Da li su apostoli bili njegovi sledbenici zbog ideje zasnovane na pomoći siromašnima ili su znali da je on božansko biće?
Da li je Marija Magdalena zasluživala Isusovu ljubav i da li je on trebao da udje u vezu sa njim?
Da li je Isusova smrt bila nameštaljka ne bi li se masa ubedila da Bog postoji i da u njega treba verovati?
Da li je Juda žrtvovan, izabran da na sebe primi svu krivicu ne bi li Isus postao legendarna i slavljena ličnost?
Da li je Pontije Pilat baš hteo da ubije Isusa ili ga je splet okolnosti naveo da to uradi?
Rok opera Isus Hristos Superstar pokušala je da ponudi odgovore na ova i druga pitanja pre 38 godina!
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka nastala je nova pojava u popularnoj muzici - rok opere. Pokretač svega bio je Pit Tausend, gitarista grupe Who, koji je objavio prvu rok operu čudnog naziva "Jednom na brzaka, dok je on odsutan" 1966. godine. Prvi mačići se u vodu bacaju, tako da je tek sa Tomijem, sjajnim komadom koji je pobrao odlične kritike i postavljen i na filmsko platno, počela era koja je dala inspiraciju i podsticaj drugim stvaraocima da se oprobaju u ovom žanru.
Jedna od najgledanijih, najhvaljenijih i najintrigantnijih rok opera svih vremena nastala je 1970. godine. Pisac tekstova Tim Rajs (Tim Rice) i kompozitor Endrju Lojd Veber (Andrew Lloyd Webber), koji su tek prevalili dvadesetu godinu života, uhvatili su se u koštac sa ovako velikim izazovom i komponuju delo koje će ne samo promeniti njihov život i lansirati ih u muzičku orbitu, već i promeniti istoriju rok muzike. Možete zamisliti kakva je hrabrost bila osmeliti se u tim godinama da se napiše komad sa takvom sadržinom. A tek hrabrost onih koji su to podržali, finansirali i objavili!
Opera je prvo snimljena kao album koje se pojavio u prodavnicama 1970. godine. Svoje prvo izvodjenje na sceni delo je doživelo 12. oktobra 1971. godine, na Brodveju, da bi kasnije doživelo bezbrojna prikazivanja u raznim verzijama sve do današnjih dana. Konačno, 1973. godine snimljen je film koji je samo doprineo svetskoj slavi komada.
Sadržaj
Isus Hristos Suprestar opisuje poslednju nedelju dana života Isusa iz Nazareta. To se, ako je verovati zapisima, desilo pre 1975 godina, baš ovih dana. Podloga dela je jevandjelje po Jovanu, mada je scenario pisan tako da je ispričan iz ugla Jude Isakriotskog i njegovog razočarenja pokretom u kojem je učestvovao.
Zbilja, čudno je zamisliti grupu posvećenih, slobodarskih, pravednom idejom vodjenih mladih ljudi koji dolaze u Jerusalem sa željom da šire svoju veru u jednakost ljudi i potrebu da svako ima život dostojan čoveka (lepo otpevao Ian Gilan u originalnoj verziji pesme Hosana), koja se suoči sa linčom i golgotom onih kojima je sva ta pažnja namenjena i saznanjem da je onaj koji ih vodi u stvari sin božiji koji će žrtvovati sebe i ostale ne bi li kasnije generacije (a danas je veliki deo sveta nastavljač tih verovanja) shvatile i prihvatile veru Isusovu. Prvi koji shvata tu protivrečnost je Juda, koji uvidja da su Hristovi sledbenici postali fanatični i izgubili vezu sa stvarnošću, nazivaju ga bogom i njegove reči izvrću u proročanstva. Njegov reči govore:
Listen Jesus I don't like what I see.
All I ask is that you listen to me.
And remember, I've been your right hand man all along.
You have set them all on fire.
They think they've found the new Messiah.
And they'll hurt you when they find they're wrong.
I remember when this whole thing began.
No talk of God then, we called you a man.
And believe me, my admiration for you hasn't died.
But every word you say today
Get's twisted 'round some other way.
And they'll hurt you if they think you've lied.
Zanimljiv je i prikaz onih koji su osudili i pogubili Isusa. Jevrejski kraljevi i fariseji shvataju da je Isus opasan po njih te smišljaju kako da ga uklone pod izgovorom da je ugrožava Rimsko carstvo kome su oni vazali. Medjutim, kada Isusa uhvate, svi shvataju nameštaljku i snebivaju se da donesu tu odluku i šetaju ga od jednog do drugog pokušavajući da izbegnu vekovnu krivicu. Konačno, Pilat ga osudjuje na bičevanje, ali masa je toliko razjarena da primora Pilata da ga, sada već sa izgovorom da to nije njegova volja, osudi na raspeće na krstu,.
Don't let me stop your great self-destruction.
Die if you want to, you misguided martyr.
I wash my hands of your demolition.
Die if you want to you innocent puppet!
Saga se završava raspećem i instrumentalom, bez Hristovog uskrsnuća, kao da time autori žele da još više istaknu svoje dileme koje su ih vodile da stvore ovo kapitalno delo.
Mada se ova epizoda završila neslavno po Isusa - nerazumevanjem naroda kome je posvetio sve svoje napore, njegovom golgotom, izdajom najbližeg saradnika, odricanjem drugog bliskog saradnika - očigledno je da su njegovi saradnici uspeli da prošire veru i naprave od Hrista jednu od najslavnijih i najpoštovanijih istorijskih ličnosti.
Pitanje je, ipak, ko je glavna ličnost opere. Nominalno, to je Isus - tako se predstava i zove. Medjutim, nesumnjivo je Juda, njegove dileme i tragična sudbina osnova dela. Nije ni čudno što je na originalnom albumu i u mnogim drugim najavama Juda prvi lik a Isus tek iza njega. Čak negde i Kajafa ili Pontije imaju veću težinu nego Isus!
Sam Tom Rajs je izjavio da je "ideja opere da Isusa predstavi očima Jude; Isusa kao čoveka, ne boga". Ovo je izazvalo brojna negodovanja mnogih hrišćanskih zajednica. Možda ih je, ipak, više pogadjalo to što Juda operom doživljava svojevrsnu rehabilitaciju. Sa druge strane, mnoge jevrejske zajednice bunile su se zbog predstavljanja jevreja kao onih koji su odgovorni za Hristovu smrt što je po njima doprinosilo antisemitizmu. Sa godinama, sva ova sporenja su polako ugasnula, pa se delovi opere danas izvode po crkvama.
Oni koji su zainteresovani mogu naći potpuno objašnjenje sadržaja na Wikipediji a ceo libreto OVDE.
Postavke
Rajs i Veber počeli su svoju saradnju još sredinom šezdesetih. Zanimljivo je da su 1967. godine neslavno učestvovali na nacionalnom izboru za pesmu Evrovizije. Ta neuspela numera pretočena je kasnije u veoma uspešnu "Pesmu Kralja Heroda". Već 1968. godine napisali su delo inspirisano Jozefom, Hristovim biblijskim ocem. Odmah zatim, nastao je singl "Superstar", koji je sa druge strane imao numeru "John 19:41" - obe su kasnije našle svoje mesto u operi. Uspeh singla doneo je ideju da se izradi potpuno delo. Kako je Tim još od školskih dana bio prosto obuzet odnosom Isusa i Jude, tako da se tema za delo nametnula sama po sebi.
Ulogu Isusa pevao je Ian Gilan, kasnije poznat kao solista legendarne grupe Deep Parple. Od poznatijih pevača, tu je samo još Ivona Elliman, koja je i u mnogim kasnijim izvodjenjima opere, pevala ulogu Marije Magdalene, uključujući i pozorišnu postavku i film. Njeno izvodjenje numere I don't know how to love him me je očaralo još s početka sedamdesetih i do danas mi je jedna od omiljenijih sporih pesama.
I don't know how to take this.
I don't see why he moves me.
He's a man. He's just a man.
And I've had so many men before,
In very many ways,
He's just one more.
Album se najpre pojavio u Velikoj Britaniji, bez velike galame. Medjutim, promocija u SAD, održana 27. oktobra 1970. godine u St. Peters klubu u Njujorku bila je pompezna, kao i kasnije u drugim gradovima širom zemlje. Isus je bio najbolje prodavani album u SAD 1971. godine!
Opera je neredne godine izvodjena u više navrata kao niz dramskih scena na raznim scenama po Americi gde je popularnost albuma bila izuzetna, mnogo veća nego u Velikoj Britaniji. Prvo scensko izvodjenje predstava je doživela juna u jednoj srednjoj školi u Njujorku, dok je primijera pozorišne postavke održana je 12. oktobra 1971. godine na Brodveju. Autori su bili više nego nezadovoljni rezultatom - očigledno je američka želja za spektaklom i zaradom prevladala umetničke nazore. Veber je bio tako nesrećan da je odlučio da osnuje svoju sopstvenu izdavačku kuću! Zanimljivo je da je tada poznati producent Hal Princ poslao punudu Veberovim roditeljima da uradi predstavu nekoliko dana pošto je Endrju već potpisao ugovor koji je doneo to nakardno izvodjenje.
Skoro godinu dana kasnije, 9. avgusta 1972. godine, opera je postavljena na West End-u, u Londonu, i tu je tek doživela pravi uspeh i pomerila sve granice muzičkog pozorišta. Do 1980. godine, Isus je doživeo 3.358 izvodjenja i još drži rekord kao predstava sa petim najdužim trajanjem u toj prestižnoj sredini (tri druga dela Endrju Lojd Vebera su medju četiri dugotrajnija - Cats, Starlight Express i The Phantom of the Opera).
Šta je doprinelo uspehu opere? Pored intrigantnih poruka i teme koja je izvor bezbroj špekulacija i verzija, delo nosi sjajnu energiju, uzbudjenje, polet, ali i umetnički dojam potvrdjen sjajnim deonicama, nekolicinom legendarnih melodija i veoma kvalitetnim literarnim tekstovima. Drugi stav predstave prosto nosi gledaoce, dok kraj donosi katarzu u kojoj publika učestvuje zajedno sa izvornim likovima i glumcima. Koliko god unapred znala kraj!
Zanimljivosti
Interesantni podaci o operi su:
• Već 1971. godine, opera je izvodjenja u klubovima po Madjarskoj. No, posle velikog uspeha, ubrzo je stigla zabrana.
• Po nekim glasinama, uloga Isusa u predstavi u Londonu nudjena je Džonu Lenonu. Neki kažu da je on odbio jer njegovoj ženi Joko Ono nije dozvoljeno da igra Mariju Magdalenu, dok drugi tvrde da su autori odustali od ideje jer su se plašili da će njegova slava zaseniti celu ideju opere. Postoje i glasine da je originalna uloga Marije Magdalene nudjena Marijani Fajtful, kao i da su autori razmišljali o nudjenju uloga Miku Džegeru i Dejvidu Kasidiju.
• U numeri Hapšenje (Arrest) jasno se čuje kako se neko zakašlje i onda se izvinjava. Prilikom snimanja "39 udaraca", Rajsu se činilo da je studijski snimak nedovoljno ubedljiv, pa je snimanje ponovljeno u holu kako bi se čuli mnogobrojni zvuci otvorenog prostora. Sam Rajs izgovara brojanje udaraca dok istovremeno šiba pod hola.
• U vreme snimanja albuma, bilo je uobičajeno da producenti nemaju dovoljno novca da odmah isplate umetnike, te su im nudili procenat zarade. Mnogi su to i prihvatili, kao Brajan Keit koji i dan danas, trideset sedam godina kasnije, dobija prinadležnosti. Ivonu Elimen je njen agent savetovao da uzme gotovinu. Mnogo kasnije, ona je izjavila da je tako izgubila puno novca.
• Originalni film iz 1973. godine zaradio je za te godine neverovatnih 8.3 miliona funti. Film je nominovan za Oskara, a glavni glumci za Global Globe nagradu. Verzija filma iz 2000. godine dobila je nagradu Emi za najbolji umetnički film.
• Na kraju filma, vidi se povorka vidi se misteriozna figura koja prolazi pejzažom. Mada su neki mislili da time režiser želi da nadoknadi nedostatak predstavljanja Isusovog uskrsnuća i nagovesti dalju ulogu Hrista u religiji, radi se samo o jednom običnom izraelskom pastiru koga je kamera snimila a scena se jednostavno svidela režiseru Normanu Džuvisonu.
• U originalnoj izvedbi, kada Juda izda Hrista, fariseji mu kažu "Ovo što si uradio spasiće Izrael". Ali u filmskoj verziji, snimanoj u Izraelu 1973. godine neposredno pred Jom Kipur rat, ovaj tekst je izmenjen u "Ovo što si uradio spasiće svakoga".
• Opera je igrana u nebrojeno zemalja po svetu, medju kojima su Australija (gde je po prvi put Mariju Magdalenu igrala crnkinja), Novi Zeland, Kenija, Meksiko, Irska, Filipini, Rusija, Panama, Zimbabve, Kolumbija, Bolivija, Poljska, Italija, Holandija, Izrael, Japan. Isus je bio zabranjen u Južnoj Africi jer je smatran nereligioznim delom.
• Australijska verzija opere je 1992. godine oborila sve rekorde i imala preko milion gledalaca. Album sa te postavke bio je tri puta u vrhu liste u SAD.
• Jan Gilan je pevao delove "Superstara" u puno prilika na nastupima sa Dip Parplom. Album pod nazivom Isus Hristos Superstar snimila je grupa Lajbah. Naslovna pesma je upravo "Superstar".
• Postavka Isusa iz 1996. godine u Liceum pozorištu u Londonu igrana je dve pune godine, a zatim je krenula na gigantsku turneju po Velikoj Britaniji. Ova verzija uradjena je tako da u potpunosti prati originalnu ideju Endrju Lojd Vebera. Posle 18 meseci rasprodate turneje, predstava se preselila u Esen, gde je igrana do Aprila 2000. godine. Tokom 2000. i 2001. snimljen je i film sa ovom verzijom.
• Obnovljena verzija igrana je u Velikoj Britaniji od 2002. godine. U njoj je čak, sve do svoje smrti dve godine kasnije, Judu igrao Karl Anderson koji je tu rolu nosio u originalnom filmu trideset godina ranije.
• U poslednje vreme, numere iz predstave izvode učesnici takmičenja za Idola u SAD, a Veber je često član žirija ove lake zabave.
• Ove godine, predstava je već igrana 20. i 21. marta u Beču. Ko zna kada i gde će biti igrana ponovo. Ako negde vidite najavu - idite obavezno!
Endrju Lojd Veber je kasnije izgradio karijeru plodonosnog pisca rok opera i mjuzikala. Pisao je muziku za filmove, a vlasnik je jedne od najvećih pozorišnih agencija u Londonu. Dobitnik je mnogih nagrada - tri Gremija, Oskara, Emija, šest nagrada Oliver. Proglašen je vitezom 1992. godine.
Tim Rajs pisao je reči i scenarija za mnoga poznata dela. Možda je najplodonosniji deo njegove karijere vezan za Diznijeve crtaće (Aladin, Kralj lavova, Lepotica i zver...), te je 2002. godine proglašen Diznijevom legendom. Pisao je za albume Fredija Merkurija i Rika Vejkmena. Piše za novine a oglašava se i na radiju i televiziji BBC.
Za gledanje
Pored numera sa albuma koje sam vam u tekstu preporučio, dajem vam linkove na sve numere iz filma. Po mom skromnom mišljenju, pažnju svakako zalužuje Pesma Kralja Heroda koju svakako treba videti u ovoj verziji. Ako imate vremena, opustite se i pogledajte ceo film.
Damned for All Time"/"Blood Money
Gethsemane (I Only Want to Say)
The Arrest/Peter's Denial/Pilate & Christ
