ИЦА-КАПЕТАН ГОВОРИ...
ИЦА-КАПЕТАН није
- из америчке Агенција за имиграцију и царине (ИЦЕ). Агенција за спровођење закона савезне владе Сједињених Држава задужена за спровођење имиграционих закона Сједињених Држава и истраживање криминалне и терористичке активности страних држављана који живе у Сједињеним Државама. ] ИЦЕ има две основне компоненте: истраживања о унутрашњој сигурности (HSI) и операције за извршење и уклањање (RUE).
А није ни познатији
Icе Cube амерички репер, глумац, продуцент, сценарист и редатељ.
Каријеру је започео 1984. године као члан рап групе C.I.A., а касније се придружио рап групи N.W.A. коју је напустио 1990. године и изградио успешну каријеру као музичар, глумац и филмски продуцент. Глумио је у многим филмовима. Ice Cube је у САД продао 15 милиона албума, а широм света 25 милиона.
Ице-капетана нема на Мрежи, ни свезнајући Гугл не зна за њега.
ИЦА-КАПЕТАН је београдска легенда, први градски „криминалац“. У Београд је дошао из Гаџин-хана и довео групу од 17 радника са жељом да оду у Немачку на рад. Било је то негде 60 – тих година прошлог века.
На станици им се понудио Ђино и одвео на преноћиште (2.000 празан кревет, плус договор за пун). Ици-капетану је женска тражила 20.000 за једнократни секс али је њен заштитник спустио на 7.000 за целу ноћ.
„Ока несам склопил“ – прича Ица. ....басмо се ко на филму... Измишљасмо позе, бре...Песмо се и на астал, она се обрта и овако и онако... Мен почеше бубрези да болу...“.
Ујутру је Ђино обезбедио колективну визу за Немачку а Ица-капетан је остао и покупио паре од сапутника јер њима више не требају и са Ђином поделио зараду за пуне кревете за свих 17 јеб..а. Остао је у Београду, укључио се у шверц сатова, штофова и тапкање карата. Упоредо је доводио женске из унутрашњости, а Ђино је налази муштерије и тражио нове женске: стара, кратке ноге, мала задњица... Ица је постепено довео све своје познанице, је..чице, даље рођаке и сваку су прво он па Ђино морали. да пробају.
„А Ђино је посебно чудо – прича Ица-капетан. Он по цел сат може да издржи, а не вади га. Сат и петнаест минути! Ама десет вола немају ту снагу. Ноћ му кратка...Вијетнам прави од њи. Ко Баш-челик. Чаршави се распадоше од зној...
Потом су даме ишле у промет и за сваку ноћ или је..бање које „његова женска“проведе са муштеријом добијао је 5.000 од Ђина.
Онда је Ица-капетан, после више писама и поклона, довео Јагоду, своју даљу рођаку коју замало није... „И такој ми сами, чували си бостан, и ја јој га скоро укара, за мал да га убутам, кад наиђе њен татко...“ Беше заиста невина“. Две недеље је наговарао Јагоду да „уђе у посао“ и она најзад пристаде под условом да зараде милион и да се врате у село и венчају.
Наравно, Ђино је морао и Јагоду да проба и после грдне препирке понуди Ици „дваес иљади“. Ицо одбије паре, али пристане „на пробу“.
Ујутру, Ђино поведе Ицу и Јагоду на Дедиње, на журку где су све саме зверке. Међутим, ауто их одвезе у Градску милицију, у Улици 29. новембра где је Ица темељно обрађен и саслушан.
„Леле кад улете један грмељ, па кад ме опизди с песницу преко очи, свитке ми ко јаја излетеше. Јас с гузицу директ на патос. Он још једанпут, с ногу, ја се претури ко снопље. А Ђина нико ни да дирне. Он и њихов и наш. Еве и ја ћу да работим за вас, викам, ал мене ич не ..бавају.“
„А Јагоду врнуше дома. Па се волови отргнули од плуг и настрада, кажу. После чујем: остала је у друго стање па је татко утепа и пусти волове на њу. Ете ти зашто не идем дома: Бојим се „волова“ на њен татко“.
Исповест Ица-капетана из „Дела“, књижевног часописа, година 1975, рубрика „Људи говоре“.
Записао (или написао) Душан Јагликин (право презиме Кокотовић, Краљево 1938 – Београд, осамдесетих година) је мистериозни српски писац седамдесетих и осамдесетих година прошлога века.
Мало је података о његовом животу и раду. Његова једина објављена књига су приповетке „Људи јачи од времена и судбине“ (Просвета, Београд, 1985, едиција „Просвета“, уредник Милан Комненић) Поједине приповетке из књиге су драматизоване и игране као монодраме на позоришним даскама у Београду и Вршцу.
За текстове „Људи говоре“ добио је Домановићеву награда за сатиру коју му је доделио жири у саставу Меша Селимовић, Данило Киш, Ерих Кош, Влада Булатовић Виб, Бранко Ћопић... Сав тај полет младости Јагликин прекида одласком у Аустралију, из које се враћа неколико година касније, психички ослабљен. Јагликина су спопале параноје, а заједно са њима је ишло и опредељивање за наглашени национализам, спиритуализам, езотерију. Напустивши књижевност, одрекао се и колега писаца, покушао самоубиство, а канцер га је убио 1992. Нестао је како се мрачно каже: нетрагом.
Заступљен је у антологијама српске сатире и српске фантастике.
Недавно се појавило издање одабраних текстова Душана Јагликина под насловом ДА СЕ ОБЈАСНИМО, које на близу 400 страна већег формата покушава да уклетог аутора врати у нашу књижевност. Тираж је – 100 примерака.
Овако своју тамну исповест почиње јунак приче Герга:
"Ја сам, жарећи и палећи, пљачкајући и лажући народ, за двадесет година постао пљачкаш. Други су се, радећи исто, овајдили. Ето то је закон! Ја сам постао лопов. Нацентрирало ми се, ваљда, тако."
Од приче Родитељка Даша Дрндић је својевремено начинила успешну монодраму коју је режирао Дејан Мијач, а глумила велика Љиљана Крстић. Интересантна је и прича Шести април која се бави судбином групе сељака који 6. априла 1941. зором, крећу за Београд, не знајући да хрле у сусрет бомбардовању, што је згодној вези и са филмом Ко то тамо пева. С правом је пре 33 године Светлана Велмар Јанковић забележила: "Аутор је успео да постигне оно што је желео: да читалац има утисак како слуша магнетофонске траке на којима су снимљени тајни разговори јединке са самом собом..."
Из богатог садржаја Јагликинових одабраних текстова издвојићу и циклус Кореспонденције. Реч је о фантастичким причама, у којима се у 17 писама, ванземаљац, убачен на Земљу као инсајдер, обраћа пријатељу са звезда с именом Уо, објашњавајући му чудни живот Земљана и апсурдне појаве на Земљи. И овде је реч о сатиричкој књижевности универзалних амбиција, атипичној за српску белетристику, и формално и жанровски.