Једна мала лична исповест-путопис у подножју Историје која тече и која није дошла до свог Краја нити ће икада доћи...
Јер...
Краја и нема... Има само Сеоба...
Или о томе како свака батина има два краја.
У пролеће 2010. године, одмах после Ускрса, скуписмо се нас четворица некако и отиснусмо се на једно путовање. Необична је то екипа била. Различита по годиштима, много различита, а опет током путовања ниједан једини пут није дошло до неког неспоразума у договарањима шта ћемо и како ћемо.
Путовали смо аутомобилом од Београда до Уранополија. Један од нас је поседник и британског пасоша поред српског, па смо тај његов британски пасош увек стављали на врх гомиле при прелажењу међудржавних граница. Занимљиво је било гледати како вам тај британски пасош отвара сва државна врата на Балкану јер смо границе прелазили брзо, без задржавања и икаквих проблема, пошто би се све пограничне власти, српске, македонске, грчке, само мало тргнуле када би виделе тај британски пасош, заиграло би им лево око к'о да имају тикове, као да виде нешто чега се треба плашити боже ме прости, и без икаквих питања не отварајући наше пасоше само нам показивали руком да продужимо даље.
На том путовању било је такође још неких занимљивих догађаја, али они нису тема овог текста.
Преспавали смо у Уранополију, одакле креће трајект за Свету Гору. Ујутро смо потврдили у локалној канцеларији монашке републике своје визе (тзв. дијамонтирионе) за Свету Гору које смо обезбедили још у Београду и трајектом се пребацили до луке Јовањица (коју је најстарији од нас упорно звао Ивањица :-) ), а затим и манастирским аутобусом до Хиландара.
Током нашег једнонедељног боравка у Хиландару уклопили смо се у живот манастира, помагали братији у манастирским пословима, присуствовали службама, одлазили у лаганим шетњама уз разговор неколико пута до грчког зилотског манастира Есфигмен (којем на улазу пише „Православље или смрт" ), 2-3 километра од Хиландара, попели се до крста Светог Андреје као и на пирг краља Милутина и посетили пар пута скит Светог Василија у којем је један једини монах из Хиландара живео сам, обнављао полусрушени скит својим рукама, камен по камен, и којем су храну доносили из Хиландара.
(Скит је, на прилику приближно, исто што и манастир, само не поседује своја имања него се издржава од манастира којем припада. Скит Светог Василија припада Хиландару.)
У Есфигмену, који је трн у оку и грчким властима и грчкој Цркви, разговарали смо са монасима, а један од њих који је пре личио на неког пирата са Кариба који више времена проводи у теретанама него на испосника који своје време проводи у молитвама и посту, на савршеном енглеском језику нас је прво испитивао колико је повећан број умрлих од канцера у Србији после бомбардовања 1999. јер он има пријатеља лекара на ВМА који му се жалио на то, а онда нас је изненада запитао шта ми мислимо, када ће почети Трећи светски рат.
Затечени питањем, прво смо ћутали, да бих му ја после кратке паузе одговорио, како год сам знао и умео, да је Трећи светски рат одавно започео и да се води у главама људи. На то су и он и остали присутни само климнули главама, па се разговор наставио у неком другом правцу.
После тих недељу дана проведених у Хиландару где смо се уклопили у живот манастира помажући манастирској братији и радницима који су радили на обнови Хиландара после великог пожара 2004. да не испадне да смо за џабе јели њихов лебац јер нисмо ми никакви туристи који су дошли да се сликају па да слике показују фамилији и пријатељима, наумили смо да одемо до јединог градића на Светој Гори и административног центра монашке републике која траје, ево, преко хиљаду година.
Света Гора је, званично, под јурисдикцијом Васељенске патријаршије, али откада постоји, баштини аутономију, има своју владу која се састоји од по једног представника сваког од 20 манастира на Светој Гори и та влада аутономне монашке републике доноси одлуке које су значајне за живот читаве светогорске монашке заједнице.
Преко хиландараца смо уговорили да боравимо у светоандрејском скиту у Кареји.
Светоандрејски скит су управо тог пролећа од Руса, чији је број монаха био опао испод границе која дозвољава преузимање скита или манастира, преузели Грци. Светоандрејски скит је, иначе, огроман. Као мали град. Рекоше нам да је у доба Лењинове револуције у Русији у скиту боравило и преко 1000 руских монаха не рачунајући многобројне мирјане избегле из отаџбине због грађанског рата који се тада водио под фирмом револуције.
Током вишедневног боравка у Кареји, обишли смо и некадашњи румунски манастир који је током времена постао грчки и некадашњи грузијски манастир који је током времена постао грчки,...
Наиме, данас од 20 манастира на Светој Гори 17 припадају Грцима, а само за три може да се сматра да припадају другим православним народима: Свети Пантелејмон који припада Русима, Зограф који је званично бугарски манастир и наш Хиландар.
Некада није било тако... На Светој Гори су постојали и манастири других народа, православних хришћана, али се током Историје која тече и не зауставља се никада и нема свој Крај, стање ствари довело до овог односа: 17 грчких манастира, 1 руски, 1 бугарски и 1 српски манастир.
У Кареји смо обишли и Испосницу Светог Саве. (ЛИНК)
У Испосници иначе борави само један наш монах који брине о њој и редовно одржава службу која се махом састоји од читања псалтира. Наишли смо баш у тренутку када је требало да почне служба, па смо нас четворица, заједно са тим нашим монахом, учествовали у обреду. Током обреда стигла је у испосницу и група од десетак Срба из Швајцарске са својим парохом које је он довео на Свету Гору на ходочашће.
Да бисте схватили следећу сцену која и јесте тема овог мог блога, морам за оне који то не знају да направим мали увод..
Наиме, поменух већ како су баш тог пролећа Грци преузели од Руса Светоандрејски скит, онај у коме смо ми боравили у Кареји. Аргумент је био да је број руских монаха опао испод границе која им даје право да скит задрже у свом поседу.
Пошто ту неке ствари око броја монаха нису биле баш рашћишћене, Прот Свете Горе (она поменута влада аутономне монашке републике која се састоји од по једног представника сваког од 20 манастира на Светој Гори, дакле и Грка) донео је био одлуку да Светоандрејски скит ипак остане до даљњег руски.
Међутим, васељенски патријарх Вартоломеј је, по тврдњама светогораца, ту одлуку Прота Свете Горе у бесу исцепао не признајући је и тиме заправо нарушио хиљадугодишњу аутономију ове монашке републике коју чак ни разни освајачи, од крсташа и Латинског краљевства на рушевинама Византије, до Турака и Немаца у Другом светском рату, нису нарушавали тако осионо и бахато.
Многи на Светој Гори су у том тренутку били с правом љути на васељенског патријарха Вартоломеја.
Елем, после службе у Испосници Светог Саве повео се разговор баш на ту тему. У једном тренутку видели смо како онај наш монах у Испосници Светог Саве претећи подиже прст у вис и каже:
„Нека, нека! Послаће њима Путин подморнице!"
У том моменту се један од оне тројице мојих другара с којима сам пошао на ово путовање, поседник британског пасоша, нагнуо ка мом увету и прошапутао:
„Профо брате, зар не би требало да је овај пацифиста?"
„Па... Требало би, брате... Требало би да буде..."
„Nova ukrajinska crkva od Vaseljenske dobija dekret 6. januara
Vaseljenski patrijarh Vartolomej planira da preda Tomos (dekret) o autokefalnosti poglavaru ukrajinske novouspostavljene (pravoslavne) crkve, izjavio je večeras za TASS portparol Vaseljenskog patrijarha.
"Patrijaršija pozdravlja uspeh saveta ujedinjenja u Ukrajini. Patrijarh Vartolomej je pozvao mitropolita Epifanija (u Istanbul) 6. januara da mu preda Tomos o autokefalnosti. U telefonskom razgovoru patrijarh je čestitao Epifaniju na izboru", kazao je portparol Vaseljenskog patrijarh.
Sveštenici kanonski priznate pravoslavne Moskovske patrijaršije nastaviće da obavljaju službu u Ukrajini i nakon što je u Kijevu ranije danas proglašena autokefalna Ukrajinska pravoslavna crkva, izjavio je prethodno ovoj agenciji portparol ruskog patrijarha Kirila.
"Ruska pravoslavna crkva moli se za sveobuhvatnu konsolidaciju Ukrajinske pravoslavne crkve (koja je u kanonskoj vezi s Moskovskom patrijaršijom) na čelu sa mitropolitom Onufrijem", dodao je portparol patrijarha.
On je upozorio da će posle stvaranja autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve u toj zemlji ojačati podele medju vernicima i porasti broj šizmatskih verskih grupa.
Na današnjem saboru predstavnika nove ukrajinske crkve, kome je prisustvovao i predsednik Ukrajine Petro Porošenko, za poglavara crkve izabran je mitropolit Epifanij."
_______________________________________________________________________________
* - Земље које прослављају Божић 7. јануара и који је због тога тамо државни празник су: Белорусија, Египат, Етиопија, Грузија, Казахстан, Македонија, Мочдавија, Црна Гора, Србија, Русија и Украјина.