Opet podela među Srbima

Sa druge stane, čovek se uči dok je živ, tako da sam gliste spržio. Kompost koji je trebao da bude hladniji, prešao je u Berkli proces i temperatura mu se digla na preko 60 stepeni, možda i jače, pepeo se pojavio na nekim mestima kada sam ga prevrtao, tako da su gliste delom spežene a delom zbrisale u hladnije krajeve.

Snimio sam pre neki dan komšijinu klinku kako mojoj klinki preko ograde dotura gliste, da ih stavi u kompost hip.

Aha, kod tebe je pesak, kad nas ovde neka usrana glina, pa su preko toga nasuli zemlju kad je naselje građeno. I to je ok za travu, i za dveće ali ako hoćeš da gajiš nešto, bilo šta, moraš raised beds, i da kupiš zemlju za sađenje u Home Depot-u.

Ja imam i drugi problem, dobar deo dvorišta mi je u senci drveća (neki dan moja ćera u onlajn školi, za ono attendance question je trebalo da prijavi koliko imamo drveća u dvorištu, i izbrojala je 18 komada. Pola su divovi, oni ponderosa borovi, 20-25m visoki, a pola su mlado drveće, uglavnom aspenovi i par borića koji su krenuli da rastu iako ih nismo sadili, ali neko jeste). I onda nemam više mesta da širim baštu, sem ako ne isečem ovaj javor na sredini, pa ga upotrebim za biomasu, ali mi žao, jako lepo drvo, lepa senka ispod krošnje, pokriva i terasu. Čak i kad su mi stavljali solarne panele su tako projektvali sistem, paneli nisu u četvorouglu nego neki čudan raspored, tako da se maskimalno izbegne senka od tog drveta.

Snimio sam pre neki dan komšijinu klinku kako mojoj klinki preko ograde dotura gliste, da ih stavi u kompost hip.

I moji ubacuju ali ako je kompost u Berkli procesu, pa mu se vozdigne temperatura, neće biti prevelike koristi od glista, eventualno da upotpune kompost.

Aha, kod tebe je pesak, kad nas ovde neka usrana glina, pa su preko toga nasuli zemlju kad je naselje građeno. I to je ok za travu, i za dveće ali ako hoćeš da gajiš nešto, bilo šta, moraš raised beds, i da kupiš zemlju za sađenje u Home Depot-u.

Ima u jednom delu i nečeg tako glinastog. Ko zna čime je nasipano. Ali dobro, to ću sada da menjam iz korena.

Ja imam i drugi problem, dobar deo dvorišta mi je u senci drveća (neki dan moja ćera u onlajn školi, za ono attendance question, trebalo da prijavi koiko imamo drveća u dvorištu, i izbrojala 18 komada. Pola su divovi, oni ponderosa borovi, 20-25m visoki, a pola su mlado drvaće, uglavnom aspenovi i par borića koji su krenuli da rastu iako ih nismo sadili, ali neko jeste). I onda nemam više mesta da širim baštu, sem ako ne isečem ovaj javor na sredini, pa ga upotrebim za biomasu, ali mi žao, jako lepo drvo, lepa senka ispod krošnje, pokriva i terasu. Čak i kad su mi stavljali solarne panele su tako projektvali sistem, paneli nisu u četvorouglu nego neki čudan raspored, tako da se maskimalno izbegne senka od tog drveta.

Ja ne bih sekao ništa, naprotiv, kupio bih još žbunja i cveća za senku pa sadio okolo.

Pajo, guglaj hugelkultur.

Razmišljao sam poslednjih dana, pratio šta se dešava po dvorišu i malo "čitao" po YT, i shvatio sam zašto je polovina mog dvorišta relativno neplodna. Kopao sam i shvatio da je 15 cm ispod površne pesak. Izgleda da je nekada ovde nivelisano zemljište peskom. Što je jelte sranje.

Moje prve komšije u usa su po svom dvorištu sipale velike količine horse manure. Jes da je smrdelo za sve pare, ali sve biljke su im nenormalno rasle. A pederi, voleli cveće.

Ja ne bih sekao ništa, naprotiv, kupio bih još žbunja i cveća za senku pa sadio okolo.

Mislio sam na baštu za povrće, to uglavnom ište sunca. Ali neću ni ja ništa da sečem. Ako mi baš do toga toliko dođe, ima ovde kod nas na obodu grada da se zakupi plac, samo za bavljenje poljoprivredom, onako amaterski. Plaćaš neku mesečnu rentu, ne znam koliko je, imaš vodu, mislim i struju, to je onako đuture sa drugim zakupcima, nema ograda, nego znaš šta je tvoje i tu dolaziš da se baviš. Više onako u svrhu ostvarivanja spriritualnog balansa, a akop bude nešto i za trpezu, super.

Zaboravio sam šta je taj Berkli proces? Ja sam to dosta davno i površno čitao, pa sam pozaboravljao. Ovaj moj kompost radi, topao je, samo ga povremeno prevrćem i to je to, mada nije neka količina. A pre neki dan sam čistio neko lišće iza hipa, tu mi stoje rezervni točkovi za auto, kolica i neki krš, i kad sam sklonio lišće koje su tu akumuliralo godinama, našao sam jako finu crnicu. Jebem li ga otkud tu, mi bacamo kompost samo u to ograđeno, da li je samo od tog trulog lišća, ili pomahnitale gliste i tu operišu u šire svoju teritoriju, đavo će ga znati. Idem sad baš tamo da iskopam još jedan pokvareni sprinkler, pa ću da vidim da li ima glista ispod površine.

Moje prve komšije u usa su po svom dvorištu sipale velike količine horse manure. Jes da je smrdelo za sve pare, ali sve biljke su im nenormalno rasle. A pederi, voleli cveće.

U Uradi sam možeš da kupiš stajsko đubrivo u džakovima od 40 litara. Kupim obično jedan i ubacim u zemlju kada prekopavam pred sadnju povrća a ove godine sam i jedan ubacio u komposter.

Ali od ove godine idem drugačije. Pripremam povrtnjak na jesen po hugelkultur fazonu i puštam da se pripremi sam do proleća.

Zaboravio sam šta je taj Berkli proces?

To je proces u kompostu kada imaš pravi odnos ugljenika i azota, greens and browns što zovu, i onda se temperatura u komposteru značajno podiže i proces "radi". U idealnim uslovima od gomile trave, kunjihski ostataka i suvog lišća, možeš da dobiješ crnicu za samo 18 dana.

A pre neki dan sam čistio neko lišće iza hipa, tu mi stoje rezervni točkovi za auto, kolica i neki krš, i kad sam sklonio lišće koje su tu akumuliralo godinama, našao sam jako finu crnicu. Jebem li ga otkud tu, mi bacamo kompost samo u to ograđeno, da li je samo od tog trulog lišća, ili pomahnitale gliste i tu operišu u šire svoju teritoriju, đavo će ga znati. Idem sad baš tamo da iskopam još jedan pokvareni sprinkler, pa ću da vidim da li ima glista ispod površine.

Slično je bilo i kod mene, tada sam shvatio da se loša zemlja može promeniti. Stari vlasnici kuće nisu živeli ovde par godina i neko im je održavao dvorište tako što je sekao granje i travu i bacao u ćošak dvorišta. Kada sam došao ovde tog materijala je bilo jedno 4 x 5 metera i metar u visinu. A ispod je, kako sam kasnije shvatio bio pesak i pesak i jeste samo pola metra dalje od toga. A kada sam raščistio to čudo naišao sam na savršen humus, onaj granulasti, što miriše na šumu.

sam na par mesta zakopavao trule panjeve koje srećom nisam bacio nego su mi čučali u nekom ćošku i zakopavao sam nagorele grane posle kuvanja.

Zamišljam ovaj hipsteraj na ozbiljnim površinama, plus da se od toga valja živeti.
Pa gladni bi pocrkali:)

Ali naravno, razumem eksperimentisanje, verovanje u nešto.

I kovači, kad bi čitali kako ja pričam o kovanju, verovatno bi rekli, nećeš se ti od ovoga leba najesti :)

Teorijski komplikovana a bude da nepismen čovek pokači cake po bojama i zvuku i pravi bolje od mnogih stučnjaka samo za to školovanih.

E ti, ti su mi favoriti.
Na uvo i oko.
Pojma nemaju koliko je to stepeni, niti imaju čime da mere, vatra i udri.
I ispadne umetnost.

Mislim, u redu su i peći, plinske, indukcione, instrumenti, očitavanja, ali oko i ruka majstorska, nezamenljivo.


Neće nešto jutjub, šteta.

[youtube]http://youtu.be/nM1F9z85o2w[/youtube]

Metalurgija je na pola puta između nauke i alhemije. Teorijski komplikovana a bude da nepismen čovek pokači cake po bojama i zvuku i pravi bolje od mnogih stučnjaka samo za to školovanih.

Pre par godina sam upoznao nekog dekicu (vodi unuku na plivajne zajedno sa mojom ćerom, pa tako časkamo dok čekamo da ove završe sa časovima) koji je doktorirao metalurgiju i dobar deo života je radio ovde u Rocky Flatsu, gde su pravili upaljače za atomske bombe, u, taj sve zna oko metalurgije plutonijuma, uranijuma, berilijuma (od toga se prave neka neutronska ogledala koja su jako bitna kod tih detonacija da fokusiraju fluks neutrona gde treba), o obradi tih metala u onim glove boxovima, tu iza olovnog stakla spakuju cele CNC mašine pa majstor to glođe kroz staklo sa onim rukavicama obloženim olovom (huči bi, naravno, to sve radio direktno i go do pojasa, kakva stakla, kakve maske). Mada on kaže da je od svega toga daleko opasniji rad u običnim topionicama, to je, po njemu, najopasnije radno mesto koje postoji, gine se na poslu malte ne ko dobar dan.

Zamišljam ovaj hipsteraj na ozbiljnim površinama, plus da se od toga valja živeti.
Pa gladni bi pocrkali:)

Ali naravno, razumem eksperimentisanje, verovanje u nešto.

Pa na velikim površinama ne radiš zbog sebe nego za prodaju. Tako da ne bi pocrkali, mada ni tada nije teško jer se to radi jednom u 10, 20 godina, ne radi se dva puta ili više svake sezone kao sa veštačkim prihtanjivanjem. Drugo, ako je takva zemlja, peskovita ili glinasta, ne bi izabrao da sadiš na njoj nego bi se pomerio pored, ili bi izabrao da sadiš kaktuse a ne paradajz ili se ne bi bavio poljoprivredom.

Mislim, razumem i ja verovanja da je glifostat bolji od prirode ali sam izabrao da ne radim tako.

alselone

Zamišljam ovaj hipsteraj na ozbiljnim površinama, plus da se od toga valja živeti.
Pa gladni bi pocrkali:)

Ali naravno, razumem eksperimentisanje, verovanje u nešto.

Pa na velikim površinama ne radiš zbog sebe nego za prodaju. Tako da ne bi pocrkali, mada ni tada nije teško jer se to radi jednom u 10, 20 godina, ne radi se dva puta ili više svake sezone kao sa veštačkim prihtanjivanjem. Mislim, razumem i ja verovanja da je glifostat bolji od prirode ali sam izabrao da ne radim tako.

