парници(вредност преко 40 000 евра, радни спорови итд.).Ревизија није дозвољена за пресуде у парницама чија вредност не прелази 3000 евра-спорове мале вредности, за сметања поседа, као и за парнице чија је вредност од 3 000-40 000 евра, ревизије нема у преко 90% парница.

Ревизија у извршном поступку нема никаквог смисла.У извршењу нема питања која би била предмет разматрања по ревизији, јер није реч о парничном поступку.

Da, jebote --- dužnica ?
Ili u novom duhu - dužnikinja ?!

Kako se zove žena pušač? Puškinja?

Први проблем са ревизијом је што је то ванредни правни лек, који не одлаже извршење.

Други проблем је што о ревизији одлучује Врховни касациони суд.Извршења има много, и уколико се уведе ревизија у овај поступак, ВКС ће бити претрпан.

Трећи проблем је што ревизија није дозвољена ни за 90% парница.Уколико се дозволи ревизија у извршењу, нема никакве логике да се не дозволи у свим парницама.

milanb

Први проблем са ревизијом је што је то ванредни правни лек, који не одлаже извршење.

Други проблем је што о ревизији одлучује Врховни касациони суд.Извршења има много, и уколико се уведе ревизија у овај поступак, ВКС ће бити претрпан.

Трећи проблем је што ревизија није дозвољена ни за 90% парница.Уколико се дозволи ревизија у извршењу, нема никакве логике да се не дозволи у свим парницама.

Kako onda rešiti problem ?

Filip Mladenović

Pa šta onda da rade oni "dužnici" koji ostaju bez stanova zbog kriminalnih radnji drugih osoba, sa kojima "dužnici" nemaju ama baš ništa? Na primer, podstanar koji falsifikuje dokumente o vlasništvu stana, pa potom od banke uzme kredit, a tudji stan stavi pod hipoteku? Ili kada investitor jedan te isti stan proda 2 ili 3 puta, što je takodje kriminalan čin? Ili kad bivši muž, posle razvoda, napravi dug, a onda suprugu iseljavaju iz stana zbog duga tog bivšeg, kao juče u Nišu?

LINK: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=06&dd=26&nav_category=12&nav_id=1411121

P.S. Ustav Republike Srbije članom 36. garantuje da "Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu."

Da li se revizija podrazumeva u formulaciji "ili drugo pravno sredstvo", kako doslovce piše u članu 36. Ustava?

Što se petljaš u pravo , kad ništa ne razumeš .

Filip Mladenović

Da li se vanredni pravni lekovi podrazumevaju u formulaciji člana 36. Ustava Republike Srbije: "...ili drugo pravno sredstvo"?

Da li se vanredni pravni lekovi podrazumevaaju u formulaciji " imaju pravo da iskoriste SVE pravne lekove" iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, čija je potpisnica i država Srbija?

I najzad, što se tiče izvršenja, tačno je da ih ima mnogo. Medjutim, ovde se radi samo o onim izvršenjima gde su "dužnici" zapravo žrtve kriminalnih radnji drugih osoba, zbog kojih je nekoliko porodica deložirano iz vlastitih stanova.

....imaju pravo da iskoriste sve zakonom propisane pravne lekove.

...da bi bolje razumeo obrati pažnju na podvučeno...


Usput

Prostim čitanjem zakona i pozivanjem na pravdu ne može se razumeti materijalno pravna i procesno pravna problematika.

U protivnom bi pravne studije,bile obesmišljene.

Da to nije ostvarivo - ti dokazuješ svojim upornim bezuspešnim pokušajima.

Filip Mladenović

Odličan predlog.
Sutra ću ga pridodati predlozima već poslatim Ministarstvu pravde.

OK, samo predlažem ti da u propratnom dopisu naglasiš da sve one zahteve sada svodiš na ovaj i zamenjuješ ih ovim.

U važečem zakonu već je precizirano koja su dobra neophodna za održanje života, te su iz plenidbe već izuzeta (odeća, obuća, šporet, frižider, zalihe hrane i ...). Sada im samo treba dodati i propisani minimum stabmenog prostora, jer se bez bivaka ne može živeti, a pravo na život je iznad svih ostalih prava.

Од 2000 године донета су 4 потпуно нова Закона који регулишу извршење, 2000, 2004, 2011 и 2015 године.Министарство није мењало закон из 2011 године, него је донет потпуно нов ЗИО 2015 године, који се примењује од 2016 године.

Учесталост доношења закона у овој области указује на велике проблеме .Ти проблеми потичу из неког ширег друштвеног окружења, па их нису могле отклонити честе измене законодавства.Није их решила ни промена надлежности и увођење потпуно нове правосудне професије-извршитеља.

Предмета је једноставно превише, и то не може нико контролисати, и то је одлична прилика за разне махинације.

Док су ти предмети били у надлежности суда, било је око 2 милиона извршења и 500 000 свих осталих предмета.Добар део тих предмета је сада административно решен, када је ступио на снагу актуелни ЗИО, судови су једноставно обуставили поступке, у којима поверилац није доставио изјашњење да ли жели да се извршење настави пред судом или јавним извршитељом.То је сада административно решено, али повериоци могу поново поднети нове предлоге за извршење, јер у овом поступку нема правоснажно пресуђене ствари.

У међувремену, извршитељи су почели да раде 2012 године и за протеклих 6 година, питање је шта се дешавало са предметима из њихове надлежности.Не објављују се подаци о броју старих предмета у надлежности приватних (сада јавних) извршитеља, колико је остало нерешених предмета итд.

Изгледа да сада има много више од 2 милиона нерешених предмета.ЕПС, Телеком и комунална предузећа су масовно подносили предлоге, поједини извршитељи су примали и по 70 000 предмета одједном.Наплаћени су предујмови трошкови од око 5000 динара по предмету, али питање је да ли су ти предмети заиста и одрађени.

Нешто ми се јавља да то није урађено, да су трошкови унапред наплаћени, да су предмети у неким извршитељским канцеларијама и да чекају неко боље време.