Na današnji dan| Nostalgija| Obrazovanje| Porodica| Život

Prvi... Pardon, Treći septembar...

/ 03.09.2018. u 06:57

Komentari: 81
Čitanost: 9680
/
Preporuke: 2030
/

Сећам се тог мог првог дана у школи пре 47 година... Читаво пре подне возио сам ролшуе бесомучно по улици од ћошка до ћошка. Сам. Нигде никог за разлику од јучерашњег дана. Не сећам се о чему сам размишљао. Само круг за кругом горе-доле по улици, а ноге никако да се уморе.

На крају су ме нахватали, састругали ролшуе са ногу које су већ биле почеле полако да урастају у табане током тог лета, натакли ми на леђа торбу са ликовима Мирка и Славка на предњим мањим џеповима, ставили у торбу све од школског прибора што сам имао и једну јабуку и одвели ме до школе.

Ушавши у учионицу, одмах сам сео у прву клупу по бабином савету (штреберка једна!) са једном девојчицом што је имала плаву косу као слама, пеге и наочаре на носу и, како се касније испоставило, цртала је и писала левом руком, па смо се гурали месецима у клупи све док учитељица није то приметила, па нам само заменила места да нам руке које користимо при цртању и писању буду са спољне стране клупе на чему смо јој нас двоје били неизмерно захвални јер су од тог момента престале све наше вишемесечне свађе, чупања за косу и расправе око тога ко кога гура док се црта и пише. Али неизбрисиви траг, траума, из тих првих дана је остао. И дан-данас не умем лепо да цртам, а слова у рукопису ми изгледају као деца када се тоциљају низ брег по снегу.

На тим првим часовима неки у учионици су тихо плакали, неки се хистерично смејали на све што учитељица изговори, неки меркали прилику да стругну одатле, а ја сам вероватно изгледао као патуљаста елегантно попуњена верзија Лизе Минели са широко отвореним очима гледајући на све то изненађено и некако затечено јер ми је све то што видим први пут било јако јако чудно.

Кући сам се вратио успаничен јер је учитељица тражила да сутрадан у школу понесемо свеску на линије (што сам разумео) и свеску на квадратиће (што нисам разумео јер сам у том добу знао само за свеске на коцкице поред оних на линије).

Од тог дана више ништа у мом животу није било исто као и до тада.

И ево, то је тако и данас. Сваке године у септембру.

Једино сам до сада научио шта је то свеска на квадратиће.

За заинтересоване неки корисни линкови:

Школски календар 2018/2019, основна школа (ЛИНК)

Школски календар 2018/2019, средња школа (ЛИНК)

Школски календар 2018/2019, основна школа и средња школа, Војводина (ЛИНК)

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије, документа и прописи (ЛИНК)

Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЛИНК)

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЛИНК)

Tagovi

polazak u školu, đaci prvaci, septembar

postavite na |

Komentari (81)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

romi.daba 07:17 03.09.2018

Mator si bre!

A onaj propust u Baškim Vodama ti nije trebao.

Kako učite decu šta je demokratija?

tasadebeli 07:47 03.09.2018

Re: Mator si bre!

romi.daba
A onaj propust u Baškim Vodama ti nije trebao.

Човек се учи док је жив. Школа никада и не престаје, друже. Знаш ти то и сам.

Kako učite decu šta je demokratija?

Али старе куке су одавно превазишле ту фазу.

O' man river,
Dat ol' man river,
He mus'know sumpin'
But don't say nuthin'
He jes' keeps rollin'
He keeps on rollin' along.

Овако ти то данас изгледа код моје драге и мене...

Питају њу њени матуранти, осамнаестогодишњаци: "Разредна! А како то ви увек пустите нас да гласамо и одлучујемо о свему, а на крају увек буде онако како ви хоћете?"

Укапирају. Додуше, после 4 године. Али на крају ипак укапирају.

Ови моји мали у основној не схвате то ни у осмом разреду када се растајемо.

Srđan Fuchs 10:23 03.09.2018

Re: Mator si bre!

Da li je Srbija definisana uopšte Ustavom kao demokratija?

Edit> A jeste kao, prvo neotuđivost Kosova, pa onda ovo: "Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима."

tasadebeli 10:44 03.09.2018

Re: Mator si bre!

Srđan Fuchs

romi.daba

Mator si bre!

Da li je Srbija definisana uopšte Ustavom kao demokratija?

Па не, реално, у праву је (Ц)Хроми.

Отуд на почетку олд мен ривер. Добро у мом случају не баш Мисисипи, пре Дунав и Сава...

opa, vid' raspustetinu

Ал' ништа се не може упоредити са овим што се управо данас завршило!

Srđan Fuchs 11:26 03.09.2018

Re: Mator si bre!

to je novina, taj aprilski, a odlično nam upada da možemo malo kod mame u pojas gaze na raspust (mada mi prigovara gospoja što ih stalno vodim u izrailj umesto sveta da vide, a ja lokalpatriota šta ćeš, podrži male ekonomije na periferiji zemlje). inače, naša škola objavila raspored časova juče u ponoć, tako da je sinko otišao samo s pernicom* i blokčetom hartije. valjda ga neće smarati nešto. sav je važan, đak petak, veliki, nije hteo ni da ga pratimo do škole, da ga ne blamiramo.

* inače, majka mu i on pernicu nazivaju - peratonica. onda se raspravljamo, žele da me povojvođane, ne kaže se tako, međutim teraju svoje, autonomaši.

maksa83 07:24 03.09.2018

...

- Ustani sa poda
- Neću
- Ustani, čuješ šta ti kažem
- Neću, mrzim školu
- Ali tata, moraš da me vodiš.
- Dobro.

tasadebeli 07:49 03.09.2018

Re: ...

maksa83
- Ustani sa poda
- Neću
- Ustani, čuješ šta ti kažem
- Neću, mrzim školu
- Ali tata, moraš da me vodiš.
- Dobro.

Такав исти разговор воде мој директор из школе и његов отац:"Али мораш, сине, ти си тамо директор!"

nsarski 08:19 03.09.2018

Re: ...

Такав исти разговор воде мој директор из школе и његов отац:"Али мораш, сине, ти си тамо директор!"

Боље и то него: ”Сине, пробуди се! Већ је 3 поподне, изгубићеш место у кафићу.”

mariopan 11:45 03.09.2018

Re: ...

maksa83
- Ustani sa poda
- Neću
- Ustani, čuješ šta ti kažem
- Neću, mrzim školu
- Ali tata, moraš da me vodiš.
- Dobro.

Sine ustani, moraš u školu.
Neću.
Sine moraš u školu.
Neću u školu mama.
Sine, ali moraš, ti si direktor.

Edit
Tasa već napisao.

nsarski 07:35 03.09.2018

Overheard in Belgrade

на данашњи први школски дан, лета господњег 2018.
У близини моје куће се налази основна школа (коју сам и ја некада похађао), тако да кроз улицу ујутру пролазе деца на путу ка свом образовању. Има их и старијих, и мало млађих, и оних најмлађих којима је данас први дан школе.
Е, пре пола сата чујем њих двоје-троје, пролазе улицом и причају, о школи, наравно. И тако чујем овај фрагмент разговора.

Једна девојчица, можда трећи разред, обраћа са свом брату прваку и каже: ”Научио си ”Јежеву кућицу” напамет? Па нећете први дан препричавати!”

Помишљам да ће у некој далекој будућности, за 47 година на пример, тај мали неком причати како су пред први дан школе други гледали тенис, или се играли, а он седео и учио напамет ”Јежеву кућицу”, а то уопште није било потребно. Рани јади.

tasadebeli 07:56 03.09.2018

Re: Overheard in Belgrade

nsarski

Помишљам да ће у некој далекој будућности, за 47 година на пример, тај мали неком причати како су пред први дан школе други гледали тенис, или се играли, а он седео и учио напамет ”Јежеву кућицу”, а то уопште није било потребно. Рани јади.

То ти кажем.

Мој шурак је био у стању да седи читаво поподне и да пребројава редове (стихове) у песмицама (уз сузе, наравно; тешке сузе) које им је учитељица дала као избор, па да науче само једну од њих.

"На крају," каже моја драга, "сви у кући бисмо знали све те песмице напамет, чак и баба, једино он није запамтио ниједан једини ред."

Рани јади, брате.

Ал' зато мој шурак био незванични првак Чубуре у кликерима.
Није ни то мало. Па је у то време свима причао да не мора ни да иде у школу јер ће да живи од кликера као професионалац.

principessa_etrusca 15:12 04.09.2018

Re: Overheard in Belgrade

Има их и старијих, и мало млађих, и оних најмлађих којима је данас први дан школе.

Срећан свима први дан школске године, а посебно овим првачићима у Грачаници.

c_h.arlie 08:21 03.09.2018

M'da !

Lajk za blog !
Živela škola !

Ja sam pošao u školu kada sam imao nešto oko 2 i po godine.
Sestra mi je starija 5 i po godina.
Bio sam jako vezan za nju - i sada sam, kao i ona za mene.
Škola je bila na cca 200 metara.
Odlazio sam sam, kada mi ćefne, samo pokucam na vrata učionice - uđem i sednem u jednu praznu klupu.
Ostajao sam između sat i dva - kako kada.

Kada je moje starije dete trebalo da pođe prvi dan u školu, trknuo sam u jednu prodavnicu da kupim 'a, od kuma' televizor. Međutim, nisu imali neraspakovan model, pa sam morao na drugo mesto, u neko skladište.
Tako da smo prvi dan škole zakasnili.
No, školovanjem posle toga prvoga dana, sve je nadoknađeno.

stefan.hauzer 08:50 03.09.2018

*

najsretniji/najtužniji dan

pape92 08:54 03.09.2018

kuća, š'ola...

Detinjstvo ne postoji, ali ga se svi sećamo.

alselone 09:08 03.09.2018

Počelo je!

Dan promena.

On u školu a ona u stariju grupu kod nove vaspitačice.

Srđan Fuchs 09:53 03.09.2018

Re: Počelo je!

opa, vid' raspustetinu u aprilu u Vojvodini (19.4-2.5.)! da planiramo more odmah il' rusiju! hoće deca da vide još moskvu pre njujorka, pa da znaju kom carstvu se privoleti.

Черевићан 09:26 03.09.2018

res facti

Prosvetaru.......gTaso
dečica Vas mole ,
(kol'ko je u Vašoj moći):
- uozbilj'te malko škole

tasadebeli 10:47 03.09.2018

Re: res facti

Черевићан
Prosvetaru.......gTaso
dečica Vas mole ,
(kol'ko je u Vašoj moći):
- uozbilj'te malko škole

Ми у учионицама, велики и мали, сви смо озбиљни да озбиљнији не можемо бити, гос'н Чер.

Само много волимо да се смејемо, па се онда често стекне погрешан утисак.

Черевићан 17:57 03.09.2018

salva venia

volimo da se smejemo

smeh je zdravlje zanjegasam
(mišljenja smo oTom istih),
.....uozbilj'te malko škole
al' Programski, ja pomislih,

g Taso

predatortz 09:49 03.09.2018

Kum!

Meni je učiteljica u amanet ostavila kumstvo.

Elem da ne dužim puno sa pričom, ovako je to bilo:

Skupili se mi prvi dan, svi manje više isti, sem jednog. Taj jedan doveden u teget pantalonama na "peglu", štirkanoj beloj košulj sa teget prslukom preko nje, na nogama šimi cipelice, a na nosu "Šicer" naočare. Otac mu (dobri moj čika Ilija!) godište naših deda i baba.
Krenemo mi tu njega da zezamo jer je stvarno štrčao, reč po reč - eto i prve školske svađe. Kako biva u tom uzrastu, od svađe do ćuške put je kratak. Ćušku sam mu udario ja.
On, očigledno nenaviknut na šorke, pobegne iz škole kući i nastane frka epskih razmera!
Sledeći dan ga ponovo dovede otac (penzionisani pandur, posle se ispostavilo sa dušom od čistog pamuka) i jasno stavi učiteljici do znanja da neće tolerisati da mu dete koje su čekali decenijama dolazi bijeno iz škole.
Posle kraće istrage utvrdi se krivac, krivcu se održi žestoko predavanje i za otežavajuću okolnost mu se uzme to što mu je tata prosvetar.
Elem, učiteljica nam saopšti da ćemo da sedimo u istoj klupi sve dok nam ona predaje i da moramo da budemo najbolji drugovi.
A njena se ne pogovara!
Tako ja stekoh najboljeg druga, a posle i kuma.

veselica 12:43 03.09.2018

Re: Kum!