E, pusti ga, huči provocira, ne vole bre ti naši drugovi iz ruralnih sredina da vide nekog fićfirića iz grada kad u časovima dokolice zasuče rukave i baci se u poljoprivredu, i to verovatno bolje od njih, samo zato što je odgledao sve što ima youtube-u.

A i huči volli da gleda ove kovače i topioničare na tjubu i misli se, uh, kad bih ja umeo ovako, vidi kako drži čekić, gledaj kako radi sa mehom, a klešta...

E, pusti ga, huči provocira, ne vole bre ti naši drugovi iz ruralnih sredina da vide nekog fićfirića iz grada kad u časovima dokolice zasuče rukave i baci se u poljoprivredu, i to verovatno bolje od njih, samo zato što je odgledao sve što ima youtube-u.

To se na internetu među mimovima zove "gatekeeper". Onaj momekat kada se neko proglasi čuvarom neke oblasti pa ne pušta nikog nedostojnog da prismrdi tamo. Čuli smo to više puta na blogu bilo eksplicitno "da li si našao da pričaš sa mnom o tome", baš tako bukvalno, što je zapravo komedija, bilo ovako podsmešljivo kao Huči ako prismrdiš nešto u poljoprivredu a da nije posipanje NPK i glifosatom. Po pravilu gatekeeper nedostojne neće ni udostojiti odgovora zašto su nedostojni nego prosto - čibe, ja ovde vladam.

. Po pravilu gatekeeper nedostojne neće ni udostojiti odgovora zašto su nedostojni nego prosto - čibe, ja ovde vladam.

Polako, polako Als.
Ovde si omašio baš mnogo.
Prvo, e baš je oblast gde bi iko poželeo da vlada, a drugo, takav odnos me posebno nervira.

I najvažnije, za ovih mnogo decenija u kojima sam svakodnevno vezan za poljoprivredu i zemljište, na razne načine, nikad nisam čuo to za zakopavanje panjeva i granja radi podizanja kvaliteta zemljišta.
To je, naravno, pogrešno ako neko zaista želi i ako mu je bitno da ga popravi, ali ako mu je to periferna stvar i zadovoljstvo, onda i uverenje da radi ispravnu stvar je važno, možda i važnije od stvarnog efekta na kvalitet zemljišta.

alselone

E, pusti ga, huči provocira, ne vole bre ti naši drugovi iz ruralnih sredina da vide nekog fićfirića iz grada kad u časovima dokolice zasuče rukave i baci se u poljoprivredu, i to verovatno bolje od njih, samo zato što je odgledao sve što ima youtube-u.

To se na internetu među mimovima zove "gatekeeper". Onaj momekat kada se neko proglasi čuvarom neke oblasti pa ne pušta nikog nedostojnog da prismrdi tamo. Čuli smo to više puta na blogu bilo eksplicitno "da li si našao da pričaš sa mnom o tome", baš tako bukvalno, što je zapravo komedija, bilo ovako podsmešljivo kao Huči ako prismrdiš nešto u poljoprivredu a da nije posipanje NPK i glifosatom. Po pravilu gatekeeper nedostojne neće ni udostojiti odgovora zašto su nedostojni nego prosto - čibe, ja ovde vladam.

Pa, da, raščerečiše pre neki dan i druga Maksu što se usudio da kupi onu pomodarsku sikiricu za cepanje drveta, jer je glup i neuk, pa ne zna ono što svaki dekica od 80 godina na selu zna, kako da čačkalicom za zube i novčićem od 5 dinara nacepa 30 meteri drva za celu zimu. I kad je sekiru Maksa polomio pa popravio, ustanovili su mu da nije znao ni za koju stranu se ova drži, ni koju stranu treba da popravlja. A i ja nagarbusih kad sam priznao da sam svoj ogrev odradio hidrauličnom mašinom (i bogami opet ću! ).

A i ja nagarbusih kad sam priznao da sam svoj ogrev odradio hidrauličnom mašinom

Ma ne, nego je ljude iznenadili to što si uspeo da ogrev za celu zimu obezbediš onom igračkicom od mašine od par desetina tona :)

hoochie coochie man

A i ja nagarbusih kad sam priznao da sam svoj ogrev odradio hidrauličnom mašinom

Ma ne, nego je ljude iznenadili to što si uspeo da ogrev za celu zimu obezbediš onom igračkicom od mašine od par desetina tona :)

I to uz velike muke i nadljudska naprezanja. Još sam morao da je dovlačim i sutradan vraćam drugaru u planini. A, da, na pola posla je presisala, to jest zaglavio se plovak u karburaturu te se šoljica napunila benzinom i mašina naravno stala. Onda sam to serivisirao tu na licu mesta, srećom ima sve na jutjubu. Ali vredelo je, ne znam kako bih to obavio u nedostatku dekice od 80 godina koji golim rukama ili sa špilom karata nacepa drva za loženje za pola sreza, ni znoj mu na čelu ne izbije.

alselone
Po pravilu gatekeeper nedostojne neće ni udostojiti odgovora zašto su nedostojni

Баш тако. Ето ту мене, самопроглашени рукоположени Ложач Огњишта за дисциплине роштиљ, грне и сач-црепуља.

О ћумуру нећу ни да разговарам. Таландара и котлић исто, то су чергарске работе и не припадају домаћинском огњишту (срБском, подразумева се). На Пајићеву дрску провокацију пица с роштиља остајем без текста, задрхтала ми је рука на тастатури. А на поменуту пица-бурек с мајонезом и кечапом, хм, шта рећи, лакше бих сварио Вулина за председника.

I najvažnije, za ovih mnogo decenija u kojima sam svakodnevno vezan za poljoprivredu i zemljište, na razne načine, nikad nisam čuo to za zakopavanje panjeva i granja radi podizanja kvaliteta zemljišta.
To je, naravno, pogrešno ako neko zaista želi i ako mu je bitno da ga popravi, ali ako mu je to periferna stvar i zadovoljstvo, onda i uverenje da radi ispravnu stvar je važno, možda i važnije od stvarnog efekta na kvalitet zemljišta.

Aha, ako ti nisi čuo onda mora da je pogrešno.

Reći ću ti ponovo:
- to naravno nije pogrešno, to je simulacija prirodnog procesa
- to se ne radi zato što je lakše nadjubriti odgore
- to se ne radi zato što se za poljoprivredu bira zemlja gde to ne treba da se radi, ja ne mogu da je biram

Pa, da, raščerečiše pre neki dan i druga Maksu što se usudio da kupi onu pomodarsku sikiricu za cepanje drveta, jer je glup i neuk,

Konzilijum je u pravu u jednoj stvari - ne bih se isekao da sekira nije bila skraćena (to što sam mesec i nešto u zdravlju i veselju nacepaoo koješta tom skraćenom sekirom ne menja ništa, dosta je jedan trenutak nepažnje/ugla i opsa). Rana je inače smejurija ali je smaranje bilo juriti tetanus, pošto ako bih dozvolio sebi da u vreme pandemije gde ljudi masovno umiru od respiratornih sranja umrem od tetanusa, pa ako postoji afterlife, imao bih bukvalno večnost pred sobom da samog sebe zajebavam zbog toga.

Uzeo sam takođe još jedan savet konzilijuma k pamEti a to je da ne udaram čelik o čelik (bez obzira što sam tim macola + sekira pristupom presudio nekim gadnim panjevima) prevashodno zato što je to prvi pomenuo ovaj baksuz čarlivoje, pa reko' jebote sad kad bih to (čelik o čelik) opet uradio 100% bi se iz toga izrodio dugi rafal kalibrom 12.7mm koji bi me pokosio + oborio neki avion, pa reko' ajde da se ne zajebavam.

Uzeo sam takođee još jedan savet konzilijuma k pamEti a to je da ne udaram čelik o čelik (bez obzira što sam tim macola + sekira pristupom presudio nekim gadnim panjevima) prevashodno zato što je to prvi pomenuo ovaj baksuz čarlivoje, pa reko' jebote sad kad bih to (čelik o čelik) opet uradio 100% bi se iz toga izrodio dugi rafal kalibrom 12.7mm koji bi me pokosio + oborio neki avion, pa reko' ajde da se ne zajebavam.

Meni se to desilo a po baksuz pravilu i mom sinu. Meni se desilo kada sam bio klinac i pravili smo koš za basket ručno i kucao sam čekićem po metalu i uleteo mi je opiljak u oko. Sva sreća u beonjaču pa su ga izvadili bez posledica.

Sinu se desilo kada je nešto majstorisao pa udarao motikom po nekim ciglama, nešto je hteo da kopa. Isto mu je uleteo opiljak u beonjaču.

Oba puta nismo znali do jutra kada smo se probudili sa oteklim i crvenim okom.

U bolnici sam video tipa što je vario bez maske a žena ljuta pored njega i ponavlja "ponovo! ponovo! kao da nemaš 100 godina pa da praviš takve greške".

to naravno nije pogrešno, to je simulacija prirodnog procesa
- to se ne radi zato što je lakše nadjubriti odgore
- to se ne radi zato što se za poljoprivredu bira zemlja gde to ne treba da se radi, ja ne mogu da je biram

Da, prirodnog procesa za koji je potrebno par stotina godina, i da niko ništa ne dira za to vreme, da da neki rezultat.

Nađubravanje "og gore" iole ozbiljni ljudi, naprosto ne rade.
To se zna od pre, otprilike, pre hiljadu godina.

A da bira zemljište onaj koji ga ima koliko ga ima, i ima ga tu i takvog ga ima,baš i ne može.

Radi s tim sa čime raspolaže, i trudi se da mu makar održi ili podigne kvalitet.

A to nikako ne radi zakopavanjem kojekakvog krša u njega.

Doduše, on to radi ili po iskustvu, ili po knjigama, a kad bi po jutjubu......


Možemo i ovako.

Da, prirodnog procesa za koji je potrebno par stotina godina, i da niko ništa ne dira za to vreme, da da neki rezultat.

Ovo nije tačno. Iskopaj rupu i ubaci komad trulog panja ili nagorelo drvo, ćumur, pa iskopaj ponovo za godinu dana pa pogledaš šta je ostalo.

Takodje, ako je zemlja peskovita, time ćeš napraviti mesto na kom se zadržava voda. Zato se i ne stavlja sirovo drvo jer će povući previše vode i napraviti kontra efekat, i to malo što ima okolo povući će u sebe i dodatno isušiti zemlju.

Ti time praviš kompost direktno u zemlji umesto da ga praviš u komposteru.

Nađubravanje "og gore" iole ozbiljni ljudi, naprosto ne rade.

Šta? Ne đubri se veštačkim ili prirodnim đubrivom od gore? A tek pogotovo folijarno? To je i od gore i nije postojalo pre 1000 godina.

A to nikako ne radi zakopavanjem kojekakvog krša u njega.

Radi se i to nije nikakav krš nego organski materijal. Drvo, kuhinjski ostaci, kompost itd. Zašto se posipao pepeo na luk?

Doduše, on to radi ili po iskustvu, ili po knjigama, a kad bi po jutjubu......

YT je iskustvo samo ti ga nije dala baba nego neki znojavi dekica.

maksa83

Pa, da, raščerečiše pre neki dan i druga Maksu što se usudio da kupi onu pomodarsku sikiricu za cepanje drveta, jer je glup i neuk,

Konzilijum je u pravu i jednoj stvari - ne bih se isekao da sekira nije bila skraćena (to što sam mesec i nešto u zdravlju i veselju nacepaoo koješta tom skraćenom sekirom ne menja ništa, dosta je jedan trenutak nepažnje/ugla i opsa). Rana je inače smejurija ali je smaranje bilo juriti tetanus, pošto ako bih dozvolio sebi da u vreme pandemije gde ljudi masovno umiru od respiratornih sranja umrem od tetanusa, pa ako postoji afterlife, imao bih bukvalno večnost pred sobom da samog sebe zajebavam zbog toga.

Uzeo sam takođee još jedan savet konzilijuma k pamEti a to je da ne udaram čelik o čelik (bez obzira što sam tim macola + sekira pristupom presudio nekim gadnim panjevima) prevashodno zato što je to prvi pomenuo ovaj baksuz čarlivoje, pa reko' jebote sad kad bih to (čelik o čelik) opet uradio 100% bi se iz toga izrodio dugi rafal kalibrom 12.7mm koji bi me pokosio + oborio neki avion, pa reko' ajde da se ne zajebavam.

Neka si ti nama ozdravio - da ne moraš da crtaš kao u Bergamu.
Što se tiče saveta - pusti ti nas koji (ti) transferišemo iskustva čiča od 80 godina.
Jer - šta oni znaju!
Slušaj ti jutjub - i Pajića, naravno.
Eeee, da - u nedelju, tj. juče, ušli mi neki pundravci i ja odoh do Avale da se provozam. Naravno, bilo tamo puno ljudi, pa da se ne mešam - nisam ni izlazio.
No, nije to bitno, nego - u povratku ugledah neke uslužne cepače sa ne znam koliko tonskom cepačom ... montirali zajedno na sklop sa testerom, pa samo prebace pogon ... da li sečenje ili cepanje.
Da - zbog ovakvih kao Pajić će se polako izgubiti drevne veštine, još od, što bi vrabac rekao, vizantijskog doba.

Neka si ti nama ozdravio - da ne moraš da crtaš kao u Bergamu.

Rekoh rana je bezveze tako da nisam ni bolovao, samo sam se za svaki slučaj izbo serumima i vakcinama pošto sekira ponekad bude na zemlji a tetanus (tj. bakterija clostridium tetani) dolazi odande - iz zemlje, ne iz rđe kao što je popularno verovanje, a i 5 godina biti imun na tetanus nije loše ako radiš sa oštrim stvarima u prirodi. U Bergamu nisam crtao nego pupupu hodao živ i zdrav koju nedelju pre nego što ih je strefilo, peo se peške na vr' onog Ćita Alta (zato što nisam odmah skontao da ima tramvaj do gore koji ide uzbrdo kao onaj u Lisabonu), a ćopav sam crtao na Lago di Garda pre 2 godine.

maksa83

Neka si ti nama ozdravio - da ne moraš da crtaš kao u Bergamu.

Rekoh rana je bezveze tako da nisam ni bolovao, samo sam se za svaki slučaj izbo serumima i vakcinama pošto sekira ponekad bude na zemlji a tetanus dolazi odande (iz zemlje, ne iz rđe kao što je popularno veerovanje), a i 5 godina biti imun na tetanus nije loše ako radiš sa oštrim stvarima u prirodi. U Bergamu nisam crtao nego pupupu hodao živ i zdrav koju nedelju pre nego što ih je strefilo, peo se peške na vr' onog Ćita Alta (zato što nisam odmah skontao da ima tramvaj do gore koji ide uzbrdo kao onaj u Lisabonu), a ćopav sam crtao na Lago di Garda pre 2 godine.

Eeee, tamo bih mogao da odem na jesen - i okružim oko celog jezera.
Pošto sam nedavno obećao sebi da ću obećati ženi da je odvezem u Veronu - gde smo bili pre par decenija.
Pa kada smo već u Veroni, da malo i obkružimo kojekude.

Ovo nije tačno. Iskopaj rupu i ubaci komad trulog panja ili nagorelo drvo, ćumur, pa iskopaj ponovo za godinu dana pa pogledaš šta je ostalo

Zakopavao ne zakopavao, situacija da se nagorelo, izgorelo drvo nađe u zemlji, i da se kasnije ponovo dođe do njega, je mnogo.
Ne moram da eksperimentišem, često se srećem sa tim situacijama, ne dešava se ništa spektakularno.

Šta? Ne đubri se veštačkim ili prirodnim đubrivom od gore?

Organskim, prirodnim ne.
Oduvek, od Kosova pa sve na ovamo, stajnjak se rastura pre oranja, dakle zaorava se.

I to nije nikakva mudrost niti novost, to se tako radi.

Mineralna, uglavnom da, od gore, ali i to se često radi ulagačima, ili sejalucama, špartačima, na njih su uglavnom montirani dodaci za ubacivanje đubriva u zemljište, ne rasipanje po površini.
Naravno, ako to usev dopušta.
Nemoguće je ubaciti đubrivo u zemljište ako je na njemu posejana pšenica, a treba joj prihrana.

Ali, pošto se prihranjuje uglavnom azotom, a azot lako migrira kroz zemljište, tu je sasvim u redu rasturiti ga po površini.

I tako, komplikovana je to tema, čak je i upotreba stajnjaka, njegova priprema, složen proces, ako se želi maksimalnan efekat, a metod, zakopaj panj i granu i biće super, je....jebiga.
I ovo

Zašto se posipao pepeo na luk

Zbog toga što nije postojalo kalijumovo đubrivo.

Zakopavao ne zakopavao, situacija da se nagorelo, izgorelo drvo nađe u zemlji, i da se kasnije ponovo dođe do njega, je mnogo.
Ne moram da eksperimentišem, često se srećem sa tim situacijama, ne dešava se ništa spektakularno.

Pa naravno da nije spektakularno, nisam to ni rekao. Dešava se da se loša zemlja time može poboljšati i što je još važnije a zbog toga to i radim, poboljšati na duži rok, ne za jednu sezonu.

Imao sam jedan panj na placu kada sam došao. Drvo su odsekli samo do zemlje i tako ostavili, valjda im je bilo teško da ga vade. Prošlo je samo 4 godine, pazi, samo 4 od sirovog panja koji je sigurno još neko vreme bio živ, do toga da sam okopao okolo i sekirom ga jako lako razlupao i izvadio par celih delova. Ostalo se već raspalo. Znači 4 godine od presnog panja, a zamisli kada ubaciš već truo. On je već od sledećeg proleća u formi u kom može da bude hrana za biljke.

Oduvek, od Kosova pa sve na ovamo, stajnjak se rastura pre oranja, dakle zaorava se.

I u čemu je to drugačije? Ubacuje se u zemlju, i bolje da ga dublje zaoreš. Ubacio sam i ja stajnjak, ali ubacujem i ono što nije bilo u zemlji ko zna koliko godina jer se ovde zemlja "troši" i ne obnavlja.

Zbog toga što nije postojalo kalijumovo đubrivo.

Upravo sam to i napisao gore. Tako ubacujem izvor kalijuma.

maksa83
tetanus dolazi odande (iz zemlje,

Тако је, добро си урадио. Clostridium tetani спорулира и у тлу траје и деценијама. Пореклом је највише од коња пошто спада у нормалну цревну флору. Мој прадеда '48 умро је од тетануса, није тада било антибиотика ни серума. А другар кад је био у ЈНА и поред оноликих вакцина фасовао, али га спасли без последица. Ствар није за зезање.

А другар кад је био у ЈНА и поред оноликих вакцина фасовао, али га спасли без последица.

Kako, zar nije ono što ti roknu kad dođeš u vojsku primarno tetanus vakcina?

maksa83
zar nije ono što ti roknu kad dođeš u vojsku primarno tetanus vakcina?

Ма добио је и ревакцину, није изврдао, и мислио ок ко и сви ми. Нешто се посекао, кренуло оток-температура и гарнизонски га пошаље на Ребро Зг. Дотле рука отекла ко нога, халуцинације и утврдили му тетанус, асцендентни срећом. Удри хиперимуни и антибиотике и једва некако.Пробила вакцина, организам није дао имуни одговор; дешава се у неком микропроценту код сваке вакцинације.

alselone

Snimio sam pre neki dan komšijinu klinku kako mojoj klinki preko ograde dotura gliste, da ih stavi u kompost hip.

I moji ubacuju ali ako je kompost u Berkli procesu, pa mu se vozdigne temperatura, neće biti prevelike koristi od glista, eventualno da upotpune kompost.

Aha, kod tebe je pesak, kad nas ovde neka usrana glina, pa su preko toga nasuli zemlju kad je naselje građeno. I to je ok za travu, i za dveće ali ako hoćeš da gajiš nešto, bilo šta, moraš raised beds, i da kupiš zemlju za sađenje u Home Depot-u.

Ima u jednom delu i nečeg tako glinastog. Ko zna čime je nasipano. Ali dobro, to ću sada da menjam iz korena.

Ja imam i drugi problem, dobar deo dvorišta mi je u senci drveća (neki dan moja ćera u onlajn školi, za ono attendance question, trebalo da prijavi koiko imamo drveća u dvorištu, i izbrojala 18 komada. Pola su divovi, oni ponderosa borovi, 20-25m visoki, a pola su mlado drvaće, uglavnom aspenovi i par borića koji su krenuli da rastu iako ih nismo sadili, ali neko jeste). I onda nemam više mesta da širim baštu, sem ako ne isečem ovaj javor na sredini, pa ga upotrebim za biomasu, ali mi žao, jako lepo drvo, lepa senka ispod krošnje, pokriva i terasu. Čak i kad su mi stavljali solarne panele su tako projektvali sistem, paneli nisu u četvorouglu nego neki čudan raspored, tako da se maskimalno izbegne senka od tog drveta.

Ja ne bih sekao ništa, naprotiv, kupio bih još žbunja i cveća za senku pa sadio okolo.

Ako ti nije skupo lepo kupiš dva tri kamuona prvoklasne crnice koju uklanjaju naši oko Zrenjanina za izgradnju fabrike guma, videla sam citava brda takve divne zemlje koju su naše iduotske vlasti prodale za fabriku (prva klasa njive) pa naspeš preko te tvoje zemljice i možes da seješ već najesen?
Takva zemlja se prodaje, ne znam ko prodaje nego se raspitaj, sigurno je ne bacaju negde, tek to bi bilo suludo?

Ako ti nije skupo lepo kupiš dva tri kamuona prvoklasne crnice koju uklanjaju naši oko Zrenjanina za izgradnju fabrike guma, videla sam citava brda takve divne zemlje koju su naše iduotske vlasti prodale za fabriku (prva klasa njive) pa naspeš preko te tvoje zemljice i možes da seješ već najesen?

Nije mi samo skupo nego mi je komplikovano. Tamo gde je nasipano morao bih da skinem debeo sloj pa da nasipam, a više kamion ne može da uđe u zadnje dvorište pa bi to bilo jako komplikovano da napravim. Trebalo bi isterati napolje dva kamiona i to kolicima i nasuti isto toliko, opet kolicima.

To sam radio u prednjem delu, tamo medju onim biljem što sam slikao neki dan.
Mada je skupo, minmum je dva i po kubika i za to traže 80 evra, ali mahom ode na prevoz.

I u čemu je to drugačije? Ubacuje se u zemlju, i bolje da ga dublje zaoreš

Ni u čemu osim u tome da se to tako radi vekovima, pa i onom čuđenju, "šta, ne đubri se od gore" stvarno nema mesta jer, ne, ne đubri se od gore.
Nije ti nikakva mudrost osim za nekoga ko je to skoro otkrio, pa veruje da je otkrio neku veliku tajnu.

Znaš Als, koliko god je ružno ono što tebi smeta, ono, ovo je moj teren, ja sam ovde bog, ružno je makar isto toliko i kad ti neko objašnjava tebi poznate, obične, stvari, i još te savetuje da probaš nešto.

Recimo ono sa panjevima koji nestaju za godinu, a sleće su već minerali.
Hiljade panjeva sa izoravao, zaoravao, suvih, sirovih, nagorelih, izgorelih, bilo ih je i koji su nestajali, ali i onih koji su godinama smetali, njih daleko više, i stvarno mi je bez veze da demamtujem nekog ko ima iskustvo sa jednim panjem.

Kako god, zakopavanje panjeva u zemlju jeste hipsterska zanimacija, i time se kvalitet zemljišta NE MOŽE popraviti.

Ni u čemu osim u tome da se to tako radi vekovima, pa i onom čuđenju, "šta, ne đubri se od gore" stvarno nema mesta jer, ne, ne đubri se od gore.

Razumeo si šta sam hteo da kažem ali se nadgornjavaš. Dobro, to mi je poznato.

Znaš Als, koliko god je ružno ono što tebi smeta, ono, ovo je moj teren, ja sam ovde bog, ružno je makar isto toliko i kad ti neko objašnjava tebi poznate, obične, stvari, i još te savetuje da probaš nešto.

Nisam tebe savetovao, pričao sam generalno ali si ti uleteo kako je to budalaština. Mogao sam da ti ne odgovorim ali sam izabrao da odgovorim.

Kako god, zakopavanje panjeva u zemlju jeste hipsterska zanimacija, i time se kvalitet zemljišta NE MOŽE popraviti.

Može. Razmišljao sam da li da ti pokažem citate i brojeve, pošto to tebi u principu ništa ne znači ali zbog drugih hoću:

1. Biochar to improve soil fertility. A review - Soil mineral depletion is a major issue due mainly to soil erosion and nutrient leaching. The addition of biochar is a solution because biochar has been shown to improve soil fertility, to promote plant growth, to increase crop yield, and to reduce contaminations

2. The role of biochar and biochar-compost in improving soil quality and crop performance: A review - Averaged across many scientific studies, biochar increases crop yields ∼20% with about 10 t ha−1.

hoochie coochie man

I u čemu je to drugačije? Ubacuje se u zemlju, i bolje da ga dublje zaoreš

Ni u čemu osim u tome da se to tako radi vekovima, pa i onom čuđenju, "šta, ne đubri se od gore" stvarno nema mesta jer, ne, ne đubri se od gore.
Nije ti nikakva mudrost osim za nekoga ko je to skoro otkrio, pa veruje da je otkrio neku veliku tajnu.

Znaš Als, koliko god je ružno ono što tebi smeta, ono, ovo je moj teren, ja sam ovde bog, ružno je makar isto toliko i kad ti neko objašnjava tebi poznate, obične, stvari, i još te savetuje da probaš nešto.

Recimo ono sa panjevima koji nestaju za godinu, a sleće su već minerali.
Hiljade panjeva sa izoravao, zaoravao, suvih, sirovih, nagorelih, izgorelih, bilo ih je i koji su nestajali, ali i onih koji su godinama smetali, njih daleko više, i stvarno mi je bez veze da demamtujem nekog ko ima iskustvo sa jednim panjem.

Kako god, zakopavanje panjeva u zemlju jeste hipsterska zanimacija, i time se kvalitet zemljišta NE MOŽE popraviti.

Huči, pa kakav si to čovek - bre!?
Jebote!

3. Impac of Biochar on Soil Health - Biochar alters soil properties, encourages microbial activity and enhances sorption of inorganic and organic compounds. Research studies point to their ability to increase the plant available water in the soil which enables the plants to survive longer with water shortage, increase soil fertility and agricultural yields, improve soil structure, aeration and water penetration, and land reclamation.


4. Benefits from applying biochar

Productivity improvements are more likely on sandy soils, and the benefits include:

increased nutrient retention and reduced leaching
increased cation exchange capacity
improved soil structure and water-holding capacity
decreased soil acidity and increased habitat for microbes.

6. Positive effects of composted biochar on plant growth and soil fertility - Biochar addition should also increase soil fertility in a similar way as anthropogenic dark earths of Central Amazonia. Previous studies have shown that biochar stimulates plant growth and increase fertilizer efficiency, especially when biochar is combined with organic fertilizers such as compost.

srdjan.pajic
. A i ja nagarbusih kad sam priznao da sam svoj ogrev odradio hidrauličnom mašinom (i bogami opet ću!

Oni hipijevci izgleda bili prekretnica za civilizacijsku regresiju. Posle generacija X sad ti.

Vreme kad su ljudi još hodili Zemljom.



Ako neko želi da odmori 'živci' preporučujem kanal
Yesterday Today
'101 Amazing Historical Photos'
Izbacilo mi u 'preporučeno' pojma nemam što, al' ipak im fala što su pogrešili broj

Ko je da je uložio je trud i ima 'iznenađujućih', prelepih i dirljivih fotografija

električni auto na punjaču 1919.


Automati sa hladnim viskijem za zaposlene, biciklisti na tur de frans pale jedan drugom cigarete, cepelin sa kukastim krstim iznad Menhetna, gradnja parkinga na Long Ajlednu...


Mislim da je MIk Džeger u sredini


(mala je fotka pa se možda ne vidi da je policajac crnac čiji štit dodiruje dete obučeno u KKK narodnu nošnju)

studenti medicine 1890'

maksa83

Konzilijum je u pravu u jednoj stvari - ne bih se isekao da sekira nije bila skraćena (to što sam mesec i nešto u zdravlju i veselju nacepaoo koješta tom skraćenom sekirom ne menja ništa, dosta je jedan trenutak nepažnje/ugla i opsa).

Ne svrstavam sebe u konzilijum ali cu podjeliti moje iskustvo.
Sjekiru sa kratkom drskom koristim kad cjepam drva sjedeci. Sa njom cjepam drvo koje nije kvrgavo bez obzira na debljinu. Deblje komade pocinjem cijetati od oboda i trudim se da drvo za cjepanje bude u polozaju u kojem je raslo. Da ne bude "naglavacke".
Drva sa puno cvorova cjepam sa sjekirom koja ima drsku koja je proporcionalna mojoj visini ili koristim klin za cjepanje i macolu. Dio klina po kojem se udara termicki je obradjen tako da se ne rasprskava a meksi je od macole tako da nema opasnosti da sa nje otpadaju komadici.

alselone

Imao sam jedan panj na placu kada sam došao.

Koje drvo je bilo u pitanju? Ne rspadaju se sva vrste drveta istom brzinom.

Koje drvo je bilo u pitanju? Ne rspadaju se sva vrste drveta istom brzinom.

Kajsija.

Naravno da se ne raspadaju, onda ti lepo izabereš ono koje se raspada a ne ono koje ne. Niko te ne tuče po ušima da uzmeš ono koje se ne raspada.

Uvek imaš mogućnost da ona koja se sporije raspadaju ubaciš u komposter i time mu ubrzaš proces, ili da ih prosto zapališ pa još više ubrzaš proces i dobiješ drugačiju formu i sastav.

Nisam dugo pisao CV, nije mi trebao, ali sam skoro nešto sklepao za akadameske potrebe. E, sad razmišljam da dodam ovaj poslednji uspeh, nije mali i a retko se sreće. HCM mi nije ništa odgovorio.

Evo usnica mi drhti, da, da, da, ne mogu da izgovorim, da, da, da nisam možda.... možda.... bio u pravu?

Zašto ne bi možda odgovorio, razmišljam u sebi:
1. nije video
2. nema vremena
3. jako grešim pa ne želi da se nadgovornjava dalje
4. shvatio da sam u pravu pa neće dalje da se ukopava

Ustanem ujutru sve misleći, sada mi je napisao traktak da mi pokaže koliko grešim, kad ono ništa. I razmišljam metodom elimiacije

1. video jeste sigurno, nije jedan nego 5 komentara ostalo sa sve linkovima
2. ima, pisao na druge teme
3. hah, da ga to spreči, pa Huči je u stanju da ti dušu iscedi u tisuću komentara samo ako namiriše krv, da ti se zgadi razgovor nadalje. Ja jednom tako posle diskusije na blogu nisam sa svojima pričao nedelju dana
4. Ne, da li je moguće ovo? Prvi put makar posredno priznati da je neko u pravu? Makar malo, 5 posto, samo vršak da prizna da je bio u pravu, neće ga ni osetiti?

Čak mu se i Slađan manijak prilepak nabacio da ga motiviše na dalju svadju (živi za te stvari čovečuljak) i ništa.

Gde je onaj CV?

alselone

Nisam dugo pisao CV, nije mi trebao, ali sam skoro nešto sklepao za akadameske potrebe. E, sad razmišljam da dodam ovaj poslednji uspeh, nije mali i a retko se sreće. HCM mi nije ništa odgovorio.

Evo usnica mi drhti, da, da, da, ne mogu da izgovorim, da, da, da nisam možda.... možda.... bio u pravu?

Zašto ne bi možda odgovorio, razmišljam u sebi:
1. nije video
2. nema vremena
3. jako grešim pa ne želi da se nadgovornjava dalje
4. shvatio da sam u pravu pa neće dalje da se ukopava

Ustanem ujutru sve misleći, sada mi je napisao traktak da mi pokaže koliko grešim, kad ono ništa. I razmišljam metodom elimiacije

1. video jeste sigurno, nije jedan nego 5 komentara ostalo sa sve linkovima
2. ima, pisao na druge teme
3. hah, da ga to spreči, pa Huči je u stanju da ti dušu iscedi u tisuću komentara samo ako namiriše krv, da ti se zgadi razgovor nadalje. Ja jednom tako posle diskusije na blogu nisam sa svojima pričao nedelju dana
4. Ne, da li je moguće ovo? Prvi put makar posredno priznati da je neko u pravu? Makar malo, 5 posto, samo vršak da prizna da je bio u pravu, neće ga ni osetiti?

Čak mu se i Slađan manijak prilepak nabacio da ga motiviše na dalju svadju (živi za te stvari čovečuljak) i ništa.

Gde je onaj CV?

Pozdravite vašu mamu!
Usput - obično sa pičkama ne razgovaram.
Jer - koga jednom 'pomnožim sa nulom', to se ne menja do kraja vremena.
Nekada sam bio mnogo tolerantniji, tako da sam pičkama koji se izvinu za svoju niskost, uvažavao izvinjenje.
No, kako vreme ide, tolerancija se skraćuje - i na govna se ne gubi energija.
Previše je dobrih ljudi na koje je potrebno trošiti pažnju.
Mora da se zna red.

makar posredno priznati da je neko u pravu?

Zar ti stvarno misliš da si u pravu?
Ovo pitam ozbiljno.

Ajd prvo ovo što nisam odgovorio, vidim važno ti je.
Zbog engleskog.
Ne znam ga, mrzelo me da se akam sa prevođenjem, vidim nešto oko kompostiranja, vidim površno se oko toga piše, a da bi se ozbiljno raspravljalo ili pobijalo to što piše važne su finese, i stručne a posebno jezičke.
Ti slab sa strukom, ja sa jezikom, pa nema smisla.

Kad sam video da se o tome radi, pomislio sam da i ti shvataš da su kompostiranje i zatrpavanje panjeva dva sveta, da jedan sa drugim skoro da nikakve veze nemaju.

Ali vidim ne shvataš pa hajmo onda ovako.

Taj tvoj panj nije od kajsije. Ne postoji kajsija na sopstvenom korenu (jebiga, krenuo si u struku, sad guglaj)
Ogromna vetovatnoća, tolika da sam spremam da se opkladim na neviđeno da je to koren dženarike, a on je sve samo ne nepostojan.

Upiši i to u cv.

Što je on tako brzo razgrađen, i za to sam spreman na opkladu.
Zato što je već bio truo, propao, i to sigurno više od 4 godine pre nego što od sirovog stanja dospe u stanje humusa.
Mnogo više.
Osim ako nije bila u pitanju neka mlada biljka, mali panjić.

dakle Als, kompostiranje he jedna stvar, korisna, ali trenutno moderna pa time precenjena (nađi profesionalne proizvođače hrane, one koji hranu proizvide na ozbiljan način u ozbiljnim količinama, koji se mlate sa time?) a zakopavanje panjeva u zemlju i čekanje da se tu završi proces humifikacije je GLUPOST.

Zar ti stvarno misliš da si u pravu?
Ovo pitam ozbiljno.

Tako je, i to ne ja direktno nego posredno preko ljudi koji znaju siguran sam više od tebe. Nisam ja to smislio nego pročitao.

Ajd prvo ovo što nisam odgovorio, vidim važno ti je.

tako je, kao što je tebi važno da cediš po 1000 komentara u nekom razgovoru.

Ne znam ga, mrzelo me da se akam sa prevođenjem, vidim nešto oko kompostiranja, vidim površno se oko toga piše, a da bi se ozbiljno raspravljalo ili pobijalo to što piše važne su finese, i stručne a posebno jezičke.

Nije samo kompostiranje nego biochar, pa guglaj šta je.

Kad sam video da se o tome radi, pomislio sam da i ti shvataš da su kompostiranje i zatrpavanje panjeva dva sveta, da jedan sa drugim skoro da nikakve veze nemaju.

Ne radi se samo o kompostiranju.

Taj tvoj panj nije od kajsije. Ne postoji kajsija na sopstvenom korenu (jebiga, krenuo si u struku, sad guglaj)

Zašto bih guglao, pa ne moram sve znati? U principu me zabole od čega je koren.

nađi profesionalne proizvođače hrane, one koji hranu proizvide na ozbiljan način u ozbiljnim količinama, koji se mlate sa time

Zašto bih i ovo radio? Pa nije pitanje šta je efikasnije u proizvodnji hrane (jasno je šta je efikasnije), nego je pitanje da li "moja" metoda radi ili je hipsterska glupost. Ja ti pokazao naučnim radovima da radi i da nije glupost.

Usput - obično sa pičkama ne razgovaram.
Jer - koga jednom 'pomnožim sa nulom', to se ne menja do kraja vremena.

Slaki, rekao bih da si se ipak odlučio da odgovoriš jer sam te pogodio direktno u žilu glupaču.

Nema brige, ti mene množi nulom a ja ću tebe mazati nečim drugim kada prepoznam:
- manijačenje
- shitposting
- potpirivanje
- likovanje

što zapravo mnogo češće izbija iz tvojih komentara nego što bi ti želeo. Nego što bi iko želeo.

Ne radi se samo o kompostiranju

Šta god da je, kako god ga zvao, sve mora da bude isto, da organska materija preko humusa dospe u stanje mineralnih.
Takoda ti ovde cake sa kojekakvim terminima ne prolaze.

Nisam ja to smislio nego pročitao.

I na tarabi svašta piše.

me zabole od čega je koren

A kako onda da biraš

ono koje se raspada a ne ono koje ne

I ovako možemo dokle hoćeš.

A suština je, ako bi đak u srednjoj rekao ovo što ti tvrdiš, da se u piljoprivredno, obradivo zemljište, zbog podizanja kvaliteta, zakopavaju panjevi i granje, dobio bi keca ko vrata, a ako bi ti to rekao nekome kome je to posao nabilo koji način, da li kao struka ili kao profesija, mislio bi da si lud.

Veoma, ali veoma važna operacija kod pripreme zemljišta za bilo šta, ratarskih, a posebno voćarskih, o povrtarskim kulturama ni govoriti ne treba, je UKLANJANJE biljnih ostataka od prethodnih kultura, iz raznih razloga, patogeni su samo jedan od njih, a ostavljanje, ilui nedajbože donošenje na parcelu i zakopavanje, bi se smatralo mentalnim poremećajem.

Veoma, ali veoma važna operacija kod pripreme zemljišta za bilo šta, ratarskih, a posebno voćarskih, o povrtarskim kulturama ni govoriti ne treba, je UKLANJANJE biljnih ostataka od prethodnih kultura,

Upravo to mi je savetovao tvoj kolega, agronom-voćar, kada sam formirao voćnjak.

Takoda ti ovde cake sa kojekakvim terminima ne prolaze.

To nisu cake, to je zvanična naučna metoda koju sam primenio a za koju si ti rekao da je hipsterska glupost.

I na tarabi svašta piše.

Naučni časopis porediš sa tarabom? Bravo Huči, tako možeš i teoriju gravitacije osporiti.

A kako onda da biraš

Tako što odem i uzmem onaj koji je truo. Prosto.

A suština je, ako bi đak u srednjoj rekao ovo što ti tvrdiš, da se u piljoprivredno, obradivo zemljište, zbog podizanja kvaliteta, zakopavaju panjevi i granje, dobio bi keca ko vrata, a ako bi ti to rekao nekome kome je to posao nabilo koji način, da li kao struka ili kao profesija, mislio bi da si lud.

To ako mu je nastavnik kao ti. Ja ti okačio radove, ti rekao da je taraba.

Veoma, ali veoma važna operacija kod pripreme zemljišta za bilo šta, ratarskih, a posebno voćarskih, o povrtarskim kulturama ni govoriti ne treba, je UKLANJANJE biljnih ostataka od prethodnih kultura, iz raznih razloga, patogeni su samo jedan od njih, a ostavljanje, ilui nedajbože donošenje na parcelu i zakopavanje, bi se smatralo mentalnim poremećajem.

onda sam ja lud, ueeeejea. Hoćeš da ti kačim još ludaka iz naučnih časopisa koji pričaju o zadržavanu vode kod peskovitih zemljišta, kod unapređenja mikrobiologije, kod pravljenja održivog okruženja za biljke?

Upravo to mi je savetovao tvoj kolega, agronom-voćar, kada sam formirao voćnjak.

Zato što se baviš profesionalnom proizvodnjom. Ali tako možeš i na betonu saditi drvo ako ćeš mu doneti i hranu i vodu sa strane. Ali ako ti nije cilj profesionalna proizvodnja nego održivo i zdravo okruženje, onda možeš, ako želiš, ovako kao ja.

Zato što se baviš profesionalnom proizvodnjom

Ne.

Ali ako ti nije cilj profesionalna proizvodnja nego održivo i zdravo okruženje,

Cilj mi je bio da stavim zdravu voćku deci na sto i da ispečem koji litar dobre viljamovke.
Dakle, ništa ambiciozno, ništa veliko i ništa od čega bih mogao imati neki značajniji profit.

Jednostavno sam želeo voćnjak, a pošto o tome nisam imao pojma platio sam čoveka kojem je to profesija.

predatortz

Zato što se baviš profesionalnom proizvodnjom

Ne.

Ali ako ti nije cilj profesionalna proizvodnja nego održivo i zdravo okruženje,

Cilj mi je bio da stavim zdravu voćku deci na sto i da ispečem koji litar dobre viljamovke.
Dakle, ništa ambiciozno, ništa veliko i ništa od čega bih mogao imati neki značajniji profit.

Jednostavno sam želeo voćnjak, a pošto o tome nisam imao pojma platio sam čoveka kojem je to profesija.

Iskusno!
Često gledam pokušaje ljudi koji hoće da ispeku rakiju najbolju od svih.
I onda narokaju rakiju od 70 stepeni (podeljeno sa 2,5 - mu dođe 28 gradi) promovišući to kao vrhunac kvaliteta (jakaaaaaa) ... prepuno metil alkohola.
A ne znaju da je i 50 stepeni (20 gradi) gotovo previše.
Umesto da kupe od onoga ko zna kako se to radi - na primer, od Hučija.
A svoje voće neka pojedu ako mogu, ako ne - neka jedu ptice i druge životinje.

Jednostavno sam želeo voćnjak, a pošto o tome nisam imao pojma platio sam čoveka kojem je to profesija.

I to je najbolji metod. Nemam ja tu dileme, to nije sporno.

Ja nisam ni rekao da znam bolje od njega, to bi zaista bilo budalasto, da ne skrećemo na tu temu. Ja sam rekao nešto drugo.

predatortz

Veoma, ali veoma važna operacija kod pripreme zemljišta za bilo šta, ratarskih, a posebno voćarskih, o povrtarskim kulturama ni govoriti ne treba, je UKLANJANJE biljnih ostataka od prethodnih kultura,

Upravo to mi je savetovao tvoj kolega, agronom-voćar, kada sam formirao voćnjak.

Pa mora, to je azbuka.
Kakvo crno zakopavanje panjeva!

To nisu cake, to je zvanična naučna metoda

Kojom se postiže šta Als?
Isto što i kompostiranjem, malčiranjem, unošenjem stajnjaka.....
Sve su to metode koje imaju isti cilj, unosi se organska materija, ova prelazi u mineralne, te muneralne biljka koristi kao hranu.
Uzgred se u nekoj meri menjaju fizičke i hemijske osobine zemljišta ali nemoguće je napraviti drastične promene.

Tipovi zemljišta su zadata stvar, to su sistemi koji teže da se vrate u prethedno stanje, šta god im radili.

Nemoguće je u Pirotu napraviti černozem.
Ili u tvom zemljištu na pesku, nemoguće je od njega napraviti zemljište sa zadovoljavajićim vodnim režimom.
Hiljadu panjeva zakopaj opet će biti vodopropusno i u sušnim periodima će pre nego neka druga dospeti u problem.
Nema tu čarolije niti nekih senzacionalnih pronalazaka.

Ta hipsterska oduševljabanja "otkrićima" su poput onih koji se oduševe kad čuju od komšinice za čudotvirni čaj koji bolest nosi ko rukom.

Da li će panj u zemljištu nekad preći u mineralne materije, i da li će za neki promil i na neki kratak period, u nekom mikro segmentu parcele, popraviti stanje?
Hoće.
Ali taj metod je sa toliko mana, i tako malo koristi, da apsolutno opada kao varijanta o kojoj treba razmišljati.

Kojom se postiže šta Als?
Isto što i kompostiranjem, malčiranjem, unošenjem stajnjaka.....
Sve su to metode koje imaju isti cilj, unosi se organska materija, ova prelazi u mineralne, te muneralne biljka koristi kao hranu.
Uzgred se u nekoj meri menjaju fizičke i hemijske osobine zemljišta ali nemoguće je napraviti drastične promene.

Sve se slažem. To isto sam govorio.

Tipovi zemljišta su zadata stvar,

Da, ali u šumi. Meni je nasuto, pričam o tome iz početka.

Ta hipsterska oduševljabanja "otkrićima" su poput onih koji se oduševe kad čuju od komšinice za čudotvirni čaj koji bolest nosi ko rukom.

Nije, to je naučni metod iz naučnog časopisa. Ti si taj koji je to proglasio tarabom.

Nije, to je naučni metod iz naučnog časopisa. Ti si taj koji je to proglasio tarabom.

Moguće, linkove, zbog jezika, nisam otvarao, pretrčao preko onog kopiranog dela, video opšta mesta, i pomislio da se radi o još jednom od hiljdu sličnih na temu, eureka, otkrili smo kompost!

Moguće je da sam pogrešio.

Meni je nasuto

I to nasuto ima neke osobine kojima teži, to je najverovarnije dobro zemljište, peščana podloga je problem koji ćeš efikasno rešiti jednim jedinim načinom, dodavanjem vode u perodima u kojima nedostaje.

alselone
Meni je nasuto, pričam o tome iz početka.

Prefreziraš površinski sloj. Mislim da sa Peštera razvoze treset (šumski) kamionima. Razvučeš najlon ispred kuće, iskipuju ti par kubika, nađeš dvojicu raspoloženih i zaludnih da ti to kolicima prevuku u dvorište pa još jednom frezom izmešaš.
Ne znam da li je najbolje rešenje ali je sigurno praktičnije od zakopavanja panjeva.


Postoje mašine, nisam otvarao tvoje linkove možda govore o tom načinu pravljenja komposta od drvnih ostataka, koje uđu u posečenu šumu pa samelju sve što se nalazi ispod površine do nekih deset, dvadeset centimetara i vremenom se to pretvori u kompost ali od panja teško će da izraste ugalj posle dve decenije.

Žitne ostatke, šaševinu ljudi izoravaju nakon godinu, dve (Huči će bolje da zna mislim da se ubacuje UREA kako bi se ubrzalo truljenje ali se njom ujedno i kiseli zemljište) a kamoli panjeve.

ubacuje UREA kako bi se ubrzalo truljenje

Postoji hemija i za to:)
Sipaš i ne misliš.
To ćemi Srkiju Pajiću da preporučimo:)

Prefreziraš površinski sloj.

Hteo proletos i zvao par ljudi preko oglasa i svi rekli - ne radimo zbog korone. Ozbiljan sam. Nisam mogao naći radog čoveka sa frezom.

Ovo za šumski treset nisam znao, to zvuči fantastično.

Postoje mašine, nisam otvarao tvoje linkove možda govore o tom načinu pravljenja komposta od drvnih ostataka, koje uđu u posečenu šumu pa samelju sve što se nalazi ispod površine do nekih deset, dvadeset centimetara i vremenom se to pretvori u kompost ali od panja teško će da izraste ugalj posle dve decenije.

Imaš te male varijante da kupiš kod nas.

alselone

Usput - obično sa pičkama ne razgovaram.
Jer - koga jednom 'pomnožim sa nulom', to se ne menja do kraja vremena.

Slaki, rekao bih da si se ipak odlučio da odgovoriš jer sam te pogodio direktno u žilu glupaču.

Nema brige, ti mene množi nulom a ja ću tebe mazati nečim drugim kada prepoznam:
- manijačenje
- shitposting
- potpirivanje
- likovanje

što zapravo mnogo češće izbija iz tvojih komentara nego što bi ti želeo. Nego što bi iko želeo.

Pa gledaj!
Učinio sam ti - a ti gledaj šta ćeš s tim.
Imaš dva odgovora na tvojih n!
Kao što rekoh - ne moraju drugi da znaju kolika pička je neko drugi.
Eto, sada si namiren do kraja vremena - jer ja pičkama ne dozvoljavam previše luksuza.
Zašto - neka se muče znajući da ima mnogo ljudi koji nisu kao oni.
Ima li leka tome!?
Pa - baš me briga.
Toliko ima ljudi koji zaslužuju pažnju da je totalna besmislica dodeljivati pažnju pičkama.
Toliko za ovu godinu.

Slaki, Slaki, Slale, kupi mi sandale. Baš si oštar bokte. Uf.

hoochie coochie man
Postoji hemija i za to:)
Sipaš i ne misliš
To ćemi Srkiju Pajiću da preporučimo:)

Neće on hemiju. Ako može da turi dve žice sa dalekovoda u zemlju da to ekološki odradi onda u redu.

Samo lepa mu priroda na onim fotkama. Baš lepa.

alselone
Nisam mogao naći radog čoveka sa frezom.

Ovo ne sumnjam. Svi vole da pričaju kako se živi u Norveškoj i kakva su primanja u Danskoj a niko neće da radi.

Ovo za šumski treset nisam znao, to zvuči fantastično.

Nemoj da me držiš za reč, proveri sa nekim da li ti to odgovaralo pre nego što se upustiš u posao a čini mi se da ogranak fabrike nameštaja Dalas iz Pazara ili Sjenice kopa i prodaje tu zemlju.
Kvalitet treseta je sličan onome što se prodaje u poljoprivrednim apotekama a valjda je jeftiniji.

Postoje traktorske, Poljaci prave bukvalno od metalnog otpada za mlevenje do fi 100 ali sam mislio nešto poput ovog samo što melje i u dubinu



A ovo je za kompostiranje (vrzine ne smeju da pale pa dolaze ekipe koje prerađuju drvne ostatke). Gledao sam gde se kiper za par deseina minuta napuni piljevinom od stabala. Više mu treba da uhvati rukom i nanese na 'usta' nego mašini da samelje.

mislio nešto poput ovog samo što melje i u dubinu

Koji si ti megaloman jbt:)

Koji motor treba da bi pogonio tu aždaju koja melje tu čudo u šumi, plus zahvata prilično duboko.

Imaju to Ameri i Rusi, al oni su ludaci.

hoochie coochie man
Koji si ti megaloman jbt:)

Il pet il nijednu :))

Bio sam u zoni gde su mi bila dostupna tri sajma. Bolonja, Verona i Montekjari.
Ovaj treći sam obilazio redovno, ova dva poljoprivreda (Bolonja sajam za dan nema šanse da se obiđe), građevina i metal.
Za mlevenje sam zinuo kad sam video prvi put kakve balvane ubacuju u mašinu. Neke čak imaju hidrostatički pogon. Melje kamen, asfalt, što ne bi i drvo.

Kasnimo izvesno vreme za njima i većina stvari koja se dešavala 'tamo' u nekom obliku biće i kod nas.
Čovek je seljak, običan čovek, bez ikakvog dodira sa politikom, bavi se krčenjem, raščišćavanjem i kompostiranje. Betonski boksevi, jači traktori, velike prikolice i ozbiljne priključne mašine za meljažu.

Pre ili kasnije stiže kod nas. Samo što će verovatno da bude ranije jer će nekome da padne na pamet da donese zakon o kompostiranju i paljevini pa će njegov rođa, zema, pajtos da dobije kredit na lepe oči kojim će da kupi mašine. Dok on sedi u nekom bg kafiću parice samo kaplju. Kad padne vlas' počinje kuknjava kako ništa ne valja, sve se pokrade i sve propade, država se urušava jer njegov posao radi drugi baja isto preko neke svoje veze.

Ovaj treći sam obilazio redovno, ova dva poljoprivreda (Bolonja sajam za dan nema šanse da se obiđe), građevina i metal.

Ja volim otići na poljoprivredni sajam i tako zjakati okolo. Valjda mi ostalo od ćaleta, on je išao redovno i vodio me kao klinca.

alselone
Valjda mi ostalo od ćaleta, on je išao redovno i vodio me kao klinca.

Mi nismo. Jednom nas otac vodio 'male' i baš kad smo pošli kući pored nas prolazio onaj vozić-traktorić. Ostalo mi u sećanju da je beli. Neki dečkić je stajao na rudi, valjda izgubio ravnotežu, ko zna, i padne pod prikolicu.
Prvi pritrči moj otac i bukvalno nakrene prednju stranu sa onim ljudima unutra.
priskoiče i ostali, izvuku dečkića napolje, otac ga u naručju nosio onako krvavog ka ulaznoj zgradi.

posle nekog vremena u slovenačkom baru, na granici, priđe mu čovek i plati piće.
pričao mi otac. Kaže sedimo nas nekoliko i samo me uhvati neko za rame i glasno kaže
- Daj mu šta će da pije, spasio je život detetu na sajmu. ono u životu nisam video da neko sam onoliki teret može da podigne.

Moj otac nije neka gromada, niti nešto posebno jak. A i svet je baš mali.

I da glasam za mirođiju. U letnjim jelima i sendvičima. Pradajz salati. Na siru. U zaziki. Doduše moji prave neku svoju kombinaciju u koju ide krastavac, jogurt i pavlaka, beli luk seckani ('ne mešani') i naravno mirođija.
Ponekad u obaren krpompir sipam maslinovo ulje, ruzmarin, začine (Vegeta), svež bosiljak, peršun i obavezno mirođiju.
Stavim poklopac i dobro 'izmućkam'. Nisam probao kako bi izgledalo kad bi se koristio 'krompir u kaputu'

Doduše jelovnik - komentar mi bio razlog da stavim jedan spot.
Komentari otkidaju. Suze su mi išle

.. '31, '31, Вејдер ударио, '32, '32, Србин победио ..
Lazar Petkovic
Пре 6 сати

Moj otac nije neka gromada, niti nešto posebno jak.

Ja sam se kao mali uhvatio za TA peć (one od ne znam koliko W, sigurno teška dosta preko 100kg) i nešto se klatario, cimao, gledao kroz prozor, ali sam bio neupoznat sa pojmom superponiranja sile pa sam pao tako sa njom i navalio je na sebe, naravno da sam tako poklopljen nečim od 100 i više kg dreknuo MAMA!!!! a keva koja je spavala u susednoj sobi se stvorila tu za par sekundi i digla je sa mene kao da je neka daska. Ne verujem da ona u normalnim uslovima može da pomeri za 10cm nešto duplo lakše od toga. Adrenalin.

Моја два другара из детињства (звани Шига Урођеник и Тоза Вампир) порасли крупни момци, грађевински инжењери на железници, лепо се зезали целог века. Направили дресину од старе Волге на фелнама и пичили послом по пругама наоколо. На неком рударском колосеку они се преврну; мислим, колики креле треба да будеш да би дресину преврнуо јбт и Тозу Вампира притисне цело возило; Урођеник сам подигне Волгу и спасе га; скоро годину у гипсаном кориту провео и ено га скоро исправан; Вампира бедна Волга да убије ајде бре; ко је возио остаје њихова тајна.

alselone

Hoćeš da ti kačim još ludaka iz naučnih časopisa koji pričaju o zadržavanu vode kod peskovitih zemljišta, kod unapređenja mikrobiologije, kod pravljenja održivog okruženja za biljke?

Ej, sve je to diskutabilno.

Kao što možeš da stvoriš pogodno tlo za razvoj biljaka, tako možeš da dovučeš razne bolesti i organizme koji mogu da unište to što si zasadio ili deo toga.

Posle moraš da "lečiš" zemlju.

Panjevi i korenje se baš zbog toga vade.

Meni su jedne godine (kada je bilo veoma kišno proleće), skoro po celom dvorištu nikle pečurke, na mestima gde su nekad davno bila razna drveća (i njihovo korenje), jer ih nisam vadio.

Posle sam imao problem da ih se rešim još par godina, a sve me bilo strah da ih ne dohvate/dokače deca ili kućni ljubimci, konkretno džukac koga su deca mazila.

zilikaka

onda narokaju rakiju od 70 stepeni (podeljeno sa 2,5 - mu dođe 28 gradi) promovišući to kao vrhunac kvaliteta (jakaaaaaa) ... prepuno metil alkohola.
A ne znaju da je i 50 stepeni (20 gradi) gotovo previše.

Čarli, svako ko ima volje brzo nauči da se metil sklanja s početka a da se čuva srednja frakcija destilacije. Posle idu patoke u kojima imaš svašta nepoželjno.
A jačina bude kolka ispadne posle prepeka, i mora mnogo više od 50 stepeni u proseku, jer si u protivnom ispeko brlju.

Gluposti!

https://www.agroklub.rs/vocarstvo/kako-ispeci-kvalitetnu-rakiju-od-sljiva/45663/

https://www.sljivovica.net/zakon-o-jakim-alkoholnim-picima/kategorije-jakih-alkoholnih-pica.html

zilikaka

Gluposti!

https://www.agroklub.rs/vocarstvo/kako-ispeci-kvalitetnu-rakiju-od-sljiva/45663/

https://www.sljivovica.net/zakon-o-jakim-alkoholnim-picima/kategorije-jakih-alkoholnih-pica.html

Što se literature tiče, slobodno možeš i OVO da citiraš.

A ne znaju da je i 50 stepeni (20 gradi) gotovo previše.

mora mnogo više od 50 stepeni u proseku, jer si u protivnom ispeko brlju.

tvoj izvor br.1: I napokon, najvažnije je pravovremeno odvojiti patoku, i to onda kad jačina destilata koji izlazi iz hladnjaka padne na 20% do 25%, a jačina srednje frakcije je oko 60%-65%.


...e, sad ti meni objašnjavaj na dalje kako si ti u pravu i kako ja ne znam i nisam dobro razumela i...ma sve kako već umeš inače

Ma, sreća tvoja pa ja ne umem inače - inače bih ti citirao i to što si preskočila u tom prvom linku, a to je definicija 'jake rakije', prema sledećem

Jake, kako volimo reći, ljute šljivovice 45%-50% alkohola (18-20 gradi), odličnog kvaliteta, mogu se dobiti samo prepečenjem meke rakije.

Ali što bih ja tebi vadio siže, kada ti to inače umeš!?
Do mojega!
Ali jebiga!

A inače, možeš da pročitaš i poslednji pasus da saznaš koliko treba dodati destilovane vode da se rakija svede na definisani nivo jake rakije od 45 do 50%.

A i inače, rakija se 'kalibriše' tako da se meri temeratura - i prema kompenzacionim tabelama svodi na 'jačinu alkohola' na 15 stepeni celzijusa.
Dakle, kako su i lepo ljudi napisali - jake rakije su između 45 i 50% stepeni, kao, uostalom i slična pića ... viskiji, konjaci, vinjaci.
Sve iznad toga je teški bulšitizam i preseravanje.
Nazad na čitanje, pojma nemaš!

i prema kompenzacionim tabelama svodi na 'jačinu alkohola' na 15 stepeni celzijusa.

To može da varira u zavisnosti od toga na kojoj temperaturi je baždaren instrument, grad, alkohometar.
Češči su oni baždareni na dvasdeset nego na petnaest, ali naravno da ima i tih

da saznaš koliko treba dodati destilovane vode da se rakija svede na definisani nivo jake rakije od 45 do 50%.

Ma šta će ti pasus, običan račun: količina destilata puta jačina (broj stepeni, gradi) pa to podeljeno sa želejnom jačinom, i dobija se krajnja količina rakije.
Razlika između te cifre i početne količine, je zapravo voda koju treba dodati.


Nego, što se vas dvoje svađate kao oboje mislite ispravno?

U pravu je Zili, kad se izvadi srce rakije (najpre se odvoji prvenac, prihvata se srce do momenta dok ne krene patoka) to zaista bude preko 60 stepeni.
Može da se desi i ispod toga ali retko.

A u pravu je i Čaki, to nije normalno piti iako se to zove rakija.

Pedeset, možda stepen dva iznad (a to zavisi od navika i ukusa konzumenta) je maksimalno.
Normalna rakija je ispod.

Pedeset, možda stepen dva iznad (a to zavisi od navika i ukusa konzumenta) je maksimalno.
Normalna rakija je ispod.

Preko pedeset se gubi aroma i ukus. Kome je do jačine a ne ukusa, neka pije medicinski alkohol. On je jak u pm!

BAš danas sam slušala priču kako su u bivšoj JNA počeli da isdaju aklohol za radarske sisteme avoina na tačno dozirano, u gram.
Došla im bila grupa Rusa da vrši preobuku, pa počeo da nestaje taj alkohol u ogromnim količinama, te su morali da

Ma, i naši su bili teške šljokare. Ja imam 104 skoka, što sportska, što u vojsci. Ne sećam sr da me je ikad "povezao" potouno trezan pilot.

Preko pedeset se gubi aroma i ukus.

Ali neko očekuje da ga strese, da ga izuje iz cipela, sve bez toga se ne računa :)

Ima toga i do kraja, moj kraj pije jaču rakiju, preko pedeset.
Ja to objašnjavam sirotinjskim kompleksima.
Jače rakije se, normalno, od iste količine voća, dobija manje, pa sirotinja cedi do maksimuma da bi imala što više.
Zato jaka rakija pokazuje gazdu koji ne mora da štedi, da cedi zadnju kap.
I tako se stvorila navika da se peče otrov a ne rakija, da pokažu kako su gazde.

Ima toga i do kraja, moj kraj pije jaču rakiju, preko pedeset

I moji su "pekli" oko pedesetak.

Kao što možeš da stvoriš pogodno tlo za razvoj biljaka, tako možeš da dovučeš razne bolesti i organizme koji mogu da unište to što si zasadio ili deo toga.

Posle moraš da "lečiš" zemlju.

Panjevi i korenje se baš zbog toga vade.

Meni su jedne godine (kada je bilo veoma kišno proleće), skoro po celom dvorištu nikle pečurke, na mestima gde su nekad davno bila razna drveća (i njihovo korenje), jer ih nisam vadio.

OK, moguće je ali ne ide to baš tako lako. Onda šume ne bi postojale. Kažem ponovo, time se simulira prirodan proces u šumi.

Ali da, u principu se ne koristi trulo jer nisi siguran šta si uradio, u principu se koristi biochar ili drveni ugalj koji može da se održi hiljadama godina u zemlji i da je stabilno i uravnoteženo hrani jer mu se tokom procesa pirolize menja hemijski sastav. Što sam i napomenuo u originalnom i prvom komentaru u ovom nizu iz kog je sve krenulo.

maksa83
keva koja je spavala u susednoj sobi se stvorila tu za par sekundi i digla je sa mene kao da je neka daska. Ne verujem da ona u normalnim uslovima može da pomeri za 10cm nešto duplo lakše od toga. Adrenalin.

Sigurno adrenalin.
A u tvom slučaju i Majka.
Skoro isti komentar su imali moja žena, majka i otac (svima posebno prepričao tvoje 'iskustvo' sa TA peći)
- Šta ti je majka.

kamilo_emericki

maksa83

Konzilijum je u pravu u jednoj stvari - ne bih se isekao da sekira nije bila skraćena (to što sam mesec i nešto u zdravlju i veselju nacepaoo koješta tom skraćenom sekirom ne menja ništa, dosta je jedan trenutak nepažnje/ugla i opsa).

Ne svrstavam sebe u konzilijum ali cu podjeliti moje iskustvo.
Sjekiru sa kratkom drskom koristim kad cjepam drva sjedeci. Sa njom cjepam drvo koje nije kvrgavo bez obzira na debljinu. Deblje komade pocinjem cijetati od oboda i trudim se da drvo za cjepanje bude u polozaju u kojem je raslo. Da ne bude "naglavacke".
Drva sa puno cvorova cjepam sa sjekirom koja ima drsku koja je proporcionalna mojoj visini ili koristim klin za cjepanje i macolu. Dio klina po kojem se udara termicki je obradjen tako da se ne rasprskava a meksi je od macole tako da nema opasnosti da sa nje otpadaju komadici.

Koji si ti crnogorac!
Jebote!

zilikaka

Dakle, kako su i lepo ljudi napisali - jake rakije su između 45 i 50% stepeni, kao, uostalom i slična pića ... viskiji, konjaci, vinjaci.
Sve iznad toga je teški bulšitizam i preseravanje.
Nazad na čitanje, pojma nemaš!

Aj, ne drobi više.
Uzeo si da pametuješ o onom što slabo poznaješ (a spram godina i obrazovanja bi trebalo da bar znaš osnove hemije-frakcione destilacije i pravljenja rastvora)
Dakle, u svom prvom obraćanju kažeš:

onda narokaju rakiju od 70 stepeni (podeljeno sa 2,5 - mu dođe 28 gradi) promovišući to kao vrhunac kvaliteta (jakaaaaaa) ... prepuno metil alkohola.
A ne znaju da je i 50 stepeni (20 gradi) gotovo previše.

Da nešto znaš o tome, znao bi da se količina metil alkohola definiše u procesu pečenja odnosno prepecanja rakije, i da se taj metil nikakvim naknadnim dodavanjem vode (da bi se konzumna rakija učinila slabijom) ne može ukloniti.
Pošto tek shvatam koliko ti ne znaš o tome, nadovezala sam se na priču o vezi jačine rakije i količine metil alkohola, jer ako prvu frakciju ne izbaciš dobijaš jaču rakiju ali sa previše metila.
Što se tiče dalje priče. koliko treba da bude jaka konzumna rakija, i da se to postiže dodavanjem destilovane vode, podrazumevala sam kao opšte poznato, naročito za nekog tvojih godina.

A i inače, rakija se 'kalibriše' tako da se meri temeratura - i prema kompenzacionim tabelama svodi na 'jačinu alkohola' na 15 stepeni celzijusa.

Ajde?
Količina dodate vode se računa proporcijom, gradivo osnovne škole, a specifična težina pojedinih alkohola i drugih tečnosti gotovo uvek vrlo zavisi od temperature. Imam ja takvih tablica još iz doba studiranja kolko voliš, a sad su dostupne i na jedan klik.
Ako ne praviš rakiju za prodaju, gde moraš da poštuješ deklaraciju, ne menja mnogo stvar ako sve radiš i na 20 stepeni i ukupno omašiš pola stepena. Svakako praviš za sebe i po svom ukusu.
A jačina rakije zavisi pre svega od vrste. Poželjno je da loza bude blizu 50 a aromatična voća oko 45 stepeni, ali, to nema nikakve veze sa količinom metil alkohola na koji si se pozvao obrazlažući svoj stav.
Dakle, da ponovimo, pametuješ o stvarima o kojima pojma nemaš.

S obzirom da vidim da si voljan da pod stare dane otkrivaš svet oko sebe, vidi pa okreni naopako jednu saksiju. Videćeš da ima jednu il više rupa.
To služi za oticanje viška vode.

Oooo, jebote!
Kakav bulšitizam!
Idi tamo pročitaj šta su ljudi napisali - i ne budali više.
I hvala ti na podukama o, što bi braća Hrvati rekli, verižnom računu!
Što se tiče instrukcije da proveravam rupe na saksiji - odgovorio bih ti na odgovoarajući način.
No, onda bi se (tek) rasprsla.
Dakle, da ti ponovim ... jaka rakija je ona od 45 do 50%, a ne ona kako si ti rekla.
Dakle - pojma nemaš!
Jedan!

- Šta ti je majka.

Jes', jedna je majka. Pre zilion godina sam se vraćao noću od nemam pojma gde nekom sporednom zvezdarskom ulicom, Pored žičane ograde spazim 4-5 maaaalih mačića, i pošto sam je l' da ljubitelj krenem da im "jaaaao maceee" priđem. Nisam stigao da im priđem na metar kad me bukvalno u mestu zakucao najjeziviji zvuk koji sam ikad čuo - nisam video njihovu kevu pored u senci. Nemam pojma da li vam se ikad desilo da vas nešto prepadne i zabode tako da vam se promeni ukus u ustima, e takav to kiai bio. Reko' "važžžžiii gospođa majka, evo sklanjam se...".

maksa83

- Šta ti je majka.

Jes', jedna je majka. Pre zilion godina sam se vraćao noću od nemam pojma gde nekom sporednom zvezdarskom ulicom, Pored žičane ograde spazim 4-5 maaaalih mačića, i pošto sam je l' da ljubitelj krenem da im "jaaaao maceee" priđem. Nisam stigao da im priđem na metar kad me bukvalno u mestu zakucao najjeziviji zvuk koji sam ikad čuo - nisam video njihovu kevu pored u senci. Nemam pojma da li vam se ikad desilo da vas nešto prepadne i zabode tako da vam se promeni ukus u ustima, e takav to kiai bio. Reko' "važžžžiii gospođa majka, evo sklanjam se...".

Nedavno na društvenoj mreži vidim 2 mačeta za udomljavanje - i skoro da se prijavim.
Jer - sam imao potpuno iste mačakonje kao što su bili ti na slikama.
Mislim - kuća bez mačora ... ali, jbg, jedno vreme ću da mirujem.

alselone

Onda šume ne bi postojale.

Ma šume postoje, ali ne uvek od iste vrste drveta, odnosno na mestu gde je rasla jedna vrsta može da "dođe" druga, i sve to opet zavisi od podneblja i vrste zemljišta, i ne postoji univerzalno pravilo gde će šta i kako da se desi.

Takođe, po šumama postoje neke divlje životinje koje zaokružuju te neke prirodne procese, koje ljudi u dvorištima nemaju.

Evo, čak se i klima menja, pa umesto nekih "redovnih" kiša, kiše nema dugo, pa odjednom padne 50 litara po kvadratnom metru.

I onda vidiš kako nekim biljkama to odgovara, a neke stradaju.

maksa83

Moj otac nije neka gromada, niti nešto posebno jak.

Ja sam se kao mali uhvatio za TA peć (one od ne znam koliko W, sigurno teška dosta preko 100kg) i nešto se klatario, cimao, gledao kroz prozor, ali sam bio neupoznat sa pojmom superponiranja sile pa sam pao tako sa njom i navalio je na sebe, naravno da sam tako poklopljen nečim od 100 i više kg dreknuo MAMA!!!! a keva koja je spavala u susednoj sobi se stvorila tu za par sekundi i digla je sa mene kao da je neka daska. Ne verujem da ona u normalnim uslovima može da pomeri za 10cm nešto duplo lakše od toga. Adrenalin.

kada je Edi Hal podigao 500kg u deadliftu, znao je da ta kilaža prevezilazi njegove realne potencijale, pa je vizuelizovao scenu kako mu je džip priklještio dijete.
džip je naravno bio teg.

Ma šume postoje, ali ne uvek od iste vrste drveta, odnosno na mestu gde je rasla jedna vrsta može da "dođe" druga, i sve to opet zavisi od podneblja i vrste zemljišta, i ne postoji univerzalno pravilo gde će šta i kako da se desi.

Takođe, po šumama postoje neke divlje životinje koje zaokružuju te neke prirodne procese, koje ljudi u dvorištima nemaju.

Sad ti meni ovo odgovaraš kao da si mi rekao nešto suprotno onome što sam ja pričao. Ne, upravo sam ovo i pričao.

Ako želiš industrijsku proizvodnju onda se boriš protiv prirode, praviš relativno sterilno okruženje koje odgovara tačno izabranoj biljci. I to je u redu. Veći su prinosi.

ALi se stalno boriš protiv prirode, boriš se protiv prirodnih tokova.

Ja pričam sve vreme o održivom uzgoju.

To naravno ne može na moj par ari, ljudi se time bave na velikoj površini i zapravo uspevaju da naprave održivo okruženje i kom ne treba ništa spolja. Tu prate životinje, prate se biljke koje žive u parovima, koje su komplementarne, prate se prirotni tokovi voda, položaj sunce, itd, ali ja mogu makar deo toga da poštujem u svojoj maloj baštici.

To je sve samo nije glupost.

Ja pričam sve vreme o održivom uzgoju

Pričaš o održivom uzgoju i podrazumevaš da u prirodnim uslovima opstane stoposto jedinki.
E pa ne može, u prirodi, u šumi, vlada konkurencija, borba za opstanak, štetočina ima, bolesti ima, neke jedinke se izbore neke ne, uginu.
Neke na početku žovota, neke kasnije, ali mali je procenat onih koje ti vidiš kao veliko drvo.
Verovatno je na stotine ponika, izbojaka, pokušaja da nestane drvo neuspešno, na jedno uspešno.

A ti želiš da zasadiš deset biljaka, da svih deset bude uspešno, a da uslovi budu prirodni.
E pa, bilo bi to super, ali neće to tako ići:)

Ili sadi i pustaj da uginjavaju dok ti se ne posreći da nešto uspe, ili prirodu malo kontroliši, menjaj.

Pričaš o održivom uzgoju i podrazumevaš da u prirodnim uslovima opstane stoposto jedinki.
E pa ne može, u prirodi, u šumi, vlada konkurencija, borba za opstanak, štetočina ima, bolesti ima, neke jedinke se izbore neke ne, uginu.
Neke na početku žovota, neke kasnije, ali mali je procenat onih koje ti vidiš kao veliko drvo.
Verovatno je na stotine ponika, izbojaka, pokušaja da nestane drvo neuspešno, na jedno uspešno.

A ti želiš da zasadiš deset biljaka, da svih deset bude uspešno, a da uslovi budu prirodni.
E pa, bilo bi to super, ali neće to tako ići:)

Ili sadi i pustaj da uginjavaju dok ti se ne posreći da nešto uspe, ili prirodu malo kontroliši, menjaj.

Ja ću da prirodu kontrolišem pomalo, tek koliko mi treba a ovo druge je za vas profesionalnce kojima je to posao. Meni ako nešto ne rodi - najgore što se desi je da mi bude žao i ništa više.

A i zanimljivo mi je da eksperimentišem i učim pomalo. To me opušta. Pogotovo rad rukama napolju, to mi je lekovito. Sad zamisli kontra izbor - platim profesionalncu ko Predo, dodje ovde sve preore, naspe, razvede navodnjavanje, donese mi one boce za prskanje, prihranu i ode. I ja ništa ne radim, samo gleam u to kao u ukras.

Ili da ja iz godine u godinu pratim, gledam šta se dešava, šta uspeva a šta ne, i pomalo menjam. Paradajz sam na primer tri puta selio u delovima dvorišta dok nisam odlučio gde je najbolje da mi bude mali povrtnjak. Uklapao sa suncem, senkama i uklapao sa ostalim stvarima što sam sadio. Bile su tu i neke voćke, neke je posekao stari vlasnika druge sam ja pustio dve godine i rekao 'vako - ne prskam ništa, šta preživi dve godine zaredom ostaje, šta ne preživi vadim i sadim drugo. I bi tako. MOžda sam pogrešio, možda bi nešto od tih živelo narednih 10 i rađalo bez prskanja ali nisam imao vremena i želje dalje da testiram.

Tipa, otkrio sam deo sa nasutom glinastom zemljom tako što su mi dva japanska javora umrla. Prvo jedan, pomislim to nije ništa, onda i drugi za redom na istom mestu. Krenem da kopam i tek malo ispod zemlje, malo ispod onog dela dokle sam ga zasadio, nasuta ona žuta jalova zemlja. Ali izgubih dve godine.

Gledam sada plac u ulici, poslednji koji je ostao, kako ga rade. Trebali su da naspu skoro pola metra u nekim delovima. Sipali su 40 cm žute zemlje, i to nekog industrijskog škarta, punog kamenja i ćak i nekih ostataka betonskih cevi (?) i sada će preko toga samo 10 cm crne zemlje.

Sad kad razmišljam, mi i jesmo zvali neku firmu za uredjenje dvorišta, kad smo se doselili. To je bila komedija koliko su oni tražili para. Natripovali se da su britanci i da smo mi britanci i da mi uredjuje dvorište tamo kod Milana.

. Sad zamisli kontra izbor - platim profesionalncu ko Predo, dodje ovde sve preore, naspe, razvede navodnjavanje, donese mi one boce za prskanje, prihranu i ode. I ja ništa ne radim, samo gleam u to kao u ukras.

Silno grešiš. Ja sam platio mišljenje stručnjaka, dakle znanje koje nisam posedovao.
Rad smo uložili gospoja, ja i neki ljudi iz sela za dnevnicu.

Rad smo uložili gospoja, ja i neki ljudi iz sela za dnevnicu.

Pošteno, nisam imao lošu nameru.

A i zanimljivo mi je da eksperimentišem i učim pomalo. To me opušta. Pogotovo rad rukama napolju, to mi je lekovito. Sad zamisli kontra izbor - platim profesionalncu ko Predo, dodje ovde sve preore, naspe, razvede navodnjavanje, donese mi one boce za prskanje, prihranu i ode. I ja ništa ne radim, samo gleam u to kao u ukras.

To je sasvim druga priča, i ja je razumem.
To je priča sa mojim kovanjem, bravarijom.

I meni bi mnogo puta bilo lakše, nekada i jeftinije, da pozovem majstora da mi uradi šta mi treba, ali mi je neuporedivo draže da se ja s tim zezam.
Kad uspe, veće sreće nema.

Nekad je to Maksa ovde napisao, a sećam se toga jer je isto govorio i moj pokojni otac, svaka luda nađe svoje veselje.
E moje veselje je šupa, nakovanj, brusilica, švajsaparat i udri.

Jebeš pivo u kafiću, jebeš sve, samo mi daj nakovanj :)

Jebeš pivo u kafiću, jebeš sve, samo mi daj nakovanj :)

Mene samo pusti u šumu.
Zanimljivo je to.
Dok sam bio mlađi, deviza mi je bila:

Više volim kvadratni metar asfalta, nego sve vukojebine ovog sveta.

Onda se, nekako u ratu, rodila ta ljubav. Brdo, šuma, mir, mirisi...