Od Klifa Ričarda do Dane Internacional

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 2. U prošlom postu ste mogli pročitati kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima. Sledi drugi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

MALEROZNI CLIF RICHARD

Britanci su morali da čekaju punih deset godina od svog prvog nastupa do prve pobede za koju je zaslužna Sandie Shaw pevajući bosonoga 1967. «Puppet on a string». Godinu dana kasnije na takmičenju u Londonu retko ko je sumnjao da neko može Cliffu Richardu, koji je tada važio za najpopularnijeg pop pevača u Britaniji da ugrozi pobedu. Pesma «Congratulations» je nadmoćno trijumfovala na domaćem izboru osvojivši trostruko više glasova nego sve ostale takmičarske melodije zajedno. Ostalo je samo da se to potvrdi na «Evroviziji».

Publika u londonskom Royal Albert Hall-u je bila bukvalno u delirijumu kad je Cliff Richard završio svoj nastup i čekala se odluka žirija za koju se verovalo da je samo puka formalnost. Ipak, desilo se nešto što je većinu auditorijuma ostavilo bez daha. Sa jednim poenom razlike nagradu je odnela španska pevacica Massiel i numera «La, la, la». Pesma u kojoj se čak 124 puta pominje rec «la» teško može da se smatra vrhunskim dometom, ali je ona od Massiel napravila nacionalnu heroinu koja je ovacijama dočekana po povratku u Madrid. Ova pevačica inače nije ni bila određena da izvede špansku kompoziciju te godine, nego je za to prvo bio odabran poznati muzičar iz Barselone, Joan Manuel Serrat, ali kako je on insistirao da peva isključivo na katalonskom, što je bilo neizvodljivo u vreme najzešće Frankove diktature u Španiji, na brzinu je dovedena Massiel koja se tada nalazila na turneji po latinskoj Americi da ga zameni i donela svojoj zemlji prvu od dve pobede. Cliff je pokušao jos jednom da oproba sreću na «Eurosongu» 1973. godine ali se sa «Power to all our friends» zaustavio na trećem mestu. Za utehu mu ostaje to što su obe njegove evrovizijske pesme postale ogromni hitovi, a «Congratulations» se svirala čak i na venčanju Princa Čarlsa i Ledi Dajane.

ČETIRI POBEDNICE ODJEDNOM

Nakon neočekivanog trijumfa Massiel 1968., sledeća «Evrovizija» se održala u Madridu, a nakon nje su krenule lavine kritika na račun ovog festivala da je i sam njegov opstanak bio doveden u pitanje. Sistem bodovanja se često menjao a 1969. godine je važilo pravilo po kome u svakom nacionalnom žiriju sedi po deset članova, a svaki od njih daje svoj glas samo jednoj pesmi koju je po svom nahođenju smatra najboljom. To je rezultiralo da su se nakon saopštenja rezultata čak četiri zemlje našle na prvoj poziciji. I sama voditeljka Laurita Valenzuela je bila u nedoumici ne znajući kome da uruči «Grand prix». Kada je glavni evrovizijski kontrolor saopštio da su sve četiri kompozicije podelile prvo mesto (reč je o britanskoj, francuskoj, holandskoj i španskoj numeri), nastao je pravi skandal a već je naredne godine ceo nordijski blok zemalja praćen Austrijom i Portugalijom odlučio da bojkotuje manifestaciju, čime je broj država učesnica opao za trećinu.

SVESRDNA POMOĆ DRAGIM SUSEDIMA

Skandala na «Eurosognu» je bilo na pretek. Jedan od najvećih se odigrao u Londonu 1963. godine. Britanci su bili najčešći organizatori evrovizjskog festivala i uglavnom su se trudili da uvedu tehničke inovacije. Tako se te 1963. godine u BBC tv centru cela priredba održavala u tri različita studija. U jednom je bio orkestar, u drugom pevači i bina, dok se u trećem nalazila publika. Govorilo se čak da je sve unapred snimljeno i da uopšte nema direktnog prenosa takmičenja. Zvaničnici britanske televizije su to oštro demantovali, međutim sumnja je ostala. Ipak ono što je izazvalo najviše uzbuđenja te godine je bilo samo glasanje. Sistem je promenjen u odnosu na prethodnu godinu i ovog puta je žiri svake zemlje učesnice davao od 1 do 5 poena pesmama koje su im se najviše dopale. Kada je red došao da svoje glasove saopšte Norvežani, jasno se čulo da je Velikoj Britaniji dato pet, Italiji četiri, Švajcarskoj tri, Danskoj dva i Nemačkoj jedan bod. Međutim, voditeljka Katie Boyle se žalila da je imala probleme sa prijemom veze iz Osla pa je odlučeno da se norveški žiri uključi na kraju i još jednom ponovi svoje poene. U tom novom javljanju oni su saopštili potpuno drugačiji rezultat. Favorizujuci svoje susede Dance poklonili su im četiri boda dok je Svajcarska koja je u tom trenutku vodila dobila samo jedan poen. Time su obezbedili trijumf danskog bračnog para Grethe i Jorgena Ingmanna, dok je izraelska pevačica Ester Ofarim koja je nastupala za Švajcarsku morala da se zadovolji drugim mestom. Kasnije se predsednik norveškog žirija pravdao kako tokom prvog uključenja nije imao sabrane rezultate svih članova žirija, gorak ukus nakon ove pobede je ostao. Supružnici Ingmann su stekli ogromnu popularnost kako u Danskoj tako i u čitavoj Skandinaviji a njihov razvod koji je usledio nekoliko godina docnije je doživljen kao neka vrsta nacionalne tragedije.

NEKE TRAGIČNE SUDBINE

Govoreći upravo o tužnim događajima na «Evroviziji» i oko nje, neizbežno je napomenuti da se sudbina teško poigrala sa pojedinim izvođačima. Francuska pevačica Betty Mars koja je zastupala svoju zemlju 1972. godine, kao i Nemac Günter Hoffmann (Evrovizija '83) su okončali svoje živote bacivši se sa prozora. Belgijanac Louis Neefs, Portugalac Carlos Paião i mladi makedonski pevac Toše Proeski su stradali u saobraćajnim nesrećama, dok su Magali, predstavnica Luksemburga na Evroviziji 1980. i Ofra Haza, izraelska vedeta sa Evrovizije '83 umrle od komplikacija izazvanih sidom. Beživotno telo tridesetogodišnjeg norveškog pevača Jan Werner Danielsena (Evrovizija '94) je pronađeno u jesen 2006. godine u njegovom domu u Oslu, a u vezi misteriozne smrti italijanske dive Mie Martini (Evrovizija 1977. i 1992.), su kolale svakojake priče.

«EVROVIZIJA» VAN EVROPE

Iako geografski ne spada u Evropu, Izrael nastupa na «Eurosongu» još od početka sedamdesetih godina prošlog veka. «Evrovizija» nije kako mnogi misle samo evropska institucija, nego ona predstavlja udruženje nacionalnih radio i tv stanica kako iz Evrope, tako i iz pojedinih zemalja Bliskog Istoka i Severne Afrike, a pridružene članice su joj i države poput Australije, Južne Koreje, Japana... Pošto je izraleska televizija punopravni član ove organizacije, nije bilo nikakvih prepreka da ova zemlja učestvuje na festivalu. Izraelci su svoj debi imali na «Evroviziji» u Luksemburgu 1973. godine. a ovo takmičenje je održano jedva nešto više od pola godine nakon masakra izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu. Ogromne mere predsotrožnosti koje prate takmičenje su u Luksemburgu podignute na najviši nivo. Nikom od publike u dvorani gde se priredba održavala nije bilo dozvoljeno da se tokom celog prenosa pomeri sa mesta, a govorilo se da je većina izrealskih izvođača tokom svojih nastupa svih ovih godina nosila zastitne prsluke, ne bi li se još više zaštititli od eventualnih napada. Prvi nastup ove bliskoistočne zemlje se završio vrlo dobrim 4. mestom a pet godina kasnije, na smotri u Parizu, 1978. godine Iraelci došli do svog prvog trijumfa. Neke arapske zemalje koje redovno prenose «Pesmu Evrovizije» bi svaki nastup Izraela prekidale ili reklamama, vestima ili jednostavno intermecom gde su se umesto trominutnog izraelskog nastupa mogli videti kadrovi sa cvećem. Jordanska televizija je 1978. godine čak prekinula prenos takmičenja kada je postalo sasvim izvesno da ce baš Iraelci odneti pobedu, a sutradan su neka sredstva informisanja u toj zemlji objavila kako je nagradu odnela Belgija, zemlja koja je u stvari završila na drugoj poziciji. U samom Izraelu nije bilo mnogo onih koji su gajili velike nade da jedna infantilna pesmica kakva je bila «A-ba-ni-bi» (što u bukvalnom prevodu znači «Ja-pa-te-pe-vo-po-lim») može na pariskoj «Evroviziji» ugroziti duet Baccara koji je predstavljao Luksemburg i koji je žario i palio Evropom u to vreme. Na kraju su devojke iz Baccare bile tek sedme dok je pobedu slavio Izraelac Izar Cohen sa grupom Alpha-Beta. Posle ovog trijumfa, «Evrovizija» je po prvi put održana van Evrope, u Jerusalimu 1979. godine. Zemlja domaćin se predstavila mnogo kvalitetnijom pesmom, a njihova himna o univerzalnom miru, «Hallelujah» je postala jedna od najslušanijih melodija u istoriji «Pesme Evrovizije».

Izvođači iz Izraela su često za temu svojih pesama imali rodoljublje ili biblijske motive. Ipak, 1987. godine napravili su pravu pometnju sa kompozicijom o klosarima, «Shir habatlanim», u kojoj se glorifikuje lenjost. Čak je i izraelsko ministarstvo kulture reagovalo tražeći da ova melodija ne ide na takmićenje jer daje pogrešnu sliku o njihovoj zemlji. Izraelski umetnici su nastavili sa «provokacijama» kada su se 2000. godine dva muška člana grupe Ping Pong poljubila na sceni da bi na kraju ceo sastav zavrsio nastup mašući izraelskim i sirijskim zastavama. Najveći «zemljotres» je izazvala njihova mega-zvezda, Dana International sa pesmom «Diva». Rođena kao Yaron Cohen, promenila je pol i postala Sharon, da bi kasnije uzela umetničko ime Dana International, po ugledu na prvu irsku evrovizijsku pobednicu iz 1970. Veliki broj ortodoksnih Jevreja je bio protiv Daninog nastupa na «Eurosongu» u Birmingemu, smatrajući to kao uvredu i sramotu za celu naciju. Bile su organizovane čak i demonstracije protiv nje, ali se ova kontroverzna umetnica nije preterano obazirala na to, govoreći da ona predstavlja slobodni i otvoreni Irzael. Njena evrovizijska pobeda je dočekana sa velikim entuzijazmom među festivalskim fanovima. O Daninoj popularnosti svedoči i to da je iako zvanično «zabranjena» u arapskim zemljama, samo u Egiptu uspela da proda preko pet miliona ilegalnih kopija svojih CD-ova.

U SUTRAŠNJEM POSTU: IZLAZAK IZ PLAKARA,  KAD SE UMEŠA POLITIKA, TEKSTOVI, USPESI KOD KUĆE...