Gospodar Mastersa

Novak Đoković je prvi teniser koji je osvojio trofeje na svih 9 Mastersa!

Ustvari još je bolje: Novak je jedini teniser u istoriji koji je pobedio na svakom od velikih teniskih turnira (Gren Slemovi, Mastersi i Završni turnir)!!!

5 godina čekam da napišem ovaj tekst... i opet numem :(

Ne znam kako bih "jednodimenzionalno" organizovao tekst, da li po turnirima, po godinama, hronološki... (bilo bi super kada bi moglo da se klikom dobije npr.  prikaži sve iz 2011. ili prikaži sve iz Indijan Velsa i sl. ) ali da pokušam nekako da "nabudžim", uz par objašnjenja vezanih za istoriju ovih turnira i "računanje Masters trofeja"

Od 2009. postaji ovakav način bodovanja, turniri o kojima je reč sada se zovu Masters 1000 (jer toliko ATP poena donose) i oni su:

Indijan Vels, Majami, Monte Karlo, Madrid, Rim, Kanada, Sinsinati, Šangaj i Pariz

Masterse karakteriše esencijalnost, da se praktično odmah igra protiv najjačih protivnika, da se igra dan za danom, da se igra u najrazličitijim uslovima ("brži" i "sporiji" beton, pustinjski vazduh, visoka vlažnost, različite nadmorske visine, dvoranski uslovi...)

Idemo redom kako ih je Novak "otključavao" (slika):

Majami 2007. (i 2011, 2012, 2014, 2015, 2016)

Priča kreće 2007. Novak je do svog velikog finala stigao na Mastersu u Indijan Velsu i izgubio od Nadala. U Majami je došao po prvi put u karijeri kao top10 igrač i ovoga puta je u četvrtfinalu uspeo da pobedi Nadala (po 1. put u karijeri - sada je trenutno na 27 pobeda što je najviše u Open eri), u polufinalu je uništo Marija i igrao je finala protiv Giljerma Kanjasa - ludaka koji je izbacio branioca titule, tada nepobedivog Federera (isto kao i dve nedelje ranije u IW !!!). Novak je pobedio 3:0 - to je bilo poslenje Masters finale koje je igrano u tri dobijena seta.

U godinama koje slede ovo je Novaku postao najuspešniji Masters turnir sa trenutno 6 titula (surekorder sa Agasijem). Od ostalih Majamija vredelo bi izdvojiti 2011. Novak je do finala bukvalno odrao sve koji su mu se našli s druge strane mreže, delio je "krompire" i "grisine", a u finalu je igrao protiv Nadala. Rafa je uzeo prvi set, meč je bio maratonski (recimo 3 sata i 12 minuta), Novak je generalno bio boji, ali je u finišu 3. seta kada je servirao za ostanak u meču bilo 0:30 (eto, Rafa je bio na samo dva poena od trofeja koji do sada nije uspeo da osvoji, slično kao i 2005.) Ipak, ono po čemu smo upamtili ovaj meč je bilo to da se, generalno fizički dominantni, Nadal pred sam TB buklvano jedva držao na nogama "poštapljen" reketom, iscrpljen borbom sa Novakom koji je delovao mnogo svežije u vlažnoj Floridi.

Novak je Nadala ovde u finalu pobedio još i 2014., Marija 2012. i 2015. (sa nulom u odlučujućem setu!) i Nišikorija 2016.

Kanada 2007. (i 2011, 2012 i 2016.)

Ako je Majami 2007. mogao da prođe malo "ispod radara" u Montrealu te godine Novak je upisao sebe velikim slovima u tenisku istoriju - uspeo je da pobedi prva 3 na ATP listi, u četvrtfinalu 3. na listi - Rodika, pa onda 2. - Nadala i u finalu po prvi put u karijeri uspeo je da pobedi Rodžera Federera 7:6 2:6 7:6, Novak je igrao vrlo agresivno, a radovala je njegova smirenost u presudnim trenucima u taj-brejku, posebno je u pamćenju ostala meč-lopta koju je Novak iskoristio u velikom stilu, prvo je drop-šotom "pozvao" Federera na mrežu da bi ga posle toga lobovao! (nerado se sećamo i greške spikera koji je na ceremnoniji dodele pehara Novaka predstavio kao igrača iz Hrvatske i kako je Novak bio kul i nije padao na fore :))

