Društvo| Gost autor| Istorija| Reč i slika

OSTATI ZIV, OSTATI NORMALAN,...SARAJEVO, LJUBAVI MOJA...

/ 30.09.2018. u 12:56

Komentari: 618
Čitanost: 63983
/
Preporuke: 2244
/

U Beogradu otvorena izložba 'Opkoljeno Sarajevo'

Na izložbi se mogu vidjeti autentični artefakti i fotografije iz perioda od 1992. do 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba držale Sarajevo pod opsadom.

Piše:

Tomislav Marković

Eksponati pokazuju kako se odvijao svakodnevni život u opkoljenom, granatiranom i snajperisanom gradu (Anadolija)

U prepunoj Ustanovi kulture Parobrod, u centru Beograda, u utorak navečer je otvorena izložba "Opkoljeno Sarajevo", u organizaciji Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine.

Izložba je deo stalne postavke Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine, a na njoj se mogu videti autentični artefakti i fotografije iz perioda od 1992. do 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba držale Sarajevo pod opsadom tri i po godine.

Eksponati pokazuju kako se odvijao svakodnevni život u opkoljenom, granatiranom i snajperisanom gradu. Ratne pećnice, vuneni džemper dečaka Nermina Divovića, koji je ubijen snajperskim metkom, fotografije masakra na Markalama, pokolja u Ulici Vase Miskina, natpis "Don’t let them kill us" sa izbora za mis Sarajeva 1993. godine, karton sa natpisom "Pazi snajper", dečje igračke, kanisteri za vodu – samo su neki od eksponata koji posetiocima izložbe svedoče o životu u opkoljenom Sarajevu.

Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Budimir Ivanišević objasnio je da je jedan od motiva za organizovanje izložbe zapanjujuća činjenica da većina građana Srbije ne zna da se opsada Sarajeva uopšte dogodila.

"Ako je neko eventualno postavljao sebi pitanje zašto je važno da jedna ovakva izložba bude organizovana u Beogradu, ilustrovaću to jednim rezultatom istraživanja javnog mnjenja koje je Fond za humanitarno pravo sproveo pre malo više od godinu dana, odnosno agencija Demostat u ime Fonda za humanitarno pravo, gde je jedno od pitanja za građane Srbije bilo: 'Da li znate koji je grad bio pod opsadom četiri godine?' Dvadeset tri posto anketiranih je odgovorilo da je to Sarajevo", rekao je Ivanišević.

20180925_2_32548440_37544389.jpg?itok=JBdpP7Dx

Na izložbi su predstavljeni i kartoni koji su stanovnike Sarajeva upozoravali na snajperiste (Anadolija)

On je naveo da ovakvi podaci ljudima koji se bave prošlošću zvuče frapantno, ali "to je neka realnost koju mi živimo u Srbiji. I to je jedan od glavnih motiva zašto smo se odlučili da organizujemo ovu izložbu zajedno sa Historijskim muzejom Bosne i Hercegovine. Dakle, da ljudi čuju, vide i zainteresuju se, pre svega, za jednu ljudsku tragediju koju je taj grad proživeo tokom 44 meseca opsade".

Prema njegovim rečima, ova izložba je "ljudska priča o tome kako su se ljudi snalazili, dovijali, improvizovali, ne bi li taj život - ili- možda je bolje reći, imitaciju života - vodili koliko je moguće regularno u takvim užasnim okolnostima 44 meseca opsade grada".

Borba za ostajanje normalnim u nenormalnim uslovima

Direktorka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine Elma Hašimbegović smatra da "25 godina poslije nije neka stvar dovesti izložbu i pričati o opsadi Sarajeva". Ili barem ne bi trebalo tako da bude.

"Nas su u Sarajevu, kad su nas ispraćali, govorili: 'Svaka čast, dolazite u Beograd, hrabro od vas...' Nekako su nas ispratili sa bojazni, maltene smo ispali neka vrsta heroja. Međutim, 25 godina poslije opsade Sarajeva to više ne bi trebalo biti tema, odnosno ne bismo na taj način trebali razgovarati. Historijski muzej Bosne i Hercegovine ovom izložbom koju večeras predstavlja, zapravo, pokušava otvoriti prostor za razgovore. I ono što smo mi htjeli je da izađemo iz naše zone komfora, dakle da ne pričamo o opsadi u Sarajevu, nego da to pokažemo i nekim drugim prostorima", rekla je Hašimbegović.

Ona navodi da je izložba "Opkoljeno Sarajevo" postavljena "ovdje skoro isto kao i u Sarajevu: dakle, možete vidjeti sve ono što posjetioci Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine već 15 godina mogu vidjeti, a to su originalni predmeti, originalne fotografije i originalni eksponati. Mi ne dajemo neke interpretacije, nego pokušavamo kroz autentične predmete pokazati kako je izgledao život pod opsadom 44 mjeseca."

20180925_2_32548440_37544391.jpg?itok=4jHyhkbi

Vršilac dužnosti direktora 'Parobroda' Milutin Petrović istakao je da je izložba jako potresna i teška za gledanje

Iako je u prvom planu užas koji su doživeli žitelji Sarajeva, Hašimbegović smatra da ona prikazuje i drugu stranu: "Sve ono što su građani Sarajeva preživljavali jeste tragedija, jeste jedan od najtežih perioda u historiji Sarajeva, ali ova izložba govori mnogo više o drugoj stvari, ona slavi život, ona slavi borbu za preživljavanje, borbu za ostajanje normalnim u nenormalnim uslovima. To ćete vidjeti kroz izložbu, vidjet ćete kroz eksponate, vidjet ćete kroz brojne kulturne događaje koji su organizirani u toku opsade... Dakle, sve ono što se dešavalo u 1.335 dana možete vidjeti ovdje."

Direktorka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine je izrazila želju da građani koji dođu na izložbu u narednih 15 dana, "dakle, neki obični ljudi vide kako je bilo nekim drugim običnim ljudima prije 25 godina u nekim drugačijim uslovima", sa ciljem da se otvori prostor za razgovor o prošlosti.

Potresno i teško za gledanje

Vršilac dužnosti direktora Parobroda Milutin Petrović istakao je da je izložba jako potresna i teška za gledanje i pozvao ljude da posete izložbu, "pošto je potpuno jedan utisak o tome kada kažeš 'izložba Opsada Sarajeva u Parobrodu', a potpuno drugačiji kada se susretneš sa tim artefaktima. Vrlo je duboka izložba i susret sa tim stvarima je onako vrlo dramatičan i ozbiljan".

"Preporučio bih baš svima koji imaju problem sa tom izložbom da dođu da je pogledaju ovde, u Ustanovi kulture opštine Stari Grad, dakle u srcu Beograda i, ja volim da kažem, u srcu Srbije", obratio se Petrović i neistomišljenicima.

Objasnio je i zašto procenat onih koji znaju za opsadu Sarajeva nije veći: "Među nama, ljudima koji se skupe u ovakvim prilikama, nije potrebno ništa objašnjavati, a taj procenat ljudi koji bi možda bio veći da nema bar toliko isto ljudi koji bi mogli biti anketirani, a koji sada žive u Vankuveru, Torontu, na Novom Zelandu, koji znaju za taj grad koji je bio pod opsadom, a oni nisu više sa nama ovde, u Beogradu."

Petrović je napravio paralelu sa situacijom koju smo imali posle Drugog svetskog rata, na štetu današnjice: "Od opsade Sarajeva do danas je prošlo otprilike isto vremena koliko od završetka Drugog svetskog rata do Vudstoka. U vreme Vudstoka ljudi su se uveliko bavili drugim drogama i bilo bi jako lepo da mi imamo priliku da se pozabavimo, na primer, digitalnom revolucijom, koja je LSD današnjice, i da se bavimo takvim stvarima i borimo se za, na primer, pravdu ljudi u Siriji, ili za Asanža i Vikiliks, a ne da se još uvek bavimo našim problemima Kaina i Avelja od pre 25 godina."

Među brojnim posetiocima izložbe u prepunom Parobrodu bila je i Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom. Ona misli da je ova izložba izuzetno značajna, ali i da je problem u tome što javni servis nije zainteresovan za ovakve sadržaje, što bi bilo neophodno za proces suočavanja sa prošlošću.

20180925_2_32548440_37544392.jpg?itok=4eb4MZmd

Zapanjujuća činjenica je da većina građana Srbije ne zna da se opsada Sarajeva uopće dogodila, kaže Ivanišević (Anadolija)

"Na moralnoj ravni ovo je izuzetno važno. Plašim se da izložba neće imati neki veliki uticaj na suočavanje s prošlošću, zato što je neophodno da se radi na desetinama nivoa, na nivou države i društva, što je izostajalo. Ova izložba je jako važna zbog moralne osetljivosti odnosa između dva grada i za mene je važno da se vidi da je umetnost ta koja može da pobedi i zlo, da može da ga nadiđe i nadživi, i kako ljudi u vremenima užasne patnje ne pristaju da budu žrtve, nego se na najkreativnije načine odupiru zlu", kaže Zajović.

Izložba o opsadi Sarajeva neminovno pokreće i pitanje političkog i društvenog konteksta u kojem se odigrava. A taj kontekst je trajno obeležen stanjem poricanja. "Ono što je ključno je to da je ovaj režim, na čelu sa [Aleksandrom] Vučićem, ne samo proglasio nevažećim, nego nepostojećim zločine u prošlosti. Nema više ni nekakve zabrinutosti, nema čak ni negiranja, kao što je bilo u nekim prethodnim periodima", tvrdi Zajović.

Stid zbog zločina počinjenih u naše ime

Ona misli da se naše vlasti više ne sekiraju zbog prošlosti, "jer to više ne postoji kao tema". Kako navodi, "oni su očistili svoje prljave, krvave biografije, u tome su im pomogli mediji, u tome im je pomogla međunarodna zajednica".

Sve to ostavlja pogubne posledice po čitavo društvo: "Bojim se da će se to vratiti kao bumerang, jer ta količina moralne neosetljivosti ne može da ostane bez trauma kod onih koji potiskuju ono što se desilo, a žrtava u ovoj zemlji ima jako puno, i to se ispoljava u svakakvim vrstama nasilja. Pa nije femicid u Srbiji neki fenomen koji je došao sa neke druge planete, došao je iz ogromnog nasilja i ogromnog rata."

Staša Zajović ističe da izložba o opsadi Sarajeva u posetiocima budi osećanje stida: "Mnogi umni ljudi su govorili o stidu, evo Đorđo Agamben je rekao da čovek osećanjem stida postaje subjektom, a posebno stidom zbog onoga što je učinjeno u naše ime. Jedan naš aktivista je rekao da bi stid u Srbiji bio znak velike revolucije."

