Astronomija

Širenje svemira - šta se širi

/ 23.09.2018. u 23:22

Komentari: 182
Čitanost: 17479
/
Preporuke: 5712
/

Da, da, svemir se širi i to već odavno nije vest. Sama ideja se pojavila kasnih dvadesetih godina prošlog veka u radovima Žorža Lemetra, Aleksandra Fridmana itd. - niko im nije verovao. Ali koju godinu kasnije Edvin Habl, slavni američki astronom i najveći astronomski osmatrač dvadesetog veka, to širenje je i praktično dokazao uočivši da crveni pomaci rastu sa daljinom galaksije (što ćemo objasniti u prvom delu priče o širenju - ovo je drugi). Prošlo je još neko vreme dok se teorija i praksa nisu uskladile a od tada se u školama uči da se naš svemir širi. Ali šta se zapravo širi i kako, to ponekad nije baš jasno.

Svakog sata jato galaksija Virgo se udalji od nas za pet miliona kilometara. Pet miliona kilometara je 13 rastojanja Zemlja - Mesec, ali to je zapravo skromno povećanje razdaljine u poređenju sa 20 miliona kilometara koliko se za isto vreme od nas udalji super-jato galaksija Perseus-Pisces. Jato Virgo je daleko 54 miliona svetlosnih godina, a super-jato Perseus-Pisces 250 miliona svetlosnih godina*. Što je rastojanje između galaksija veće to se one brže udaljavaju od nas, ali i jedna od druge.

Međutim, postoje izuzeci od ovog kosmičkog pravila. Velika galaksija u Andromedi, poznata i pod oznakom M31, ne samo da se ne udaljava od nas, nego nam juri u susret brzinom od 400 hiljada kilometara na sat. I ona nije jedina koja nam se približava. Otkud sad takvo ponašanje nekih galaksija?

Odgovor je jednostavan. Širenju prostora, koji kao talasi mora nose sve što se na njima nalazi, opire se gravitacija. Gravitacija je privlačna sila između materijalnih objekata i što je masa objekta veća, gravitacija je jača. Gravitacija je moćna sila jer deluje do beskraja daleko, ali njena snaga sa daljinom opada i zato ona na velikim rastojanjima gubi bitku sa prostorom i on se sve više širi. Ali u okviru nečeg što je tako sitno kao što su galaksije, pa čak i jata galaksija gravitacija pobeđuje. Bar za sad. Zato se galaksije okupljene u jatima drže zajedno. M31 i Mlečni put pripadaju galaktičkom jatu sa pedesetak članova koje zovemo Lokalno jato. Iz našeg ugla gledano, sve ostale galaksije, izvan jata, ubrzano se udaljavaju od nas. Za 150 milijardi godina sve one izvan jata će se raspršiti i neki budući astronomi na nebu će videti samo nešto malo preostalih galaksija. Sve ostale preći će horizont vidljivog svemira i nebo će biti siromašno.

Možda sve ovo zbunjujuće deluje, jer se opire nekim činjenicama koje smo još u školi uvrteli u glavu, pa se pitate kako je sve to moguće. I uostalom, šta znači to horizont vidljivog svemira? Ako odgovor niste znali spremite se da čujete neverovatnu stvar.

Prostor se širi i u svojim udaljenim predelima (posmatrano iz naše pozicije) toliko brzo nosi sa sobom galaksije da svetlo sa njih ne uspeva da dopre do nas, jer se udaljavaju brzinom koja nadmašuje brzinu svetlosti! Brzina raste sa udaljenošću, i to važi za sve tačke u svemiru. Gde god da se nađete videćete da se od vas galaksije udaljavaju utoliko brže što su od vas dalje.

Vidite kako je ovo interesantno. Svemir se širi 68 kilometara u sekundi po jednom megaparseku (1 megaparsek= 3,26 miliona svetlosnih godina). To znači sledeće: ako posmatrate galaksiju koja je udaljena jedan megaparsek videćete da se ona udaljava od vas brzinom od 68 kilometara u sekundi. Ako gledate galaksiju koja je udaljena dva megaparseka onda ćete izmeriti da se ona udaljava brzinom od 136 kilometara u sekundi. Pa onda tako dalje, galaksija na tri megaparseka ide brzinom od 204 km/s itd. sve dok ne dođete do galaksije koja se nalazi toliko daleko da od vas juri brzinom većom od brzine svetlosti. Naravno da tu galaksiju ne možete videti jer toliko brzo odlazi da njena svetlost ne može da dospe do vas.

Ali, kako je to moguće? Kako je moguće da se daleke galaksije od nas i od svega ostalog, udaljavaju brzinom većom od brzine svetlosti? Pa, u pitanju je sjajan trik prirode: galaksije se udaljavaju neverovatnom brzinom, šta više, nemogućem brzinom iako zapravo stoje u mestu i ne kreću se. Stvar je u ovome: ništa materijalno, ništa što ima masu ne može da se kreće brzinom svetlosti i to je zakon, i to zakon koji je nemoguće prekršiti. Ali taj zakon se odnosi samo na materiju, a ne na prostor. Taj zakon ne sprečava prostor da se širi proizvoljnom brzinom. Dakle, galaksije stoje u mestu, (ne kreću se kroz prostor), ali prostor između njih se širi.

Kako se prostor širi rastojanja između galaksija (i njihovih jata) se povećava.

Običaj je da se u priči o širenju svemira na ovom mestu pomene balon, pa da ne bismo izneverili tradiciju: Balon! Nalepite na balon flekice na primer od papira. Dovoljno je nekoliko njih da bi se lepo shvatila poenta priče. Zatim naduvajte balon. Kako se balon širi flekice se udaljavaju jedna od druge jer se povećava prostor između njih. Primetite i da se one same ne šire (uostalom, one su u našem primeru od papira). I što je prostora između flekica više to se one brže udaljavaju jedna od druge.

Ako stvar posmatrate iz naše flekice koju zovemo Mlečni put, vidite da se sve ostale galaksije-flekice udaljavaju od nas. Ali i jedna od druge. U kojoj god da ste galaksiji vidite da sve ostale beže od vas. I što su dalje, to brže beže.

I na kraju zapamtite: nema većih magija od onih koje nam priroda pruža.