Od ostalih Mastersa u Kanadi može se izdvojiti 2011. tada je prvi put došao kao 1. igrač sveta i posle epskg početka godine, delovao je malo nezainteresovano na početku mečeva protiv Davidenka i Čilića, ali je kasnije zaplesao (što bi Muhamed Ali rekao: "I'm gonna dance") i rasturao ih, onda je u četvrtfinalu opustio ruku i razbio Monfisa u praktično egzibicionom meču, pa je u polufinalu igrao protiv odličnog Conge, obojica su sigurno držali svoj servis, prva brejk prilika je bila ujedno i set lopta za Novaka - sevnuo je ritern na liniju i vođstvo. Novak je i na početku 2. seta nastavio da ubija riternima, a onda je (ne znam da li sam ovo sanjao - pošto mi zvuči nadrealno!) Conga tražio medicinski tajm-aut, na pitanje sudije "zašto" Conga je rekao da "ne može da vidi njegov ritern", na šta mu je sudija uzvratio da to nije razlog za MTO, pa je Conga rekao da onda predaje meč :P U finalu je u ružnom meču pobedio Fiša koji je puno grešio - to je Novaku bio jubilarni 10. Masters i (su)rekordni 5. u sezoni.

2012. je u Torontu u finalu pobedio Gaskea (kao utehu posle OI)
2016. je u finalu pobedio Nišikorija - to mu je bio jubilarni 30. Masters, postao je prvi koji je probio tu barijeru.

Indijan Vels 2008. (i 2011, 2014, 2015 i 2016.)

Na IW 2008. Novak je po prvi put došao kao GS šampion, u polufinalu je ubedljivo pobedio Nadala, a "prljav" posao za njega u 2. polufinalu je odradio Mardi Fiš izbacivši Federa (sećam se da sam to gledao u nekom lokalu koji je držao poznanik i da je bio nekakav karaoke parti, pa ne bih da detaljišem :P). Novak je i na ovom turniru (su)rekorder (sa Federerom) sa 5 trofeja. Upravo je Federera pobeđivao u finalima 2014. i 2015. u 3 seta. 2016. je oprao Raonića sa 6:2 6:0 (uzevši mu 90% poena na 2. servis 27/30)!

Ipak nekako najupečatljivija je titula iz 2011. Tada je Novak došao na IW posle furioznog Australian Opena (i tripita u Dubajiu) i brutalno je izgazio sve protivnike do pulufinala (u prva 3 meča je uvodni set dobio 6:0), a tamo je pobedio (3. put od početka godine) Federara u 3. seta i zakazao finale sa brojem 1 - Nadalom. Nadal je uzeo prvi set, ali je Novak uspeo da preokrene i posle petogodišnjeg rivalstva da prvi put pobedi Nadala u nekom finalnom meču!

Rim 2008. (i 2011, 2014 i 2015.)

Ovaj Masters je prvi na šljaci koji je Novak osvojio. Novaku je ovo jedan od najuspešnijih turnira, tu je do sada igrao najviše finala - 8 a u svojih 12 uzastopnih učešća uvek je stizao bar do četvrtfinala. Novak je iskoristio to što je trostrukog uzastopnog šampiona Nadala izbacio Huan Karlos Ferero. Ukratko Vavrinka je izbacio "Džej Si-ja" ;) a Novak u Finalu u 3 seta pobedio Vavrinku.

Ipak italijanski Masters koji najviše pamtimo je onaj iz 2011. Ono što dodatno čini teškim (osim ako ste Nadal) ovaj Masters je to što je "spojen" sa Madridom. Upravo na krilima tek završenog Madrida, Novak je izgazo Kubota, Vavrinku i Soderlinga i u polufinalu ga je čekao odmorni Mari, koji se probudio u 2. setu, imao prednost u 3. (čak i servirao za pobedu). Novak je na čist inat uveo meč u TB i tamo ubedljivo slavio (čuvena "Jači is kurac, bre!" pobeda :)). U meču za trofej je po 4. put za redom savladao Nadala gotovo rutinski! Pobedio je Nadala i u finalu 2014. posle preokreta, a 2015. je za titulu pobedio Federera. Federeru je ovo bio 4. poraz u finalu Rima, a recimo da je 2006. imao meč-lopte protiv Nadala - samo na tom primeru vidimo koliko je nekada teško osvojiti neki Masters turnir (a kamo li osvojiti sve!)!

Pariz 2009. (i 2013, 2014 i 2015.)

Posle konstantnog (i vrtoglavog) uspona od početka profesionalne karijere, u 2009. je po prvi put usledila stagnacija, Novak se zakucao na 3. mestu u Federer-Nadal zid i trebalo mu je par godina (do 2011.) da prevaziđe tu barijeru. 2009. pamtim po mnogobrojnim finalima koje je Novak gubio, ipak na poslednjem Mastersu u sezoni je uspeo da savlada Monfisa (i domaću publiku) u 3 seta (Novak je ubedljivo dobio 1. Monfis se povampirio u 2. a slična situacija je bila i u 3. setu). To finale sam gledao na Adi u nekom lokalu u društvu nekih blogera (tj. ja sam zevao u TV :P) Inače Masters u Parizu je godinama bio najslabiji Masters, jer je bio pred sam završni turnir, pa su mnogi glavni favoriti kalkulisali i odmarali. Mnogima je ovaj Masters prvi (i jedini!) u karijeri (Berdih, Soderling, Ferer...), međutim od 2013. čelnici ATP-a su ga bar razdovjili na nedelju dana od Završnog Mastersa (i iste godine su im igrači im tu uslugu uzvratili tako da su svi četvrtfinalisti Pariza ujedno bili i učesnici Završnog turnira!!). Novak je rekorder Pariza sa 4 trofeja, 2013. je u finalu pobedio branioca Ferera, 2014. Raonića i 2015. Marija.

Madrid 2011. (i 2016.)

Najveća težina ovog trofeja je u tome što je Novak po prvi put u karijeri savladao Nadala na šljaci! Do ovog turnira je bilo 9:0 za Nadala (u ovoj deceniji je 7:7)! 2009. su ovde u polufinalu odigrali najduži meč u istoriji u 2 dobijena seta sa taj-brejkovima - 4 sata i 2 minuta (Novak je propustio čini mi se 3 meč-lopte). Na ovaj Masters Novak je stigao u sjajnoj formi dominantno osvojivši svih 5 turnira na kojma je te godine učestvovao. U četvrtfinalu je dobio u 3 seta vrlo dobrog Ferera, a u polufinalu posle preokreta supernapaljenog Belučija, ali ništa više od toga u finalu nije bilo bitno. Novak je izašao s jasnim ciljem i odmah je poveo sa 4:0, Nadal je uzvratio i vratio se na 5:5, ipak Novak uspeva da uzme prvi set sa 7:5 i drugi sa 6:4 - jedno poglavlje istorije je ispisano!
2016. je Đoković osvojo svoj 2. Madrid pobedivši Marija u finalu.

Šangaj 2012. (i 2013 i 2015.)

Novak godinama u Kini ima vernu publiku, a i ovaj Masters je imao posebnu težinu, prevashodno jer je u finalu igrao protiv (dvostrukog) branioca Marija + što je psihološka prednost bila na strani Škota jer je dobio prethodni meč u maratonskom finalu US Opena, kao i polufinalni na OI. U tom trenutku je bilo 8:7 u međusobnim duelima, Mari je sigurno dobio 1. set i u 2. servirao za meč, imao je 30:0 i dobar napad za tri vezane meč-lopte, lobovao je Đokovića, a onda se desilo nešto neverovatno: Novak se tvinerom vratio u poen i kasnije drop-šotom dobio poen! Osmeh i podignuta pesnica kao da su označili novi početak meča. Uspeo je Novak da spasi čak 5 meč-lopti i izjednači u maratonskom TB (13:11), a onda i dobije meč!
To nije bio samo novi Masters trofej, to je u velikoj meri bio prelomni meč ovog velikog teniskog rivalstva među vršnjacima, sada je trenutno 25:11 za Novaka.
Novak je uspeo u TB 3. seta da odbrani trofej 2013. u spektakularnom finalu protiv DelPotra koji je prethodno u polufinalu eliminisao Nadala posle 6 uzastopnih Masters finala. 3. (su)rekordni Šangaj Novak je ubedljivo osvojio 2015. pobedivši Marija u polufinalu i Congu u finalu.

Monte Karlo 2013. (i 2015.)

Od svih Mastersa, ovaj "domaći" je verovatno bio najteži da se osvoji, jer je morao da prekine osmogodišnju dominaciju Nadala! Laički ova šljaka mi deluje najsporija i tu Nadal drži neke neoborive rekorde. te 2013. Novak nije blistao protiv Južnog i Monaka, morao je da preokreće, ali je podizao formu kako je turnir odmicao. U finalu je odam krenuo iz sve snage, delovao je nedodirljivo i malo je nedostajalo da prvi put u ovom najvećem rivalstvu u tenisu neko osvoji set s nulom, ipak Nadal se nekako upisao na semafor. U drugom setu je očekivano bilo mnogo teže, čak je Nadal i servirao za set, ali onda je opet Novak podigao nivo igre nanezamislive visine i sa nulom je brejknuo Nadala i uzeo TB sa 7:1!
Đoković je i 2015. blistao ovde, pobedivši u finalu vrlo dobrog Berdiha u 3 seta, a ono što je još interesantno je da je u polufinalu pobedio Nadala 6:3 6:3, a to je bilo prvi put posle tačno 10 godina da Nadal nije bio favorit na kladionicama u nekom meču na šljaci!

Sinsinati 2018. (konačno!)

Posle pet poraza u finalima (2008, 2009, 2011, 2012 i 2015.)!
Neka od ovih finala je igrao vidno umorniji od protivnika, jer je Sinsinati praktično spojen sa Mastersom u Kanadi (ove godine je pametno izgubio od Cicipasa, pa je imao tri dana odmora više).
Ono što ga je vodilo da kraja je bila ogromna želja. Mečeve protiv Manarina (mučnina i set zaostatka), Dimitrova (set i brejk zaostatka) i Raonića (dva puta osvojen set uz brejk zaostatka) je bukvalno dobio snagom volje. Nije blistao ni protiv Čilića u polufinalu, ali je u finalu protiv rekordera Federera bio sve vreme na izuzetno visokom nivou. Trivija je da Federer ovde nije bio izgubio 100 svojih uzastopnih servis gemova (Novak ga je u finalu 3 puta brejknuo). Na konferenciji za štampu su Federera pitali otprilke da li je mogao da odigra nešto bolje, ali on odgovorio, parafraziram "ajde da se ne bavimo sitnicama, da li sam mogao ovaj ili onaj poen bolje da odigram, ajde da se fokusiramo ovo izuzetno Novakovo dostignuće!".


Dakle, Novak Đoković je jedini teniser u istoriji koji ima SVE velike turnire:

Australian Open x6 (2008, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016)
Rolan Garos (2016)
Vimbldon x4 (2011, 2014, 2015, 2018)
US Open x2 (2011, 2015)

Završni turnir x5 (2008, 2012, 2013, 2014, 2015)

Indijan Vels x5 (2008, 2011, 2014, 2015, 2016)
Majami x6 (2007, 2011, 2012, 2014, 2015, 2016)
Monte Karlo x2 (2013, 2015)
Madrid x2 (2011, 2016)
Rim x4 (2018, 2011, 2014, 2015)
Kanada x4 (2017, 2011, 2012, 2016)
Sinsinati (2018)
Šangaj x3 (2012, 2013, 2015)
Pariz x4 (2009, 2013, 2014, 2015)

...and counting :)

Pre dve godine sam pokušao da objasnim koliko je veliko dostignuće to što je Novak u jednom trenutku bio vlasnik sva 4 Gren Slem trofeja (a to se poslednji put desilo 1969.), a izuzetnost dostignuća da neko uspe da osvoji svih 9 različitih Mastersa (koji se igraju od 1970.) je u tome što se to nikada ranije nije desilo!

(opširnije u komentarima... počeo i US Open...)