састав на тему . . . . . љуљај ме нежно
мојега познаника воју с’почетка боравка намалти су финансирале женске овдашње јер је умео да им угађа баш све захтеве ,нарочито оне о којима ме срамота писати.
не трошећи неумерено на тај начин зарађено новац уложио је у профитабилан посао ,израда специјализованог софтвера и сада живи од прихода који му доноси фирма ,за овдашње прилике неубичајеног назива, Јефимија. запошљава искључиво београдске стручњаке, а он ужива у животу и несебично помаже угрожене.чак је и веома широке руке по том питању.воја има тридесет5 година и старију сестру лекара у београду ,удовицу из скорашњег рата.мужа, колегу јој ,прогутала је лудост вуковарског огња.уз успомену на њега остале су јој и близнакиње.са том војином сестром и мужем јој будућим студирао је медицину син мојега брата од стрица ,па се баш јако дружише током тог низа година акумулисања знања о лечењу.посредством тих веза сретосмо се воја и ја по мојем доласку на малту и он пријатно изненађен мојим умећем у опхођењу са дамама предложи једнога дана док смо жуљали стене крај млаке воде медитеранове уз две решоване немице
-ајдесе удружимо , уочавам да је женскама пријатно уз тебе
-сине моје је прозвиждало ,узвратих искрено очински
-ма небуди луда за пар година имаћеш лову и заболи те после
-или ће узорак мене показивати у формалину настраним студенткињама медицине
-како оћеш,одвољети, али моја понуда је за тебе вазда отворена
евоме деценију након поменутог стенског дијалога у подубоком тек изминираном рову новог каменолома где узоркујем стене која би својим карактеристикама задовољила све истанчаније Газдине еуропске захтеве.испод мене суноврат док изнад главе под заштитним шлемом, опасност од зарушавања камена,а очи ми пуне фине прашине коју наноси локални поветарац, па ми на моменте промакне отворена воина понуда све климавијим присећањем.
А воја ,аааа, па енога на својој уобичајеној тури крузером по медитерану
коју понавља једном месечно,а зарад одмора од доконости овдашње.причао ми скоро
- свитања су тако пријанта на броду још ако умеш да тек разбуџеној дами ту лепоту на ухо и укажеш, ето задовољства, а то цеене, код слабијег пола, неима.
своје специјализоване услуге нежности свео је на пробрани минимум.госпође су то у годинама најбољим које су спретно уживоту набасале на своје успеле али презаузете мужеве, па усамљене, време проводе по саунама, концертима , партијима, те базенима, џогирајућисе, ако сам се прецизно изразијо.једино у августу не постоји за никог,сем за сестру и нећакињему.тада изнајми повећу јахту и . . . медитеран им је базен по којем се возикају.близнакиње га обожавају,што замисле то им уја испуњава.лудује за њима.једног лета, причала ми је сестраму
- знаш, брат није школу баш готивио за разлику од мене бубалице и вазда одличне ,но учење страних језика га је мамило и види ,снашаосе у животу,а кад се сетим лета 92 века минулог и једног јулског дана када нам је породици саопштио да одлази из јууге на подуже јер не жели да се преко нишана оружја убојитог гледа са дојучерашњим познатим ,били смо згранути, а он лепушкаст свршени гимназијалац само нам је махнуо туристичким аранжманом . .за малту.
са војом се срећем и сада кад нам се слободно време усагласи.ту скоро у пригоди гостовања познате талијанске оперске диве , комшиницами Роберта ,изведе ме у маноел театер 
кажу 1 од најстаријих уевропи , да уживамо у правом певању.у паузи ево га воја удруштву неговане госпође изгледом баке му ,ал држеће.наравно не одоли а да мушки не одреагује угледавши светлуцави сјај робертиног ока те оног што узочи приде иде ,нанашем балканском
- добра ти је ова матори, ајд нас упознај
- е мали ,мене си нашао ,него јел дама уз тебе има . . . . праунуку
касније, након концерта, док смо се враћали ка пансионату предивно уснулим улицама валете, упо разговора о томе како је прилично кљокно ентеријер театра,а овамо је под заштитом унеска, упита ме мој женски комшија
-ниси ми поменуо досад овог лепотана из позоришта . . .
е, војо .. .инфекцијо.