Mom Culetu

Noćas sam sanjao čudan san. Kao neki oktobarski sumrak i ja krećem iz bloka 70 busom 68 ka Karaburmi, ustvari do Zelenog Venca pa onda kao hvatam 16-icu. Krajnja destinacija stanica kod bioskopa Slavica. U snu jos nije izgradjen onaj deo gde su sada zgrade i kineske radnje, nego je još uvek ona pešcara koju treba preći kada se ide ka tramvajskim šinama. I onda vidim da sam zaboravio nešto na pola puta i treba da se vratim. Zalećem se i kao da lebdim iznad zemlje vraćam se nazad velikom brzinom u pravcu solitera u Jurija Gagarina 114. Tamo kao ima nekakva velika mreža (kod one telefonske centrale na kraju ulice) koja me zaustavlja.

Budim se u svom krevetu, ustajem, tuširanje, puštam dzez na radiju, pravim klincima i ženčetu voćni šejk za doručak, radim vezbe istezanja. Nedugo zatim ulazim u auto i nestajem u danu cetrdeset drugom ulicom u Njujorku.