Saveti za pisanje svega i svacega

Da li vi koji pisete razmisljate o tome da to sto pisete mora biti interesantno (po vasem misljenju) citaocima? Ja vala ne. 

U avionu sam pre 10-tak dan pricao sa poznatom francuskom spisateljicom kriminalistickih romana Sonjom Delzongle (auteure de roman policier). Ustvari sedeli smo u avionu i u odlasku i u povratku. Malo se plasila turbulencija pa sam je smirivao mojim fantasticnim smislom za humor. Pored nje je sedeo neki nas coveculjak koji se plasio vise od nje pa ga je ona ponudila nekakvim kapima koje se stavljaju ispod jezika da se covek smiri. Ja sam mu rekao da te kapi imaju side-effect i da posle izvesnog vremena (dan-dva) mozes iz cista mira da uradis salto unazad iz mesta ali da to prodje posle par nedelja. Salu na stranu, ona mi kaze ... ja nikad ne personalizujem svoje pisanje i ne iznosim sopstvene emocije koje me trenutno muce. To publika ne voli. Uh sunce ti poljubim, pa to je bas ono sto ja radim ... velim ja pokusavajuci da zatvorim prolaz jednom coveku koji hoce da se ubaci ispred mene dok cekamo u redu da udjemo u avion za Helsinki.

Ja drugacije ne bih umeo ... mozda i bih ali ja volim da "izvrnem utrobu" dok pisem i cujem sta neki imaju da kazu na tu temu. Sto bi rekao Rale ... prave i iskrene emocije su uvek na ceni, ma koliko bile nastrane. 

Ili sto bi Milan Novkovic rekao ... nisam siguran sta ali sigurno nesto pametno. 

Poenta ovog bloga mi izmice pa je bolje da zavrsim sa mojom poslednjom visoko-intelektualnom konstatacijom koja nema nikakve veze sa temom bloga i koja kaze:

"Biti ili ne biti" potpuno je nebitno ukoliko nocu naletis na otvoren saht.

Evo je Sonjica ...