Elem da ne dužim puno sa pričom, ovako je to bilo:

Skupili se mi prvi dan, svi manje više isti, sem jednog. Taj jedan doveden u teget pantalonama na "peglu", štirkanoj beloj košulj sa teget prslukom preko nje, na nogama šimi cipelice, a na nosu "Šicer" naočare. Otac mu (dobri moj čika Ilija!) godište naših deda i baba.
Krenemo mi tu njega da zezamo jer je stvarno štrčao, reč po reč - eto i prve školske svađe. Kako biva u tom uzrastu, od svađe do ćuške put je kratak. Ćušku sam mu udario ja.
On, očigledno nenaviknut na šorke, pobegne iz škole kući i nastane frka epskih razmera!
Sledeći dan ga ponovo dovede otac (penzionisani pandur, posle se ispostavilo sa dušom od čistog pamuka) i jasno stavi učiteljici do znanja da neće tolerisati da mu dete koje su čekali decenijama dolazi bijeno iz škole.
Posle kraće istrage utvrdi se krivac, krivcu se održi žestoko predavanje i za otežavajuću okolnost mu se uzme to što mu je tata prosvetar.
Elem, učiteljica nam saopšti da ćemo da sedimo u istoj klupi sve dok nam ona predaje i da moramo da budemo najbolji drugovi.
A njena se ne pogovara!
Tako ja stekoh najboljeg druga, a posle i kuma.

tako da jeste sve relativno

predatortz 12:45 03.09.2018

Re: Kum!

tsko da jeste sve relativno

Ovo je najkraća moguća verzija. Bilo je tu još zapleta, vučenja za uši, suza...
No, ovo je sažetak.

veselica 13:05 03.09.2018

Re: Kum!

bene_geserit 01:09 04.09.2018

Re: Kum!

predatortz
Krenemo mi tu njega da zezamo jer je stvarno štrčao, reč po reč - eto i prve školske svađe. Kako biva u tom uzrastu, od svađe do ćuške put je kratak. Ćušku sam mu udario ja.

Evo znao sam da je ovaj predatorz od malih nogu vežbao kako da "gung up"-uje na ove što štrče i da krene da tuče. Vidi se po ponašanju ovde na blogu da je uvežban u tome.

(zezam se ako nije bilo jasno, jebeš šalu koja mora da se objašnjava, nego ljudi su nešto osetljivi ovih dana)

tasadebeli 06:51 04.09.2018

Re: Kum!

bene_geserit

nego ljudi su nešto osetljivi ovih dana

Па ево, трудимо се да то некако превазиђемо...

П.С. - Запази, молим те, како је Кристин Рабет постигла жељене атмосфере у овом филмићу без речи. Све крупњацима, монтирањем крупних планова (фала чича Грифиту који га измисли!) на лица путника. Мајсторски! (ЛИНК)

predatortz 07:18 04.09.2018

Re: Kum!

mu udario ja.

Evo znao sam da je ovaj predatorz od malih nogu vežbao kako da "gung up"-uje na ove što štrče i da krene da tuče. Vidi se po ponašanju ovde na blogu da je uvežban u tome.

Babino devojačko prezime je Ljotić, a ja sam joj bio omiljeni unuk.

Srđan Fuchs 11:16 04.09.2018

Re: Kum!

Mojoj Pijade, i ja joj omiljeni.

vcucko 10:31 03.09.2018

Dogodilo se na današnji dan

Moja ćera je sad treći srednje, znači nije bilo nikakvih posebnih procedura, samo kreće danas popodne i to je to.

Zato, kad je blog već u tom stilu (3. septembar uopšte) - moram ovo da postavim. A domaćin Tasa će me nadam se razumeti.

tasadebeli 10:50 03.09.2018

Re: Dogodilo se na današnji dan

vcucko
Moja ćera je sad treći srednje, znači nije bilo nikakvih posebnih procedura, samo kreće danas popodne i to je to.

Zato, kad je blog već u tom stilu (3. septembar uopšte) - moram ovo da postavim. A domaćin Tasa će me nadam se razumeti.

Наравно да разумем.

Сећам се тога... Када нам је отишао Манце.

(Наглашавам, НАМ, црно или црвено-белима, ту не правим разлику јер је он један од оних за које сам одувек

па до дана данашњег.)

Тог дана сам кроз Београд водао неку пријатељицу из Дубровника, није жена могла чудом да се начуди оноликим људима у колонама који су тада када се тужна вест прочула, зауставили саобраћај на Теразијама.

Мислила жена да су у питању неки политички протести.

Srđan Fuchs 11:41 03.09.2018

Re: Dogodilo se na današnji dan

počivao u miru, Draganče, nije bilo tada toliko mržnje kao danas, Draganče je bio gubitak za celu zemlju.

цртала је и писала левом руком, па смо се гурали месецима у клупи све док учитељица није то приметила, па нам само заменила места да нам руке које користимо при цртању и писању буду са спољне стране

mi levičari smo ti suđeni, taman si se te rešio, a sada mora ovde sa mnom da se gurkaš u klupi.

bocvena 13:25 03.09.2018

...

do nove godine samo jedan slobodan dan.

nije još pošteno ni počeo sendvič između moje tri škole (faks, srednja, osnovna), a ja sam nešto umorna i setna:)

stefan.hauzer 14:42 03.09.2018

Re: ...

ahahhaha i to pada u nedelju

bocvena 14:53 03.09.2018

Re: ...

smej se ti, ali čitav srpski obrazovni sistem počiva na mojim nejakim ostarelim plećima:)

i sindikalna borba za 9. platni razred, inkluziju i demokratiju! pa ne mogu sve sama:)))

stefan.hauzer 15:01 03.09.2018

Re: ...

ne daj se, bo

predatortz 15:28 03.09.2018

Re: ...

bocvena
smej se ti, ali čitav srpski obrazovni sistem počiva na mojim nejakim ostarelim plećima:)

i sindikalna borba za 9. platni razred, inkluziju i demokratiju! pa ne mogu sve sama:)))

Odustani od demokratije!

Svakako je farsa.

bocvena 15:36 03.09.2018

Re: ...

ma dam se:)

(bojana vunturišević, genije! obratiti pažnju na klinku sa gipsom:)

stefan.hauzer 07:02 04.09.2018

Re: ...

Ovo je sjajno, a kod mene u razredu pišu da im je omiljeni/a muzičar/ka neka Nikolija.

kick68 22:36 04.09.2018

Re: ...

nije još pošteno ni počeo sendvič između moje tri škole (faks, srednja, osnovna), a ja sam nešto umorna i setna:)

...i sve ovo sanjam...

bocvena 16:29 05.09.2018

Re: ...

zato ćemo ovu veselu verziju septembra!

niccolo 14:02 03.09.2018

Kažu mi

neki roditelji da je školska godina sjajna stvar, zato što tada deca nisu stalno kod kuće...

zemljanin 14:14 03.09.2018

prva klupa

u prvoj klupi sam sedeo samo na casovima muzickog i biologije jer su obe nastavnice bile predmet snova svih ucenika, veceg dela muske populacije roditelja a i sire dustvene zajednice

... ostatak skolovanja sam provodio na bezbednoj udaljenosti tipa predzadnja ili zadnja klupa, srednji red

predatortz 14:16 03.09.2018

Re: prva klupa

tipa predzadnja ili zadnja klupa, srednji red

Zadnja klupa napolje!
Idioti, ne iznosite klupu!

alselone 14:17 03.09.2018

Re: prva klupa

predzadnja ili zadnja

pretposlednje i poslednja.

ne može samo poslednji, mora i pretposlednji i poslednji...

Srđan Fuchs 19:11 03.09.2018

Re: prva klupa

Stražnja... Ovaj Zems i Pred govore hrvatski, trebalo bi istražiti njihovu lojalnost Srbiji tj. Srpskoj.

predatortz 19:18 03.09.2018

Re: prva klupa

Srđan Fuchs
Stražnja... Ovaj Zems i Pred govore hrvatski, trebalo bi istražiti njihovu lojalnost Srbiji tj. Srpskoj.

Olako prepuštate Hrvatima stare, lepe, srpske reči. Hrvati su vam zahvalni na toj kratkovidosti.

Ovo kažem bez zadnjih namera.

Srđan Fuchs 17:34 05.09.2018

Re: prva klupa

Ma, to Dučićeva misao. Ja govorim shj sa hrvatima, ekavicu, i uglavnom se oduševljavaju mojom elokventnošću.

Btw, ovo srpsko oduševljavanje Ljotićem mi nikada nije bilo jasno - čast babinom prezimenu, moji su po majci od Velimirovića... Podavili su nas kao mačiće, i mi se ložimo ma to. Mentolski narod, stvarno.

predatortz 19:16 05.09.2018

Re: prva klupa

Btw, ovo srpsko oduševljavanje Ljotićem mi nikada nije bilo jasno - čast babinom prezimenu,

Ma nije baba Ljotić, zajebavam se.
Inače, Ljotićem se mogu oduševljavati samo budale.

alselone 21:47 05.09.2018

Re: prva klupa

Inače, Ljotićem se mogu oduševljavati samo budale.

Meni samo jedna stvar oko postovaoca Ljotica nije jasna. Ajde pocetak rata moze i da se objasni zeljom da se smanje zrtve, moze i neke druge akcije kasnije da se relativizuju, ali brate dragi kako si posle Kragujevca mogao da ostanes?! Posle Kragujevca vise nista ne postoji, postoji samo rat.

predatortz 22:19 05.09.2018

Re: prva klupa

alselone
Inače, Ljotićem se mogu oduševljavati samo budale.

Meni samo jedna stvar oko postovaoca Ljotica nije jasna. Ajde pocetak rata moze i da se objasni zeljom da se smanje zrtve, moze i neke druge akcije kasnije da se relativizuju, ali brate dragi kako si posle Kragujevca mogao da ostanes?! Posle Kragujevca vise nista ne postoji, postoji samo rat.

Ideologija je čudo! Zaslepi ljude.

Jukie 14:30 03.09.2018

Tema

Kao svaka hiperaktivna životinjica, pojma nemam šta se tačno dešavalo prvog a šta recimo petog septembra prvog razreda, kao što ni danas često nemam pojma šta se desilo jutros a šta prekjuče (samo što danas vodim elektronski rokovnik u koji zapisujem)

Neke od stvari kojih se sećam iz tih prvih dana su da nam je učionica bila kao iz Pedagoškog muzeja (BAŠ starinska), da sam bacio plastelin na zemlju i izgazio ga jer nije hteo da se oblikuje, da nisam znao kako se koje drugo dete zove (i da sam tek kroz nekoliko nedelja samostalno zaključio da se dete koje upravo odgovara zove tako i tako) i da nam je učiteljica čitala neku priču o psu i prasetu a da je zaključak bio da nisu svi isti (i ako sediš na svom repu da ne mora da znači da će se ukovrdžati). Od prvog septembra je padala kiša i sve je bilo blatnjavo do proleća (sem kad je pao sneg) tako da sam godinama imao problema sa onom idejom da jesen počinje tek dvadeset nekog septembra a ne prvog, tako da smo svi nosili gumene čizme i tek negde na proleće sam naučio da vežem pertle. Užinu smo dobijali u dvorištu gde smo svi stajali u redu da dobijemo šolju mleka i hleb namazan nečim. Na dnu hodnika je bila vitrina sa peharima koje su dobili raniji učenici.

c_h.arlie 14:42 03.09.2018

Re: Tema

Jukie

Kao svaka hiperaktivna životinjica, pojma nemam šta se tačno dešavalo prvog a šta recimo petog septembra prvog razreda, kao što ni danas često nemam pojma šta se desilo jutros a šta prekjuče (samo što danas vodim elektronski rokovnik u koji zapisujem)

Neke od stvari kojih se sećam iz tih prvih dana su da nam je učionica bila kao iz Pedagoškog muzeja (BAŠ starinska), da sam bacio plastelin na zemlju i izgazio ga jer nije hteo da se oblikuje, da nisam znao kako se koje drugo dete zove (i da sam tek kroz nekoliko nedelja samostalno zaključio da se dete koje upravo odgovara zove tako i tako) i da nam je učiteljica čitala neku priču o psu i prasetu a da je zaključak bio da nisu svi isti (i ako sediš na svom repu da ne mora da znači da će se ukovrdžati). Od prvog septembra je padala kiša i sve je bilo blatnjavo do proleća (sem kad je pao sneg) tako da sam godinama imao problema sa onom idejom da jesen počinje tek dvadeset nekog septembra a ne prvog, tako da smo svi nosili gumene čizme i tek negde na proleće sam naučio da vežem pertle. Užinu smo dobijali u dvorištu gde smo svi stajali u redu da dobijemo šolju mleka i hleb namazan nečim. Na dnu hodnika je bila vitrina sa peharima koje su dobili raniji učenici.

Jedino čega se sećam iz prvog razreda osnovne škole je - jedan 'drugar' koji se zalepio za ogradu školskog dvorišta sa spoljašnje strane da je potrajalo dok ga je mama odvojila ... aaaaa urlanja, majko mila.

alselone 21:39 03.09.2018

Nole

Al odera onog sirotanovica sa pola gasa. Tacno je dodava kao da je trebalo. A brejk u trecem setu je malo umetnicko delo.

Noletova surova dominacija je vracena po svemu sudeci. Sad samo zdravlje da sacuva. I da balansira krtinu.

bene_geserit 01:13 04.09.2018

Re: Nole

I da Nadal izbaci DelPa.
Nekako sa Nadalom sve zavisi od Novaka, a sa DelPom nikad ne znaš.

alselone 05:52 04.09.2018

Re: Nole

Izgubi Federer. Ovaj polud'o, igr'o mec zivota.

nask 21:55 03.09.2018

Bolje sprečiti nego lečiti

Од тог дана више ништа у мом животу није било исто као и до тада.

Upravo tako. Mada mi ni dan-danas nije sasvim jasno je li ta promena bila na bolje ili na gore. Pošto nismo u stanju da odredimo u kom se kvantnom stanju deca nalaze (dave se/igraju se) za vreme tih prvih dana škole predlažem da se svakom detetu pokloni po jedan šarplaninac. Za svaki slučaj.

zilikaka 22:18 03.09.2018

Sećam se prozivke u dvorištu

I da mi je prijalo što nisam bila u prvoj grupi koju su odveli unutra. Valjda sam mislila da ću nekako ipak preteći, da su me možda i zaboravili.
Posle kad su me prozvali i uveli sa ostalima, učiteljica me smestila u prvu klupu ispred nje. Njen razlog je verovatno bio što tad (a ni do prvog sistematskog) baš nisam dobacivala do 20 kila.
Tog se još sećam i od ranije jer je to bio glavni argument zašto moram da dođem da ručam a ne mogu to vreme da provodim vitlajući po ulici. Neće me primiti u školu ako ne dobacim.
Nije meni bilo naročito stalo do škole al bilo nas puno u ulici iz generacije i bilo mi nekako bezveze da ja treba da dočekujem one mlađe i budem sa njima.

Svetla tačka tog prvog dana u školi je bila što su nam podelili po hemijsku i karanfil, što sam ja doživela kao poklon za odrasle te mi je takav tretman nekako prijao. To da me neko konačno ne smatra baš skroz detetom.

Posle sam školu shvatala vrlo ozbiljno. Ono, kao obavezu koju treba da odradiš kako treba. Sve druge aktivnosti su bile kontra, te su me uredno izbacivali što iz školice jezika što iz muzičke, zbog glupiranja. Jbg, kad sam bukvalno shvatila da to nije obavezno i da može opuštenije.

I stvarno, od tada nikako da se rešim te neke obaveze koju treba odraditi.
Jedino mi ostaje da čekam penziju.

srdjan.pajic 04:15 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

I ja se sećam kroz maglu vrlo depresivnog polumračnog hodnika pored trpezarije, sa nekim gadnim braon keramičkim pločicama, novi drugari nekako odmakli ispred, a ja gledam, jebote, gde sam ovo došao...

Kod nas u osnovnoj je od 1. do 4. razreda harao neki učitelj Voja, poznat kao jako strog, ali pravedan, i onda su se roditelji utrkivali ko će svoje dete da smesti kod njega u razred. Tako sam i ja završio (pretpostavljam preko veze, ćale kao klinac igrao hokej i fudbal za Vojom). Bogami, Voja je bio strog, umeo i da udari, a packe sa šibama su bile kao dobar dan. I kontrolne je voleo da daje na onom grafoskopu, sa folijama, nekad i da predaje tako, sećam se da nikad ništa nisam stigao da zapišem, onako omamljem mirisom flomastera acetonca koji je koristio za pisanje po tim folijama. I danas se sećam tog mirisa, sa nekom blagom jezom.

Uglavnom, kao što je i obećano, držao nas je sve dosta strogo, mada je imao svoje miljenike (ja nisam bio taj, zbog duge jezičine, a nešto nije mnogo voleo lale, što su bili moji preci, i stalno me je nešto podjebavao pred celim razredom na nacionalnoj osnovi (on je bio bosančeros), kao, lale su uvek bile pičke (kukavice), naročito u ratu, nema veze što mi je deda bio partizan, a neki iz familije i izginuli na sremskom frontu.

Ali kad su jednom kasnije u lokalnoj samiški ukebali gomilu klinaca iz naše škole da kradu, među njima nije bio ni jedan iz našeg odeljenja.

No, nema veze, voleli smo ga na neki neobičan način. A i čovek je umro pre nekoliko godina, pred kraja života je po ceo dan sedeo ispred te samiške i pio pivo sa kolegama šljokarama, ali kad je jednom video mog ćaleta, odma se setio ko je njegov sin, i bogzna kakve komplimente o meni mu udelio.

...

Čestitke svim roditeljima čija deca krenuše danas u školu, bez obzira na razred. Ovde škole počinju ranije, tako da je moja mala već uknjižila dve nedelje (sad već biraju sekcije, mi ćemo ovu našu na Španski, i možda na šah, jer smo za Science izvisili, ima neka wait-lista). A danas je bio Praznik rada, Labor day, što smo iskoristili da odemo na jahanje u obližni Nacionalni park.

tasadebeli 07:12 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

zilikaka

Sećam se prozivke u dvorištu

Е, да! Битан моменат!

Када сам полазио у први разред у ОШ "Јосиф Панчић" на Бановом брду, школа је имала само два нивоа, трећи ниво са свечаном салом итд. дограђиван када сам ја био пети разред.

А школа ипак примала 7 одељења првака. Па су у зграду Панчићке кренула одељења са индексом 1, 2 и 3 ( I/1, I/2, I/3), два одељења, иако званично ђаци Панчићке, упутили у стару ОШ "Ђорђе Крстић" (била у Радничкој улици пре пресељења у нову зграду у Жаркову седамдесетих) а два одељења у ОШ "Милоје Павловић", специјалну школу за децу ометену у развоју која је такође на Брду, изнад Дома здравља у Пожешкој.

Ја упадох на прозивци у I/3. Дакле, зграда Панчићке. Мој три године млађи буразер од ујака упао у одељење које је кренуло у специјалну школу.

Можеш мислити шта сам му радио кроз читав тај период нашег школовања због тога и како сам га све називао.

(Признајем, радим му то и данас понеки пут када ме много изнервира, говедо једно тврдоглаво!

)

Нису ни данашњи клинци ништа мање сурови.

Хоћу да ти кажем како је од те прозивке када сам ја полазио у први разред многима у тим генерацијама из Панчићке читава даља судбина током школовања зависила.

Зато и ја памтим прозивку.

tasadebeli 07:18 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

srdjan.pajic

I ja se sećam

kontrolne je voleo da daje na onom grafoskopu, sa folijama, nekad i da predaje tako, sećam se da nikad ništa nisam stigao da zapišem, onako omamljem mirisom flomastera acetonca koji je koristio za pisanje po tim folijama.

Исти мирис данас имају и ови кинески (претежно) фломастери зa писање по белој табли.

Срећом, у мојој школи нису скидали са зида старе зелене табле за писање кредом, него су ове беле само окачили поред тих зелених.

Па када хоћу да радим нешто озбиљно са клинцима, нешто што је битно, и да се не кикоћемо претерано на часу и они и ја, онда пишем кредом по зеленој табли.

П.С. - Вероучитељ у мојој школи писао тим кинеским фломастером по интерактивној табли (јединој коју имамо у школи), ни до данас нисмо успели то да обришемо до краја да се не види.

Пита он мене:"Како си провалио да сам то ја писао?"

"Па, брате рођени, прво писано је на висини од 2 метра (он је висок 1,90). А друго: писало је Јеванђеље по Луки."

"Свака ти част," каже он.

predatortz 07:22 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

Срећом, у мојој школи нису скидали зелене табле за писање кредом, него су ове беле само окачили поред зелених.

Mi smo imali crne table. Izađeš pred nju i odmah ti jasno da ti se crno piše! Naročito kod fizičarke! Al' nas naučila kako valja. Hvala joj!

c_h.arlie 07:31 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

srdjan.pajic

...

Čestitke svim roditeljima čija deca krenuše danas u školu, bez obzira na razred. Ovde škole počinju ranije, tako da je moja mala već uknjižila dve nedelje (sad već biraju sekcije, mi ćemo ovu našu na Španski, i možda na šah, jer smo za Science izvisili, ima neka wait-lista). A danas je bio Praznik rada, Labor day, što smo iskoristili da odemo na jahanje u obližni Nacionalni park.

Da.
To tako često bude - da šah bude uvertira za sajens.

tasadebeli 07:49 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

c_h.arlie
srdjan.pajic

...

Čestitke svim roditeljima čija deca krenuše danas u školu, bez obzira na razred. Ovde škole počinju ranije, tako da je moja mala već uknjižila dve nedelje (sad već biraju sekcije, mi ćemo ovu našu na Španski, i možda na šah, jer smo za Science izvisili, ima neka wait-lista). A danas je bio Praznik rada, Labor day, što smo iskoristili da odemo na jahanje u obližni Nacionalni park.

Da.
To tako često bude - da šah bude uvertira za sajens.

Ове године се коначно формирала и у мојој школи група (тј. скупио се довољан број ученика) за шах као изборни предмет.

Питај ме да ли ћу и ја са мојим клинцима да похађам те часове. Ионако је то седми час у распореду, као да је нека секција у питању.

Имам и литературу!

Да не кажем, потребне уџбенике...

gedza.73 09:55 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

Sećam se prozivke u dvorištu

ja se sećam kroz maglu vrlo depresivnog polumračnog hodnika

iygleda da je to ipak stres za decu. ako se mi matori sećamo detalja, a već smo u godinama kad 'veo zaborava prekriva uspomene' nije to baš šala mala za prvaka.

i lako je vama buržujima da se sećate. moja škola bila predratna zgrada sa ogromnim zidovima, Perom ložačem koji malo, malo uđe i podloži furunče u ćošku...

odeljenja nisu mogla da se popune goluždravcima već nas mešali sa starijima.

tako sam ja sedeo u klupi sa starijom generacijom. Sećam se malecnog bloka za crtanje, mirisa novih drvenih bojica i gumice za brisanje.

sećam se da je bilo svetlo ali mi se slika meša sa enterijerom nove škole izgrađene kad sam već bio stari osnovac a i prostorno me slika okreće na kontra stranu od stare ka novoj učionici.

tasadebeli 10:47 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

gedza.73

iygleda da je to ipak stres za decu. ako se mi matori sećamo detalja, a već smo u godinama kad 'veo zaborava prekriva uspomene' nije to baš šala mala za prvaka.

Ако заиста желимо да их разумемо, морамо онда да се присетимо како је нама било када смо били њихових година.

То је кључна ствар у свему томе. И за родитеље и за наставнике...

Sećam se malecnog bloka za crtanje, mirisa novih drvenih bojica i gumice za brisanje.

Сваки пут чак и данас када зарезујем обичну оловку, тај мирис учини да видим себе у школској клупи из оног доба, окатог, радозналог,...

Jukie 12:43 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

gedza.73

i lako je vama buržujima da se sećate. moja škola bila predratna zgrada sa ogromnim zidovima, Perom ložačem koji malo, malo uđe i podloži furunče u ćošku...

Naša je bila iz perioda Ann Shirlee sa -e* samo što ja nikad nisam imao ovaj šiljasti šešir kada sam sedeo u magarećoj klupi. I učiteljica je ličila na Heti.
A izgleda da su oni imali modernije klupe nego mi, mi smo imali skamije zakucane u pod, za po dvoje đaka, pa nisam mogao dobro da se vrpoljim.
U novu školu smo prešli na polugodištu prvog razreda

*nije mi bilo jasno zašto Ann Shirley insistira da ima -e na kraju pa sam to zamišljao kao Ann Shirlee

Jukie 12:53 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

E da, moja najveća trauma na početku škole je bila što su insistirali da pišemo i crtamo "drvenim" olovkama a ne hemijskim kao što sam radio prethodnih nekoliko godina (učiteljica je tvrdila da je ona pokvarila rukopis jer je pisala hemijskom), tako da kad god nije moranje ja ne pišem drvenom olovkom. Kad sam bio nastavnik tražio sam od dece olovku na kojoj piše B da upišem zaključnu ocenu jer svoju nemam. A inače nije mi jasno kako deca mogu da pišu H olovkama u sveske, to je tako bledo i tanko da se ništa ne vidi, jednom sam fotokopirao kontrolni nekog deteta da bi se boja podebljala da mogu da pročitam šta piše.
Vrlo brzo smo prešli na penkala sa patronama tako da su sveske izgledale kao mapa Finske.

nsarski 12:59 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

Vrlo brzo smo prešli na penkala sa patronama tako da su sveske izgledale kao mapa Finske.

Ih, "krmače"! Mastilo, pomešano sa suzama, razliveno po stranici.

gedza.73 13:55 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

nsarski
Vrlo brzo smo prešli na penkala sa patronama tako da su sveske izgledale kao mapa Finske.

Ih, "krmače"! Mastilo, pomešano sa suzama, razliveno po stranici.

To čak i nije loše. naučiš se da vodiš računa... od penkale preko rapidografa do konstrukcije mosta... nema zajeb

ili kosa crta... kao Ralf Maćio. Udah. Izdah. Šegrtovanje.

A izgleda da su oni imali modernije klupe nego mi, mi smo imali skamije zakucane u pod

ne sećam se baš dobro al' mislim da ste gori od nas. samo još verige da su vam zakačili.

Naša je bila iz perioda Ann Shirlee sa -e* samo što ja nikad nisam imao ovaj šiljasti šešir kada sam sedeo u magarećoj klupi. I učiteljica je ličila na Heti.

Moja učiteljica je bila baš stroga. Nastavnici posle petog bili i strogi i dobri.

zilikaka 14:09 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

od penkale preko rapidografa do konstrukcije mosta... nema zajeb

Uh, skoro sam naletela na gomilu zaostal9g crtačeg pribora. Bilo tu rapidografa, razmernika i nultaša svih vrsta,kojekakvih prelaza za šestare...
Gledala sam i neko vreme a onda izdvojila dva obična šestara i jedan nultaš da ostanu a ostalk skupila u kesu i bacila.
Mislim da to stvarno više nikom ne treba a malo ko i ume da koristi.
A pošteno, i to što sam ostavila ne znam šta će nam.

nsarski 14:15 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

Mislim da to stvarno više nikom ne treba a malo ko i ume da koristi.
A pošteno, i to što sam ostavila ne znam šta će nam.

Да покажеш млађарији какве су дивоте пропустили.

gedza.73 14:23 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

nsarski
Mislim da to stvarno više nikom ne treba a malo ko i ume da koristi.
A pošteno, i to što sam ostavila ne znam šta će nam.

Да покажеш млађарији какве су дивоте пропустили.

Meni klinac stalno kukao 'šta će miiiiii likovnoooo'.
sačekao sam ga na prvoj krivini kad je krenuo sa objašnjvanjem šta i kako nešto a ja tražio da mi to skicira.

mislim da 'nove tehnologije' ne isključuju ponekad stare.

srdjan.pajic 14:35 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

Jukie
E da, moja najveća trauma na početku škole je bila što su insistirali da pišemo i crtamo "drvenim" olovkama a ne hemijskim kao što sam radio prethodnih nekoliko godina (učiteljica je tvrdila da je ona pokvarila rukopis jer je pisala hemijskom), tako da kad god nije moranje ja ne pišem drvenom olovkom. Kad sam bio nastavnik tražio sam od dece olovku na kojoj piše B da upišem zaključnu ocenu jer svoju nemam. A inače nije mi jasno kako deca mogu da pišu H olovkama u sveske, to je tako bledo i tanko da se ništa ne vidi, jednom sam fotokopirao kontrolni nekog deteta da bi se boja podebljala da mogu da pročitam šta piše.
Vrlo brzo smo prešli na penkala sa patronama tako da su sveske izgledale kao mapa Finske.

Ja to ne pamtim baš kao najsrećniji deo školovanja, mada smo sa onim perima na punjenje (fountain pen) pisali samo u 2. razredu, uz dosta traumatična iskustva, posle su dozvolili penkala sa patronama, što je bilo čistije. Tad je Parker (onaj jeftin, za mase) valjda bio nekakav standard u našim školama. Ali ima nešto magično u tom ritualnom punjenju penkala mastilom, moram da priznam, pa sam zato pre desetak godina kupio odlično penkalo (japanski Pilot ga pravi, ne sećam se sad koji model tačno, ali ima onaj mehanizam koji kao na hemijskoj olovci kad pritisneš gumbić izađe mali i delikatan vrh pera i tako pišeš, a kad završiš, klikneš i pero se uvuče u sigurnost drške. I uz dobro japansko mastilo, pravljeno od ugljane prašine bambusa (Iroshizuku, isto Pilot) to radi savršeno, ne curi, možeš u džepu od sakoa da ga nosiš, ne zapušava se nikad, pravo uživanje, koristim ga svaki dan na poslu za vođenje službenih beležaka. I ne daješ ga nikom drugom da piše, jer se pero valjda vremenom oblikuje po tvom načinu držanja, i kad ga neko drugi uzme da nešto zapiše, to ne izgleda tako fino i glatko kao tvoje.

zilikaka 16:16 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

nsarski
Mislim da to stvarno više nikom ne treba a malo ko i ume da koristi.
A pošteno, i to što sam ostavila ne znam šta će nam.

Да покажеш млађарији какве су дивоте пропустили.

A,pa donela sinu onaj jedan nultaš (šestar za male krugove) i počela da mu pokazujem. Demonstriram ja kako se koristi.
Pogledao me belo i pitao začudjeno šta će to nekom uopšte.
Moš misliti, da crta tako male krugove i to još priborom...

srdjan.pajic 22:34 04.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

iygleda da je to ipak stres za decu. ako se mi matori sećamo detalja, a već smo u godinama kad 'veo zaborava prekriva uspomene' nije to baš šala mala za prvaka.

E, da ne ispadne sad da je sve bilo samo mrak i depresija sociljalizma, meni je generalno bilo sasvim ok u toj školi, tad je još bila i relativno nova, imao sam i jako dobre nastavnike, i drugare, sekcije, takmičenja, i sve, dobro, mogli su malo da olade sa DKR-om. Nego mi je samo taj prvi dan bio malo strašan, pa se to urezalo u memoriju pamćenja.

Sad ovde kod ćerke u školi, čini se, dosta više vode računa, pa na primer prvaci (zapravo predškolci, koji idu i istu osnovnu školu sa regularnim đacima) počinju školu u tri dana, prvi dan dođe pola razreda, drugi dan druga polovina, a prva ima slobodan dan, i tek iz trećeg pokušaja se sastavi odeljenje. Ja bih rekao da razmažuju decu, ali onda se setim onog mog hodnika, i gužve sa milion dece (40 komada u razredu), sve pod konac, i po PS-u, svi nešto strogi i nadrkani, od diše to tetkica, one pogotovu). Ali izgleda da to negde na pola puta batale, pa imamo pucnjave u školama svako malo. Toga, bogu hvala, nema u Srbiji, bar ne još uvek.

I, da, jebote, oni štrokavi WC-i, ne znam kako sam to zaboravio, bez WC papira, pa sa "freskoslikarstvom" na zidovima. E, to je bilo užas božiji.

gedza.73 09:45 05.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

E, da ne ispadne sad da je sve bilo samo mrak i depresija sociljalizma, meni je generalno bilo sasvim ok u toj školi

dete k'o dete. najveći mu problem u životu da li će sutra nastavnik-ica da pita ili ne.
i meni je bilo dobro u školi (osim pešačenja po ciči zimi). Od učiteljice pa nadalje. uglavnom su bili politički neutralni (tako se bar ja sećam).
Osim nastavnika istorije. Bio dobar lik, al' malo bangav u glavu. Prelazili smo NOB uzduž i popreko. Kod njega se nije znalo ko je više pobio Nemaca.
Partizani u našem kraju ili Bata Živojinović sa ostalim Avengersima.
I nastavnica ruskog. Ona je po inerciji bila komunista, sovjetofil a kasnije tvrdi SPS-ovac.

Direktor po 'dobroj' praksi pripadnik jedine, i vladajuće, partije kao i žena mu. Džukela od čoveka ali ko smeo tad da joj pisne (AFŽ ludača). I sad su neka nadrndana porodica u stilu Pera Mitić i mama samo sa boljševičkim pedigreom

(ne volite petokraku? eto vam sad. ko ne voli petokraku ne treba ni da živi)

ostali dobri pedagozi i nastavnici.

tasadebeli 09:51 05.09.2018

Re: Sećam se prozivke u dvorištu

gedza.73
E, da ne ispadne sad da je sve bilo samo mrak i depresija sociljalizma, meni je generalno bilo sasvim ok u toj školi

dete k'o dete. najveći mu problem u životu da li će sutra nastavnik-ica da pita ili ne.
i meni je bilo dobro u školi (osim pešačenja po ciči zimi). Od učiteljice pa nadalje. uglavnom su bili politički neutralni (tako se bar ja sećam).
Osim nastavnika istorije. Bio dobar lik, al' malo bangav u glavu. Prelazili smo NOB uzduž i popreko. Kod njega se nije znalo ko je više pobio Nemaca.
Partizani u našem kraju ili Bata Živojinović sa ostalim Avengersima.
I nastavnica ruskog. Ona je po inerciji bila komunista, sovjetofil i kasnije tvrdi SPS-ovac.
Direktor po 'dobroj' praksi pripadnik vladajuće partije kao i žena mu. Džukela od čoveka ali ko smeo tad da joj pisne (AFŽ ludača). I sad su neka nadrndana porodica u stilu Pera Mitić i mama samo sa boljševičkim pedigreom

(ne volite petokraku? eto vam ga sad. ko ne voli petokraku ne treba ni da živi)

ostali dobri pedagozi i nastavnici.

Како беше оно?

(Поздрав твом подмлатку!)

tasadebeli 06:45 06.09.2018

Не питах те одмах, о'шло из главе

srdjan.pajic

A danas je bio Praznik rada, Labor day, što smo iskoristili da odemo na jahanje u obližni Nacionalni park.

Па чекај, зар то није 1. мај и у Америки?

Цео свет има наводно тај Први мај баш због оних Америчана из Чикага ономад.

Praznik rada se slavi 1. maja kao međunarodni praznik radničkog pokreta. Poreklo ovog praznika vodi od 1. maja 1886. kada su stotine hiljada američkih radnika izašli na ulice Čikaga da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana. Nasilja nije bilo u subotu i nedelju 1. i 2. maja. Ali u ponedeljak, 3. maja tuča u kojoj su učestvovale stotine izbila je u Mek Kormik Riperu (Mc Cormick Reaper) između radnika članova sindikata, koji su sprečeni da dođu na posao i onih koji nisu pripadali sindikatu koje je Mek Kormik zaposlio umesto njih. Mnogobrojna i dobro naoružana policija brzo se palicama i vatrenim oružjem umešala kako bi povratila red. Ubili su 4 člana sindikata, a povređenih je bilo mnogo. Pobesneli zbog zločina policije, grupa anarhista, predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom pozvala je radnike da se i sami naoružaju i u utorak uveče (4. maj) učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hejmarket (Haymarket). Izgledalo je da su demonstracije sa samo 3.000 bile potpuni promašaj. Ali pred kraj osoba čiji identitet nikad nije utvrđen (veruje se da je u pitanju policijski agent, provokator) bacila je bombu koja je ubila 7 i ranila 67 policajaca.

Такој су нас барем учили у чкољу.

Или су то у Чикагу опет била нека српска навијачка посла што, мислим, уопште није искључено јербо је град Чикаго у питању?

Јбг, ништа мени ту није јасно...

Градски човек, специјално наш, обезљуђује се наглим преласком из села у град, наши градови су јучерашња села, нигде то не иде брже и шокантније него у земљи која је до пре сто година извозила само свиње и која грађанско друштво није ни имала, такорећи. Треба га зато тек оживети, оно тек настаје. Наш човек мора да прође прво фазу грађанина, човека у папучама пред телевизором, са колима због којих гладује и убија, са бесмисленим, лажним стилским намештајем, са пакетима услуга за кружна путовања, о викендима у село из кога је безглаво побегао, са децом која уче балете, и језике, и клавире... Том човеку, таквом, треба помоћи, ако га волиш. А он се може волети, ипак...

Srđan Fuchs 11:25 04.09.2018

Našli Matori srpski

Stigla клијет!

Super sam zadovoljan, preveslali smo crvenocrnu bandu, zaobišli njihov monopol i kupili od partizanske ekipe, oni zaradili, mi srećni, a rosoneri ga izduvali za inkam!

tasadebeli 19:00 04.09.2018

Re: Našli Matori srpski

Srđan Fuchs
Stigla клијет!

Super sam zadovoljan, preveslali smo crvenocrnu bandu, zaobišli njihov monopol i kupili od partizanske ekipe, oni zaradili, mi srećni, a rosoneri ga izduvali za inkam!

omega68 17:10 06.09.2018

Матурица, мала 35 година

У петак смо је прославили, било супер.Преносим моју објаву са фејса написану тим поводом:

Браћа и сестре.Заувек
Маторци а деца
За разлику од моје средњошколске матуре овде није било зависти ко је шта постао, поређења, гледања испод ока...Чиста емоција што се људи виде

гледам оне фотографије из првих разреда и видим клинце уплашене од баука званог школа и како смо се међусобно храбрили и како смо уз те људе ( децу ) ојачали за све касније животне проблеме.Нисмо ни свесни шта смо све једни другима дали и значили.Па и те прве безазлене и невине љубави нису направиле неке ломове, као оне касније, него су остале као мале породичне тајне, сакривене за друге ,,који нису 21.'' и данас су породично благо из подрумске шкриње коју повремено отворимо и разгледамо кад пожелимо.Свако од нас је незаобилазни и обавезни део свих осталих.Сви социјални контакти које смо касније остварили и који нас чине носиоцима овог друштва су направљени у холу школе на оним журкама, иза школе кроз дим првих цигарета и стискавцима и стидљивим пољупцима по рођенданима.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

tasadebeli

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi