Част ми је што сам у прилици да објавим занимљив чланак нашег блогоколеге Шмуа, одраније познатог читаоцима овдашњим. :)
https://www.youtube.com/watch?v=2booy9cMBE0
„Није то српски отац па да га псује ко стигне! То је, бре, енглески отац!"
Овог лета у Србији је домаће издавачко предузеће Лагуна у преводу објавило књигу Пола Стратерна „Успон и пад - историја света у десет царстава". Књигу је превела Татјана Бижић, а лекторски и коректорски посао обавили су Владимир Стокић, Саша Новаковић и Драгослав Баста. Оригинални наслов, Rise and Fall: A History of the World in Ten Empires, објављен је у Великој Британији 2019. године.
Књига је представљена 1. августа ове године и у емисији „Степеник" на Другом програму Радио Београда у којој је гостовала и говорила и о књизи и о аутору Татјана Бижић. Ту емисију можете послушати
НА ОВОМ ЛИНКУ
https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4035098/uspon-i-pad.html
(линк за радио емисију)
Пол Стратерн је занимљив аутор. По вокацији уопште није историчар, био је предавач на универзитету Кингстон у Лондону где је подучавао филозофију и математику, али је објављивао много наслова и из других научних области попут историје, медицине, економије и теорије књижевности. Осим тога, писао је и романе, а за своје дело A Season in Abyssinia: An Impersonation of Arthur Rimbaud објављено давне 1972. добио је престижну литерарну награду Somerset Maughm Award намењену промовисању младих аутора на пољу некњижевног и књижевног стваралаштва у Великој Британији.
Стратерн је рођен 1940. године у ирско-шкотској породици у Лондону (дакле Келт, не Енглез J ), студирао је на Тринити колеџу у Даблину, служио је у британској трговачкој морнарици, живео на грчким острвима, путовао половином шездесетих по Истоку... Све то заједно, целокупно његово животно искуство, оно што је видео и чуо путујући с једног краја земаљске кугле на други, сва та стечена искуства испреплетена са одличним образовањем и способношћу да се упушта и у дубину појава са којима се сусреће у свом животу, а не само да клизи по њиховој површини, сигурно је изузетно много допринело и стварању ове књиге о којој је овде реч.
„Успон и пад - историја света у десет царстава" је изузетно занимљив покушај да се читава позната нам историја човечанства сажме у десет поглавља од по, отприлике, двадестак страна свако и да се кроз приказ сваког од тих десет царстава, империја, и њихових култура и цивилизацијских доприноса читавом човечанству, сваки пут још једном потврди познати образац о три фазе кроз које су до сада пролазиле све империје за које знамо, њихов успон (прва генерација осваја територије и ствара материјалну подлогу за своје наследнике), врхунац (друга генерација која развија културу тог царства на основу материјалне подлоге наслеђене од својих предака) и неумитни пад и пропаст сваког од тих царстава као некакво правило које се у историји понавља толико пута. У сваком појединачном случају те фазе кроз које је пролазила свака од поменутих империја имале су велике сличности без обзира на развој технике и технологије у том историјском периоду у којем је свако од тих царстава постојало, а све њих повезују као покретачки моменти воља за моћ и трговина као економска основа и начин на који је долазило до преплитања култура, преузимања културних образаца и њиховог разрађивања и надограђивања у следећем периоду историје.
Књига има следећа поглавља:
1) Акадско царство
2) Римско царство
3) Омајадски и Абасидски калифат
4) Монголско царство
5) Династија Јуан
6) Астечко царство
7) Османско царство
8) Британско царство
9) Руско царство
10) Америчко царство
Примећујете да нема посебног одељка за најдуговечније икада до сада европско царство, Ромејско царство (Византију), али оно се помиње често у оквиру другог поглавља што је и сасвим логично за државу која је у историји остала упамћена као источно римско царство, односно природни средњевековни наставак старог Рима на истоку Европе исто онако као што је на западу Европе то било Свето римско царство 4-5 векова касније.
Свакоме од тих поменутих царстава Стратерн признаје и допринос које је оно дало човечанству кроз достигнућа у својој култури, науци, економији, политици, друштвеним односима...
Ако вас занима да ли се Срби помињу у овој књизи, одговор је не. Барем се не помињу директно, али можемо рећи да се помињу посредно, помињањем Југославије која се распала под дејством центрифугалних и центрипеталних сила унутрашње и спољне политике у чему је верска мржња, за коју Стратерн каже да је последица вековног бивствовања Османског царства на Балкану, имала своју значајну, по аутору књиге, и одлучујућу улогу.
Понављам, ова књига је изузетно занимљив покушај да се на прилично суженом простору представи 5000 година историје човечанства и по мом мишљењу Стратерн је то одлично урадио захваљујући томе што је из преобимног материјала успео да извуче оне кључне чињенице које нам на одличан начин приказују узрочно-последичне везе успона, врхунца и пада свакога од ових десет царстава, империја, чији је историјски пут приказан у овој својој књизи. То јесте заиста врхунско умеће - сажети вишевековну историју било којег од тих царстава на двадесетак страна оголивши и приказавши читаоцу само оне најважније и најбитније детаље на тако малом простору.
И за крај, две мале занимљивости из књиге које би, евентуално, могле да покрену дискусију у коментарима.
Причајући у осмом поглављу о Британском царству, Стратерн наравно не пориче све оне патње и страдања народа које је у свом колонијалном царству под својом управљачком руком држала та империја у којој сунце никада не залази.
( Како то често тврди мој колега историчар из школе вичући из свег гласа забреклих жила на врату и лупајући руком по катедри у учионици или столу у зборници: „Где год је енглеска чизма крочила, ту је било крви до колена!!!" J )
Он чак каже да захваљујући неким ситним прекоморским поседима (не рачунамо Канаду и Аустралију) Британија још увек неком бледом сенком подсећа на то царство које је свој успон почело победом над Шпанском армадом 1588. и вишевековном превлашћу над светским морима, које је врхунац доживело у викторијанском 19. веку, а свој пад дочекало појавом Сједињених Америчких Држава у Европи 1917. године. Мада и ту сасвим оправдано можемо поставити питање није ли та империјална монархија на издисају само пронашла даваоца вештачког дисања у младој и узаврелој прекоокеанској републици и својој некадашњој колонији која је после стицања превласти на светским морима стекла и превласт у ваздуху?
Стратерн ипак, некако домољубно британски, покушава да пронађе и мало оправдање за понашање и однос према колонизованом становништву и територијама те империје у којој сунце никада не залази понављајући по неколико пута ону чувену реченицу са састанска јеврејског покрета отпора у древном Јерусалиму из филма Брајаново житије: "А шта су Римљани уопште икада и учинили нешто за нас? Осим водовода, путева, римског права,..." И сам Стратерн често ту реченицу понавља и када су остале колонијалне силе у питању (Француска, Шпанија, Португал, Русија и у нешто мањој мери Холандија, Белгија и Немачка), али и када прича о успону и паду сваке појединачне империје у десет поглавља своје књиге.
Други занимљив детаљ ове књиге који бих вам овде издвојио је Стратернова посвета на почетку. Она је кратка и необична и гласи:"Кајзеру и Лењину".
У осмом поглављу Стратерн објашњава откуд таква посвета овој књизи. Наиме, он каже да је то била здравица којом је његов отац у својим познијим годинама као успешни пословни човек у Лондону наздрављао уз пиће са својим друштвом. Када би га питали откуд таква здравица, Стратернов отац је кратко објашњавао: „Кајзер ме је избавио из Глазгова, а Лењин ми улио веру да би могло бити правде на овоме свету."
https://www.youtube.com/watch?v=qpK6GcViC88