Međutim, to osećanje stida zbog zločina počinjenih u naše ime oseća manjina, dok kod većine preovladavaju ravnodušnost i odsustvo empatije: "Mislim da je veliki problem jedna bešćutnost. Ta bešćutnost u vidu nepriznavanja patnje i zločina jeste ono što oduzima ljudskost zajednici u čije ime je počinjen zločin. Ja se ponekad plašim da se to potiskivanje trauma i negiranje zločina može vratiti na jedan dramatičan način. Ja stalno radim na terenu i vidim da postoji ogroman strah da se govori o onome što se desilo devedesetih."

20180925_2_32548440_37544387.jpg?itok=KO550tbD

Zajović smatra da je veliki problem što se zaboravlja na različite vidove otpora ratu (Anadolija)

Zajović smatra da je veliki problem što se zaboravlja na različite vidove otpora ratu, te da je militarizacija ponovo zahvatila čitavo društvo: "Ovde je postojao jako veliki broj ljudi koji su pružali otpor ratu, recimo kroz otpor prisilnoj mobilizaciji, a sada je prisutan jedan patriotski narativ, to je odraz militarizacije na svim nivoima, kroz stalnu proizvodnju neprijatelja, kroz ućutkivanje glasova koji misle drugačije, kroz izolovanje neposlušnih i nepoćudnih, i to ne može da ne ostavi strašne posledice na mentalno zdravlje, a pre svega oduzima ljudskost."

Ona kaže da izložba o opsadi Sarajeva treba da probudi odgovornost, jer se održava namestu koje je proizvodilo zlo. "Moramo da povratimo ljudskost, i zbog žrtava, ali i zbog samih sebe. Ja stalno komuniciram sa žrtvama, ali želim da komuniciram i sa društvom koje me okružuje. I ne mogu da mislim samo kako me u Sarajevu svi prihvataju, želim da me prihvate u Leskovcu i u Zrenjaninu. Ovde sam odgovorna zato što su sa ove tačke išli oni koji su proizvodili zlo i iz te tačke se mi obraćamo onima kojima je bilo naneto zlo", kaže Staša Zajović. A izložba "Opkoljeno Sarajevo" upravo je jedan od načina da povratimo izgubljenu ljudskost.

Jedan od posetilaca izložbe, vlasnik i urednik izdavačke kuće Most art Dragan Stojković, smatra da je ova izložba odavno bila neophodna i da je otvorila vrata za suočavanje sa zlom devedesetih. Ali i da je i ranije bilo prilika da se ovakva izložba organizuje.

20180925_2_32548440_37544390.jpg?itok=8f_Ba96Z

Izložba je ljudska priča o tome kako su se ljudi snalazili, dovijali i improvizirali (Anadolija)

"Posmatrajući izložbu. pomislio sam kako je ona trebalo da bude otvorena u prostoru Skupštine grada Beograda 1997. godine. kada je opozicija. na čelu sa Zoranom Đinđićem. uzela vlast. Druga prilika za to bila je 2000. godine, najkasnije početkom 2001. godine. Pošto to tada nije učinjeno, mi imamo sve ovo što imamo danas, ne samo zaborav, već i obnovu svih onih ideja koje su okupirale i opkolile Sarajevo", kaže Stojković.

Značaj ove izložbe Stojković vidi i u tome što onemogućuje konstantno negiranje zločina i prikrivanje činjenica o ulozi Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini: "Sve vreme postoji kontinuitet negiranja zločina i agresije na Bosnu, ali i kontinuitet ideoloških motiva koji su doveli do opsade Sarajeva. Takvo prikrivanje istine i nesuočavanje sa samim sobom i sa istinom pogubno je za samu Srbiju, za građane Srbij,e koji se zbog toga vrte u zatvorenom krugu već 26 godina. Danas su na vlasti oni koji su učestvovali iz sve snage u propagandi i organizaciji tog rata. Oni se prave ludi kao da ništa nije bilo."

Stojković ističe i razliku između Sarajeva i Beograda kad je u pitanju odnos prema ratu. "Pošto stalno idem u Sarajevo, drago mi je što sam video kako su se Sarajlije emancipovale i oslobodile ne samo obruča i opsade 1995. godine, nego i mržnje i trauma koje su imali zbog svega onoga što im je učinjeno. Ne bih rekao da su se ovde u Srbiji mnogi mozgovi oslobodili tih bodljikavih žica iz perioda od 1991. do 1995. godine."

Razlog za takvo stanje Stojković vidi u velikosrpskoj ideologiji, koja ima dugogodišnji kontinuitet. "Apsolutno se ništa ne menja u toj matrici, nikakva pouka se ne izvlači iz iskustva, naprotiv, stalno se udara na jedno isto mesto glavom u beton, što izaziva poremećaje u mentalnoj strukturi sistema. To je već psihijatrijski slučaj, jer ličnost koja nije u stanju da izađe iz svog začaranog kruga nema šanse za ozdravljenje", kaže Stojković.

Na mladima suočavanje ostaje

Pored same izložbe, organizovan je i čitav niz pratećih programa. U četvrtak, 27. septembra, istraživač Fonda za humanitarno pravo Nemanja Stjepanović održaće javni čas o opsadi Sarajeva, 4. oktobra biće organizovana projekcija filma Opsada francuskog novinara Remyja Ourdana, a 5. oktobra biće održana promocija knjige Some Kind of Justice - The ICTY's Impact in Bosnia and Serbia Diane Orentlicher.

Posebno je značajan program razmene mladih iz Sarajeva i nekoliko gradova u Srbiji. U tom programu učestvuje 20 studenata, pripravnika, aktivista, novinara i politikologa. Oni će posetiti jedni druge i učiti o strašnim događajima koji su se odvijali od 1992. do 1995. godine te pokušati da osmisle izgradnju zajedničke budućnosti. Budimir Ivanišević je najavio da će Fond za humanitarno pravo sve više zagovarati uključivanje mladih u proces suočavanja sa prošlošću.

Izložba će biti otvorena do 6. oktobra. Dođite da vidite šta se radilo u vaše ime.

Izvor: Al Jazeera

Tagovi

opsada Sarajeva, ratovi devedesetih, izlozba Parobrod

postavite na |

Komentari (618)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

mariopan 08:41 06.10.2018

Re: Чије име?

angie01
pa ne, mariopan, replicirala si losim stosem, na odredjenu moju reakciju, na konkretan komentar- to sam ti rekla, a sada si se raspisala o onome sto te stvarno muci.

E, izvini, nije bilo lepo, šala nije bila na mestu.

tvoje pravo da mislis sta hoces, ovako sroceno i pored uvoda gde si me pomazila, krije se glavna poruka, da ja nesvesno cinim nesto lose, a to nije tacno.

Da, to verujem i pokušala sam da ti objasnim šta ja vidim da je loše, dala sam ti i primer, "Mirdita dobar dan", navodno kulturno približavanje Srba i Albanaca koje se događa u Beogradu, a koja na neiskren način dolazi da nam pokaže svoju kulturu dok se na terenu i u stvarnosti sve vreme odigravaju zločini protiv tamošnjih Srba.

To je bio samo primer kako je sve to lažno i površno. Kada na Kosovu svi ljudi budu mogli slobodno i mirno da žive, bez straha za svoj život ili imovinu, to će biti kultura Albanaca koju bih ja poželela da vidim u Beogradu, ne ovakva lažna i podmukla.

Ova izložba za koju ti veruješ da je dobra jer nam pokazuje kakav je rat bio po meni nije to što bi trebalo da bude.

Zato što ona ne pokazuje kakav je taj rat bio svima.
Ako to ne radi onda gura prst u oko onima drugima koji su to Sarajevo isto voleli, isto tamo živeli, ali doživeli golgotu o kojoj ta izložba ne govori i još kao da ih tiho optužuje da je svo to stradanje njihovo delo, da su ga oni prećutno ili aktivno omogućili.

Verujem da ti to nisi videla iz tvog ugla?

Ja nemam poverenja u njihovu interpretaciju istine jer se tu radi o svojevrsnom pranju ruku i obraza. Postoje mnoge istine o tom ratu, rekoše ti i neki drugi blogeri, pre svega predator koji je u njemu i učestvovao, pa valjda možeš da mu veruješ?

Ja ne stajem ni na čiju stranu u ovoj priči samo bih volela da te izložbe, instalacije šta li...ne budu jednostrane i optužujuće za bilo koga, jer za rat su svi krivi, svuda ima žrtava i zločinaca ne samo kod nas, a ovakvo jednostrano predstavljanje "istine" je put da rane nikada ne zarastu jer ih stalno čačkaju lešinari koji žive od tuđe nesreće.

angie01 15:02 06.10.2018

Re: Чије име?

Da, to verujem i pokušala sam da ti objasnim šta ja vidim da je loše,

Ja ne stajem ni na čiju stranu u ovoj priči

ti vidis da je lose, ono sto je ocigledno, a sto se u toj izlozbi ne moze sakriti, a sto se moze lako videti i u hronologiji opsade, koju sam dva puta kacila, ali je niko nije citao, ili jeste, ali nije odgovaralo da se uzme u obzir,...na taj nacin si izabrala i stranu i tvrdis da ja nisam dobro postupila- nenamerno, je mislis da nisam los covek:)))...kako da ti kazem, pa ti moji, sto su poginuli, ili stradali na drugi nacin su Srbi- ako ti je to bitno,...ako time, po vasim merilima, imam neki ausvajs da nesto kazem,...a ne samo predator na koga se ovde pozivas, kao na validan izvor, koji se uredno ovde zahvaljuje vodjama ustanovljenih, dokazanih i osudjenih ratnih zlocina.

sto ae Kosova tice, koje ovde poturas, opet sa losim primerom, tu smo decenijama, ne samo u tom poslednjem fijaskom zavrsene akcije, vodili pogresnu politiku,...i u sadasnjem trenutku imam samo jedno pitanje- ko je ubio Olivera Ivanovica?

mariopan 15:06 06.10.2018

Re: Чије име?

angie01
Da, to verujem i pokušala sam da ti objasnim šta ja vidim da je loše,

Ja ne stajem ni na čiju stranu u ovoj priči

ti vidis da je lose, ono sto je ocigledno, a sto se u toj izlozbi ne moze sakriti, a sto se moze lako videti i u hronologiji opsade, koju sam dva puta kacila, ali je niko nije citao, ili jeste, ali nije odgovaralo da se uzme u obzir,...na taj nacin si izabrala i stranu i tvrdis da ja nisam dobro postupila- nenamerno, je mislis da nisam los covek:)))...kako da ti kazem, pa ti moji, sto su poginuli, ili stradali na drugi nacin su Srbi- ako ti je to bitno,...ako time, po vasim merilima, imam neki ausvajs da nesto kazem,...a ne samo predator na koga se ovde pozivas, kao na validan izvor, koji se uredno ovde zahvaljuje vodjama ustanovljenih, dokazanih i osudjenih ratnih zlocina.

Dobro, probala sam...uzdravlje

stefan.hauzer 09:01 02.10.2018

*

Nego, da li se vi ljudi iz gradova smrzavate danas i čekate s nestrpljenjem da počne grejna sezona? Mislite li o tome i zašto je to tako, a novogodišnja rasveta svetli i vi sedite kod kuće i razglabate o temama iz XX veka..

U međuvremenu, negde na selu, u toplom domu, ovo mi je hit jutra!

stefan.hauzer 09:06 02.10.2018

Re: *

Znam i odgovor i glasi "svi su isti", ali yeah, well, that's just, like, your opinion, man; i tako, mislim i da mi ova stvar nikad neće dosaditi..

angie01 09:43 02.10.2018

Re: *

da li se vi ljudi iz gradova smrzavate danas

docsumann 10:03 02.10.2018

Re: *

mislim i da mi ova stvar nikad neće dosaditi..

never and more

stef, nije li ovo idealan tjub rejting

docsumann 11:53 02.10.2018

Re: *

U međuvremenu, negde na selu, u toplom domu, ovo mi je hit jutra!

otkrih ih nedavno, sasvim slučajno, kao i sve drugo najbolje na tjubu

sjajno voze

aureus 12:10 02.10.2018

Re: *

Dokse, umorio si se od teških tema, počeo si da puštaš muziku.

angie01 12:16 02.10.2018

Re: *

umorio si se od teških tema, počeo si da puštaš muziku.

a, sto je najveci fazon, ja sam imala ideju da se na ovom blogu pusta muzika- iz Sarajeva, sarajevskih muzicara...eto, nije nam se dalo...

freehand 12:19 02.10.2018

Re: *

angie01
umorio si se od teških tema, počeo si da puštaš muziku.

a, sto je najveci fazon, ja sam imala ideju da se na ovom blogu pusta muzika- iz Sarajeva, sarajevskih muzicara...eto, nije nam se dalo...

To!
Ti si pustila Dinu,još Loša i Valentino pa da se razilazimo.

veselica 12:24 02.10.2018

Re: *

angie01
umorio si se od teških tema, počeo si da puštaš muziku.

a, sto je najveci fazon, ja sam imala ideju da se na ovom blogu pusta muzika- iz Sarajeva, sarajevskih muzicara...eto, nije nam se dalo...

Što ti je full razumevanje izložbe.

angie01 12:33 02.10.2018

Re: *

Ti si pustila Dinu,još Loša i Valentino pa da se razilazimo.

Dina sam pustila zbog publike,...Losu sam eventualno mogla sa Beslicem, -iznad Tesnja zora svice...valentina, ne znam kako bih,ruka bi mi se osusila,...al sevdalinke- sve.

angie01 12:41 02.10.2018

Re: *

Što ti je full razumevanje izložbe.

...zar me nisi malo pre pozdravila...

....mnogi od tih muzicara su za sve vreme opsade bili u gradu,...a ideja o pustanju pesama je bila pokusaj da se razgovor ne razvija u pravcu u kome jeste krenuo,....a i kao znacajno obelezje tog grada, koje je bilo i deo nas....povezivalo nas je,.... i sa onima, koji nikada tamo nisu krocili, niti su nekog poznavali- poznavali su te umetnike i uzivali u njihovoj muzici.

maksa83 12:41 02.10.2018

Re: *

Beslicem

angie01 12:50 02.10.2018

Re: *

maxo, moram da ti priznam, da zamalo nisam otisla na Beslicev koncert, samo da mi uzivo otpeva Prvi poljubac,...ne znam kako bih izdrzala sve ostalo,...al, zamalo,...nisam, da me se deca ne odreknu...eto, kako sam slaba...

vcucko 13:51 02.10.2018

Re: *

freehand
angie01
umorio si se od teških tema, počeo si da puštaš muziku.

a, sto je najveci fazon, ja sam imala ideju da se na ovom blogu pusta muzika- iz Sarajeva, sarajevskih muzicara...eto, nije nam se dalo...

To!
Ti si pustila Dinu,još Loša i Valentino pa da se razilazimo.

predatortz 14:10 02.10.2018

Re: *

Nećemo tako, Dino!
Ovo je jedina partizanska pesma koju volim.
Igraš kvarno!

angie01 14:37 02.10.2018

Re: *

Konjuh planinom- najlepsa,...Bilecanka, sledeca...

vcucko 17:11 02.10.2018

Re: *

predatortz
Nećemo tako, Dino!
Ovo je jedina partizanska pesma koju volim.
Igraš kvarno!

Vid' hajvana, jašta neg' valja. A š'o b' meto neke š'o ne valjaju, Dina ti?!
Nijesam ti ja tako neki ćo'jek

Kako bre jedina, ima tu materijala onoliko...

predatortz 17:51 02.10.2018

Re: *

a, sto je najveci fazon, ja sam imala ideju da se na ovom blogu pusta muzika- iz Sarajeva, sarajevskih muzicara...eto, nije nam se dalo...

Čast rahmetli Pimpeku, ali ostalo bi bilo mučenje.

escherichije_colic 18:30 02.10.2018

Re: *

predatortz

a, sto je najveci fazon, ja sam imala ideju da se na ovom blogu pusta muzika- iz Sarajeva, sarajevskih muzicara...eto, nije nam se dalo...

Čast rahmetli Pimpeku, ali ostalo bi bilo mučenje.

Nemoj tako Bobane ...

escherichije_colic 18:56 02.10.2018

Re: *

Nešto i za one čiji rafinirani ukus vređa kreštanje Miće Vukašinovića ...

michiganac 22:03 02.10.2018

Re: *

otrkrih ih nedavno, sjajno voze

me too, me too..

onda jedan flash pride, cijenim po tvom shmeku.. a i kad je smrz, nekad je dovoljno samo da neuroni okidaju u pravom drustvu..

docsumann 15:18 03.10.2018

Re: *

Ti si pustila Dinu,još Loša i Valentino pa da se razilazimo.

Hari Mata Hari, balade

al ga oplelo po pleonazmu

freehand 15:20 03.10.2018

Re: *

docsumann
Ti si pustila Dinu,još Loša i Valentino pa da se razilazimo.

Hari Mata Hari, balade

al ga oplelo po pleonazmu

Samo kvalitet brt, samo kvalitet

angie01 15:28 03.10.2018

Re: *

Hari Mata Hari, balade

al ga oplelo po pleonazmu

e, al Hari opasno peva sevdalinke- OPASNO,...njegov deda je bio neki cuveni pevac sevdalinki, pa on ispekao zanat odmalena.

stefan.hauzer 08:48 06.10.2018

Re: *

stef, nije li ovo idealan tjub rejting

stradaćemo od broja klikova

(zato je nova lykke li i najbolja!)

p.s. a to što si tek nedavno otkrio still corners; samo je dokaz da moje yt linkove ovde slabo ko otvara, ali to mi samo daje snage da nastavim još jače (uostalom kao i ovde što svi nastavljaju za prežvakanim temama u kojima su svi u pravu/u krivu:)

escherichije_colic 17:20 02.10.2018

Mmmjašta ...

Svašta sam bio napisao ali izbrisah.

Nemam živaca.

Slažem se 100% sa tezom: šumski ljudi držali Sarajevo pod opsadom. Papci u Borovo gumenim opancima svetili se raji u Starkama. Klasičan okršaj dobra i zla, u najboljem maniru filmova Sema Pekinpoa.

predatortz 17:49 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

Papci u Borovo gumenim opancima svetili se raji u Starkama

Dont Fear The Reaper 18:09 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

Klasičan okršaj dobra i zla, u najboljem maniru filmova Sema Pekinpoa.

Bili Piton 18:10 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

Bolje je "La vie en rose"...laaaaa, la la la la la la laaaa

kamilo_emericki 20:00 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

Ok. Nije tema ali juce je otisao jedan od najvecih.
http//www.youtube.com/watch?v=NqouQ1o1mUo
Ne ide mi postavljanje videa pa ako neko hoce da pomogne.Hvala.

kamilo_emericki 20:06 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

A ako su u temi sarajevski muzicari onda onda moze ovo:
http://www.youtube.com/watch?v=XmvuEntNqBk

angie01 21:06 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

angie01 21:11 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

adresu klipa koju si kopirao, pestujes u otvor prozora, koji ti se pojavi kada pritisnes na ikonu za youtube, ( treca s desna, posle smajlija i blipa), koja se nalazi iznad ovog otvora na prozoru za komentare i onda kliknes ok.

kamilo_emericki 21:15 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

angie01

adresu klipa koju si kopirao, pestujes u otvor prozora, koji ti se pojavi kada pritisnes na ikonu za youtube, ( treca s desna, posle smajlija i blipa), koja se nalazi iznad ovog otvora na prozoru za komentare i onda kliknes ok.

Hvala

vcucko 22:03 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

angie01

adresu klipa koju si kopirao, pestujes u otvor prozora, koji ti se pojavi kada pritisnes na ikonu za youtube, ( treca s desna, posle smajlija i blipa), koja se nalazi iznad ovog otvora na prozoru za komentare i onda kliknes ok.

Kaži čoveku do kraja, inače ništa neće da uradi.

Znači, u adresi koju si pejstovao, pre nego objaviš, moraš:
1. da izbrišeš "s" iz "https"
2. da urediš u "www.youtube.com" pa iza // ide "watch?v=..."
što u stvari prepišeš iz datog primera u prozoru.

Samo tako će sigurno da radi (ako baš nije zaštićeno nekim smrt-lepkom (zaštitom zbog autorskih prava ili tako nešto).

Dont Fear The Reaper 22:19 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

Bili Piton
Bolje je "La vie en rose"...laaaaa, la la la la la la laaaa

da, ali nema tu pomenutog

Klasičan okršaj dobra i zla,

A kad smo onda kod "lalalalalala" - eve jedan Martin-Mahoney (►↕◄) Babiti-bap-Baaaaa

angie01 22:25 02.10.2018

Re: Mmmjašta ...

1. da izbrišeš "s" iz "https"

u ovim njegovim primerima nije bilo s,

. da urediš u "www.youtube.com" pa iza // ide "watch?v=..."
što u stvari prepišeš iz datog primera u prozoru.

to ako nema pocetka, koji vec stoji u prozoru, http://

tasadebeli 07:55 04.10.2018

Re: Mmmjašta ...

escherichije_colic

Klasičan okršaj dobra i zla, u najboljem maniru filmova Sema Pekinpoa.

Гдејс, Ешерихије! (А и Милисаве!)

Дуго вас није било!

Las Golondrinas ( Spanish Folk, English translation)

Where can it go
rushed and fatigued
the swallow
passing by
tossed by the wind
looking so lost
with nowhere to hide.

By my bed
I'll put your nest
until the season passes.
I too, O heaven!
am lost in this place
unable to fly.

Leave, too
my beloved homeland,
that home
that saw my birth.
My life today
is wandering, anguished.
I cannot
return home.

Dearest bird
beloved pilgrim,
my heart
nigh to yours;
remember
tender swallow,
remember
my homeland and cry.

П.С. -

Гарсули је из Темишвара отпутовао на појутарје Тијелова. Фелдмаршал-лајтнант Франц Карл Леополд барун фон Енгелсхофен поручио му је био да причека мало у Темишвару. Да види последице своје мудрости међу Сербима. Ускоро. Старац је тврдио да су Серби чудан народ и да их Гарсули не зна. Серби су лакоми на почасти, воле медалију, а за туђина би душу дали. Међутим, ако примете да их лажу и варају, да им дата реч није одржана, то памте. У столећа! Са Турцима се – тврдио је Енгелсхофен – носе, око неког Косова (Енгелсхофен је писао: Cassova) већ неких триста шесет година. Серби не заборављају! То је јако непослушна и дивља врста народа. `Ein äusserst unbotmässiges und wilds Element!`

dunavko 19:47 02.10.2018

crno jagnje i sivi soko rebeka vest 1937

iz knjige r.vest - crno jagnje i sivi soko,deo bosna 1,neki nepoznati fontovi ali moze se cita:
Jedan deo puta uzeh smo tafcsi, a onda smo morah da idemo peãfce. Kako je Konstantin imao zvaniþnu propusnicu, a trebalo je da prisustvujemo doþefcu na stanici, dozvohh su naim da idemo srediinom uhca duå fcoj'ih su u redu stajale åene pod feredåom i Ijudi u fesovima. Tu i tamo se moglo videti svega nefcohko hriãüana. »Izgleda da ima veoma mnogo Mushimana«, reifcoh poãto smo preãh nekohko stotina metara. Gomila je bila þvrsto zbijena i sjedinjena istim izgledom. Lica Ijudi su bila ukoþena, gotovo odhvena u izraz þvrste pripadnosti jednoj stvari. Sva su bila zagledana u jednu nadu. Mada su im hca bila sfcrivena, i po åenama se videla na 139 petost iãþekivanja. Slaba kiãa je padala na njihove svilene i pamuþne zarove, ali ooae se nisu micale, i samo su neke otvorile kiãobrane, mada ih je veüina imala pri sebi. Izgledalo je da sebe veü smatraju uþesnicdma nekog svetog þina. Jedcin deo iJosmatraþa je stajao u pravilnom redu, dråeüi maie, napravijesne i uredno ispisane zastave, neke þak i turskim pismom. Mnogi su, veoma briåljivo nosili jugoslavenske zastave, ali niisu maLtaii njima veü su ih dråali opuãtene. Bilo je mnogo dece, i sva su mimo i posluãno stajala na kiãi. Pogledala sam na sat i videla da veü deset minuta hodamo kroz ovu maisu Ijudi. Trideset hiijada Muslimana åivi u Sarajevu, i mislim da su skoax svi bili ovde. Bili su u zanosu, obuzeti priviÿenjima, zaraåeod starom lojalnoãüu, i nesumnjivo sprenmi da se predaju otrovu jedne stare mrånje. ZaustavMi smo se u pravom trenutku kad je i sam voz klizeüi stao. Ljudi su poþeli da kliþu i maãu zastavama, ali nije veliko zadovoljstvo klicati nekome ko se nalazi u limenoj kutiji åelezniþkog vagona. Gomila je þekala da se uveri. Sarajevski gradomaþelnik, Muslimain, priãao je sa svojom grupom i pozdravio visokog i radosiiog gospodina Spahu, ministra saobraüaja, i jugoslavenskog ministra odbrzme, genersila Mariüa, ogromnog þoveka koji je poput bika lako nosio solidne naslage svoje velike snage. On je izgledao kao ãto bi Gering voleo da izgleda. Ljudi su ih pozdravpili uþtivim imlakim iklicanjem. Ali nije se þulo ono oduãevljanije koje se u srcima Ijudi danima nakupljaJo. S obziiriom na oþekivanja ovih Ijudi izgledalo je da iza gospodiaia Spahe i generala ne ide niko. Dva mala þoveka sa polucillindriina i u besprekomo skrojenim odelima, veoma doterani i glatfco izbriijani, mogli su biti i Francuzi, potamneli negde u kolonijama. Trebalo je da piToÿe izvesno vreme kako bi Ijudi shvatili da su onii u stvari Ismet Ineunu, ttirski predsednik, i Kazim Ozalip, njegov miinistar odbrane. 140 Poãto je doãlo do ovog prcpujiavarija, klicanja se viãe nisu þula. Nikaltvo prclvaranje nije moglo saikriti þmjenicu da su ova dva þoveJca u polucilindrima bez siiupatija posmatraii liiljade Ijudi koji su nosiili tes i teredåu, a ãto je tursJd lider Atalurk strogo zabr£in.iivao u Turskoj. Lica su im biia ukoþena, ali ne li bez izraza. Tako bi, u nekom zabaþenom delu Imperije, mogii izgiedati Engiezi u susretu sa stamovinicima kolanije koja je þudom ostala po strani od toka istorije i dråala se svojih starih obiþaja. Gradonaþelnik, iVlusliman, obratio im se dobrodoãlicom, a oni, naravno, nisu razumeii ni jednu jedinu reþ. Ovoj Ijubavi su bile dosuÿene krujpne preprake jer oni nisu znali srpskohrvatski, a Sarajlije nisu znale turski. Gosti su morah priþekati dok general Mariü prevede dobrodoãliou na francusifci. Dok su üekah, videla sam kaiko jedan od njih posmatra zgradu u daljiini, åmirka, i otkreüe pogled na suprotnu stranu. Nefci zaljubljenik proãlih vremena prekopavao je po tavanu i proiDja'ãao zelenu zastavu isa polumesecom, zaistavu stare Ofcomanske Imperije, koju su ovi Ijudi i njihov voÿa smatrali aiakom feuge, pogubne po njiihov naaxd. Kada je general zavrãio sa prevodom, oni su odgovoriM na francuiskom koji je bio bolji od njegovog, samo malo mekãi i viiãe cvrkutav od onog iirancuskog kojim Franouzd govore, i stajaM su mirno sa pogledima uperenim u najbliåi krov, dovoljno visoko da se ispasu od prizora ovog þudoviãnog retrogiradnog obidja fesova i feredåa, tih crvenih glava i crniih lica, dok je general prevodio na srpskohrvatski njihova sasvim razumna zapaåanja. Oni siu sarajevskim Muslimanima orekli da su oduãevljeni jugosloveoskom idejom, i listakU su da bi bez jedinstvene dråave Juånih Slavena velike sile mogle da rade sa Balkanÿkim poiuostrvom ãta hoüe. Nisu rekli ni reþi o drevnoj vezi izmeÿu bosanskih Muslimana ii Turafca, niti su uoipãte pomenuli isla'm. 141 Sledile su zvaniþne poþasti, i dva þoveka su se automobilom odvezla u grad. Ljudi im nisu klicali. Samo oni koji su stajali u blizini stanionog perona mogli su znati da su to turski ministri, a þak i meÿu njima bilo je mnogih koji niisu mogli verovati svojim oþima, koji su misHli da je moralo doüi do neke nepredviÿene promene u oirganizacdji posete. Ljudi iz male kolone sa zastavama, koji su stajali pozadi', u ovom trenutku su se prepirali da li da krenu, predugo su se zadråali, i konaþno su prekasno pokuãali da se probiju do glavnog puta. Do tada je gomila veü napustila ploþnike i po sitnoj kiiãi se vraüala u grad, polako li üutke, kao oni koji se vraüaju praznih niku. Viideli smo kraj jedne priþe koja je trajala pet statina godina. Videli smo fconaþni pad Otomanske Imperije. Pred naãim oþima ona se nakrivila i pala na zemlju poput glinene fiigure koja je skliznula sa stolice. Ali ta tragedija je veü bila zavrãena. OtomanSika rmperija je prestala da pati veü odavno. Pred nama je bio prizor jedne diirljivije tuge. Kad bismo Slavene u Bosni uporedili sa åenom koja je dugo odbijala usluge, ali na kraju ipak zatraåila pomoü od svog starog Ijubavnika, onda bi to bitlo kao da je umesto njenog Ijubavnika doãao njegov sin, istog imena, ali hladnog pogleda, gledajuüi u njoj samo jednu sramnu epizodu svoje porodiþne istoriije. Takav prizor u svakom þoveku bi izazvao saåaljenje.

docsumann 20:31 02.10.2018

Re: crno jagnje i sivi soko rebeka vest 1937

kakav monolitan tekst

aureus 20:46 02.10.2018

Re: crno jagnje i sivi soko rebeka vest 1937

docsumann

kakav monolitan tekst

Šta hoćeš, Vojvodo, znaš kakvi su bili srednjevjekovni tekstovi, a tek oni prvi po pronalasku pisma?

spinoza 21:10 02.10.2018

Re: crno jagnje i sivi soko rebeka vest 1937

aureus
docsumann

kakav monolitan tekst

Šta hoćeš, Vojvodo, znaš kakvi su bili srednjevjekovni tekstovi, a tek oni prvi po pronalasku pisma?

Vojvoda Docsumann - dobro zvuči

U dosadnim danima mi, još dosadniji geeks, iako je to bilo pre sad 20 godina, smo umeli da lepimo kolegama titule i teatralno i glasno (sve go pozorišni glumac do glumca) ih tako zovemo u pauzama za kafe, ručak, ...

... tipa Primarijus Docsumann, Doktor Free, Vojvoda Alselone (bolje mu stoji ova titula nego Docsu), Kapetan Spinoza ... (šalio bih se i na račun Angie al se plašim

alselone 21:31 02.10.2018

Re: crno jagnje i sivi soko rebeka vest 1937

Vojvoda Alselone

Vojvoda my ass.

Gle sad ovo, setio sam te se juče.

Dođem za vikend u CA kod nekog klijenta. Nisam ovde bio par godina a i poslednji put kad sam bio slabo sam viđao tog lika, zvaćemo ga Skot. Tako da sam Skota video poslednji put recimo pre 4, 5 godina.

I tako juče na sastancima, sedimo, i kaže on u pola 12:
- Ovde bismo mogli napraviti pauzu, alselone je verovatno već jako gladan, pa da odemo ranije na ručak.

Ja se sve nešto branim, ma kao nema veze, nije to strašno, jeo sam musli za doručak (to je i meni bilo smešno), ali ipak odemo ranije. Iskočili smo samo u sendvičaru pored firme da pokupimo sendviče pa ćemo jesti u firmi i pričati. I sad čekamo u redu i pita kolega koju veličinu da uzme. Kaže Skot:

- Ja obično ovde uzmem malu veličinu, alselone će verovatno dva velika, pa ti onda taman proceni, čini mi se da je jedan veliki taman za tebe.

Bruka! Nisam znao da je tako očigledno. Nadao sam se da će zaboraviti.

aureus 22:05 02.10.2018

Re: crno jagnje i sivi soko rebeka vest 1937

spinoza

Vojvoda Docsumann - dobro zvuči

U dosadnim danima mi, još dosadniji geeks, iako je to bilo pre sad 20 godina, smo umeli da lepimo kolegama titule i teatralno i glasno

Ali Docs je stvarno vojvoda, samo ti to ne znaš.

I da dodam, Srbija je jednom imala prave vojničke vojvode (čin); i to tačno četvoricu: Radomir Putnik (jedini koji je taj čin dobio još prije Prvog svjetskog rata), Stepa Stepanović, Živojin Mišić i Petar Bojović.
Počasno zvanje vojvode su imali serdar Janko Vukotić, tić od Ozrinića (hehe) i NARAVNO - francuski maršal D'Epere, ko drugi. On ga je dobio za vrijeme SHS (1921).

To je bilo nekad, za slavnijeh danah. A onda je počelo glupiranje.

Dr Vojislav Šešelj, četnički vojvoda od Vidovdana 1989. Četnički vojvoda Momčilo Đujić, koji mu je tu titulu dao, povukao ju je 1998. jer se jako razočarao u Šešelja koji em ništa nije ostvario em je još ušao u koaliciju sa komunistom Miloševićem.

dragosevacsutra 00:34 03.10.2018

Re: crno jagnje i sivi soko rebeka vest 1937

zvaćemo ga Skot. Tako da sam Skota

Nije Skot, nego Skat!

dunavko 19:52 02.10.2018

crno jagnje i sivi soko rebeka vest 1937 2

dogadjaj kada su sarajevo vozom posetili turski predsednik i neki njegov ministar.autor romana je r.vest,engleskinja,kojoj se ne moze osporiti posmatracki dar.ovi fontovi su problem ali moze da se procita.

gedza.73 21:44 02.10.2018

Re: crno jagnje i sivi soko rebeka vest 1937 2

Kako je Konstantin imao zvaniþnu propusnicu

Konstantin je Stanislav Vinaver.
negde u knjizi, po sećanju, je napisalo kako 'smo se mi (Englezi) ogrešili o ...sad se ne sećam tačno da li je navela Jugoslovene, Srbe, Balkance...'

docsumann 20:30 02.10.2018

SA

escherichije_colic 20:52 02.10.2018

Re: SA

Gesagt getan, što bi rekli.

predatortz 21:03 02.10.2018

Re: SA

Gesagt getan, što bi rekli.

Mogu samo da citiram velikog mislioca:

Dabogda crko rokenrol, kad ga svako svira!

escherichije_colic 21:06 02.10.2018

Re: SA

predatortz
... da citiram velikog mislioca ...

predatortz 21:22 02.10.2018

Re: SA

I antologijska

Jbga, neće link sa telefona.

escherichije_colic 22:08 02.10.2018

Re: SA

predatortz
I antologijska

[youtube]http://youtu.be/r4SDKB5i4NM[/youtube]

Jbga, neće link sa telefona.

Meni je fascinantno koliko svi ti predratni stihovi sarajevskih muzičara vrcaju nasiljem i agresivnošću svih mogućih formi: porodično nasilje, homofobija, mizoginija ... i sve to se trivijalizuje, čak predstavlja uz dozu humora. Na primer:

Džo Dinamitaš
idol mi je bio
ološ mlatio, pravdu dijelio
a mene u selu
mlatili su svi
moj pijani babo ponajviše ti.

Ima i Elvis "kad se babo kući vrati pijan", pa onda peva o nekim jaranicama koje će završiti u Drini(?!) pa mizoginija i jedan krajnje pežorativan način obraćanja ženama, u ovoj pesmi koju si okačio, pa u Cirkus Kolorado idu da gledaju tetku na trapezu, kao da je u pitanju tek seksualni objekat itd itd.

I onda to neko glorifikuje i pita se zašto je počeo rat?!

Nije čudo da je Đino Banana još '89. pevao kako će pobeći u Ameriku. Da ironija bude veća, radi se o potomku jednog eminentnog četničkog vojvode iz Podrinja.

Što ti je život: unuk četničkog vojvode ode u Ameriku da svira hibridnu etno-rok muziku sa Latinoamerikancima i Arapima, a tolerantni Dino Merlin položi ispit za hodžu i piše ljubavnu pesmu Aliji Izetbegoviću.

vcucko 22:20 02.10.2018

Re: SA

predatortz
Gesagt getan, što bi rekli.

Mogu samo da citiram velikog mislioca:

Dabogda crko rokenrol, kad ga svako svira!

Da citiram još jednog mislioca, Branimira - Džonija Štulića, onako po sećanju:
Taman smo potakli ljude da razmišljaju, kad su se iz SA pojavili neki čudni ljudi čudnih imena, sa ofarbanim pramenovima i krenuli da seru.

Rambo je njihovo stvaralaštvo opisao u onom stihu: zemljaaneee, jaraaneee, poznaniče sa Baš-Čaršijeee...

Među retkim izuzecima iz te priče je naravno Pušenje i legendarni dr Karajlić sa Univerziteta u Sokocu

michiganac 22:24 02.10.2018

Re: SA

ovaj instrumental baca dosta dalje od SA&Bosne:

a ovaj je vec imanencija iste u svoj surovoj, cemernoj raskosi:

angie01 22:29 02.10.2018

Re: SA

Jbga, neće link sa telefona.

nesto nisi dobro kopirao- nece da svira...

vcucko 22:44 02.10.2018

Re: SA

michiganac
ovaj instrumental baca dosta dalje od SA&Bosne:

a ovaj je vec imanencija iste u svoj surovoj, cemernoj raskosi:

Jagode i Brega su neka druga epoha, mnogo pre vremena o kome je Štulić govorio.
Potpuno druga priča.
Čudni ljudi čudnog imena sa pramenovima su, dobrim delom, bili jalov pokušaj bezbednosnih struktura da sačuvaju Jugu na potpuno pogrešan način. Na liniji Lepa Brena - pramenovi - oj ha jugoslovenska nacionalna svest, za Čabarabdića i Kjajević Majka.
Pogrešan, jer oni koji su se primili na njih, dobili su dovoljnu dozu negativne, primitivne senzacije, tako da im uskoro nije bio nikakav problem ni da pucaju jedni na druge.
Nele je, koliko je mogao, na to ukazivao kontrom, insistiranjem na new-primitives priči i konstantnim ponavljanjem pojma primitivizam, ali nije imao ko da čuje.
Ali koga je više briga za to, tempi passati...

escherichije_colic 09:10 03.10.2018

Re: SA

vcucko

Čudni ljudi čudnog imena sa pramenovima ...

Mislim da je Džoni tu najpre mislio na liniju Dino Merlin-Valentino-Plavi Orkestar npr (projekat za koji ja lično smatram da je posedovao mnogo više umetničke supstance nego što su savremeni kritičari spremni da mu priznaju, ali to je samo moje mišljenje) ... Divlje Jagode su autentični metalci, ozbiljni likovi, iskrena priča, zato i jesu vrednost koja traje. Bregović je običan muzikant sa dobrim smislom za biznis, kao takav prepoznat od strane Relevantnih Struktura i ubačen u obostrano koristan angažman. Ako pričamo o fenomenu Dugmeta, onome što je postalo pre nego je Bregović krenuo da nemilice komercijalno muze celu priču, "krivca" pre treba potražiti u liku onog simpatičnog čoveka, kojeg sam ja upamtio po serijalu "šta djeca znaju o zavičaju".

vcucko 10:58 03.10.2018

Re: SA

escherichije_colic
vcucko

Čudni ljudi čudnog imena sa pramenovima ...

Mislim da je Džoni tu najpre mislio na liniju Dino Merlin-Valentino-Plavi Orkestar npr (projekat za koji ja lično smatram da je posedovao mnogo više umetničke supstance nego što su savremeni kritičari spremni da mu priznaju, ali to je samo moje mišljenje) ... Divlje Jagode su autentični metalci, ozbiljni likovi, iskrena priča, zato i jesu vrednost koja traje. Bregović je običan muzikant sa dobrim smislom za biznis, kao takav prepoznat od strane Relevantnih Struktura i ubačen u obostrano koristan angažman. Ako pričamo o fenomenu Dugmeta, onome što je postalo pre nego je Bregović krenuo da nemilice komercijalno muze celu priču, "krivca" pre treba potražiti u liku onog simpatičnog čoveka, kojeg sam ja upamtio po serijalu "šta djeca znaju o zavičaju".

Ja mislim da sam isto to i napisao, maltene u dlaku

, čak ciljamo na iste. Fali CJ, ali izgiboše ljudi, da ne grešimo dušu. Ovakve kao taj Banana i ne brojim u nešto ozbiljno.

A Bregović, kakav je da je, jeste veliko ime i karijera i niko mu to ne može osporiti, bar trezan.
To što je on po mnogima 'vakav i onakav i što ga neki i lično pamte kao "takvog" - jbg, ne može neka tzv. duša od čovjeka da postigne toliko.

aureus 19:34 03.10.2018

Re: SA

escherichije_colic
pa u Cirkus Kolorado idu da gledaju tetku na trapezu, kao da je u pitanju tek seksualni objekat itd itd.

Odlična je to pjesma, tu je "tetka" riječ za zgodnu ženu, a pjevač se prisjeća kako je u cirkus išao zajedno sa strikanom kad je imao sedam godina. I on i strikan su bili zinuli u nju, zbog čega je striko morao da primjeti: "Mali mangupe, ti nisi na ćaću nego na mene."
"Nervozni poštar" je bio zaista posebna grupa. Njihov seljački rok je bio brutalniji i po meni snažniji i autentičniji (više domaći i još slobodniji) u odnosu na "Dugme".

No, bilo je toga što ti kažeš.
Recimo pjesma "Gazda vazda", upravo od "Nervoznog poštara".

Mala moja rumena jabuko,
'Vako nećemo stići daleko.
Ljubav naša ima manu
- Svako vuče na svoju stranu.
Mala moja, nek se zna
Tebi gazda biću ja!

Ne pričaj mnogo, moja ljubavi,
Samo me čvrsto, čvrsto zagrli.
Ja dobro znam šta ću i kako ću.
Treba mi ljubav, ne trebaju savjeti.
Vazda-gazda!

Ne znam kako si navikla ti
S bivšim momcima, ljubavi,
Al' kod mene biće kako kažem ja
- Moja mora biti poslednja.

Stani malo moja, ljubavi,
Kako možes toliko pričati?
Ja dobro znam za nas oboje
U životu šta je najbolje.
Vazda-gazda!

milisav68 21:10 03.10.2018

Re: SA

escherichije_colic
vcucko

Čudni ljudi čudnog imena sa pramenovima ...

Mislim da je Džoni tu najpre mislio na liniju Dino Merlin-Valentino-Plavi Orkestar npr

Mislim da su u pitanju narodnjaci, pošto su oni sa tiražima* šili sve pomenute za nekoliko reda veličina (a samim tim imali i veći uticaj).

Ljudi sa pramenovima su bili Halid Muslimović (prvi i najpoznatiji "pramen na estradi), Hanka Paldum i ekipa oko Južnog vetra.

Dino, Valentino i ostali su samo zajašili taj talas.

*Džoniju je Bregović bio baš "antipatičan" - zbog velikih tiraža.

milisav68 21:15 03.10.2018

Re: SA

aureus

"Nervozni poštar" je bio zaista posebna grupa. Njihov seljački rok je bio brutalniji i po meni snažniji i autentičniji (više domaći i još slobodniji) u odnosu na "Dugme".

Ma čovek se sprdao sa svim i svačim.

angie01 21:44 03.10.2018

Re: SA

milisav68

probudi se ti odnekud!

milisav68 21:52 03.10.2018

Re: SA

angie01
probudi se ti odnekud!

Nadošla mi mala snaga.

aureus 21:55 03.10.2018

Re: SA

milisav68
angie01
probudi se ti odnekud!

Nadošla mi mala snaga.

Mora da je gled'o kako su iznabijali Zvezdu u Parizu.

milisav68 22:23 03.10.2018

Re: SA

aureus
milisav68
angie01
probudi se ti odnekud!

Nadošla mi mala snaga.

Mora da je gled'o kako su iznabijali Zvezdu u Parizu.

Ma jok, ne uživam ja u tuđoj nesreći.

Inače, ovo je manje-više realniji odnos snaga domaćeg i evropskog fudbala.

vcucko 22:25 03.10.2018

Re: SA

milisav68
escherichije_colic
vcucko

Čudni ljudi čudnog imena sa pramenovima ...

Mislim da je Džoni tu najpre mislio na liniju Dino Merlin-Valentino-Plavi Orkestar npr

Mislim da su u pitanju narodnjaci, pošto su oni sa tiražima* šili sve pomenute za nekoliko reda veličina (a samim tim imali i veći uticaj).

Ljudi sa pramenovima su bili Halid Muslimović (prvi i najpoznatiji "pramen na estradi), Hanka Paldum i ekipa oko Južnog vetra.

Dino, Valentino i ostali su samo zajašili taj talas.

*Džoniju je Bregović bio baš "antipatičan" - zbog velikih tiraža.

Nije mislio na Halide&comp. Ne verujem da ih je i primećivao, da ih je tretirao uopšte.
Mislio je na Dinu, Ziju i ostale, definitivno.
Što se tiraža tiče, jbg kiselo grožđe. Poznato je da Džoni nije otišao zbog rata, nego što ga je Jugoton zavrnuo za velike pare. I da u svakom (retkom) obraćanju javnosti to potencira i da se već godinama (decenijama) tuži oko toga.
Čisto da ga ovde ne opisujemo kao neko božanstvo, ona priča Zoran i ja

Džoni je velikan YU-Rocka, ali niko nije savršen.

aureus 23:01 03.10.2018

Re: SA

milisav68

Inače, ovo je manje-više realniji odnos snaga domaćeg i evropskog fudbala.

E, zato nisam ni gledao utakmicu.
Što da gledam kad znam da će biti izgazitis?

vcucko 08:23 04.10.2018

Re: SA

aureus
milisav68

Inače, ovo je manje-više realniji odnos snaga domaćeg i evropskog fudbala.

E, zato nisam ni gledao utakmicu.
Što da gledam kad znam da će biti izgazitis?

Malo podhebavanja, sa naglaskom na nedavni derbi. Valja se.

Izjava Milojevića posle sinoćnjeg meča u Parizu: Bila je ravnopravna utakmica, PSG je bio bolji u prvom, mi u drugom poluvremenu.

Na stranu sve, ko je očekivao nešto drugo blago rečeno nije u vinklu. Ovi imaju same zverove u timu (11 na terenu ostali na klupi) od kojih svaki vredi više od pola naše lige. Napad Mbape - Kavani - Nejmar, to nije daleko od reprezentacije sveta.

milisav68 20:44 05.10.2018

Re: SA

vcucko
Nije mislio na Halide&comp. Ne verujem da ih je i primećivao, da ih je tretirao uopšte.Mislio je na Dinu, Ziju i ostale, definitivno.

Guglaj malo hronologiju i tiraže.

Džoni je do `84. ispalio sve što je imao da ispali (posle se samo reciklirao), a pomenuti su se pojavili u drugoj polovini osamdesetih, odnosno tek su tada dostigli "pun sjaj".

Tiraži Azre su bili od 100 do 300 hiljada, za to vreme je Hanka Paldum sa pločom kojoj je napravio Milić Vukašinović prodala milion i po.

Zijo `83.

apacherosepeacock 11:04 04.10.2018

klasika

quote: Dakle, da ljudi čuju, vide i zainteresuju se, pre svega, za jednu ljudsku tragediju koju je taj grad proživeo tokom 44 meseca opsade".

Sasvim dovoljan razlog da ovakve izlozbe treba da budu organizovane.

I da, osecala sam neizmeran stid slusajuci jednu Sarajku, koju sam ovde upoznala, koja je pricala kako je zivela sve te godine pod opsadom. (uspela je da izadje/pobegne tek pred kraj)

angie01 12:43 04.10.2018

Re: klasika

- Prije svega, to je već davno netko rekao, ali treba uvijek ponavljati; dužnost svakog pristojnog građanina je da se ne slaže sa svojom vlašću. Pogotovo s ovim nacional-huškačkim vlastima koje momentalno vladaju državama nastalim na raspadu Jugoslavije. One su ogledalo iste, hrane se i opstaju pomoću raspirivanja međusobne netrpeljivosti i tako takve, potpuno jednodimenzionalne, počivaju na podršci mržnjom napumpane gomile, dodvorne inteligencije i šutljive većine.

Rajko Grlic

kamilo_emericki 15:11 04.10.2018

Re: klasika

apacherosepeacock
quote: Dakle, da ljudi čuju, vide i zainteresuju se, pre svega, za jednu ljudsku tragediju koju je taj grad proživeo tokom 44 meseca opsade".

Sasvim dovoljan razlog da ovakve izlozbe treba da budu organizovane.

I da, osecala sam neizmeran stid slusajuci jednu Sarajku, koju sam ovde upoznala, koja je pricala kako je zivela sve te godine pod opsadom. (uspela je da izadje/pobegne tek pred kraj)

Da, ljudi treba da vide tu tragediju kompletnu. Ne parcijalno. I da naglasim da je neprihvatljivo, sramotno i tuzno drzati ljude opkoljene i pod stalnom smrtnom prijetnjom pa bilo to u Bosni, Siriji, Jemenu ili bilo gdje drugo. U isti nivo neprihvatljivosti spada i progon ljudi izvrsen bilo direktnom prijetnjom ili zastrasivanjem.
Ali mi nije jasno zasto se nikad ili rijetko kad prica o unutrasnjem obrucu u Sarajevu. Zasto se ne prica o stradanju ljudi koji su pokusali izaci iz Sarajeva i ko ih je u tome sprijecavao. Admira i Bosko najpoznatiji primjer, ali prica tako obradjena da se prikrije ciji snajperista ih je pobio. Koliko su kostale propusnice za izaci kod Kruske, Cele i ostalih njihovih Arkana.

escherichije_colic 15:37 04.10.2018

Re: klasika

kamilo_emericki

Ali mi nije jasno zasto se nikad ili rijetko kad prica o unutrasnjem obrucu u Sarajevu. Zasto se ne prica o stradanju ljudi koji su pokusali izaci iz Sarajeva i ko ih je u tome sprijecavao. Admira i Bosko najpoznatiji primjer, ali prica tako obradjena da se prikrije ciji snajperista ih je pobio. Koliko su kostale propusnice za izaci kod Kruske, Cele i ostalih njihovih Arkana.

Po jednoj verziji, Boška i Admiru ubile su ozloglašene "Ševe". Po drugoj verziji, Boško je bio saradnik Ismeta Bajramovića Ćele u tim poslovima naplaćivanja izlaza iz Sarajeva, pa ubijen zbog neraščišćenih dugova. Po trećoj verziji, to zapravo i nije bilo ubistvo, već "streljanje dezertera", oko kojeg se ne bi trebalo previše uzbuđivati.

O tom unutrašnjem obruču se ne priča zbog "ko drukčije kaže, kleveće i laže". Zbog ovoga o čemu priča Rajko Grlić, u tom intervjuu koji domaćica bloga već nekoliko puta okačinje.

edit- to je, zapravo, najveće "kukavičije jaje" u celoj priči o Sarajevu: što se bošnjačka nacionalistička agenda predstavlja kao neka "multi-kulti-raja-slave-bajrami-RnR" bajka.

nikvet pn 18:38 04.10.2018

Re: klasika

escherichije_colic

Добродошао назад 'штовани колега, задовољство је читати ваше дијагнозе.

У Сарајеву опсаду провела девојка Српкиња и не може да се определи шта је било горе: бомбе одозго или унутрашњи обруч наоколо. Њен утисак о овој једностраној изложби могу само да претпоставим.

После у Србији брак, деца, све лепо али дође '99 и опет бомбе. Прође и то некако али дође 2006. и она експлозија магацина муниције километар од куће. И шта ће, зеза се: Беште сви од мене, за мном бомбе иду

aureus 19:16 04.10.2018

Re: klasika

Да ли би било унутрашњег обруча да није било спољњег?

kamilo_emericki 19:33 04.10.2018

Re: klasika

aureus
Да ли би било унутрашњег обруча да није било спољњег?

Moj odgovor je ne i ne sporim postojanje tog vanjskog obruca. Vec sam napisao da je to neprihvatljivo, tuzno i sramotno.
Isto sam postavio pitanje zasto se prikriva postojanje tog unutrasnjeg obruca.
Da li ti osporavas postojanje tog unutrasnjeg obruca a ako ne da li osudjujes.

freehand 19:40 04.10.2018

Re: klasika

kamilo_emericki
aureus
Да ли би било унутрашњег обруча да није било спољњег?

Moj odgovor je ne i ne sporim postojanje tog vanjskog obruca. Vec sam napisao da je to neprihvatljivo, tuzno i sramotno.
Isto sam postavio pitanje zasto se prikriva postojanje tog unutrasnjeg obruca.
Da li ti osporavas postojanje tog unutrasnjeg obruca a ako ne da li osudjujes.

A da li postjanje unutrašnjeg abolira spoljni, to je pitanje. Inače odosmo u spiralu do Postanja i praroditeljskog greha.
Nema barabe na ovom svetu koja se neće vaditi na nužnu samoodbranu i nema naciste koji se neće pozivati na svoja ljudska prava.

kamilo_emericki 20:42 04.10.2018

Re: klasika

freehand
kamilo_emericki
aureus
Да ли би било унутрашњег обруча да није било спољњег?

Moj odgovor je ne i ne sporim postojanje tog vanjskog obruca. Vec sam napisao da je to neprihvatljivo, tuzno i sramotno.
Isto sam postavio pitanje zasto se prikriva postojanje tog unutrasnjeg obruca.
Da li ti osporavas postojanje tog unutrasnjeg obruca a ako ne da li osudjujes.

A da li postjanje unutrašnjeg abolira spoljni, to je pitanje. Inače odosmo u spiralu do Postanja i praroditeljskog greha.
Nema barabe na ovom svetu koja se neće vaditi na nužnu samoodbranu i nema naciste koji se neće pozivati na svoja ljudska prava.

Ne, ne abolira, niti smije. Isto kao sto ni vanjski ne abolira unutrasnji.
Ja o svemu ovome pricam jer mislim da se treba i mora reci istina. Zbog zrtava, zbog nas ali i zbog generacija koje dolaze.
Isto tako mislim da je duboko nemoralno svoje zlocine podbacivati drugom kao i podrzavati onoga ko to radi bez obzira sa kojom motivacijom.

hoochie coochie man 20:44 04.10.2018

Re: klasika

Да ли би било унутрашњег обруча да није било спољњег?

Ili, kako pokušati da se u jednoj rečenici sve prebaci Srbima na teret :)

freehand 21:03 04.10.2018

Re: klasika

kamilo_emericki
freehand
kamilo_emericki
aureus
Да ли би било унутрашњег обруча да није било спољњег?

Moj odgovor je ne i ne sporim postojanje tog vanjskog obruca. Vec sam napisao da je to neprihvatljivo, tuzno i sramotno.
Isto sam postavio pitanje zasto se prikriva postojanje tog unutrasnjeg obruca.
Da li ti osporavas postojanje tog unutrasnjeg obruca a ako ne da li osudjujes.

A da li postjanje unutrašnjeg abolira spoljni, to je pitanje. Inače odosmo u spiralu do Postanja i praroditeljskog greha.
Nema barabe na ovom svetu koja se neće vaditi na nužnu samoodbranu i nema naciste koji se neće pozivati na svoja ljudska prava.

Ne, ne abolira, niti smije. Isto kao sto ni vanjski ne abolira unutrasnji.
Ja o svemu ovome pricam jer mislim da se treba i mora reci istina. Zbog zrtava, zbog nas ali i zbog generacija koje dolaze.
Isto tako mislim da je duboko nemoralno svoje zlocine podbacivati drugom kao i podrzavati onoga ko to radi bez obzira sa kojom motivacijom.

To su mi amputirali ali to je istina!
Jeste, cepao sam knjige, ali slike su za zid, nisu za knjige.

Ne znam, meni je uvek nekako na pameti slika Edičke Limonova koji u pratnji i uz blagonaklono odobravanje Radovana Karadžića sedne pa iz Prage, beše, opali nekoliko granata dole po Turcima.
Uvek počne da me guši pomisao na to dole gde granate padaju, te umetničke, književničke i bratskoruske. Zagrcnem se, jebiga.

escherichije_colic 21:20 04.10.2018

Re: klasika

Sad ću ja opet da se vratim na pitanje percepcije: to što je Bošnjacima bio obruč, Srbima je bila linija koju su držali. Šta mislite da bi se dogodilo, da su kojim slučajem Srbi odlučili da povuku vojsku i artiljeriju sa tih linija? Bili bi pregaženi, naterani u beg traktorima preko Drine, što je san koji i danas sanja sarajevski mejnstrim.

Pričao mi jedan drugar, koji se kao klinac zadesio pored ćaleta na liniji, kad su im javili da ide napad. Znate kako to izgleda? Cela dužina rova besomučno puca, iz svega što ima, u pravcu iz kojeg se otprilike očekuje taj napad. Svi se kolektivno ukenjaju u gaće. Sad ovaj sa druge strane može da zamišlja nekog podmuklog četnika, kako se zlobno smeje dok precizno hvata na nišan nedužno dete, ali u stvarnosti to vam je izgledalo ovako kako je opisano.

kamilo_emericki 22:04 04.10.2018

Re: klasika

freehand
kamilo_emericki
freehand
kamilo_emericki
aureus
Да ли би било унутрашњег обруча да није било спољњег?

Moj odgovor je ne i ne sporim postojanje tog vanjskog obruca. Vec sam napisao da je to neprihvatljivo, tuzno i sramotno.
Isto sam postavio pitanje zasto se prikriva postojanje tog unutrasnjeg obruca.
Da li ti osporavas postojanje tog unutrasnjeg obruca a ako ne da li osudjujes.

A da li postjanje unutrašnjeg abolira spoljni, to je pitanje. Inače odosmo u spiralu do Postanja i praroditeljskog greha.
Nema barabe na ovom svetu koja se neće vaditi na nužnu samoodbranu i nema naciste koji se neće pozivati na svoja ljudska prava.

Ne, ne abolira, niti smije. Isto kao sto ni vanjski ne abolira unutrasnji.
Ja o svemu ovome pricam jer mislim da se treba i mora reci istina. Zbog zrtava, zbog nas ali i zbog generacija koje dolaze.
Isto tako mislim da je duboko nemoralno svoje zlocine podbacivati drugom kao i podrzavati onoga ko to radi bez obzira sa kojom motivacijom.

To su mi amputirali ali to je istina!
Jeste, cepao sam knjige, ali slike su za zid, nisu za knjige.

Ne znam, meni je uvek nekako na pameti slika Edičke Limonova koji u pratnji i uz blagonaklono odobravanje Radovana Karadžića sedne pa iz Prage, beše, opali nekoliko granata dole po Turcima.
Uvek počne da me guši pomisao na to dole gde granate padaju, te umetničke, književničke i bratskoruske. Zagrcnem se, jebiga.

To sa amputacijom i knjigama ne razumijem a sto se tice Limonova meni je bio urnebesan tekst Branka Baletica: Kako je Limonov ubio moju tetku u Sarajevu. A tek kad je Limonov bijesno demantovo da uopste poznaje Baletica a kamoli njegovu tetku i da on nema nista sa ubistvom gospodje.

freehand 22:07 04.10.2018

Re: klasika

To sa amputacijom i knjigama ne razumijem a

Radovan III.

a sto se tice Limonova meni je bio urnebesan tekst Branka Baletica: Kako je Limonov ubio moju tetku u Sarajevu. A tek kad je Limonov bijesno demantovo da uopste poznaje Baletica a kamoli njegovu tetku i da on nema nista sa ubistvom gospodje.

Pusti Baletića i tetku, nađi Duge iz tog doba. Karadžić pored a Edička pali mitraljeza. Dakle nije Praga, setio sam se u međuvremenu, ali je mitraljez, ruski, valjda '84.

kamilo_emericki 22:28 04.10.2018

Re: klasika

freehand
To sa amputacijom i knjigama ne razumijem a

Radovan III.

a sto se tice Limonova meni je bio urnebesan tekst Branka Baletica: Kako je Limonov ubio moju tetku u Sarajevu. A tek kad je Limonov bijesno demantovo da uopste poznaje Baletica a kamoli njegovu tetku i da on nema nista sa ubistvom gospodje.

Pusti Baletića i tetku, nađi Duge iz tog doba. Karadžić pored a Edička pali mitraljeza. Dakle nije Praga, setio sam se u međuvremenu, ali je mitraljez, ruski, valjda '84.

Ja ne volim oruzje i ne razaznajem bog zna sta je sta ali koliko se sijecam fotografije iz Vreme-na on je sijedio na necemu sto su zvali trocijevac.
E sad moze te li zamisliti koliko je dio francuskih novinara i intelektualaca pao nisko kad jednog takvog nitkova predstavljaju kao pozeljnu alternativu Putinu.

freehand 22:33 04.10.2018

Re: klasika

E sad moze te li zamisliti koliko je dio francuskih novinara i intelektualaca pao nisko kad jednog takvog nitkova predstavljaju kao pozeljnu alternativu Putinu.

Mogu, ne trepnuvši.
Kakve to veze ima sa narečenim dgoađajem?

Edit: inače, Amerikanci su, npr, u II sv. ratu "svoje" Japance na zapadnoj obali a u okviru svog unutrašnjeg prstena strpali u koncentracione logore. Njih jedno stopedeset hiljada. Nisu ih streljali ni pravili sapun od njih, malo su nekima pooduzimali imovinu i svima građanska prava, al i najbliži neprijateljski vojnik bio je otprilike pet hiljada kilometara daleko.

predatortz 22:33 04.10.2018

Re: klasika

Znate kako to izgleda? Cela dužina rova besomučno puca, iz svega što ima, u pravcu iz kojeg se otprilike očekuje taj napad

To se zove frontalna zaprečna vatra.
Lično sam bio protiv tolikog rasipanja municije, mi mlađi zapravo smo bili. Oni stariji, u koje bih ja sada spadao, bili su pristalice toga da se puca dok se cev ne usija.

Jebem li ga, možda bih sad i ja tako. Tromiji sam za bežaniju, sluh mi više nije kao što je bio... Znači, pucaj da odvratiš, nek se nosi u tri lepe od tebe. Pa, ako pogodiš nešto dobro je, bitno je da ne zgode tebe.

freehand 22:46 04.10.2018

Re: klasika

To se zove frontalna zaprečna vatra.

Tako je u septembru '91 neka pozadinska četa na Dunavu kod Bogojeva dve noći uzastopno zaprečavala iskrcavanje ustaša iz hrvatskih rečnih podmornica. Onda je Taso trećeg dana poručio bizgovu koji je komandovao tom četom da će da dođe i lično uhapsi prvog ko opali metak bez veze pa su naglo prestali da zaprečavaju.

predatortz 22:57 04.10.2018

Re: klasika

freehand
To se zove frontalna zaprečna vatra.

Tako je u septembru '91 neka pozadinska četa na Dunavu kod Bogojeva dve noći uzastopno zaprečavala iskrcavanje ustaša iz hrvatskih rečnih podmornica. Onda je Taso trećeg dana poručio bizgovu koji je komandovao tom četom da će da dođe i lično uhapsi prvog ko opali metak bez veze pa su naglo prestali da zaprečavaju.

Imali smo i mi takvih epizoda u početku. No, posle đuturumi skontaju da ni oni drugi nemaju nikakve natprirodne moći, da se ne mogu pojaviti niotkuda u sekundi. Onda je to prešlo u drugu krajnost - u javašluk. Niko nije hteo na stražu, osmatračka mesta, niko u patrolu ili ne dao bog zasedu.

Rat iznose oni do 25 godina. To je kadro stići i uteći. Ovo ostalo je sve aj' Alija da je više vojske.

spinoza 23:01 04.10.2018

Re: klasika

predatortz
...Oni stariji, u koje bih ja sada spadao, bili su pristalice toga da se puca dok se cev ne usija...

Начи има сличности са методом "Главом кроз зид" - ми смо уз помоћ дотичне постигли завидне успехе у бизнису

Многи ће полетети да кажу на ово "хумор", ево, узмимо Фрија на ппимер

Али ја се не зезам, и не морам да потежем своје лично искуство него сам у IT-ју наlетао на cоdе (соурце) већих УС фирми - фирме вредне милијарде или десетине милијарди - carbon dating ukazuje na rane slojeve urađene "glavom kroz zid" metodom, mimo ikakve sumnje

maksa83 23:08 04.10.2018

Re: klasika

Rat iznose oni do 25 godina.

Pa to ko softver čija industrija počiva na samoeksploataciji dvadesetšestogodišnjaka.

freehand 07:51 05.10.2018

Re: klasika

spinoza
predatortz
...Oni stariji, u koje bih ja sada spadao, bili su pristalice toga da se puca dok se cev ne usija...

Начи има сличности са методом "Главом кроз зид" - ми смо уз помоћ дотичне постигли завидне успехе у бизнису

Многи ће полетети да кажу на ово "хумор", ево, узмимо Фрија на ппимер

Али ја се не зезам, и не морам да потежем своје лично искуство него сам у IT-ју наlетао на cоdе (соурце) већих УС фирми - фирме вредне милијарде или десетине милијарди - carbon dating ukazuje na rane slojeve urađene "glavom kroz zid" metodom, mimo ikakve sumnje

niccolo 09:18 05.10.2018

Re: klasika

maksa83
Rat iznose oni do 25 godina.

Pa to ko softver čija industrija počiva na samoeksploataciji dvadesetšestogodišnjaka.

Kad reče softver, jesi li preuzeo Mojave, ja sam trenutno oduševljen opcijom import from iphone, konkretno scan document...što se ono kaže, svaka dala onome koji je to smislio.

maksa83 09:19 05.10.2018

Re: klasika

Али ја се не зезам, и не морам да потежем своје лично искуство него сам у IT-ју наlетао на cоdе (соурце) већих УС фирми - фирме вредне милијарде или десетине милијарди - carbon dating ukazuje na rane slojeve urađene "glavom kroz zid" metodom, mimo ikakve sumnje

Ja ću uvek da se vratim na post-mortem analizu Worda 2.0 (ili 1.0?) koji je kasnio (dakle - kas-ni-o) 6 godina. Pritisak odozgo je bio takav da su posle galimatijasa ceo tim sa sve familijama poslali na Barbados ili tako negde na mesec dana (firma sve plaća), a između ostalog su u kodu našli i funkciju koja računa visinu reda u pixelima u zavisnosti od izabranog fonta, proreda, itd. Tamo je pisalo samo:

return 12;

Šta reći...

maksa83 09:21 05.10.2018

Re: klasika

Kad reče softver, jesi li preuzeo Mojave,

Jes', dark sam od prvog dana.

MacOs tip of d dej (nema veze sa Mojave, ova fora je tamo izgleda oduvek).

Selektuj neki komad teksta bilo gde.

PrEtisni Cmd-Shift-Y.

spinoza 10:17 05.10.2018

Re: klasika

maksa83
...
return 12;

Šta reći...

Bio malopre na BBC-ju UK astronaut, što je proveo 6 meseci na međunarodnoj svemirskoj stranici, izdao knjigu (mislim, zakasnio sam na početak priloga par minuta) o testovima za biranje astronauta.

Pa daje primere - jedan je proceduralni - radiš eksperiment i napraviš grešku, primetiš i (misliš da) znaš kako da je koriguješ, šta ćeš raditi?!

Pa idu opcije od ćutati, popraviti i nastaviti, do pitati kolege za još jedno mišljenje, .... i pravi odgovor je dojaviti zemaljskom centru sam popraviti i nastaviti.

Ne znam da li sam mu već tu video smešak na usnama pošto je kasnije priznao da oni imaju tajne, astronauti na stanici, koje nikad nikome ne kažu - kaže dojavljivati centru je uvek frka.

Davno meni trebao tweak za munjevito oslobađanje I/O tredova u IISu, pošto ih je ograničen broj bio, a Internet ume da "štucne", pa EPOS terminali na terenu ućute na 15 sekundi a onda ih eveo 2000 u sekundi, nači prebacujem poslove u redove gde ih onda u FIFO maniru radi kontrolisani broj tredova, po klasi posla.

I uronim u IIS ISAPI C++ (pre 17 godina bilo), kao prvi obavezni deo posla, da vidim kako oni komande sa proizvoljnim brojem argumenata prepevavaju u pozive funkcija - mislio ja stavljaju u neki niz, malo sporo al ajde, a i kao kasnije ću ukapirati kako se "stvarno" na kraju poziva neka funkcija pošto framework nudi podršku plu-and-play rules sa proizvoljnim interfaceom.

Naravno, da sam malo "filozofirao" zaključio bih i pre gledanja - asembler source embeded u C++ koji stavlja argumente prozvane funkcije na stack.

Milina :) Subclassing, method override, sikopiram MS code i krenem da ga menjam

Pa naša ISAPI ikstenzija više nikad nije pucala (pregazio sam modifikacijama pola ISAPI-ja), a pošto sam ja bio na vrhu piramide niko mi nije radio code-review - "lepota" vlasti ako se "odmereno" koristi

A naj blam na drugom projektu (return 12 je, probably, non-kritikal/destruktive) nešto tipa:

trebalo da bude:

int n = 0;

a otišlo

int n;

Tada su kompajleri, neki šaljivdžija ih pisao, radili inicijalizaciju promenljivih u debug modu, kao fol ne žurimo nigde, ali ne i u release modu

To nam je otišlo u produkciju kao fixed income, rt trading and risk-management system pa smo patchovali binarni u produkciji pošto su releases slotovi bili previše "retki"

Elem, MS je još cool, ali imam primer firme koja je napravila bar nekoliko stotina miliona na neurednost (Infinity, što ih je posle kupio SunGuard) - nudili source kao standard za u to vreme relativno malu premiju (većina naplaćivala 3x, 5x, ... novca za source code)

I ja dobio da integrišem u plug-and-play maniru sa našim sistemom koji je nudio "ubadanje" rules dok system radi, pa izbacivanje i zamena ako treba, i.e. mission-critikal sistemi, nemoš tek tako da ih zaustaviš)

1106 .h fajlova, malo komentara, nelgočna i kratka imena promenljivih, ... daš drugima sours, nema šanse da ga menjaju, još se sećam - bilo vreme kad smo mi idioti, bez navodnika, trošili kintu čim je zaradimo, ako nemamo na šta drugo a ono zaposlimo novog pametnog čoveka čak i ako nam ne treba (dobacili do 100 ljudi, 98 programera, dve sekretarice, Bgd i Lon, bez prodaje i marketinga, samo 3 velika klijenta) pa smo uvek u frci jurili sledeću fazu projekta (trivija, iako su cifre smešne za današnje standarde, mi smo jedno vreme bili drugi po novcu izvoznici softvera iz Srbije, posle firme u kojoj je jedan drugi bloger sada).

E tu sam ja imao stotine return 13 momenata - meni je broj 12 nesrećan, 13 srećan, a ova integracija se dobro završila, dobili smo sledeću fazu i niko od zaposlenih nije morao da gladuje - bar ne sledećih 6 meseci

Ostalo mi u sećanju zato što je bilo teško, nivo potrebnog znanja u matematici i financial engineringu je prevazilazio moje znanje i mogućnosti da naučim u jako kratkom vremenu, nego su metode "šacovanja" i "glavom kroz zid" radile besprekorno na tom projektu

maksa83 10:25 05.10.2018

Re: klasika

Ostalo mi u sećanju zato što je bilo teško, nivo potrebnog znanja u matematici i financial engineringu je prevazilazio moje znanje i mogućnosti da naučim u jako kratkom vremenu, nego su metode "šacovanja" i "glavom kroz zid" radile besprekorno na tom projektu

“The most important property of a program is whether it accomplishes the intention of its user.”

C.A.R. Hoare

Sakrij replike | Pošaljite komentar

angie01

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi