Budućnost| Gastronauti| Moj grad| Nostalgija| Životni stil

Beograd sakriven u poslasticarnici

/ 19.11.2018. u 23:01

Komentari: 49
Čitanost: 15890
/
Preporuke: 406
/

Prvi ozbiljno hladan novembarski dan u Beogradu ove godine.Ljudi jure semafore, buseve, vecina hoda i razgovara telefonom. Ulicama odjekuju sad vec cesti strani jezici.Grad je u ritmu funk-dzeza.

Razmisljam gde da se sklonim do sastanka koji imam kasnije. Ulazim kao da me neko vodi za ruku na mesto koje beogradjani poznaju kao poslednje delice zaboravljene duse i onog nekadasnjeg Beograda.

Starinska poslasticarnica.

Taj Beograd iz davnina izranja iz proslosti svako malo i nikad ga nisam do kraja locirala vremenski i prostorno. Koji je sve to "Beograd kojeg vise nema."? Taj neki nestali, pomalo zamisljeni grad se priziva u razgovorima tu i tamo ali prica uvek deluje kao da vices ka prekookeanskom brodu koji nestaje u noci....

Nema povratka u proslost sem stazama secanja i zapisa.

Da se vratim u poslasticarnicu i desavanjima tamo. Vreme zaustavljeno, prepoznajem grad koji trazim. Ziv je i istinski tu predamnom. Kolaci u poslasticarnici su poredjani u vitrine, vecina je neznih pastelnih boja kao dame u posebno biranim haljinama na korzou.Pored stoji kralj vitrine cuveni mus kao predratni gospodin u skupom kaputu. Odlucujem se posle premisljanja ipak za kesten pire, onaj pravi, kao nekad.

Osluskujem razgovor tog sveta kojeg napolju nema, tamo gde svi jure brzinom rakete ka zvezdama. Gospodja se raspituje za cenu kitnikesa.Gospodin narucuje tursku kafu, iznenadjen da je ne prave,uz komentar "Pa zar i vi" Odlucuje se za vodu iz cesme. Pokusavam da se setim sta bese kitnikes. Dama za susednim stolom kaze da je vojvodjanka i objasnjava mi da je taj slatkis stigao iz Preka,svi prisutni dodaju jos neki detalj i opis kolaca.

Napolju grad juri u svom drugacijem poimanju vremena.

Neverovatan spoj razlicitih univerzuma je ovaj nas Beograd. Izmedju zvuka autobusa koji staje na stanici, glasnih razgovora i dovikivanja, odjednom cujem vrlo jasno klavir iz hotela Moskva. I tamo zasta sedi pijanista i svira neke davnasnje melodije.

Kasnije u razgovoru, drugarica mi kaze da su prevrnuli grad naopacke kad je njen brat dosao iz Kanade i hteo casu boze i kesten pire pride, to je voleo u detinjstvu.

A ti dragulji nekadasnjeg doba kriju se u poslasticarnici zlatnog imena. I ima ih jos.

Za sad.

Tagovi

poslastičarnica, kesten pire, mus, grad, brzina svetlosti

postavite na |

Komentari (49)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Черевићан 00:17 20.11.2018

ммммм

prošlost u stazama sećanja

баш сам бозу вол'о
+ ....... алва ћетена,
(те шампита приде
с' пире од кестена)

jednarecfonmoi 01:45 20.11.2018

Re: ммммм

Черевићан
prošlost u stazama sećanja

баш сам бозу вол'о
+ ....... алва ћетена,
(те шампита приде
с' пире од кестена)

:))))))

I šam rolne da dodam.

I rum tortu.

dragosevacsutra 13:50 20.11.2018

Re: ммммм

алва ћетена,

danas samo potpun kreten ne kupuje alvu ceten

jednarecfonmoi 15:35 20.11.2018

Re: ммммм

dragosevacsutra
алва ћетена,

danas samo potpun kreten ne kupuje alvu ceten

Suska se da ima u Balkanskoj.

Al ja pre tulumbe iz tog resora

Boris Drenca 15:57 20.11.2018

Re: ммммм

Kitnikez pored Češke ambasade....I baklave na istom mestu

jednarecfonmoi 16:45 20.11.2018

Re: ммммм

Boris Drenca
Kitnikez pored Češke ambasade....I baklave na istom mestu

Mislis na cuvenu poslasticarnicu cije ime pocinje na P :)

Boris Drenca 17:47 20.11.2018

Re: ммммм

Pelivan beše

jednarecfonmoi 19:20 20.11.2018

Re: ммммм

Boris Drenca
Pelivan beše

Aha

cassiopeia 10:54 20.11.2018

...

Koji je sve to "Beograd kojeg vise nema."?

Svako od nas, koji živimo ili smo živeli u ovom gradu, ima svoj Beograd kojeg više nema.

Tako je i moj pokojni otac stalno pominjao špricer (pola limunada, pola boza) i tulumbe kod Međeda. Šampite na Bulevaru, gore blizu Cvetka.

Meni nedostaju ljudi koji se osmehnu pri slučajnom susretu i ne bleje u svoje telefone dok sede sa drugima na kafi.

afraid 11:02 20.11.2018

Re: ...

cassiopeia
Koji je sve to "Beograd kojeg vise nema."?

Svako od nas, koji živimo ili smo živeli u ovom gradu, ima svoj Beograd kojeg više nema.

Tako je i moj pokojni otac stalno pominjao špricer (pola limunada, pola boza) i tulumbe kod Međeda. Šampite na Bulevaru, gore blizu Cvetka.

Meni nedostaju ljudi koji se osmehnu pri slučajnom susretu i ne bleje u svoje telefone dok sede sa drugima na kafi.

Ja se ne osmehnem (uglavnom), ali uvek klimnem glavom.

jednarecfonmoi 12:07 20.11.2018

Re: ...

cassiopeia
Koji je sve to "Beograd kojeg vise nema."?

Svako od nas, koji živimo ili smo živeli u ovom gradu, ima svoj Beograd kojeg više nema.

Tako je i moj pokojni otac stalno pominjao špricer (pola limunada, pola boza)

Vrlo lepo receno, u stvari taj nestali Beograd je kao skup secanja razlicitih generacija gde svako pamti ono sto ga je najvise radovalo a sada toga nema ili se retko nadje. Ovaj spricer je pomenula juce drugarica iz txt-a, nisam znala za to. Juce sam uz kesten pire uzela limunadu, digla me iz mrtvih....

afraid 11:01 20.11.2018

Da.

Ulazim kao da me neko vodi za ruku ...

Da sam bio u blizini, ja bih te poveo za ruku.

jednarecfonmoi 12:10 20.11.2018

Re: Da.

afraid
Ulazim kao da me neko vodi za ruku ...

Da sam bio u blizini, ja bih te poveo za ruku.

Ima i neka pesma

"Uzmi me za ruku i vodi me"

Da li zene u stvari vole da su vodjene, mozda i da, ali to je vec tema za neki drugi blog.

Doduse zavisi i gde. Nekad kad previse sledis, izgubis snagu u nekom trenutku.

myredneckself 19:25 20.11.2018

Re: Da.

jednarec
Ima i neka pesma

"Uzmi me za ruku i vodi me"

Ne znam baš takvu, ali znam jednu sličnu, odličnu:

Gracija

Tvoje ruke u neskladu
između zbilje i sna
gledam grad u prolazu
neki ljudi iza nas
hajde uzmi me sa sobom
uradi mi sve što znaš
hajde uzmi me sa sobom
gracija...

itd.

jednarecfonmoi 19:36 20.11.2018

Re: Da.

myredneckself
jednarec
Ima i neka pesma

"Uzmi me za ruku i vodi me"

Ne znam baš takvu, ali znam jednu sličnu, odličnu:

Gracija

Tvoje ruke u neskladu
između zbilje i sna
gledam grad u prolazu
neki ljudi iza nas
hajde uzmi me sa sobom
uradi mi sve što znaš
hajde uzmi me sa sobom
gracija...

itd.

:)))))

Meni vrlo draga..

myredneckself 19:57 20.11.2018

Re: Da.

Godinama idem u samo jednu poslastičarnicu u kojoj i danas obitava Novi Sad kojeg više nema.
Ona se oduvek trudila i trudi, da me svojim izvanrednim klasičnim i nešto modernijim delicijama nepromenjivog kvaliteta i svojom raskošnom (i pomalo kičastom, hehe) lepotom ambijenta, svaki put načisto dokrajči.

Edit: zaboravila sam da citiram ono što me ponukalo da napišem ovo gore, o ljudi moji...

Starinska poslasticarnica.

vcucko 20:25 20.11.2018

Re: Da.

jednarecfonmoi

Ima i neka pesma

"Uzmi me za ruku i vodi me"

afraid 21:12 20.11.2018

Re: Da.

myredneckself
Godinama idem u samo jednu poslastičarnicu u kojoj i danas obitava Novi Sad kojeg više nema.
Ona se oduvek trudila i trudi, da me svojim izvanrednim klasičnim i nešto modernijim delicijama nepromenjivog kvaliteta i svojom raskošnom (i pomalo kičastom, hehe) lepotom ambijenta, svaki put načisto dokrajči.

Edit: zaboravila sam da citiram ono što me ponukalo da napišem ovo gore, o ljudi moji...

Starinska poslasticarnica.

Zašto ljudi toliko kukaju za onim što je prošlo?
Zar je moguće da danas nema sadržaja, pa mora stalno da se vraća u to 'kako je nekada bilo'?!

myredneckself 12:17 21.11.2018

Re: Da.

afraid
myredneckself
Godinama idem u samo jednu poslastičarnicu u kojoj i danas obitava Novi Sad kojeg više nema.
Ona se oduvek trudila i trudi, da me svojim izvanrednim klasičnim i nešto modernijim delicijama nepromenjivog kvaliteta i svojom raskošnom (i pomalo kičastom, hehe) lepotom ambijenta, svaki put načisto dokrajči.

Edit: zaboravila sam da citiram ono što me ponukalo da napišem ovo gore, o ljudi moji...

Starinska poslasticarnica.

Zašto ljudi toliko kukaju za onim što je prošlo?
Zar je moguće da danas nema sadržaja, pa mora stalno da se vraća u to 'kako je nekada bilo'?!

Kad citiraš moj komentar, pretpostavljam da meni postavljaš i ova pitanja. Samo ne znam zašto.
Da si pažljiv čitalac (to podrazumeva da treba pročitati osnovni post, a i komentare), uopšte nisi morao ništa da pitaš.
Jednarecfonmoi je, što kroz osnovni post, što kroz svoje kasnije komentare potpuno objasnila ono što te dovodi u nedoumicu. Uz malu pomoć prijatelja, tj. drugih komentatora.
A što si se ti strmekn'o baš na moj komentar pored svih drugih koji su tematski detaljniji, to ni bog sveti ne mož' da razluči.

Jel ti možda hoćeš da ti baš ja opričavam metafore, sećanja na mirise detinjstva i mirise drugih nežnih godina, sve do potrage za izgubljenim vremenom, i sl. samo se stidiš da pitaš? E, ne mogu, afraid, prebukirana sam danas.

afraid 12:38 21.11.2018

Re: Da.

myredneckself
afraid
myredneckself
Godinama idem u samo jednu poslastičarnicu u kojoj i danas obitava Novi Sad kojeg više nema.
Ona se oduvek trudila i trudi, da me svojim izvanrednim klasičnim i nešto modernijim delicijama nepromenjivog kvaliteta i svojom raskošnom (i pomalo kičastom, hehe) lepotom ambijenta, svaki put načisto dokrajči.

Edit: zaboravila sam da citiram ono što me ponukalo da napišem ovo gore, o ljudi moji...

Starinska poslasticarnica.

Zašto ljudi toliko kukaju za onim što je prošlo?
Zar je moguće da danas nema sadržaja, pa mora stalno da se vraća u to 'kako je nekada bilo'?!

Kad citiraš moj komentar, pretpostavljam da meni postavljaš i ova pitanja. Samo ne znam zašto.
Da si pažljiv čitalac (to podrazumeva da treba pročitati osnovni post, a i komentare), uopšte nisi morao ništa da pitaš.
Jednarecfonmoi je, što kroz osnovni post, što kroz svoje kasnije komentare potpuno objasnila ono što te dovodi u nedoumicu. Uz malu pomoć prijatelja, tj. drugih komentatora.
A što si se ti strmekn'o baš na ovaj moj komentar pored svih drugih koji su tematski detaljniji, to ni bog sveti ne mož' da razluči.

Jel ti možda hoćeš da ti baš ja opričavam metafore, sećanja na mirise detinjstva i mirise drugih nežnih godina, sve do potrage za izgubljenim vremenom, i sl. samo se stidiš da pitaš? E, ne mogu, afraid, prebukirana sam danas.

Ja bih na tvom mestu bio počastovan?
Ne pitam ja za mišljenje makar koga.

No, ako nemaš vremena - razumem.

myredneckself 13:20 21.11.2018

Re: Da.

afraid
Ja bih na tvom mestu bio počastovan?

Onda ništa,

kad se odbukiram...

noboole 14:30 20.11.2018

.

"Grad je obukao svoje jesenje pantalone"

jednarecfonmoi 15:38 20.11.2018

Re: .

Pa da...

I ono klasicno...miris przenog kestena. Videh jednog koji prodaje kod SKC-a.

noboole 11:53 22.11.2018

Re: .

jednarecfonmoi
Pa da...

I ono klasicno...miris przenog kestena. Videh jednog koji prodaje kod SKC-a.

Za mene su to secanja iz hepi detinjstva osamdesetih: kesten, pecen i kuvan kuruz sa ulice.

jednarecfonmoi 18:44 22.11.2018

Re: .

noboole
jednarecfonmoi
Pa da...

I ono klasicno...miris przenog kestena. Videh jednog koji prodaje kod SKC-a.

Za mene su to secanja iz hepi detinjstva osamdesetih: kesten, pecen i kuvan kuruz sa ulice.

Volim sve ovo sto pises. Kuvani kukuruz sa ulice je uzasno ukusan.Ali je zez uvek bio, hodaj, jfedi, gledaj da se ne uflekas. I onda jos neko naidje sa veselim licem i krene da prica sa tobom blagougodno. O neeee:)

Opasnost uvek vreba kad jedete napolju, bilo restoran ili ulica da neko ne naidje i pocne razgovor, ne kapirajuci da nije momenat

Gore od toga je samo fotografisanje dok JEDETE. Doziveh skoro posle duzeg vremena pre neki dan. Da ti presedne sve. Ne mislim da sam ne znam kako opsednuta selfijima ali kad lepo kazes da saceka da progutam zalogaj bar. Ma jok.

nsarski 16:08 20.11.2018

Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

U mojoj ulici bio neki komšija, baš nasty guy, koji nam je bušio lopte kada padnu njegovo dvorište, prosipao vodu po "terenu" za klikere, ma Mr Scrooge.
I, tako, jednom mi pikali lopte na ulici, a tom komšiji stigao kamion i istovario ogrevno drvo (ili ugalj) za grejanje. Prišao on nama i kaže: "Klinci, ajde da mi ubacite ovo u podrum, pa vas posle vodim u poslastičarnicu, možete da kupite štagod hoćete!".

Mi oduševljeni, paaaf!, paaaf!, paaaf! (tako li beše, Milanče?) unesemo mu to u podrum, sve sanjajući slatkiše kojih ćemo da se najedemo.

Mr Scrooge nas odvede u lokalnu poslastičarnicu, i reče nam: "Ajde uzmite ko šta hoće, svako po jednu šampitu!"
Tako sam zamrzeo poslastičarnice.

jednarecfonmoi 16:49 20.11.2018

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

nsarski
U mojoj ulici bio neki komšija, baš nasty guy, koji nam je bušio lopte kada padnu njegovo dvorište, prosipao vodu po "terenu" za klikere, ma Mr Scrooge.
I, tako, jednom mi pikali lopte na ulici, a tom komšiji stigao kamion i istovario ogrevno drvo (ili ugalj) za grejanje. Prišao on nama i kaže: "Klinci, ajde da mi ubacite ovo u podrum, pa vas posle vodim u poslastičarnicu, možete da kupite štagod hoćete!".

Mi oduševljeni, paaaf!, paaaf!, paaaf! (tako li beše, Milanče?) unesemo mu to u podrum, sve sanjajući slatkiše kojih ćemo da se najedemo.

Mr Scrooge nas odvede u lokalnu poslastičarnicu, i reče nam: "Ajde uzmite ko šta hoće, svako po jednu šampitu!"
Tako sam zamrzeo poslastičarnice.

Zmija u dzepu, ccccc.

Ali opet, mozda je ta jedna sampita i dovoljna. Kad sam bila mala, mama me x puta vodila u poslasticarnicu u Makedonskoj, verujem da se secate, preko puta Politike, vise je nema,I tamo kako vidim rum tortu, narucim, ali onda i neke sam rolne i sta vec. Na pola mi bude muka, tad sam naucila izraz -Oci vece od stomaka...

jednarecfonmoi 17:56 20.11.2018

Re: Kako sam zamrzela moderne kolace

O kolacima jos malo.

Svaka tta neka tulumba, mus, rum torta sa sobom nose kao nesto starinsko, secanja na detinjstvo. Nije samo ukus, nego i ceo ugodjaj.

Kafici su prepuni ciz kejkova, tartaria od limuna, ali to su necija tudja secanja?

Kolaci u Beogradu, ti davnasnji, su ili turskog porekla ili pretpostavljam Austrougarskog. Vecina?

Dobos torta - wo ho!

Stvarno ne volim ciz kejk a vrhunac je bio kolac tvrd kao kamen ( ozbiljno ) u skupom restoranu u centru. Valjda sa djumbirom, bez ovog,bez onog,bez brasna, ceka god, i jos konobar meni to preporuci:(

Sam mi zamenio za drugi, koliko toliko normalniji malo kasnije.

predatortz 19:07 21.11.2018

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

U mojoj ulici bio neki komšija, baš nasty guy, koji nam je bušio lopte kada padnu njegovo dvorište, prosipao vodu po "terenu" za klikere, ma Mr Scrooge.

Mi, preko puta stana mog kuma i najboljeg drugara iz detinjstva, imali takvu babu. Sa neviđenim, gotovo pa seksualnim, zadovoljstvom nam je bušila lopte, tvrdeći da joj lome cveće.
Kumov ćale imao vazdušnu pušku, pa sam je sa prozora pogodio u pozamašnu pozadinu. Tukli su nas na smenu!

Ovo baš i nema veze sa poslastičarnicama, ali ih ni ja ne volim. Nemam pojma zbog čega, ali ih ne volim. Kao ni određene kolače. Baklave, tulumbe, hurmašice (kako se taj kolač zove ovde?), ne volim ni u izlogu da vidim.
Volim torte.

jednarecfonmoi 22:11 21.11.2018

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

Predatorz,

hurmasice jednako urmasice :)

Pa sta ima veze, pisao si o detinjstvu, blog nije samo o poslasticarnicama nego i o duhu grada, o proslosti i secanjima naspram ubrzanog ritma ciji smo cesto i sami deo..

nsarski 23:13 21.11.2018

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

Baklave, tulumbe, hurmašice (kako se taj kolač zove ovde?), ne volim ni u izlogu da vidim.

Mnogi od tih slatkiša su došli sa Bliskog Istoka, posebno Turske (kod nas). Ja nisam lud za njima, ali mogu da ih jedem - nekako su mi preslatki. Medjutim, u Kataru sam prvi put probao "Om Ali", što znači "Majka Alija" (egipatski slatkiš). Naime, neki Ali nije hteo da jede, pa mu je majka napravila taj slatkiš. Zapravo, lako se pravi - rezanci ili hleb ili keksi, med, mleko, pistaći, cimet, sve zapečeno. To kod nas nisam nisam video, ali, kako rekoh, ne zalazim u poslastičarnice.

hoochie coochie man 23:18 21.11.2018

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

Baklave, tulumbe, hurmašice (kako se taj kolač zove ovde?), ne volim ni u izlogu da vidim.
Volim torte.

cccccc...

49 41 22:16 22.11.2018

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

jednarecfonmoi
Predatorz,

hurmasice jednako urmasice :)

=Tatlije.
Slatki hlebcici, kako je zvala nekada kcerka.

afraid 17:57 20.11.2018

Da.

Kako li se zvala poslastičarnica na levoj strani ulice, kada kreneš od Slavije ka Terazijama?
Zlata - ili tako nekako?
Da li je to još uvek 'živo'?

st.jepan 23:54 20.11.2018

...

Pre par godina se, na jednom Jelicinm blogu, ćaskalo o starim beogradskim poslastičarnicama. Priložio sam pričicu o (tada još postojećoj) poslastičarnici "Džemail" na uglu Makedonske i Dečanske:

"Ako je vremeplov utopija, vremestoj nije. Vremestoj je "Džemail".

Kad sednem u taj lokal, koji decenijama nije doživeo ni najsitniju izmenu, u kojem su vitrine, slike po zidovima, stočići i stolice identični kao i onda kad na te stolice nisam sedao, već se na njih penjao, i kada kroz izlog, dijagonalno preko raskrsnice, ugledam balkonče stana u kojem sam kako-tako odradio i dečaštvo i ranu mladost, odjednom, gle, više nikamo ne žurim.

I dok u sebe sručujem čaše i čaše Džemine boze i tamanim one iste, nestvarno iste baklave i šampite zbog kojih sam nekada rado pristajao i sudove da operem, dok posmatram Džemaila, mislim trenutno važećeg Džemaila i pokušavam da se prisetim koji li je on po redu od svih onih brojnih Džemaila što su se iza te vitrine skoro neprimetno smenjivali i od predhodnika munjevito preuzimali, ne samo lik, nego i mimiku, karakteristične pokrete, dikciju.., e, onda, i samo onda, neupitno znam: da, to što sada ispija tu bozu, to sam definitivno ja!

I znam, kad mi mi taj Djemin bućkuriš prvi put ne bude pružio navlas istu radost kao pre onoliko decenija, znaću da nešto sa mnom debelo ne valja. Baš kao što je Hans Kastrop, odnekud u magnovenju znao da se razboleo čim je primetio da mu njegova omiljena cigara "Marija Mančini" više ne prija.

A moj odnos s Džemailima?
Fantastično je što za sve ove decenije nije doživeo ni najsitniji, ni progres, ni regres.
Ajd što ja uvek naručim isto - prosto takav sam, u principu se grozim promena, ali njihova istrajnost u preslikavanju one iste nepojamne uzdržljivosti, njihovo beskonačno repriziranje istovetnog, krajnje svedenog repertoara ispraznih replika koje izmenjuju sa stalnim gostima, dostojna je Joneskoa.

Ne pamtim da iko od Džemaila-replikanata ikada osmehnuo ili pokazao neku drugu, bilo kakvu drugu ljudsku reakciju ili empatiju prema bilo kome.
Evo, zamislite, u jesen 1993, dakle posle više od dve decenije bukvalno svakodnevnog svračanja i trošenja, ludački mi se prijele baklave koje su tada koštale pola marke, a ja trenutno nisam imao ni jednu - imao sam samo novčanicu od 10 dolara. Udjem i objasnim tada aktuelnom Džemailu aktuelni problem, kažem mu da ću mu doneti sutra, a kao garanciju, ponudim mu baš tu novčanicu. Čovek ni da čuje - ne zna on šta je to, ne bi da reskira, ništa od baklave dok ne donesem pola marke.

Fenomenalna, očaravajuća stamenost. Bog ih na svetu drži sa samo jednom idejom - da prave i prodaju kolače i bozu, i oni se toga bogme drže."

jednarecfonmoi 00:13 21.11.2018

Re: ...

St.jepane,

hvala zaista za tvoju pricu.

Ja sam pak u blogu razmisljala o tom kontrastu Bg-a koji juri suludim ritmom i nepromenjenoj atmosferi u poslasticarnici, istoj kao nekada pre. I o tom nestalom gradu koga tu i tamo neko trazi.

A ovaj deo " kad ne osetim ukus, ne dozivim ga kako sam uvek " je potpuno tacan.

Poslednji put sam videla secernu penu pre par godina. I odmah kupila

sta cu, volim. Trip iz detinjstva.
Tad su mi se cinile ogromne.

st.jepan 00:24 21.11.2018

Re: ...

Ja sam pak u blogu razmisljala o tom kontrastu Bg-a koji juri suludim ritmom i nepromenjenoj atmosferi u poslasticarnici, istoj kao nekada pre.

Pa to, upravo to sam naknadno pojasnio:

Ako je vremeplov utopija, vremestoj nije. Vremestoj je "Džemail".

jednarecfonmoi 00:39 21.11.2018

Re: ...

st.jepan
Ja sam pak u blogu razmisljala o tom kontrastu Bg-a koji juri suludim ritmom i nepromenjenoj atmosferi u poslasticarnici, istoj kao nekada pre.

Pa to, upravo to sam naknadno pojasnio:

Ako je vremeplov utopija, vremestoj nije. Vremestoj je "Džemail".

Da,da, Dzemajl i Dzemajli, zaustavljeni u vremenu, nepromenjeni generacijama. Kao i ukus kolaca i boze.

natasa_tasic_10 08:58 21.11.2018

Kolaci

Nedostaju mi te stare poslasticarnice iz vise razloga.
Tu se krio duh Beograda i onog divnog vremena.

jednarecfonmoi 09:44 21.11.2018

Re: Kolaci

Bonjour Natasa:)

bas tako. Zato i imam na kraju teksta - Za sad. Ima tih nekoliko koje znam da jos postoje.

cassiopeia 10:15 21.11.2018

Re: Kolaci

jednarecfonmoi
Ima tih nekoliko koje znam da jos postoje.

Poslastičarnica DJ u Svetozara Markovića.
Tamo ima i kitnikez, pišinger, bele štangle, vanilice...sve kao i 1936. kad je otvorena.

jednarecfonmoi 10:44 21.11.2018

Re: Kolaci

cassiopeia
jednarecfonmoi
Ima tih nekoliko koje znam da jos postoje.

Poslastičarnica DJ u Svetozara Markovića.
Tamo ima i kitnikez, pišinger, bele štangle, vanilice...sve kao i 1936. kad je otvorena.

Je l ona preko puta Vladislava? Tamo smo isli na odmoru na sham rolne? Ugao sa Misarskom?

afraid 11:11 21.11.2018

Re: Kolaci

natasa_tasic_10
Nedostaju mi te stare poslasticarnice iz vise razloga.
Tu se krio duh Beograda i onog divnog vremena.

Eh, ta žal za mladosti.

cassiopeia 16:39 21.11.2018

Re: Kolaci

jednarecfonmoi

Je l ona preko puta Vladislava? Tamo smo isli na odmoru na sham rolne? Ugao sa Misarskom?

Ta je!

apacherosepeacock 10:54 22.11.2018

Re: Kolaci

natasa_tasic_10
Nedostaju mi te stare poslasticarnice iz vise razloga.
Tu se krio duh Beograda i onog divnog vremena.

Moj tata je tako meni pricao o ritualu kako je njega i brata vodio otac (moj deda) vikendom u bioskop pa na kolace, to je bila tada kraljevina Jugoslavija (Beograd).

Obozavala sam njegove price o tom vremenu iz njegovog detinjstva..

Vremeplov

noboole 11:57 22.11.2018

Re: Kolaci

Meni je i onaj mafijaski Ruski Car bio dobar. Sad me se moze videti kako se muvam oko Moskve k'o pravi dzibergrant.

Spiridon 18:07 23.11.2018

sa neba

meni je najjace mesto u Beogradu devedesetih bio Ilegalac na Kosancicevom Vencu u onom polu-suturenu.

jednarecfonmoi 20:52 23.11.2018

Re: sa neba

Spiridon
meni je najjace mesto u Beogradu devedesetih bio Ilegalac na Kosancicevom Vencu u onom polu-suturenu.

Pokusavam da lociram. Secam se imena Ilegalac al sve nesto ne vezujem za Kosancicev venac.(?) verovatno gresim...

A kroz maglu, tamo negde 2001 su bile neke zive svirke na toj lokaciji. Hm, mozda tamo gde je bioo Prvo Bg pevacko drustvo.

Sad toliko mesta ima da bi nam bukvalno bila potrebna mapa klubova, kafica, restorana. I opet ima neki da ne znas(mo)

49 41 15:06 26.11.2018

Tulumbe i zito sa slagom

Tada najpoznatija, po tulumbama i ostalom...
Krene se od optike, Palate Albanije ka prizrenskoj, Zelenom Vencu i odma se natrcavalo na nju s desne strane.
Pelivan (?!?), u Bul. Revolucije, nedaleko od skupstine.

To bejase, kad sam bio mali, i zelen.

Posle dodjose druga vremena. Batalih takvu vrstu "slatkog zivota".

Sakrij replike | Pošaljite komentar

jednarecfonmoi

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Beograd sakriven u poslasticarnici

Tagovi

ммммм

Re: ммммм

Re: ммммм

Re: ммммм

Re: ммммм

Re: ммммм

Re: ммммм

Re: ммммм

...

Re: ...

Re: ...

Da.

Re: Da.

Re: Da.

Re: Da.

Re: Da.

Re: Da.

Re: Da.

Re: Da.

Re: Da.

Re: Da.

.

Re: .

Re: .

Re: .

Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

Re: Kako sam zamrzela moderne kolace

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

Re: Kako sam zamrzeo poslastičarnice...

Da.

...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Kolaci

Re: Kolaci

Re: Kolaci

Re: Kolaci

Re: Kolaci

Re: Kolaci

Re: Kolaci

Re: Kolaci

sa neba

Re: sa neba

Tulumbe i zito sa slagom

jednarecfonmoi

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana