Ima nešto u toj poslednjoj nedelji pred izbore. Građani i građanke koji razmišljaju na ovaj ili onaj način, u ovoj nedelji ubeđeno i sa, ničim izazvanim samopouzdanjem, pretpostavljaju kakvi će rezultati njihovih favorita biti. Pomno se prate aktivnosti kandidata za javne funkcije, traži se skandal, isčekuje se neka šokantna vest koja bi zatvorila kampanju. Tri je dana do četvrtka, do početka velikog parlamentarnog posta i tišine o svemu ovome. Tišina, za neke, međutim, već uveliko traje.
Iskustvo nam govori da je pred taj zvanični muk koji nikad do sada (bar ne ovde) nije bio pravi muk, sve moguće. Dogodiće se, možda, nešto krupno, neka vest koju radoznalo tražimo u predizbornim jutrima. Imali smo mesec i po dana kampanje, koja je bila sve, sem predstavljanja programa stranaka. Svih, sem dve. Svoju viziju jasno su nam predočili jedino DSS i LDP. Jedino u vezi sa ove dve stranke nemamo nikakvu dilemu što se njihovih programa i ponude koja je pred biračima tiče.
Izolacija i 90e s jedne / evropska budućnost Srbije u svakom smislu s druge strane.
Mi, zapravo, ne znamo, na osnovu izjava političkih elita, već mahom na osnovu manipulacija i tračeva, ko su eventualni nosioci najvažnijih funkcija u državi posle 11. maja. Mi, zapravo, ne znamo ni prave rejtinge stranaka za koje ćemo glasati. Konfuzija koja nastaje kad odslušamo vesti na samo dve različite televizije ili ih pročitamo u samo dva različita izdanja dnevnih listova, ostavlja utisak da će jedino pravo istraživanje javnog mnjenja u Srbiji biti u nedelju. Pretpostavljamo da će stranka ta i ta, na osnovu istraživanja tog i tog, ostvariti taj i taj rezultat. Pretpostavljamo da će stranka ta i ta, na osnovu izjava (nepotvrđenih iz vrha stranke) svog čelnika tog i tog, ući u koaliciju sa tom i tom strankom.
Medijske blokade koje prate grupu kandidata okupljenu na listi LDP-a, svako ko je iole objektivan, ne može a da ne primeti. Odličan je primer gradska kampanja.
Akcije u kampanji naše blogerke, kandidatkinje za gradonačelnicu Beograda, Biljane Srbljanović, koja je svakodnevno predstavljala građanima i građankama Beograda svoj program, ostale su skrajnute po marginama dnevnih listova i minimizirane u vestima svih TV kuća. Primetili ste možda, da kad god je „njen red" na vestima, gde bi trebalo da vidimo šta je danas (pored drugih pretendenata na mesto gradonačelnika) kandidatkinja LDP-a radila i koji je deo svog programa predstavila, doživljavamo situaciju da spiker najvaljuje 30 sekundi vest, dok prilog traje 10ak.
Kada je reč o drugim kandidatima, gledamo celo poluvreme utakmice Đilas, Tadić i drugari, dok najava za prilog traje neuporedivo kraće. Kada Vučić iscenira susret sa svojim pristalicama na Adi, na primer, imamo priliku da odslušamo i šum vode i šetnju mladih i zagrljenih i njegov plan za ko zna šta. Kada Mrka, naš drug, povede Obradovića i rukom pokaže na most koji je srušen zbog politike njegove stranke, te obeća da će pre roka sagraditi novi, nađe se vremena i za vetar u kosi i za Žarkov neodoljivi osmeh. Kada gospodin Aleksandar poseti deponiju gacajući i ne reagujući na smrad koji se širi, imamo vremena da odslušamo sva sricanja praznih reči i obećanja. U situaciji kada isčekujemo da se predizborni blok završi, nemamo priliku da čujemo Biljanu na način na koji čujemo ostale. To je, izgleda, i ona shvatila pa sažima sve što ima da kaže u 10 sekundi. Za mene je to dovoljno, meni je jasno o čemu se radi.
Neko se sigurno neće složiti sa mnom i to će pravdati činjenicom da se o njenim nastupima u medijima najviše govori, pa će odatle izvesti zaključak, koji je zapravo privid, da je u medijima ima mnogo i previše. Tačno je da su njeni dosadašnji medijski nastupi najupečatljiviji u ovoj kampanji. To je, međutim, ne zato što joj je dat prostor kao drugim kandidatima, već zato što ima šta da kaže i zbog načina na koji saopštava to što govori.
Ljudi to prepoznaju, ljudi se identifikuju sa tim i o tome se priča. Ja se, na primer, ne mogu setiti nijedne, ali baš nijedne, izjave bilo kog drugog kandidata (a gledamo ih svaki dan, ceo dan) koja je bila do te mere upečatljiva ili važna za mene da bih je zapamtio.
Kada je ona govorila o sastavu gradske uprave i departizaciji gradskih preduzeća od čijeg funkcionisanja zavisi život u Beogradu, o decentralizaciji gradske vlasti, o brodu Argus, o povratnoj karti za Beograd za najbolje studente, o stradalim vojnicima na Topčideru, o ruševinama u Kneza Miloša, o Savetu gradonačelnika, o bezbednosti u gradu i gradskoj policiji - toga se sećam. To su sve nove, sveže ideje koje bi donele neku realnu promenu, za koju svi navijamo.
Ovi što otvaraju milionito virtuelno obdanište, koji grade nepostojeće mostove ili silaze u najdublje dubine kanalizacione mreže grada, ne ostavljaju nikakav utisak na mene. Niti ulivaju poverenje ni spremnost da zaista nešto promene. Velikim delom to je zbog toga što su do sada imali x prilika da to i urade. Velikim delom zbog toga što su toliko uprljani aferama i bogatim iskustvima u pljačkanju građana, da im prosto ne verujem pa sve i da dube na trepavici. A nije da nije bilo i toga.
Rezultati izbora, koje željno i možda, kako beše, sa tugom i nevericom, iščekujemo pokazaće dve stvari. Pokazaće koliko smo uspeli da ne podlegnemo manipulacijama i koliko smo, uprkos konstantnoj predizbornoj tišini, uspeli da prepoznamo privid od mogućnosti da na ključna mesta postavimo ljude koji bi poboljšali naš život u ovoj zemlji i gradu.
Moj je utisak da smo dovoljno pametni, i što bi rekla BS, da smo pametniji od naših političkih elita. Desetog maja važno je da opomenemo sve koje znamo, da podsetimo zaboravne i ubedimo neodlučne i razočarane da izađu i šire dalje podršku, poverenje i optimizam.
Da izađu na izbore, jer nam se kezi stravična mogućnost uspeha manipulacije kampanje DSS-a i SRS-a, njihovih medija i saboraca.
„Što šira podrška LDP-u to manja mogućnost za vladu radikala i Koštunice" - to je jedina istina u ovoj kampanji. Rekla ju je baš BS. Ostalo su zastrašivanja, spinovanja, neispunjena, a uvek ista obećanja, stari dugovi i zajmovi.
Što šira podrška LDPu, to manja mogućnost da, po uslovu DS-a, DSS „promeni" stav o Evropi i SSP-u i na taj način opet uđe u još jednu trulu koaliciju i DS-u postane ponovo prihvatljiv partner u vlasti. Što šira podrška LDPu - to veća šansa za sve ono što nisu uradili do sada. Mladić, Šengen, nove vrednosti, istina, rad, budućnost, sigurnost, pravda, stabilnost, sloboda.
Za kraj, kakvog je efekta imala gradska kampanja na vas, ako je uopšte imala ikakvog? Jesu li se promenile pozicije od početka aprila do danas?
P.S.
Ko nije, ako hoće, može da pročita Biljanin program za Beograd, ne znam šta bi mu se moglo zameriti. Koliko razumem, ona se neće javljati pre izbora, a šteta bi bila da se ne objavi i ovde, kod nas.
Toliko smo toga čitali što je napisala, sada njene reči možemo da podržimo i pomognemo realizaciji ovih ideja.
Ja idem da širim dalje na svoj način, da popričam sa dva apstinenta, a ovde ostavljam upozorenje dežurnim trolerima da ne razvodnjavaju priču jer će biti banovani bez objašnjenja i obrazlaganja. Hvala svima.