(Prema knjizi Vasiona u ponoć, Ken Krosvel; How Can the Universe Expand Faster Than the Speed of Light?)

Tagovi

svemir, univerzum

postavite na |

Komentari (182)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Saša Zorkić 14:18 24.09.2018

Re: moram da kažem

I Šarski i Zorkić imate neverovatan dar da svoje znanje prenesete na jednostavan način a to mnogi vrlo obrazovani ljudi ne mogu iz nekog razloga.

Vau, preporuka za komentar

mariopan 14:23 24.09.2018

Re: moram da kažem

Saša Zorkić
I Šarski i Zorkić imate neverovatan dar da svoje znanje prenesete na jednostavan način a to mnogi vrlo obrazovani ljudi ne mogu iz nekog razloga.

Vau, preporuka za komentar

To je istina, da ste mi vi predavali u školi gde bi mi kraj bio?

docsumann 14:43 24.09.2018

ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

a zbog sličnih sam i dospjeo na ovo mjesto...
krenuo ka zvijezdama, a završio u unakrsnoj vatri između partizana i četnika, i šlajmaranja prvo i drugo srbijanaca

mariopan 14:46 24.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

i šlajmaranja prvo i drugo srbijanaca

Izvini.

nsarski 15:33 24.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

a završio u unakrsnoj vatri između partizana i četnika, i šlajmaranja prvo i drugo srbijanaca

Jbg, docs, i prvo i drugo srbijanci, i svi ini, spavaju pod istim zvezdama kao i ostali stanovnici ove nesrećne planete. Bacimo ipak pogled ka zvezdama.

"It takes all kind to make the world, my dear Watson", kaže S. Holmes.

predatortz 17:56 24.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

docsumann

a zbog sličnih sam i dospjeo na ovo mjesto...
krenuo ka zvijezdama, a završio u unakrsnoj vatri između partizana i četnika, i šlajmaranja prvo i drugo srbijanaca

Evo još jednog mobilisanog!

docsumann 18:47 24.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

predatortz
docsumann

a zbog sličnih sam i dospjeo na ovo mjesto...
krenuo ka zvijezdama, a završio u unakrsnoj vatri između partizana i četnika, i šlajmaranja prvo i drugo srbijanaca

Evo još jednog mobilisanog!

reče dobrovoljac

veselica 08:54 25.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

reče dobrovoljac

mnogo si mi ti osetljiva duša, čak mislim da nisi ni bio u vojsci.

docsumann 09:10 25.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

eto koliko me (ne) poznaješ

Atomski mrav 10:42 25.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

a zbog sličnih sam i dospjeo na ovo mjesto...
krenuo ka zvijezdama, a završio u unakrsnoj vatri između partizana i četnika, i šlajmaranja prvo i drugo srbijanaca

I Zvezda vs. Partizan. Lako ćemo za Rimanovu teoremu i tamnu energiju, daj da vidimo je li lopta prešla gol liniju ili nije!

misha.m 11:00 25.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Pa jeste, iz aviona se vidi!

docsumann 12:38 25.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Lako ćemo za Rimanovu teoremu i tamnu energiju, daj da vidimo je li lopta prešla gol liniju ili nije!

jednom je sličan problem , u emisiji Indirekt, rješavao Milan Grujić, profesor nacrtne geometrije na AF-u.
davno je bilo, pa se ne sjećam detalja, ali cijenim da moraš imati sjenku lopte na terenu kao dodatnu informaciju za određivanje njenog položaja u aksonometrijskom prikazu (slično kao na tvojoj slici)

a kad sam sam nešto slično pokušao da uradim na blogu, u slučaju "ofsajd", kada su omladinci Srbije dobili Brazil u finalu SP, čarli me je avtomacki etiketirao za srbomrzitelja.
eto da nisam crnogorac, postao bih i ja drugosrbijanac

Atomski mrav 12:53 25.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

davno je bilo, pa se ne sjećam detalja, ali cijenim da moraš imati sjenku lopte na terenu kao dodatnu informaciju za određivanje njenog položaja u aksonometrijskom prikazu (slično kao na tvojoj slici)

Pa ako imaš senku lopte na terenu, ne treba ti nacrtna geometrija - jednostavno pogledaš da li je senka prešla gol liniju.

a kad sam sam nešto slično pokušao da uradim na blogu, u slučaju "ofsajd", kada su omladinci Srbije dobili Brazil u finalu SP, čarli me je avtomacki etiketirao za srbomrzitelja.
eto da nisam crnogorac, postao bih i ja drugosrbijanac

Hteo sam da spomenem tu zgodu, ja sam se takođe bio napizdio na vas što ste krenuli da, na osnovu jedne fotografije, povlačite neke linije koje se seku u beskonačnosti i tako proveravate da li je bio ofsajd ili ne.

docsumann 13:00 25.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Pa ako imaš senku lopte na terenu, ne treba ti nacrtna geometrija - jednostavno pogledaš da li je senka prešla gol liniju.

ha, pa nije baš tako jednostavno.
sijenka lopte ne mora da bude upravno ispod lopte.

preko sjenke gola ili nekog drugog referentnog objekta, odrediš pravac svjetlosnog zraka, pa onda iz lopte projektuješ sjenku pod tim pravcem na teren...

Atomski mrav 13:08 25.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

ha, pa nije baš tako jednostavno.
sijenka lopte ne mora da bude upravno ispod lopte.

preko sjenke gola ili nekog drugog referentnog objekta, odrediš pravac svjetlosnog zraka, pa onda iz lopte projektuješ sjenku pod tim pravcem na teren...

Istina... doduše, ako znaš (teorijski) položaj reflektora u odnosu na gol, onda ti ne treba senka gola.

veselica 19:33 25.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

eto koliko me (ne) poznaješ

znači, nisi osetljiva duša

docsumann 20:05 25.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

veselica
eto koliko me (ne) poznaješ

znači, nisi osetljiva duša

đe to da ti priznam

aureus 07:02 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Око тог гола...људи се непотребно муче. Чак се јавио и један архитекта који преко нацртне геометрије објашњава да није гол.

Прво, сви нешто закључују гледајући оне мрљаве фрејмове гдје ти је један пиксел величине неколико центиметара у стварности.
Друго, нема довољно фрејмова. Вјероватно 50-60 у секунди.
Лопта је у међу-фрејму могла да се нађе и можда десетак центиметара даље од позиције од оне у којој је видимо на најбољем расположивом снимку.
ВАР технологија и јесте посебна по томе што користи огроман број фрејмова да би се са ВЕЛИКОМ ВЈЕРОВАТНОЋОМ закључило да ли је гол или није.

Гол је признат и идемо даље. Судијско увјерење. Двојица судија су била у прилици да колико-толико виде шта се десило, мада ниједан није стајао на идеалној позицији.

docsumann 08:43 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Прво, сви нешто закључују гледајући оне мрљаве фрејмове гдје ти је један пиксел величине неколико центиметара у стварности.

slažem se. izvodi filigransku računicu sa podacima punim šuma, zanemaruje zakrivljenje objektiva...
silne su se greške tu akumulirale.

nisam se udubljivao, ali mi se čini da je to nemoguće izračunati na taj način.

misaoni eksperiment.
zamrznimo sliku u datom trenutku, kao u ovim modernim filmskim scenama.
zatim iz režije ugase svijetlo.
u mraku (dok niko ne gleda) aranžeri odmah ispred posmatrane lopte postave istu takvu, i to tačno u pravcu kamere, da potpuno zakloni prvu.
kamera - druga lopta - prva lopta su kolinearni, tj. svi su u istoj liniji.
upali se svijetlo.

da li bi bili u stanju da registrujemo da nam je lopta, koju vidimo, bliža za soptveni prečnik?

mislim da kvalitet tv slike teško može omogući to detektovanje, još ako uključimo kretanje lopte koje spomenu aureus...

aureus 10:48 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

docsumann

mislim da kvalitet tv slike teško može omogući to detektovanje, još ako uključimo kretanje lopte koje spomenu aureus...

Не може омогућити јер је ријеч о камери која снима са трибина, са преко 30 метара од гола, и нек је ХД опет џаба; што ти рече - много се грешака ту може накупити.
А што се кретања лопте тиче, ако лопта лети неких 50 километара на сат (може да лети и брже кад се момачки удари главом) - то је око 15 метара у секунди.
Ако је ХД квалитет са 60 фрејмова у секунди - то значи да сваки фрејм биљежи положај лопте који је 25 центиметара удаљен од сусједног (при једнакој брзини кретања). То је чак мало више од њеног пречника (22-23 цм).
И сад можемо замислити, на примјер, фрејм број 41 који приказује руку Владимира Стојковића на лопти у тренутку кад је она прешла гол линију за 3/4 пречника (а то није погодак). Наредни фрејм показује исто - то, а на фрејму број 43 лопта је дефинитивно у пољу. И сад би неко закључио да гола дефинитивно нема, међутим, аналогни свијет зна бити помало незгодан. У шесдесетом дијелу секунде, између фрејма 41 и 42 лопта је могла за 4-5 центиметара да пређе гол линију, а да то тв камера "Арене" уопште не забиљежи.

Зато се ВАР технологија ослања на брзе камере (са хиљаду и више фрејмова у секунди), при томе у високој резолуцији, од којих неке морају бити (одговарајуће распоређене) баш код гола тако да нема зезе - и онда се може детектовати скоро сваки милиметар у кретању.

Saša Zorkić 11:59 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

U breee, Aureus, koja nauka i tehnologija je potrebna za fudbal! Gde ima taj snimak? Sad sam se baš zainteresovao.

aureus 12:50 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Saša Zorkić
U breee, Aureus, koja nauka i tehnologija je potrebna za fudbal! Gde ima taj snimak? Sad sam se baš zainteresovao.

To je najkomentarisaniji članak na B92.

Evo, pogledaj na osnovu kakvih snimaka ljudi zaključuju.

Ništa o problemu sa brojem frejmova, ništa o kompresiji i pikselima, ništa o tome što je i golman više mrlja no čovjek - hoće ljudi da dokažu da je njihova čkolja bolja od rivalske.

- Gol je!
- Nije gol, jebem ti fakultet koji si studirao!
Evo gledaj ako ti nije jasno:

- Gledaj ti ovo:

I ovo:

- Ooooo, pa kakva je to linija, to neko dete povuklo?
- Gol je. Sigurno je gol. VIDI SE da je gol, vidi se.
- Lopovi! Ali pašće i Vučić jednom. Proći će i ovaj aparthejd.
- Aparthejd? Vama je, bre, krivo što je Zvezda u Ligi šampiona.
- Lopovi!

zilikaka 13:24 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Vidim, kolega, Vi baš imate vremena...

aureus 13:35 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

zilikaka
Vidim, kolega, Vi baš imate vremena...

Zapravo, nemamo baš mnogo vremena. Svemir se širi 68 kilometara u sekundi po jednom megaparseku, a naučnici spavaju i nemaju rješenje za propast svijeta.

I šta ću onda, u takvoj situaciji, zanimam se frejmovima i položajem lopte, da zaboravim na stres.

Ionako će sve otići dođavola.
Nešto nade polažem u Optimusa Prajma, ali on ima previše posla sa deseptikonima.

Saša Zorkić 21:21 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

To je najkomentarisaniji članak na B92.

Ah, pa to pisao Veljović

. Znam ga, stašno je uporan, a ponekad bude i u pravu.

OK, neka, nek se narod zabavlja

nask 21:35 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Teorema CZ vs JSDP: ako se čini da je lopta prešla liniju gola JSDP, onda lopta jeste prešla liniju gola JSDP. Ako se čini da je lopta prešla liniju gola CZ, onda lopta nije prešla liniju gola CZ.

Nadam se da je Vcucko na godišnjem i ne čita blog.

nsarski 22:19 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

ako se čini da je lopta prešla liniju gola JSDP, onda lopta jeste prešla liniju gola JSDP. Ako se čini da je lopta prešla liniju gola CZ, onda lopta nije prešla liniju gola CZ.

Kvantni fudbal i Šredingerova lopta, boktemazo!

aureus 22:43 26.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Saša Zorkić

OK, neka, nek se narod zabavlja

Nek se zabavlja.

Evo još malo elemenata za igru.

1. Hawk-Eye sistem (trenutno Sonijevo vlasništvo) u tenisu snima teren sa bar 6 kamera (u zadnje vrijeme sa 10). Svaka kamera je brza i postavljena je na različitu lokaciju (obično u krovnoj konstrukciji). U komjuterskom sistemu su već ucrtane konture terena i njegovih dijelova. Kamere snimaju teren, a sistem prepoznaje piksele lopte i prevodi ih u matematičku loptu. Na osnovu snimaka iz više uglova, kompjuter zna koordinate lopte u dijelovima sekunde i kadar je da napravi animaciju njene putanje u 3 dimenzije (pa čak i da predvidi putanju u naredna dva-tri frejma). Ali - nije sve tako savršeno jer je prosječna greška 3,4 milimetra što je oko 5% prečnika teniske loptice (67 milimetara).
Može li 3,4 milimetra da nešto znači u tenisu?
Može, naravno. Praktično, svaki put kad je IN ili OUT unutar margine od 3,4 milimetra a nekad i veće.

2. Matematika kaže da se lopta oslanja na ravan u jednoj jedinoj tački, međutim, u realnosti, kad govorimo o lopti ili loptici i terenu, to je ipak jedna manja, određena površina. Dodatno, lopta (ili loptica) se pri udaru (udarcu nogom, rukom, reketom, štapom ili udaru o tlo) deformiše - ovo se ne mora posebno dokazivati, to znamo iskustveno. Međutim, lopta koja leti kroz vazduh, pogotovo ako leti velikom brzinom, zbog njegovog otpora takođe ne leti u idealnoj formi lopte, no to je sad manje važno. Kad udari u tlo, recimo, teniski teren na šljaci, ona ostavi trag. Trag može da bude par milimetara od linije. Koliko se razumijem u pravila - bitno je da li je lopta dodirnula liniju u projekciji na teren, a ne da li je dodirnula liniju dijelom kojim je udarila u teren. Kako rješavaju ovaj problem ne znam, vjerovatno iskustvom.

P.S. Da li je loptica na liniji?

Saša Zorkić 09:52 28.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Jako interesantno. Zar ne postoje senzori (koji bi nepristrasno donosili odluluku)?

aureus 13:31 28.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Saša Zorkić
Jako interesantno. Zar ne postoje senzori (koji bi nepristrasno donosili odluluku)?

Нешто као laser fence, као у "Немогућој мисији", и још уграђен у стативама и пречки гола?

Кул.

Saša Zorkić 16:20 28.09.2018

Re: ovakvi tekstovi baš nedostaju blogu

Нешто као laser fence, као у "Немогућој мисији", и још уграђен у стативама и пречки гола?

Mislio sam na teren za tenis.
A što se fudbala tiče, zar ne može da se postavi neki alarm za kad lopta prođe između stativa?

nask 21:40 24.09.2018

Širenje svemira - šta se širi

Postoji li jednostavno objašnjenje zašto se (merljivo) širenje svemira ne odnosi na razdaljine reda veličine galaksije pa sve do mikrosveta, a da pritom u recept ne ubacujemo tamne začine.

nsarski 21:49 24.09.2018

Re: Širenje svemira - šta se širi

Postoji li jednostavno objašnjenje zašto se (merljivo) širenje svemira ne odnosi na razdaljine reda veličine galaksije pa sve do mikrosveta, a da pritom u recept ne ubacujemo tamne začine.

Ne, koliko je meni poznato.

Evo ti jedno objašnjenje koje možeš da ispričaš tvojim studentima.

Uopšte, DrPhysA ima sjajne analize fizičkih fenomena, od najprostijih do veoma kompleksnih.

nask 22:21 24.09.2018

Re: Širenje svemira - šta se širi

tvojim studentima.

Hvala za video i na (nezasluženom) unapređenju ali u pitanju su učenici. Mada bi ovi moji iz 6. razreda (4. po našem) trebali da budu u stanju da prate priloženo predavanje.

nsarski 22:26 24.09.2018

Re: Širenje svemira - šta se širi

Mada bi ovi moji iz 6. razreda (4. po našem) trebali da budu u stanju da prate priloženo predavanje.

Pa, to. Deca su u stanju da shvate koncepte ako im se dobro izlože, bez obzira kog su uzrasta.

Dovoljno je da im prikažeš ovaj coin donation funnel i sve će razumeti.

Što je novčić bliže centru levka, to se brže okreće.

nask 22:34 24.09.2018

Re: Širenje svemira - šta se širi

E, za ovo gore imam alternativni klip

mesan 22:59 24.09.2018

Re: Širenje svemira - šta se širi

nask
Postoji li jednostavno objašnjenje zašto se (merljivo) širenje svemira ne odnosi na razdaljine reda veličine galaksije pa sve do mikrosveta, a da pritom u recept ne ubacujemo tamne začine.

Koliko ja razumem, objašnjenje je dosta jednostavno:

Čuveni standardni model kosmologije (vidi pod LambdaCDM) kaže da je 70%energije u svemiru ta tamna energija koja širi prostor. Na najvećim skalama (ceo svemir) ona dominira i prostor se tu širi.

Medjutim:
Ta tamna energija ima ravnomernu gustinu u svemiru (nije džabe u igri kosmička konstanta).
Materija (tj. dobar deo ne-tamne energije) je vrlo neravnomerno rasporedjena!
Zato na maloj skali gde se materija sklupčala, ona domira i kontroliše ponašanje prostora.

Konkretno, sećam se neke procene da u zapremini jedne obične planete ima samo par tona mase koja odgovara tamnoj energiji. Tako da prostor unutar planete nema šanse da se širi.

PS: Ako hoćeš objašnjenje bez tamne energije onda u stvari odbacuješ važeću šampionsku teoriju kosmologije, koja se bazira na opštoj teoriji relativnosti. Alternative postoje ali su dosta slabije (vidi pod modified gravity).

nask 23:18 24.09.2018

Re: Širenje svemira - šta se širi

Ima to ovde ali opet nekako nezadovoljavajuće objašnjenje, jbg nestrpljiv.

A kako to da se mi sa godinama širimo ako nije u pitanju širenje prostora na malim dimenzijama. A masa se uvećava.

mesan 23:40 24.09.2018

Re: Širenje svemira - šta se širi

nask
Ima to ovde ali opet nekako nezadovoljavajuće objašnjenje, jbg nestrpljiv.

Odličan tekst, za red veličine precizniji i dublji od velike većine popularnih izvora na temu.
Nisam znao da se Forbes time bavi, hvala! :)
A šta tačno iščekuješ (više jednačina, bolju analogiju...)?
Poredjenje relevantnih energija na različitim skalama je baš onako, fizičarski zadovoljavajući pristup problemu :)

nask 15:48 25.09.2018

Re: Širenje svemira - šta se širi

A šta tačno iščekuješ (više jednačina, bolju analogiju...)?

Nedovoljno jasno sam gore postavio pitanje, ma kakvi nedovoljno, uopšte nisam bio jasan. Naglasak u onom pitanju je na "jednostavan", tako da bih mogao da dam smisleni odgovor na to pitanje kad me entuzijasti za fiziku među mojim učenicima duševno maltretiraju sa sličnim pitanjima. I da ne bude zabune gore sam mislio na 6. tj 4. razred srednje škole.

Poredjenje relevantnih energija na različitim skalama je baš onako, fizičarski zadovoljavajući pristup problemu :)

Dobro si me podsetio kako mogu i na taj način da im pomognem prilikom sticanja boljeg uvida u fiziku tj. način razmišljanja.

nsarski 08:17 25.09.2018

Predavanje

Nedavno je par blogera izrazilo žaljenje što se ovde više ne pojavljuje stari bloger Milan Ćirković. Njegovi doprinosi su zaista bili zanimljivi i predstavljaju osveženje za sve koji se, amaterski ili profesionalno, bave pitanjima nauke, istorije i filozofije nauke, astrobiologijom, itd.

Ako neko želi da prati rad kolege Ćirkovića, danas će na Institutu za Fiziku, Prigrevica 118, Zemun, on držati predavanje na tu temu. Evo zvaničnog obaveštenja.

Uređivački tim seminara "dr Petar Grujić" posvećenog istoriji nauke i teoriji saznanja poziva vas danas na predavanje:

KRATKA POVEST STIVENA HOKINGA (1942-2018)

dr Milan M. Ćirković
Astronomska opservatorija, Bgd.

vreme: utorak, 25.9.2018., 13č.
mesto: Institut za fiziku, čitaonica biblioteke "Dragan Popović", Pregrevica 118, Zemun

Rezime: Biće dat kratak pregled glavnih naučnih rezultata Stivena Hokinga, sa naročitim naglaskom na one manje poznate široj javnosti kao što je Hoking-Gibonsova temperatura, elaboracija uloge posmatračkih selekcionih efekata u formiranju kosmološke strukture, predviđanje gravitacionih talasa iz sudara crnih rupa, hipoteza o zaštiti hronologije i kritika inflatornih kosmoloških modela. Takođe, ukratko će biti rezimiran Hokingov uređivački rad vezan za istoriju fizike i astronomije, kao i njegove izuzetne domete u pogledu promocije i popularizacije nauke.

michiganac 13:09 25.09.2018

Re: Predavanje

Eh, okasnih da se oglasim blagovremeno. Obaveze, dnevne obaveze..

Profesore, ako ste upravo tamo i eventualno u kratkim pauzama ili predasima bacite pogled i na ovu stranicu, zamolio bih vas najljepse da i Dr. Cirkovica licno upitate da li su ona kolebanja o kojim smo kratko polemisali sinoc rezultat nepreciznosti mjerenja ili ipak nesto drugo moze biti posrijedi osim sturog objasnjenja o tamnoj materiji - u tom slucaju da vam iznese svoje misljenje o tome i ako se razlikuje unekoliko da nam njegov odgovor saopstite potom i ovde. Eventualno i da ga priupitate o ovoj mojoj pretpostavci da bi takav ishod mogao ipak biti i superponirani rezultat gravit. "talasanja" crne rupe u centru nase galaksije, i u suprotnom zasto bi to bilo nemoguce?
U najopstijem: -da li je uopste iskljuceno kao moguce bilo kakvo gravit. pulsiranje crnih rupa, makar i u jako malim koracima, dok, dakle, "gutaju" planete i sazvijezdja oko sebe, sem u jedinstvom slucaju kolizije dvaju (ili vise) crnih rupa pribliznog reda velicina?

Zahvaljujem vam srdacno jos jednom!

PS. Nazalost, na osnovu onog klipa gore od DrPhysA ne mozemo ipak neposredno iznijeti nikakav zakljucak ili indiciju koji bi nam mogli pomoci u odgovoru na ovo moje bas konkretno pitanje.

nsarski 15:37 25.09.2018

Re: Predavanje

ako ste upravo tamo i eventualno u kratkim pauzama ili predasima bacite pogled i na ovu stranicu, zamolio bih vas najljepse da i Dr. Cirkovica licno upitate da li su ona kolebanja o kojim smo kratko polemisali sinoc rezultat nepreciznosti mjerenja ili ipak nesto drugo moze biti posrijedi osim sturog objasnjenja o tamnoj materiji - u tom slucaju da vam iznese svoje misljenje o tome i ako se razlikuje unekoliko da nam njegov odgovor saopstite potom i ovde. Eventualno i da ga priupitate o ovoj mojoj pretpostavci da bi takav ishod mogao ipak biti i superponirani rezultat gravit. "talasanja" crne rupe u centru nase galaksije, i u suprotnom zasto bi to bilo nemoguce?
U najopstijem: -da li je uopste iskljuceno kao moguce bilo kakvo gravit. pulsiranje crnih rupa, makar i u jako malim koracima, dok, dakle, "gutaju" planete i sazvijezdja oko sebe, sem u jedinstvom slucaju kolizije dvaju (ili vise) crnih rupa pribliznog reda velicina?

Zahvaljujem vam srdacno jos jednom!

Nažalost, ja sam to predavanje propustio jer sam imao neke studente danas na Fizičkom fakultetu baš u vreme tog predavanja. Međutim, javiću se Milanu telefonom i pitaću ga. On te stvari mnogo bolje zna nego ja, uveren sam.

g.radicevic 09:04 25.09.2018

tamna strana

Ako stvar posmatrate iz naše flekice koju zovemo Mlečni put, vidite da se sve ostale galaksije-flekice udaljavaju od nas. Ali i jedna od druge. U kojoj god da ste galaksiji vidite da sve ostale beže od vas. I što su dalje, to brže beže.

Ako naša ''flekica'' poživi dovoljno dugo, da sve ostale flekice budu bežale brže od brzine svetlosti, nebo će postati crno i bez zvezda.
......i nije neka perspektiva

P.S. Odlična priča, prijemčivo i razumljivo napisana i ''nefizičarima''

zilikaka 12:27 25.09.2018

Od svega

mi najteže pada što je ovaj tekst postavljen u ponedeljak.
Ne stižem ni da ga pročitam kako dolikuje, a ne tek da otvaram sigurno odlične linkove u komentarima.

Ostaje da čekam vikend al eto, za sledeći put apelujem za bolji termin.

Ribozom 13:31 25.09.2018

Re: Od svega

Pazi, ja sam uzeo odmor da procitam tvoj blog. Danas sam uspeo, ali nisam komentarisao jer me ukucani izrabljuju. Hteo sam da svecano izjavim da se slazem sa svima.
Sto se tice teme sirenja svemira, sve vreme mi se vrzma misao teoriju relativiteta treba prosiriti na sve fizicke velicine.

Saša Zorkić 15:48 25.09.2018

Re: Od svega

za sledeći put apelujem za bolji termin

Hm, hmm, je l utorak bolji termin?

zilikaka 18:23 25.09.2018

Re: Od svega

Hm, hmm, je l utorak bolji termin?

Najbolje pred vikend, što se nas ovakvih tiče.

Saša Zorkić 20:10 25.09.2018

Re: Od svega

Najbolje pred vikend, što se nas ovakvih tiče.

Pa pokušaću, ako bude nešto za da napišem i ako ne zaboravim. :)

Predrag Brajovic 04:20 27.09.2018

Re: Od svega

Saša Zorkić
za sledeći put apelujem za bolji termin

Hm, hmm, je l utorak bolji termin?

Петак поподне.

Atomski mrav 13:28 25.09.2018

Analogija sa balonom

Običaj je da se u priči o širenju svemira na ovom mestu pomene balon, pa da ne bismo izneverili tradiciju: Balon! Nalepite na balon flekice na primer od papira. Dovoljno je nekoliko njih da bi se lepo shvatila poenta priče. Zatim naduvajte balon. Kako se balon širi flekice se udaljavaju jedna od druge jer se povećava prostor između njih. Primetite i da se one same ne šire (uostalom, one su u našem primeru od papira). I što je prostora između flekica više to se one brže udaljavaju jedna od druge.

Ako su flekice na površini balona galaksije i jata galaksija - šta se nalazi unutar balona?

Saša Zorkić 15:46 25.09.2018

Re: Analogija sa balonom

Da ne prepričavam, o tome se govori u ovom tekstu.

Atomski mrav 21:09 27.09.2018

Re: Analogija sa balonom

Baš je nezgodno kad voliš da čitaš o astrofizici a ič se ne razumeš u nju...

Ne znam da li je primer sa balonom iskorišćen samo da bi se slikovito prikazalo kako se to svemir širi i kako se galaksije udaljavaju jedna od druge ili ta analogija ide još dalje - da svemir zapravo ima oblik ogromne, šuplje (nazovimo) sfere?

Saša Zorkić 22:38 27.09.2018

Re: Analogija sa balonom

Ne znam da li je primer sa balonom iskorišćen samo da bi se slikovito prikazalo kako se to svemir širi i kako se galaksije udaljavaju jedna od druge ili ta analogija ide još dalje - da svemir zapravo ima oblik ogromne, šuplje (nazovimo) sfere?

Samo da bi se slikovito prikazalo!

mesan 22:41 27.09.2018

Re: Analogija sa balonom

Atomski mrav
Baš je nezgodno kad voliš da čitaš o astrofizici a ič se ne razumeš u nju...
Ne znam da li je primer sa balonom iskorišćen samo da bi se slikovito prikazalo kako se to svemir širi i kako se galaksije udaljavaju jedna od druge ili ta analogija ide još dalje - da svemir zapravo ima oblik ogromne, šuplje (nazovimo) sfere?

Posmatranja pozadinskog zračenja (recimo WMAP je bio bitan) kažu da je prostor svemira poprilično ravan (unutar male margine).
Koliko znam, nije jasno kako bi merenje reklo da li se prostire beskonačno ili ne.
No, najjednostavniji ravan prostor je beskonačan, pa se tipično pretpostavlja to i za svemir.
Ali, nije nužno.

Zanimljiva ideja kompatibilna sa WMAP-om je bila da svemir jeste konačan i da nema granice, i da liči na fudbalsku loptu (LINK), ali kao u video-igrici: ako putuješ kroz nju stalno pravo i dođeš do lica pojaviš se na suprotnom licu i tako nastavljaš pravo dok ne stigneš nazad do tačke iz koje si krenuo.

Površina tvog balona je, striktno, konačna, bez granice, ali zakrivljena, pa svemir sigurno nije "takav".
Možeš da zamisliš kako je "šupljina" balona u stvari dodatna dimenzija (treća) u odnosu na svemir koji je površina balona.
Teorija struna predviđa da prostor ima 10 prostornih dimenzija (ne 3), međutim ekstra dimenzije su male, sklupčane, pa ne bi baš bile kao kod balona.

Puštaj mašti na volju, ima prostora :)

michiganac 22:43 27.09.2018

Re: Analogija sa balonom

- da svemir zapravo ima oblik ogromne, šuplje (nazovimo) sfere?

Pa moz' da bidne..

Pomislimo da je ovaj nas vidljivi samo projekcija, tj. "horizont dogadjaja" nekog viseg ("dubljeg" ) 4D-kosmosa.. a one galaksije koje nam ubrzanu odmicu sa vidokruga mozda se samo gube iza te "krivine", tj. pomenutog horizonta.. Zamislimo i da doista u nadolazecim godinama (usavrsavanjem teleskopa, mjernih instrumenata i tehnika) uspijemo precizno da utvrdimo kako vasiona i nije toliko izotropna, te da kosmicka ili ona pomenuta konstanta pod onim linkom gore (α-konstanta fine strukture >> komentar na prethodnoj strani u 23:01, 24.09.) i nije toliko konstantna u svim kosmickim pravcima - onda bi bilo da nam ovaj nas 3D ipak "klizi" kojekude.. (gradijenti, gradijenti..)

Drugim rijecima, dakle, da fizicki zakoni na onim najvecim mogucim mjerljivim daljinama, koje dosegnemo teleskopima (JWST) i adekvatnim instrumentima, u iducim decenijama mozda ipak i ne vaze toliko kao u ovom nasem blizem kosmosu.

EDIT - eto, pretece me mesan

mesan 23:01 27.09.2018

Re: Analogija sa balonom

michiganac
- da svemir zapravo ima oblik ogromne, šuplje (nazovimo) sfere?

Pa moz' da bidne..

Pomislimo da je ovaj nas vidljivi samo projekcija, tj. "horizont dogadjaja" nekog viseg ("dubljeg" ) 4D-kosmosa.

Neki bistri nobelovci već decenijama pričaju o holografskom principu, tj. da se naša stvarnost može razumeti kao samo senka, projekcija na platnu.
Jedan od ključnih delova ove priče je otkriće da maksimalna količina informacija skladištena u crnoj rupi zavisi od površine (a ne zapremine!) te crne rupe.

Mnogo prizemnije, u poslednjoj deceniji je došlo do buma zbog konkretne matematičke veze između teorije gravitacije u nekakvom prostoru i kvantne teorije na obodu takvog prostora. Pa fizičari rešavaju svoje teške probleme zamišljajući da im je laboratorija samo projekcija na platnu nekakvih crnih rupa u nekom ludom svemiru.
(guglati vesti pod "holographic principle" i "ads/cft correspondence"

.

Nadam se da će daleko bolji pisci popularizovati i ovo na blogu (možda sam zaboravio već postojeći blog post?)

Atomski mrav 23:24 27.09.2018

Re: Analogija sa balonom

Jedan od ključnih delova ove priče je otkriće da maksimalna količina informacija skladištena u crnoj rupi zavisi od površine (a ne zapremine!) te crne rupe.

https://medium.com/starts-with-a-bang/the-black-hole-information-paradox-stephen-hawkings-greatest-puzzle-is-still-unsolved-786343a5b7fc

michiganac 00:00 28.09.2018

Re: Analogija sa balonom

@mesan

evo proguglah na brzinu - iznenadjenje, jedan od pionira na ovom polju istrazivanja je upravo i lik sa mog ex-unia:

Prvih 8min je uvod o ovome sto smo pricali prethodnih dana na blogu, od 8min je vec zanimljivije

Dakle, slagvorti za dalje guglanje: 'Rindler coordinates & Rindler Force'

Tu je i: Link

mesan 00:01 28.09.2018

Re: Analogija sa balonom

Atomski mrav
Jedan od ključnih delova ove priče je otkriće da maksimalna količina informacija skladištena u crnoj rupi zavisi od površine (a ne zapremine!) te crne rupe.

https://medium.com/starts-with-a-bang/the-black-hole-information-paradox-stephen-hawkings-greatest-puzzle-is-still-unsolved-786343a5b7fc

Mislio sam na otkriće Bekenstein-Hawking zakona, koji jeste bio jasna motivacija za princip --- a čitava potonja diskusija je takođe vrlo zanimljiva!
Valjalo bi da neko napiše zanimljiv popularni presek holografskog principa od crnih rupa, preko struna, do neobičnih metala.

Saša Zorkić 09:59 28.09.2018

Re: Analogija sa balonom

Puštaj mašti na volju, ima prostora :)

Kažu neki astronomi: Što je znanje o svemiru manje to ga je lakše objasniti :)

Atomski mrav 01:00 30.09.2018

Re: Analogija sa balonom

ako putuješ kroz nju stalno pravo i dođeš do lica pojaviš se na suprotnom licu i tako nastavljaš pravo dok ne stigneš nazad do tačke iz koje si krenuo.

Kao Mobijusova traka?

mesan 10:27 30.09.2018

Re: Analogija sa balonom

Atomski mrav
ako putuješ kroz nju stalno pravo i dođeš do lica pojaviš se na suprotnom licu i tako nastavljaš pravo dok ne stigneš nazad do tačke iz koje si krenuo.

Kao Mobijusova traka?

Fino pitanje! Moja štura rečenica je bila nejasna.

Nije mi to uža specijalnost, ali evo objašnjenja.
Kreneš od dodekahedrona, koji je trodimenzionalni objekat:

On ima "lica", petouglove, koji mu čine obod, granicu.
Uoči da svaki petougao ima naspramnog para.

Poenkare je smislio kako da od ovoga napravi 3d prostor bez granica:
Identifikuj ("prilepi"

naspramne petougle, kao u igricama, kad dođeš do jednog pojaviš se na suprotnom, bez ikakvog zastoja.
Samo pazi, jer naspramni petouglovi ne stoje poravnato --- zarotirani su, pa nije jasno koji ćošak jednog treba da slepiš sa kojim ćoškom drugog.
Zavisno od preciznog izbora kako se koji lepi dobijaš drugačije 3d prostore.

Interesantno, takav konkretni prostor koji je Poenkare namislio, ima orijentaciju, za razliku od Mobijusove trake.

Eto! Do na sitne komplikacije, suštinski to je dodekahedralni prostor koji je 2003. predložen kao model prostora u svemiru.
U originalnom radu (VIDI devetu stranicu) upućuju na "simulator letenja" kroz taj i druge prostore nastale ovakvim igrama (LINK).

Koliko vidim, uz nove rezultate merenja dekadu kasnije (Planck), ovaj model još uvek nije isključen (dakle, objasnio je problem u ranijim podacima, i dao dva predviđanja koja nisu dokazano pogrešna već kompatibilna sa novim podacima).

BebaOdLonchara 17:19 28.09.2018

.

ne znam da li je već pisalo?

http://www.thescinewsreporter.com/2018/09/look-up-andromeda-will-be-visible-to_68.html
ne znam da li mi to uopšte možemo da vidimo, čak i bez light pollution?

Saša Zorkić 17:40 28.09.2018

Re: .

BebaOdLonchara
ne znam da li je već pisalo?

http://www.thescinewsreporter.com/2018/09/look-up-andromeda-will-be-visible-to_68.html
ne znam da li mi to uopšte možemo da vidimo, čak i bez light pollution?

Sazvežđe Andromeda je jesenje sazvežđe. Iz naših krajeva se vidi od sredine jula pa dosredine marta. Naravno, na noćnom nebu je u najvišem položaju sredinom tog perioda. Galaksija u Andromedi (m31) se u istom periodu dobro vidi, čak i golim okom, ali kao bledunjava pegica. Od nas je udaljena 2,5 miliona svetlosnih godine i to je verovatno najdalji objekat koji golim okom može da se vidi sa Zemlje.
Približava nam se i kroz koju milijardu godina sudariće se s nama... itd. :)

aureus 18:02 28.09.2018

Re: .

Saša Zorkić

Približava nam se i kroz koju milijardu godina sudariće se s nama... itd. :)

И ни то још није ријешено?

Имамо ли бар идеју како то да спријечимо?

predatortz 15:49 29.09.2018

Re: .

Имамо ли бар идеју како то да спријечимо?

Naravno! Ljudski rod ništa ne prepušta slučaju. Sami ćemo uništiti svoju civilizaciju.

BebaOdLonchara 18:20 29.09.2018

Re: .

Približava nam se i kroz koju milijardu godina sudariće se s nama... itd. :)

da, znam. :) nego, da li postoji neki sweet spot u srbiji gde je light pollution najmanji pa je prizor na nebu drugačiji nego kad iz grada pogledam u nebo? neko skriveno mesto gde astronomi odlaze da gledaju, a da nije uključen teleskop u celu stvar?

BebaOdLonchara 18:20 29.09.2018

Re: .

И ни то још није ријешено?

jeste. izumrećemo do tad, tako da nema brige.

aureus 21:22 29.09.2018

Re: .

BebaOdLonchara
И ни то још није ријешено?

jeste. izumrećemo do tad, tako da nema brige.

Kakvo je to rješenje???

nsarski 21:35 29.09.2018

Re: .

aureus
BebaOdLonchara
И ни то још није ријешено?

jeste. izumrećemo do tad, tako da nema brige.

Kakvo je to rješenje???

A što ne bi bilo rešenje? I dinosaurusi su izumrli, i cikas i ginko, i sabljasti tigar, i foraminifere i radiolarije, i na stotine hiljada drugih vrsta, a što ne bi mi?

aureus 21:50 29.09.2018

Re: .

nsarski
aureus
BebaOdLonchara
И ни то још није ријешено?

jeste. izumrećemo do tad, tako da nema brige.

Kakvo je to rješenje???

A što ne bi bilo rešenje? I dinosaurusi su izumrli, i cikas i ginko, i sabljasti tigar, i foraminifere i radiolarije, i na stotine hiljada drugih vrsta, a što ne bi mi?

Pa baš zato!
Dosta je bilo uzaludnog izumiranja.
Šta su dobili dinosaurusi time što su izumrli?

docsumann 21:59 29.09.2018

Re: .

dinosaurusi su izumrli za srpstvo

nsarski 22:08 29.09.2018

Re: .

docsumann

dinosaurusi su izumrli za srpstvo

A, jebote danas na Kalenićevoj pijaci u Bg. valjaju prstace iz CG - istina zabranjeno, istina protiv svih ekoloških principa - ali, tebra, to je kao reći da su prstaci izumrli za Mila.

Mislim, koji ćemo mi qrac (meki ili tvrdi) na ovoj planeti?

aureus 22:10 29.09.2018

Re: .

docsumann

dinosaurusi su izumrli za srpstvo

Ali ova MAPA pokazuje da su najmanje umirali za srpstvo.

Nema nešto mnogo fosilnih ostataka, mnogo više ih ima drugdje, izgleda da su dinosaurusi najmanje umirali za srpstvo.
Da nisu dinosaurusi bili srbofobi?

docsumann 22:21 29.09.2018

Re: .

Da nisu dinosaurusi bili srbofobi?

dosta više s tim defetističkim revizionizmom.
dovoljno je pogledati u trag dinosaurusa i odma bude jasno na kojoj su
strani oni bili.

aureus 22:35 29.09.2018

Re: .

docsumann
Da nisu dinosaurusi bili srbofobi?

dosta više s tim defetističkim revizionizmom.
dovoljno je pogledati u trag dinosaurusa i odma bude jasno na kojoj su
strani oni bili.

Ona mapa prikazuje da je na teritoriji Srbije jedno nalazište u rejonu Đerdapa, drugo na granici sa Bugarskom, a treće otprilike na Kopaoniku.
U skladu s tim zaključujem da se prvi dinosaurus utopio u vještačkom jezeru, drugi je stradao od Bugara, a treći se vjerovatno polomio na skijanju.

nsarski 22:49 29.09.2018

Re: .

Ali ova MAPA pokazuje da su najmanje umirali za srpstvo.

Sva je prilika da su najviše umirali za proud state of Montana.

Atomski mrav 00:58 30.09.2018

Re: .

Имамо ли бар идеју како то да спријечимо?

Da svi s jeseni lociramo Andromedu na nebu i onda, složno i što jače, duvamo u njenom pravcu.

aureus 02:32 30.09.2018

Re: .

Atomski mrav
Имамо ли бар идеју како то да спријечимо?

Da svi s jeseni lociramo Andromedu na nebu i onda, složno i što jače, duvamo u njenom pravcu.

Dobro, prvi se mačići u vodu bacaju.
Ipak ću te pohvaliti za trud.

docsumann 07:49 30.09.2018

Re: .

Dobro, prvi se mačići u vodu bacaju.

ne bacaju kinezi ništa

aureus 11:23 30.09.2018

Re: .

docsumann
Dobro, prvi se mačići u vodu bacaju.

ne bacaju kinezi ništa

Mi ćemo, bogami, ove baciti.
Pošto je jasno da je prijedlog rizičan.

Jer ako svi budemo duvali u pravcu Andromede može nam se desiti da oduvamo našu planetu suprotno od smjera duvanja.

Ono, kao što to čine mlazni avioni i drugi deseptikoni. Vazduh možda ima malu masu ali je ima, a Njutnovi zakoni nam ovdje, čini se, ne idu u prilog. I sad mi zaustavimo Andromedu, a sami završimo u nekoj galaksiji 300 megaparseka daleko. (I tako završimo u prostoru koji se sve brže udaljava od ovog gdje smo sad.)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Zorkić

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi