ПУТОВАЊЕ ФРАКТАЛА
ДВАНАЕСТ СТВАРИ КОЈЕ СУ ПРОМЕНИЛЕ СВЕТ:
тржни центри,
мобилни телефони,
економска криза и незапосленост,
интернет и виртуелни живот,
Википедија,
Јутјуб,
избеглице
ријалити програми,
клонирање
ласерске операције
Хаблови снимци свемира
фрактали
ОДГОВОР
На највишем спрату небодера млади мултимилионер гледа кроз прозор. На врата покуца секретар и обавести га да је 97 милиона долара управо легло на његов рачун.
- Добро, добро . . . - рече младић одсутно, а потом упита: - Де, реци ми, шта би ти радио да ти неко каже да си добио више милиона долара? - О, па... не знам господине... Никад се нисам усудио да размишљам о тако великој суми. . .Али... мој живот би био сасвим другачији. Радостан... Често бих био полупијан од среће...
- Лепо... Хвала ти што си искрен.... А видиш, мене та вест о 90 и неколико милиона уопште не дотиче. И шта, који мој, ја овде радим ако ме такве ствари више не радују? Чему све ово?! Шта је живот уопште? – О… То је више онако... па филозофско питање. Морали би да питате неког мудраца - одговори секретар збуњено.
- У праву си... Неког мудраца.... Знам! Организуј ми пут за Непал, идем право код Далај Ламе.Тај зна све - рече млади богаташ.
Отпутовао је, сачекао пријем...
- Учени Ламо, ја имам само једно питање: ШТА ЈЕ ТО ЖИВОТ?
Ја имам много станова, кућа, имам чак дворац у Немачкој, апартмане на Азурној обали, имам коцкарнице, фабрике, послове који сами себе воде, банке, жену, љубавнице, децу, здравље... Обезбедио сам неколико својих поколења унапред... Али не знам зашто смо ми овде и шта је то живот?
Лама се загледа изнад младићеве главе.
- Млади сте, али сигурно већ знате: живети значи патити, а патњу изазива жудња. Човек може да избегне патњу ако се ослободи сваке везаности и следи племенити осмоструки пут исправности... Да живи по етичким начелима и да се медитативно моли узвишеним бићима да досегне просветљење и нирвану... Али постоји и краћи пут... Идите на реку Ганг. Тамо живи старац који зна праве и кратке одговоре на сва питања. Он ће вам то боље рећи...
Млади богаташ отпутује на Ганг и после дужег трагања нађе старца, зараслог у седине косе и браде, загледаног негде изнад друге обале.
Приђе му: - Оче, ја долазим преко пола света само да ми даш одговор на једно питање.
- Питај синко - рече старац мирним гласом.
- Реци ми оче - шта је то живот?
Старац поћута, загледан и даље у другу обалу преко пута.
- Сине . . . Живот, то ти је једна вееелииикааа река . . .
- Ма добро то - рече млади човек, али шта је са новцем, банкама, јахтама, коцкарницама? Шта са луксузним аутомобилима и накитом? Шта са хотелима, путовањима по целом свету? Колекцијама слика и вина, ергелама коња . . . Шта са љубавницама, раскалашним шопинзима, забавама? ШТА СА ТИМ ??!
Старац се окрете, устаде и сав збуњен проговори:
- Чекај, младићу, шта то набрајаш? Па зар није само . . . једна велика река??
ПРЕДЛОГ МЕИЛОМ
inace za tvoju info cuveni i ozbiljni The Wall Street Journal insistira da
svako u svom radnom veku mora da promeni bar TRI profesije.
sto znaci da ti bas i ne moras da sacekas penziju i 'zlatni sat' kao pisac.
mozda pocnes da razmisljas o prenosenju svog iskustva ili znanja ljudima u
skolama, na fakultetima, seminarima?
da budes tzv. motivation speaker, ili spiritual adviser, ili kelner u nekom
bircuzu, prodavac, frizer, bilo sta, bonvivan, beskucnik.
ovde to ljudi rade, narocito umetnici i bogati ekscentrici, jednostavno
odluce da nekoliko godina 'zive zivot' u anonimi.
mislim da moja ideja ne moze da se ostvari u beogradu, osim da odes u neku
zabit crnogorsku ili vojvodjansku ili srbijansku/sada ti se izbor suzio/ pa
da oprobas neku od gore predlozenih ideja?
У последњих тридесет година свет су прекрили фрактали, они који су ту одувек били. Облаци нису сфере, планине нису купе, ни кора дрвета није глатка, нити се светлост креће по правој линији. Природа показује не само виши степен већ и различите нивое комплексности. Она је фрактална.
Човек је послат из Источне Немачке у Сибир да ради. Знао је да ће његову пошту читати цензори, па је рекао пријатељима: "Дај да смислимо неку шифру. Ако је писмо које од мене добијете написано плавим мастилом онда је истинито, а ако је црвеним онда је лажно".
После месец дана, његови пријатељи добијају прво писмо. Све је плавом бојом. У писму пише: "Овде је све дивно. Продавнице су пуне хране. Биоскопи приказују добре филмове са Запада. Станови су велики и луксузни. Једина ствар коју не можете овде купити је црвено мастило".
Овако ми живимо. Имамо све слободе које желимо. Али нам фали црвено мастило, језик којим бисмо артикулисали наш недостатак слобода. Начин на који су нас научили да причамо о слободи – рат против тероризма и тако даље – фалсификује слободу. И то је оно што сви ви радите овде, дајете нам црвено мастило.
Међутим, постоји опасност. Не заљубљујте се у себе. Свима нам је сада лепо овде, али добро запамтите: карневали су јефтини. Оно што је битно јесте дан после, када ћемо сви морати да се вратимо својим животима. Да ли ће било шта бити другачије? Не желим да сви кад се присећате ових дана кажете: "Ох, било је тако дивно и били смо тако млади". Не заборавите да је наша главна порука: "Дозвољено нам је да мислимо о алтернативама".
Али она је остала озбиљна и није попуштала:“Зашто баш ја, Владе? Ниси договорио на моје питање.“
„То ниједан човек не може да одговори“; рекао је. „Ја те једноставно волим. То је довољно.“
Тада га је подругљиво погледала и рекла: „Гле! Управо оно што те чини најсрећнијим ти ниси у стању да објасниш. Какав си ти чудан материјалиста!“
И он је морао да призна да у животу изгледа има ствари које га превазилазе, и које једноставно мора да прихвати као дате.
„Али све друго је променљиво“, додао је.
Фрактали се појављују, израстају и урушавају.
Бивствовање је фрактална стаза која вијуга кроз вишедимензионалност Универзума. То је оно чувено Ајнштајново простор-време, док само време и простор – не постоје. Они су фрактали Универзума.
ТРИ МЕИЛА
Од тада итекако обраћам пажњу и на вилице и на очи, и на израз лица. Обрати пажњу, многи уопште не отварају уста када говоре, па и шатро насмејани водитељи - као да им је вилица блокирана, у страху да им сав прогутани бес, бол и страх, сва кулерска понашања, случајно не излете и не буду откривени. А шта да се не открије? Да смо људска бића. Ето.
sedi truman capote negde na key westu/florida/ sa tennessee williamsom, obojica polupijani, i u neko doba dodje polupijana devojka, podigne bluzu, ogoli stomak pruzajuci svoj ajlajner za oci trumanu rekavsi mu : hocu vas autogram oko mog pupka.
sto truman uradi bez reci, sa zadovoljstvom cak.
posle nekoliko trenutaka dolazi razjaren momak te devojke, takodje polupijan, otkopcava slic, vadi svoje spolovilo i kaze :s obzirom da vi dajete svoj autograf svuda , kako bi bilo da se potpisete ovde?'
svi gledaju, tajac, cekaju trumanovu reakciju.
a on mu odgovara: ' pa...ne znam kako mogu da se ovde potpisem, ali mozda
mogu da stavim svoje inicijale'.
u toj knjizi, 'flaubert's parrot' sve pocinje zbog kratke F. price
'prostodusno/jednostavno/ srce'/ne znam da li je prostodusno bas izraz, ali
onaj koji ima 'dobru dusu'/
prica je o siromasnoj kucnoj pomocnici felicite koja je ceo svoj zivot
provela sluzeci drugima.
zivot jioj bas nije bio naklonjen, naprotiv, ispunjen tragicnim gubicima,
razocarenjima...i naravno tragicna heroina se okrece, kako to biva u zivotu, religiji.
ali jedina 'ziva stvar' za koju je felicite realno i emocionalno vezana i
povezana je papagaj, loulou, koji tragicno zavrsava svoj zivot i felicite
ostaje bukvalno sama.
felicite preparira papagaja i napunjena ptica pocinje ponovo da zivi.
papagaj postaje 'holy ghost', sveti duh...i pored toga sto je u bibliji
sveti duh prikazan kao galeb/?/, a ne papagaj, ima tu floubert-ove logike - papagaji i sveti dusi govore, dok galebovi ne.
kraj price je - felicite umire i u trenutku smrti prilazi joj papagaj koji
joj otvara vrata raja...koja groteska, a?
Фрактали су дуго сматрани математичким чудовиштима. Те фигуре разломљених линија састављене су од мањих целина које су самосличне и сасвим налик на цео лик фрактала. Они су променили начин на који видимо свет.
Око нас нису само еуклидске фигуре са јасним димензијама него нас свуда окружују фрактални облици – у крошњама стабала, у пукотинама на асфалту, у облацима, у листовима купуса, у линији морске обале, планинским венцима и снежним пахуљицама, чак и на људском длану.
„Мелет, син Μелетов, из Пита подиже ову тужбу и заклетвом потврђује против Сократа, сина Софронискова, из Алопеке: Сократ је крив што не верује у (богове у) које верује држава, а уводи друга нова бића демонска; а крив је што и омладину квари. Предлажем смрт.“
„Ја тврдим да је моћ право, и да праведност није ништа друго до корист јачих…“
„Праведност… постоји само између једнако јаких држава“
„Треба ли да циљ наше тежње буде честитост или моћ? — Да ли је боље бити добар или моћан?“
Писмо и слике „стоје пред нама као да су живи; али ако их нешто упиташ, они сасвим достојанствено ћуте.“
„Кад су једанпут написане, свака реч тумара овамо и онамо, исто тако ка онима који је не разумеју као и онима којима није намењена, па се не зна с киме треба говорити а с киме не.“
Сократ и Платон су наши савременици.
А Аристотелова дефиниција “да везује оно што је немогуће, а опет говори о нечему што је стварно” – може да буде девиза савремене уметности, од Дишана и Пикаса до Павића и Пељевина.
У европској култури где све треба да има неки крај (јер треба бити “ефикасан”) – који je најчешће крвав, а најбоље срећан – има и другачијих мишљења:
Жид: Безразложни чин.
Еко: Отворено дело.
Сартр: Дело које те одређује.
Христ учи: Ја сам пут.
Зен каже: Сам пут је циљ.
А Павић томе додаје: “Ко погоди циљ, промаши све остало”.
Како бити срећан, питао се. Пронашао је одговор код Хемингвеја: „Срећа интелигентних људи је најређа ствар коју знам“. Али постоје пречице: Незнање. Мали планови. Не анализирај. Опусти се и уживај, Нађи саговорнике о томе како си срећан… И најважније: "Ако желиш да избегнеш завист других, пригрли тишину".
Свестраност образлаже чињеницом да ”скенира цео хоризонт”, за разлику од праксе већине колега са европских и америчких универзитета које назива ”копачима све дубљих бунара”, из којих виде ”само фрактал (фртаљ?) неба”.
Како су звезде у Универзуму фрактално распоређене, то значи да структуре света имају фракталне димензије. Сав живи свет и разноврсност у природи су фракталног порекла, а свако од нас је средиште и делић Универзума – фрактал (фртаљ?) живота састављен од безброј фрактала природе.
Дечак је нашао боцу у којој је био затворен дух Меркуриуса. На његову молби ослободио га је.
Меркуриус изађе из боце, истеже се у огромно створење и сети се наредбе коју мора да изврши:
- Жао ми је, али ономе ко ме ослободи из боце морам да сломим кичму. Заповест је неприкосновена.
– Ти ниси Меркуриус, немогуће је да си био у боци. Ти си неко други.
- Шта, ти не верујеш да сам ја чувени Меркуриус који је био заробљен у боци? Ево вратићу се да ти то докажем.
Меркуриус се хукчући увуче у боцу а дечко прискочи и затвори је.