Istorija| Mediji| Obrazovanje| Planeta| Politika

Енглески отац

mirelarado RSS / 15.08.2020. u 17:08

 

Част ми је што сам у прилици да објавим занимљив чланак нашег блогоколеге Шмуа, одраније познатог читаоцима овдашњим. :)  

https://www.youtube.com/watch?v=2booy9cMBE0


„Није то српски отац па да га псује ко стигне! То је, бре, енглески отац!"

 

 

Овог лета у Србији је домаће издавачко предузеће Лагуна у преводу објавило књигу Пола Стратерна „Успон и пад - историја света у десет царстава". Књигу је превела Татјана Бижић, а лекторски и коректорски посао обавили су Владимир Стокић, Саша Новаковић и Драгослав Баста. Оригинални наслов, Rise and Fall: A History of the World in Ten Empires, објављен је у Великој Британији 2019. године.

 

Књига је представљена 1. августа ове године и у емисији „Степеник" на Другом програму Радио Београда у којој је гостовала и говорила и о књизи и о аутору Татјана Бижић. Ту емисију можете послушати

 

НА ОВОМ ЛИНКУ

 

https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4035098/uspon-i-pad.html

 

(линк за радио емисију)

 

 

Пол Стратерн је занимљив аутор. По вокацији уопште није историчар, био је предавач на универзитету Кингстон у Лондону где је подучавао филозофију и математику, али је објављивао много наслова и из других научних области попут историје, медицине, економије и теорије књижевности. Осим тога, писао је и романе, а за своје дело A Season in Abyssinia: An Impersonation of Arthur Rimbaud објављено давне 1972. добио је престижну литерарну награду Somerset Maughm Award намењену промовисању младих аутора на пољу некњижевног и књижевног стваралаштва у Великој Британији.

 

Стратерн је рођен 1940. године у ирско-шкотској породици у Лондону (дакле Келт, не Енглез J ), студирао је на Тринити колеџу у Даблину, служио је у британској трговачкој морнарици, живео на грчким острвима, путовао половином шездесетих по Истоку... Све то заједно, целокупно његово животно искуство, оно што је видео и чуо путујући с једног краја земаљске кугле на други, сва та стечена искуства испреплетена са одличним образовањем и способношћу да се упушта и у дубину појава са којима се сусреће у свом животу, а не само да клизи по њиховој површини, сигурно је изузетно много допринело и стварању ове књиге о којој је овде реч.

 

„Успон и пад - историја света у десет царстава" је изузетно занимљив покушај да се читава позната нам историја човечанства сажме у десет поглавља од по, отприлике, двадестак страна свако и да се кроз приказ сваког од тих десет царстава, империја, и њихових култура и цивилизацијских доприноса читавом човечанству, сваки пут још једном потврди познати образац о три фазе кроз које су до сада пролазиле све империје за које знамо, њихов успон (прва генерација осваја територије и ствара материјалну подлогу за своје наследнике), врхунац (друга генерација која развија културу тог царства на основу материјалне подлоге наслеђене од својих предака) и неумитни пад и пропаст сваког од тих царстава као некакво правило које се у историји понавља толико пута. У сваком појединачном случају те фазе кроз које је пролазила свака од поменутих империја имале су велике сличности без обзира на развој технике и технологије у том историјском периоду у којем је свако од тих царстава постојало, а све њих повезују као покретачки моменти воља за моћ и трговина као економска основа и начин на који је долазило до преплитања култура, преузимања културних образаца и њиховог разрађивања и надограђивања у следећем периоду историје.

 

Књига има следећа поглавља:

 

1) Акадско царство

2) Римско царство

3) Омајадски и Абасидски калифат

4) Монголско царство

5) Династија Јуан

6) Астечко царство

7) Османско царство

8) Британско царство

9) Руско царство

10) Америчко царство

 

Примећујете да нема посебног одељка за најдуговечније икада до сада европско царство, Ромејско царство (Византију), али оно се помиње често у оквиру другог поглавља што је и сасвим логично за државу која је у историји остала упамћена као источно римско царство, односно природни средњевековни наставак старог Рима на истоку Европе исто онако као што је на западу Европе то било Свето римско царство 4-5 векова касније.

 

Свакоме од тих поменутих царстава Стратерн признаје и допринос које је оно дало човечанству кроз достигнућа у својој култури, науци, економији, политици, друштвеним односима...

 

Ако вас занима да ли се Срби помињу у овој књизи, одговор је не. Барем се не помињу директно, али можемо рећи да се помињу посредно, помињањем Југославије која се распала под дејством центрифугалних и центрипеталних сила унутрашње и спољне политике у чему је верска мржња, за коју Стратерн каже да је последица вековног бивствовања Османског царства на Балкану, имала своју значајну, по аутору књиге, и одлучујућу улогу.

 

Понављам, ова књига је изузетно занимљив покушај да се на прилично суженом простору представи 5000 година историје човечанства и по мом мишљењу Стратерн је то одлично урадио захваљујући томе што је из преобимног материјала успео да извуче оне кључне чињенице које нам на одличан начин приказују узрочно-последичне везе успона, врхунца и пада свакога од ових десет царстава, империја, чији је историјски пут приказан у овој својој књизи. То јесте заиста врхунско умеће - сажети вишевековну историју било којег од тих царстава на двадесетак страна оголивши и приказавши читаоцу само оне најважније и најбитније детаље на тако малом простору.

 

И за крај, две мале занимљивости из књиге које би, евентуално, могле да покрену дискусију у коментарима.

 

Причајући у осмом поглављу о Британском царству, Стратерн наравно не пориче све оне патње и страдања народа које је у свом колонијалном царству под својом управљачком руком држала та империја у којој сунце никада не залази.

 

( Како то често тврди мој колега историчар из школе вичући из свег гласа забреклих жила на врату и лупајући руком по катедри у учионици или столу у зборници: „Где год је енглеска чизма крочила, ту је било крви до колена!!!" J )

 

Он чак каже да захваљујући неким ситним прекоморским поседима (не рачунамо Канаду и Аустралију) Британија још увек неком бледом сенком подсећа на то царство које је свој успон почело победом над Шпанском армадом 1588. и вишевековном превлашћу над светским морима, које је врхунац доживело у викторијанском 19. веку, а свој пад дочекало појавом Сједињених Америчких Држава у Европи 1917. године. Мада и ту сасвим оправдано можемо поставити питање није ли та империјална монархија на издисају само пронашла даваоца вештачког дисања у младој и узаврелој прекоокеанској републици и својој некадашњој колонији која је после стицања превласти на светским морима стекла и превласт у ваздуху?

 

Стратерн ипак, некако домољубно британски, покушава да пронађе и мало оправдање за понашање и однос према колонизованом становништву и територијама те империје у којој сунце никада не залази понављајући по неколико пута ону чувену реченицу са састанска јеврејског покрета отпора у древном Јерусалиму из филма Брајаново житије: "А шта су Римљани уопште икада и учинили нешто за нас? Осим водовода, путева, римског права,..." И сам Стратерн често ту реченицу понавља и када су остале колонијалне силе у питању (Француска, Шпанија, Португал, Русија и у нешто мањој мери Холандија, Белгија и Немачка), али и када прича о успону и паду сваке појединачне империје у десет поглавља своје књиге.

 

Други занимљив детаљ ове књиге који бих вам овде издвојио је Стратернова посвета на почетку. Она је кратка и необична и гласи:"Кајзеру и Лењину".

 

У осмом поглављу Стратерн објашњава откуд таква посвета овој књизи. Наиме, он каже да је то била здравица којом је његов отац у својим познијим годинама као успешни пословни човек у Лондону наздрављао уз пиће са својим друштвом. Када би га питали откуд таква здравица, Стратернов отац је кратко објашњавао: „Кајзер ме је избавио из Глазгова, а Лењин ми улио веру да би могло бити правде на овоме свету."

 

https://www.youtube.com/watch?v=qpK6GcViC88 

 



Komentari (663)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

shmoo shmoo 20:00 15.08.2020

Re: ...

jinks
Zeznuti su džagernauti (što bi rekao profesor) ti Ameri, grade svoju državu (iliti carstvo, što i ne reći ako je tako) na toliko nivoa koji su mnogim drugima verovatno još uvek i nezamislivi (dobro, sigurno ne i nekim drugim velikim državama sa kojima dele istorijsku scenu zadnji vek i više).




Нису ни први ни једини. А вероватно ни последњи.

EDIT: Са тим "структурама" на толико "нивоа"...

Покушавали су и други пре њих, па од та посла није било ништа.





jinks jinks 20:05 15.08.2020

Re: ...

Нису ни први ни једини.

Naravno, samo ne bi bilo zgoreg ukoliko bi svako naredno carstvo uspelo da nasledi neka, kako kažete u prethodnim komentarima, "sažeta" znanja o ljudima, društvu i čemu već iz prethodnih carstava.

A možda se upravo tako nešto i dešavalo, između ostalog, i između 10 carstava o kojima pišeš u blogu.

A možda bi tako nešto upravo i moglo da objasni delom, kako je svako naredno carstvo naprednije u tehnološkom, organizacionom i kakvom već drugom smislu u odnosu na prethodna. Ili bar tako deluje ... a, opet, možda će istorija i u tom smislu uspeti da napravi neki preokret ... do nekog narednog preokreta.
shmoo shmoo 20:54 15.08.2020

Re: ...

jinks

A možda se upravo tako nešto i dešavalo, između ostalog, i između 10 carstava o kojima pišeš u blogu.

A možda bi tako nešto upravo i moglo da objasni delom, kako je svako naredno carstvo naprednije u tehnološkom, organizacionom i kakvom već drugom smislu u odnosu na prethodna. Ili bar tako deluje ... a, opet, možda će istorija i u tom smislu uspeti da napravi neki preokret ... do nekog narednog preokreta.






То и јесте главна Стратернова теза у овој књизи.

А главни покретачи тог историјског точка су воља за моћ и трговина.

Не пропушта он да помене ни оне безимене мање точкиће чија имена историја не памти који тим преносним системом зупчаника помажу великим точковима да се окрећу.








П.С. - Размишљам сада колико је у самурајском Јапану било практично то што они који нису били плаве крви и који су морали да стану у крај пута и погну главе када плавокрвни пролазе на својим коњима нису ни имали своја имена него су их звали по занимањима којима се баве: Рибар, Обућар, Кројач, Зидар,...

Како ли су само звали онога који је односио измет јербо су древни Јапанци, чак и они плавокрвни, имали обичај да се истоваре где год их притера (због здравља и добре пробаве), на улици, путу, у дворишту итд, а све је ипак морало да буде беспрекорно чисто...

Како ли су звали тог лика којем је то био занат, да улице чисти од измета својих господара?

Да није то била нека врста претече новинара и посленика јавне речи у медијима 21. века?



mirelarado mirelarado 21:00 15.08.2020

Re: ...

Да није то била нека врста претече новинара и посленика јавне речи у медијима 21. века?


И такозваних ангажованих интелектуалаца опште праксе. Мада, они не чисте за господарима него им помажу да се што више и боље олакшају.
jinks jinks 21:18 15.08.2020

Re: ...

И такозваних ангажованих интелектуалаца опште праксе. Мада, они не чисте за господарима него им помажу да се што више и боље олакшају.

Njihova je uloga između ostalog i da racionalizuju tudja ....., kao i da ih stave u određeni kontekst, koliko god nategnut bio.

Počev od besmislenih laži, preko nemogućih obećanja, pa nadalje.
jinks jinks 21:22 15.08.2020

Re: ...

А главни покретачи тог историјског точка су воља за моћ и трговина.

Trgovina, nogekako, što bi rekao Obeliks.
shmoo shmoo 22:34 15.08.2020

Re: ...

jinks
А главни покретачи тог историјског точка су воља за моћ и трговина.

Trgovina, nogekako, što bi rekao Obeliks.




Уз Лепалуки све то иде много лакше у ово наше модерно доба. (ЛИНК)


(Пут свиле, прекоморска географска открића,... Преношење језика, култура, технолошког напретка... Све покренула трговина.)
vcucko vcucko 01:42 16.08.2020

Re: ...

shmoo
jinks
А главни покретачи тог историјског точка су воља за моћ и трговина.

Trgovina, nogekako, što bi rekao Obeliks.




Уз Лепалуки све то иде много лакше у ово наше модерно доба. (ЛИНК)


(Пут свиле, прекоморска географска открића,... Преношење језика, култура, технолошког напретка... Све покренула трговина.)

j_grandson j_grandson 07:08 20.08.2020

Re: ...

mirelarado
Да није то била нека врста претече новинара и посленика јавне речи у медијима 21. века?


И такозваних ангажованих интелектуалаца опште праксе. Мада, они не чисте за господарима него им помажу да се што више и боље олакшају.

Da.
Mada, u principu, svako u životu mora da pojede određenu količinu govana.
No, ovakvima je jedenje govana osnovna delatnost.
Ono što je mnogo bolje, ali se nikada ne događa, da to jedači sami tako i kažu, tj. priznaju - a ne da koriste raznorazne eufemizme za ulepšavanje te svoje profesije.
budjelar budjelar 19:34 15.08.2020

Vest iz "štaba"

Sledeći Predsednik Srbije (ne baš car, ali Predsednik) biće bloger ovdašnji.

Eto samo to da vam to javim i oprostite na trolovanju teme. Sad porazmislite i prodiskutujte ko bi to mogao biti.

U zdravlju.
shmoo shmoo 19:58 15.08.2020

Re: Vest iz "štaba"

budjelar
Sledeći Predsednik Srbije (ne baš car, ali Predsednik) biće bloger ovdašnji.

Eto samo to da vam to javim i oprostite na trolovanju teme. Sad porazmislite i prodiskutujte ko bi to mogao biti.

U zdravlju.



Вест из Централне комитеје?

Само да јавим надлежнима на врху наше друштвене пирамиде да место председника републике више није никоме интересантно.

(Почело је тако што нико није хтео да буде директор школе, а ето сада догурасмо дотле да нико не жели да буде председник државе. Републике.)

У данашње време тражи се цар, у најмању руку краљ.

На белом коњу, наравно.

Тарабићи рекоше да ће бити и риђ.

Мислим тај цар, не коњ. Коњ мора бити бео к'о снег.








solo solo 15:56 16.08.2020

Re: Vest iz "štaba"

Vest iz "štaba"
Sledeći Predsednik Srbije (ne baš car, ali Predsednik) biće bloger ovdašnji.



I ti si primetio da nema nešto Krleta po medijima i ostalim mrežama.

Zasluženi odmor na Visu, Sopotu, Korčuli?

Sad porazmislite i prodiskutujte ko bi to mogao biti.


Šta ima tu da se misli posle konkursa za direktora RTSa.
zaharaga zaharaga 19:44 16.08.2020

Re: Vest iz "štaba"

budjelar
Sledeći Predsednik Srbije (ne baš car, ali Predsednik) biće bloger ovdašnji.

Eto samo to da vam to javim i oprostite na trolovanju teme. Sad porazmislite i prodiskutujte ko bi to mogao biti.

U zdravlju.


Ja to razumem da ce ovaj sada predsednik poceti da bloguje. VIP, dabome.
solo solo 23:31 15.08.2020

Uvek bilo samo jedno carstvo




shmoo shmoo 01:56 16.08.2020

Re: Uvek bilo samo jedno carstvo

solo










solo solo 08:29 16.08.2020

Re: Uspon i pad

mogu da svedu istoriju evropske civilizacije na Paskalovo pitanje: Kako li bi lice ovog sveta izgledalo da je Kleopatra imala grbav nos? Do celog sranja ne bi došlo.


Kleopatra je imala grbav nos. Zato je i došlo do celog sranja. Ko bi reko.

maliperica maliperica 00:11 16.08.2020

Čisto me zanima ...

...ima li u toj knjizi nešto o četnicima i partizanima?
shmoo shmoo 00:48 16.08.2020

Re: Čisto me zanima ...

maliperica
...ima li u toj knjizi nešto o četnicima i partizanima?



Нема.

Али није проблем, наручићемо од аутора анекс за књигу посвећен само тој теми.


maliperica maliperica 02:39 16.08.2020

Re: Čisto me zanima ...

shmoo
maliperica
...ima li u toj knjizi nešto o četnicima i partizanima?

Нема.
Али није проблем, наручићемо од аутора анекс за књигу посвећен само тој теми.


Imam bolji predlog.
Da blogeri ovdašnji daju svoj doprinos.
shmoo shmoo 06:48 16.08.2020

Re: Čisto me zanima ...

maliperica
shmoo
maliperica
...ima li u toj knjizi nešto o četnicima i partizanima?

Нема.
Али није проблем, наручићемо од аутора анекс за књигу посвећен само тој теми.


Imam bolji predlog.
Da blogeri ovdašnji daju svoj doprinos.



Мислите оно, "мог су ћаћу (ујку/стрику/ђеда/бабу... ју нејм ит) врбовали и партизани и четници и недићевци и љотићевци али он није био ни на чијој страни јербо нико није био на његовој страни"?



Није лош предлог али не верујем у то.




Мада, ако неко потегне гос'н Черчила ( "Јуууу, господине Черчил, па ви сте мртви пијани!!!" - "Да, госпођо, а ви сте неописиво ружни. Само... Ја ћу се сутра истрезнити." ) говорећи о поглављу 8 ( и 9 и 10, и 9 и 10!!! ) ове Стратернове књиге, није уопште искључено да Ваш предлог акламацијом буде и прихваћен.


Афтер ол, штовани колега, ви ар нот комјунистс овде на Блогу Б92.









mirelarado mirelarado 14:20 16.08.2020

Re: Čisto me zanima ...

shmoo
maliperica
...ima li u toj knjizi nešto o četnicima i partizanima?



Нема.

Али није проблем, наручићемо од аутора анекс за књигу посвећен само тој теми.




Како нема?!

Ниси ти то правилно прочитао. Римско царство је (било) четничко, а САД су непатворена партизанштина...
j_grandson j_grandson 14:26 16.08.2020

Re: Čisto me zanima ...

mirelarado
shmoo
maliperica
...ima li u toj knjizi nešto o četnicima i partizanima?



Нема.

Али није проблем, наручићемо од аутора анекс за књигу посвећен само тој теми.




Како нема?!

Ниси ти то правилно прочитао. Римско царство је (било) четничко, а САД су непатворена партизанштина...

Ne mogu da verujem da svoju četničku orjentaciju moraš da istakneš i na ovakvom blogu.
shmoo shmoo 14:32 16.08.2020

Re: Čisto me zanima ...

mirelarado
shmoo
maliperica
...ima li u toj knjizi nešto o četnicima i partizanima?



Нема.

Али није проблем, наручићемо од аутора анекс за књигу посвећен само тој теми.




Како нема?!

Ниси ти то правилно прочитао. Римско царство је (било) четничко, а САД су непатворена партизанштина...










j_grandson

Ne mogu da verujem da svoju četničku orjentaciju moraš da istakneš i na ovakvom blogu.










mirelarado mirelarado 16:58 16.08.2020

Re: Čisto me zanima ...

j_grandson
mirelarado
shmoo
maliperica
...ima li u toj knjizi nešto o četnicima i partizanima?



Нема.

Али није проблем, наручићемо од аутора анекс за књигу посвећен само тој теми.




Како нема?!

Ниси ти то правилно прочитао. Римско царство је (било) четничко, а САД су непатворена партизанштина...

Ne mogu da verujem da svoju četničku orjentaciju moraš da istakneš i na ovakvom blogu.


По тим питањима сам дезоријентисана.
mentol mentol 17:45 17.08.2020

Re: Čisto me zanima ...

shmoo

Афтер ол, штовани колега, ви ар нот комјунистс овде на Блогу Б92.

shmoo shmoo 01:44 18.08.2020

Re: Čisto me zanima ...

mentol
shmoo

Афтер ол, штовани колега, ви ар нот комјунистс овде на Блогу Б92.


How to Spot a Communist









Черевићан Черевићан 01:06 16.08.2020

liberten homines id,quod volunt,credunt

из преобимног материјала успео да извуче

историја лажљивица .....уме да намами
....маштом писатеља те умећем речним,
послужити може .....да време прекратиш
колоплетом догађаја тежећ'емфатичним
shmoo shmoo 01:51 16.08.2020

Re: liberten homines id,quod volunt,credunt

Черевићан
из преобимног материјала успео да извуче

историја лажљивица .....уме да намами
....маштом писатеља те умећем речним,
послужити може .....да време прекратиш
колоплетом догађаја тежећ'емфатичним



Ма пустите, гос'н Чер, и та Историја, моја мучитељица...

Долази ми сваку ноћ у снове увијајући се у свом трбушном плесу испод седам велова као нека Салома...

alselone alselone 07:46 16.08.2020

Vizantija

Evo sad će da propadne, tu jedan dan od nedelje. Sve je krenulo 2008. sa padom nafte, od ponedeljka sigurno propada.

svarog svarog 13:12 18.08.2020

Re: Vizantija

Evo sad će da propadne, tu jedan dan od nedelje


Isto tako čim neka kriza, odmah ide priča puca dolar (pao prema evru 10-ak%), propade Amerika, Kinezi kupuju zlato a prodaju usd hartije, a u stvari dolar rezervna valuta bukvalno bez ikakve alternative, a FED vodi monetarnu politiku za ceo svet maltene
alselone alselone 07:49 16.08.2020

Tek nas očekuje zaniljivost u tumačenju ne

ne samo istorije, nego mnogih drugih sfera života.

Tipa matematika je rasistička i slično.
Fakultete su zauzeli sedamdesetih i osamdesetih, ovo što gledamo na ulicama je posledica toga.

alselone alselone 08:19 16.08.2020

Potpuno prazne ulice Menhetna

Scene kao iz postapokaliptičnih filmova.
Koliki će biti gubiTci zbog prekinute poslovne aktivnosti, biće ludo posmatrati a i živeti.
Gledao sam neke izveštaje o gubicima posle uragana koji su prekidali napajanje stujom. Milijarde su bile u pitanju, pa i desetine milijardi a radilo se samo o par dana.

solo solo 08:41 16.08.2020

Re: Potpuno prazne ulice Menhetna

Potpuno prazne ulice Menhetna
Scene kao iz postapokaliptičnih filmova.


Aнекс за књигу посвећен carstvu Corone.
Za sada još uvek kraljevina.




M'da teška je to borba.

solo solo 09:28 16.08.2020

Kad već o carstvima..

Aneks 2

Jedno ,,carstvo,, je značajno obeležilo odrastanje moje generacije. Sličice,album,tapkanje a posebno neponovljiv ukus te male čokoladice.

amika amika 06:53 17.08.2020

Ткз [quote]10) Америчко царство[/quote]

Ткз
10) Америчко царство
траје укупно 242. године. То је најкраћа и најсуровија историја једног народа у формирању који се већ распада. То поредити са царствима која су трајала хиљадама година и обликовала свет - па и основе Амера - или је идеолошки јасно усмеренео или пропагандистички темпирано.

shmoo shmoo 09:40 17.08.2020

Re: Ткз [quote]10) Америчко царство[/quote]

amika
Ткз
10) Америчко царство
траје укупно 242. године. То је најкраћа и најсуровија историја једног народа у формирању који се већ распада. То поредити са царствима која су трајала хиљадама година и обликовала свет - па и основе Амера - или је идеолошки јасно усмеренео или пропагандистички темпирано.




Могуће, не поричем.

А можда је аутору књиге ипак и то 10. поглавље било потребно да би се дошло до некаквог патерна (лично, више волим реч образац), што би рекао Бене, који би важио за сва царства на овоме свету до сада, па чак и она непоменута у књизи. Можда је само тежио успостављању некаквог заједничког обрасца и проналажење заједничких одлика за све те империје које су пролазиле или пролазе кроз оне три поменуте фазе: успон, врхунац, пад.

Та претпоставка ми је ближа највише због тога што је сам Стратерн имао скоро 80 година док је писао ову књигу.

А у тим годинама, драги мој Амика, мислим да ниједном човеку, било где на овој плнети и у било ком времену, идеологије и пропаганда више не значе ама баш ништа у мисаоном процесу.

У тим годинама, верујем да је тако, свакоме од нас је ипак много ближа она изрека:


"Мудрост је када све знаш, али се више не нервираш."











solo solo 14:56 17.08.2020

Re: debeluhi

"Мудрост је када све знаш, али се више не нервираш."


Aneks 1

,,Mudrost je kada na kraju shvatiš da i to što si mislio da znaš i nije baš tako,, Može i bez nerviranja. Gorak ukus ipak ostaje.

p.s. na aneks 1

Ako i to malo što si znao nisi uspeo da naplatiš - e dokurca!

solo solo 15:01 17.08.2020

Re: debeluhi

A Vuk je bio u pravu



Samo




Nije upućeno tebi
shmoo shmoo 16:58 17.08.2020

Re: debeluhi

solo

Gorak ukus ipak ostaje.



Горак укус увек остаје без обзира на све јер је гроб све ближи, а колевка све даља.

Кад већ поменусмо овде Душка Радовића...


Насмешите се, са много доброте и мало, мало горчине. Опростите животу и свету што нису савршени.


shmoo shmoo 17:12 17.08.2020

Re: debeluhi

solo
A Vuk je bio u pravu



Samo




Nije upućeno tebi




Извол'те!

'Оћете попит' штогођ?














solo solo 22:17 17.08.2020

Re: debeluhi

'Оћете попит' штогођ?


Matoriiiii

The Barracuda is an alcoholic cocktail based on Gold rum, Galliano liqueur, pineapple juice, fresh lime juice and top with Prosecco, per IBA specified ingredients






st.jepan st.jepan 23:39 17.08.2020

Čemu stolice lomiti?!

Како то често тврди мој колега историчар из школе вичући из свег гласа забреклих жила на врату и лупајући руком по катедри у учионици или столу у зборници: „Где год је енглеска чизма крочила, ту је било крви до колена!!!"

Ha, podsetio me na onog mučenog profesora istorije iz Gogoljevor "Revizora", koji, kad god se u predavanju dotakne Aleksandra Makedonskog, toliko se ushiti i raspali da stane stolicom divlje treskati o pod. A direktor škole to komentariše rečima (po sećanju): "Nema sumnje da je Akeksandar Makedonski bio veliki junak, ali čemu stolice lomiti?!"

Btw, Gogolj je bio profesor istorije.
shmoo shmoo 01:33 18.08.2020

Re: Čemu stolice lomiti?!

st.jepan
Како то често тврди мој колега историчар из школе вичући из свег гласа забреклих жила на врату и лупајући руком по катедри у учионици или столу у зборници: „Где год је енглеска чизма крочила, ту је било крви до колена!!!"

Ha, podsetio me na onog mučenog nastavnika istorije iz Gogoljevor "Revizora", koji, kad se u predavanju dotakne Aleksandra Makedonskog, toliko se ushiti i raspali da stane stolicom divlje treskati o pod. A direktor škole to komentariše rečima (po sećanju): "Nema sumnje da je Akeksandar Makedonski bio veliki junak, ali čemu stolice lomiti?!"




Е, да! Баш такав је и овај мој.

Једном приликом, када се ономад опет отворио Меркатор, чујем ја њега у зборници како мирно и сталожено уз кафицу прича са колегиницама и каже како му није јасно зашто сви толико хрле у тај Меркатор када је тамо све скупље него у другим радњама.

"Види га овај," помислим ја, "научио се па се више не буса у груди српске док прича о тим стварима..."

И док ја тако размишљам, угледам тог мог колегу како је опет поцрвенео у лицу, вратне жиле му набрекле, почиње опет руком да лупа о сто и урла из све снаге:

"А што се мене тиче, ја никада нећу ногом крочити у тај Меркатор!!!"

"Е, јебига," мислим се ја, "таман помислих да се овај нечему научио али џабе... Од та посла нема ништа."


П.С. - Боже, боже, на шта ли само ја личим када се доФатим неке нулте морфеме, неког суперлатива или неког имперфекта...? Не смем ни да замислим самог себе у тим тренуцима. Видим само да ми се деца после таквих часова обраћају нежно сажаљивим тоном, као неком болеснику.




solo solo 05:52 18.08.2020

Re: Čemu stolice lomiti?!

Видим само да ми се деца после таквих часова обраћају нежно сажаљивим тоном, као неком болеснику.


Zavisi od dece Pomalo i od ,,narativa,,

Ah porca miseria!



shmoo shmoo 10:14 18.08.2020

Re: Čemu stolice lomiti?!

solo
Видим само да ми се деца после таквих часова обраћају нежно сажаљивим тоном, као неком болеснику.


Zavisi od dece Pomalo i od ,,narativa,,

Ah porca miseria!

















solo solo 13:42 18.08.2020

Umesto zaključka

Енглески отац


Otac ko kolac ali maman je maman.



shmoo shmoo 13:51 18.08.2020

Re: Umesto zaključka

solo
Енглески отац


Otac ko kolac ali maman je maman.




Јесте. Шер маман.



God save the queen.




Пунктум.







П.С. - Одосмо на одмор, матори?





solo solo 14:49 18.08.2020

Re: Umesto zaključka

П.С. - Одосмо на одмор, матори?


Pitaj me kad se vrnem.



shmoo shmoo 19:14 18.08.2020

Подсећање

Да подсетим на један датум.

Историјски датум.

Ипак се ту радило о неким царствима.

И њиховој пропасти.



















alselone alselone 06:04 20.08.2020

Miloš Crnjanski o komunizmu

Bogataška deca – oduvek je glavna crta bogataške dece bila da vole da se igraju mangupa - (većinom im to uspe doživotno) nekažnjeno se u nas igraju „komunista“.

To je glavna crta našeg varoškog i literarnog marksizma.


...

sigurani u svojim bogataškim domovima - koji su često stečeni najprljavijim uslugama kapitalizmu i silnicima - sa mnogo veza i kapidžika i protekcija, oni se obično igraju komunizma u salonima.

LINK



KO je ovde napisao skoro kako ni jedna država ne može dugo biti i bogata i glupa?

Za to vreme dok se pola sveta igra komunizma prelivenog iz Amerike, dok se po ulicama maše crvenim zastavama, dok se protesti miliona ljudi podvode pod "trained marxist", dok se ljudi otpuštaju sa posla zbog verbalnog delikta, zabranjuju knjige, filmovi, ruše spomenici i slično, hiperseksualizacija svega dosegla je neviđene razmere otvoreno pedofilskim serijama.



Explore her feminity sa 11 godina putem tverkovanja.




Prkoseći svojim tradicionalnim porodičnim vrednostima. Tverkovanjem? Od 11 godina. Serija. Globalna. Da svi gledaju a ne na dark vebu pa da ih love murkani.




shmoo shmoo 07:18 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone

Za to vreme dok se pola sveta igra komunizma prelivenog iz Amerike, dok se po ulicama maše crvenim zastavama, dok se protesti miliona ljudi podvode pod "trained marxist", dok se ljudi otpuštaju sa posla zbog verbalnog delikta, zabranjuju knjige, filmovi, ruše spomenici i slično, hiperseksualizacija svega dosegla je neviđene razmere otvoreno pedofilskim serijama.



Препознати су захтеви тржишта па се пожурило да се на време уграби део профита?


Пре десетак година дођу код мене док сам нешто за време великог одмора у школи поспремао сам по учионици три девојчице, осми разред, 14-15 година. Нисам им био разредни, само предавао. Бирале моменат да могу насамо да ме питају то што су хтеле.

А хтеле су моје мишљење. Наиме, око школе се тих дана појављивала једна девојка, бивша ученица школе, од неких 25 година и те девојчице које је махом познавала из краја и зна им родитеље, позивала на аудицију за манекенке. Примамљива понуда нарочито у тим пубертетским годинама када ти неко на тај начин каже да си толико леп и привлачан људима да заслужујеш да дођеш на аудицију и можда постанеш манекенка. И постанеш славан и зарадиш пуно пара...

Пошто сам, уз потпитања, сазнао да је требало на ту аудицију да иду у једну усамљену, помало изоловано кућу на крају насеља, скоро у шуми, а нарочито пошто су ми девојчице рекле да је од њих тражено у позиву да дођу у мајицама са бретелама, шортсевима, да понесу купаће костиме и слично, кажем овим мојим ученицама да се нипошто, никако, на такве позиве не одазивају а да родитељи не пођу са њима. Никако без родитеља.

Захвале ми се њих три на савету, а ја из тих стопа отрчим до директора, испричам му све то, он одмах окрене полицију...

Углавном, да скратим причу, испоставило се да се ради о неком нашем лику из САД који је ту дошао тог пролећа, изнајмио ту празну кућу, ангажовао ону девојку као свог "агента за манекенке", а полиција је код лика пронашла на хиљаде и хиљаде фотографија обнажених девојчица и дечака до 15 година старости које је лик шеровао по интернету и од којих је, како ми рече после полицијски инспектор, специјалац за ту врсту криминала, тај лик зарађивао поприлично.

Како ствари стоје, очигледно не можемо искоренити таква зла овог времена и цивилизације у којој живимо јер не постоји довољно воље за тако нешто. Ако у свету имаш 40 милиона деце, од најмањег узраста па надаље, која су фактички робови у власништву господара на пољима и у производњи у којој раде за шаку пиринча дневно, јер свемоћно божанство нашег доба звано Профит нема никаквих скрупула, и на ту чињеницу се онај развијени део света који толико брине о људским правима и демократији ни најмање не обазире, злоупотреба деце на овакав начин је логични след ствари.

Тако да...

Мислим, Алсе, да је од свега по овом питању у таквој ситуацији најважније да ми који смо свесни тога, код наше деце изградимо довољан степен поверења да она увек могу да дођу код нас и да нас питају шта ми мислимо о ономе шта им се догађа. То је једини начин да сопствену децу заштитимо од оваквог зла које си овде поменуо. И то зависи само од нас одраслих којима је стало до те деце и ни од кога другог.

Не догађа се то само у неком великом беломм свету, догађа се и код нас јер ми нисмо мимо тог света без обзира колико нам се понеки пут чинило да смо некако заштићени као заједница овако мали и заборављени од свих, на маргинама тог великог света. Службеници Профита неће прескочити никога.


П.С. - Ова тема је толико озбиљна да заслужује посебан блог. Што се мене тиче (а верујем да би се и Алс сложио) немам ништа против да се овај коментар и Алсов коментар искористе као подлога за тај посебан блог. Категорије могу да буду породица, родитељство, друштво, планета, образовање, грађанске иницијативе,...

Широк је избор.

Што би рек'о мој омиљени Хаулин Вулф:


"We are talkin' about life of human being."

nsarski nsarski 08:19 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Bogataška deca – oduvek je glavna crta bogataške dece bila da vole da se igraju mangupa - (većinom im to uspe doživotno) nekažnjeno se u nas igraju „komunista“.

To je glavna crta našeg varoškog i literarnog marksizma.


Jedan od takvih je bio i Koča Popović. Fićfirić i šminker u Parizu, gde je otišao da se provodi i džabalebari (čuj, pravo i nadrealizam kao interesovanje). Tu se "igrao" revolucije sa komunistima uz Tite. Posle rata se vratio u svoju vilu na Dedinju, a komunistička vlast ga proglasila za bivškeg buržuja koji je uvideo svoje "buržujsko skretanje" i okrenuo se na pravu stranu.
Danas ga hvale kao "školovanog komunistu" (jer su ostali bili jedva pismeni, ili nesvršeni studenti u najboljem slučaju), čoveka dubokog razumevanja, idol narodnih masa, vođa proletera.
On je, sticajem okolnosti, na ostrvu u Tribunju, gde je moja porodica imala kuću, izgradio i sebi jednu. Sjebo je veliko parče rive da bi napravio mesto za parkiranje svog glisera. Meštani su ga proklinjali, ali džaba. Man of the people! Kad je počelo formiranje Lipe njihove, ni Koča nije najbolje prošao sa svojom kućom na moru. Aš ti tovara!

Eh, Crnjanski! Oštro oko i oštar jezik je taj imao, ali ga komunisti nisu voleli.
alselone alselone 08:22 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

П.С. - Ова тема је толико озбиљна да заслужује посебан блог. Што се мене тиче (а верујем да би се и Алс сложио) немам ништа против да се овај коментар и Алсов коментар искористе као подлога за тај посебан блог. Категорије могу да буду породица, родитељство, друштво, планета, образовање, грађанске иницијативе,...


Nemam ni ja, mislim da bi to mogla biti zanimljiva diskusija. Samo ako klikne među blogerima ili može biti potpuno ignorisa kao u ostalom i većina mojih komentara kada pišem na te teme.
alselone alselone 08:24 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Eh, Crnjanski! Oštro oko i oštar jezik je taj imao, ali ga komunisti nisu voleli.


Crnjanski je genijalan, za mene možda najveći pisac koji je pisao srpskim jezikom (i sličnim jezicima).

A posebno ga obožavam što je bio tako drčan. Pravi intelektualac to vremena.
floki floki 08:39 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
Eh, Crnjanski! Oštro oko i oštar jezik je taj imao, ali ga komunisti nisu voleli.


Crnjanski je genijalan, za mene možda najveći pisac koji je pisao srpskim jezikom (i sličnim jezicima).

A posebno ga obožavam što je bio tako drčan. Pravi intelektualac to vremena.




безвременски

могу само да замислим колико би се либтарди ожвалавили данас пљујућу по њему
freehand freehand 08:40 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

nsarski
Bogataška deca – oduvek je glavna crta bogataške dece bila da vole da se igraju mangupa - (većinom im to uspe doživotno) nekažnjeno se u nas igraju „komunista“.

To je glavna crta našeg varoškog i literarnog marksizma.


Jedan od takvih je bio i Koča Popović. Fićfirić i šminker u Parizu, gde je otišao da se provodi i džabalebari (čuj, pravo i nadrealizam kao interesovanje). Tu se "igrao" revolucije sa komunistima uz Tite. Posle rata se vratio u svoju vilu na Dedinju, a komunistička vlast ga proglasila za bivškeg buržuja koji je uvideo svoje "buržujsko skretanje" i okrenuo se na pravu stranu.
Danas ga hvale kao "školovanog komunistu" (jer su ostali bili jedva pismeni, ili nesvršeni studenti u najboljem slučaju), čoveka dubokog razumevanja, idol narodnih masa, vođa proletera.
On je, sticajem okolnosti, na ostrvu u Tribunju, gde je moja porodica imala kuću, izgradio i sebi jednu. Sjebo je veliko parče rive da bi napravio mesto za parkiranje svog glisera. Meštani su ga proklinjali, ali džaba. Man of the people! Kad je počelo formiranje Lipe njihove, ni Koča nije najbolje prošao sa svojom kućom na moru. Aš ti tovara!

Eh, Crnjanski! Oštro oko i oštar jezik je taj imao, ali ga komunisti nisu voleli.

Samo da su društvene mreže postojale nekoliko vekova ranije mislim d abi u dlaku isti komentar stajao negde a u njemu umesto Koče Popovića Filip Orleanski, a umesto kuće na moru - glava.
I kad se sa malo manje strasti pogleda vidi se i nešto drugo: komunizam je bio ideja slobode nastala kao odgovor na ugnjetavanje, izrabljivanje i tlačenje kao glavne odlike ranog i razvijenog kapitalizma, ideja slobode i jednakih prava za sve i normalno je da su je prihvatali najhrabriji mislioci u svom vremenu.
Kaopitalzam kakav danas poznajemo i društvo blagostanja kao ideja i forma nastali su pre 7 ili 8 decenija, i to kao plod tehnološkog razvoja, materijalnog temelja i ponajviše sindikalne i drugih vrsta borbe gaženih.
Komunizam u praksi postoji manje od jednog veka i prilikom ocene možda bi ga trebalo porediti sa kapitalizmom usredine devetnaestog veka, a kao što znamo i vidimo - ideje u praksi evoluiraju.
freehand freehand 08:41 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

A posebno ga obožavam što je bio tako drčan.

Zato je u pančevačkoj gimnaziji predavao fizičko.
shmoo shmoo 08:42 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
П.С. - Ова тема је толико озбиљна да заслужује посебан блог. Што се мене тиче (а верујем да би се и Алс сложио) немам ништа против да се овај коментар и Алсов коментар искористе као подлога за тај посебан блог. Категорије могу да буду породица, родитељство, друштво, планета, образовање, грађанске иницијативе,...


Nemam ni ja, mislim da bi to mogla biti zanimljiva diskusija. Samo ako klikne među blogerima ili može biti potpuno ignorisa kao u ostalom i većina mojih komentara kada pišem na te teme.







Ти и ја урадисмо своје, рекосмо шта је требало да кажемо, а ако се не нађе аутор на Блогу Б92 за ову тему или ако се и нађе, а буде игноранција ол овер Башчаршија, то није ни до тебе ни до мене.

alselone alselone 08:47 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Zato je u pančevačkoj gimnaziji predavao fizičko.


Ozbiljno?
shmoo shmoo 08:49 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

nsarski

Eh, Crnjanski! Oštro oko i oštar jezik je taj imao, ali ga komunisti nisu voleli.




Дописивали смо се ти и ја о томе већ једаред.


Dva-tri lica jednog pisca i mnoga lica Srbije (ЛИНК)



Је л' си сачувао у својим редовима на полицама с књигама још увек Ласићеву Сукоб на њижевној љевици 1928-1952 или си је неком позајмио, а он ти није вратио?
shmoo shmoo 08:53 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
Zato je u pančevačkoj gimnaziji predavao fizičko.


Ozbiljno?



Јес, кажу да је директора гимназије назвао магарцем на једном Наставничком већу, па је онда тако то кренуло...

К'о тиха песма из груди.

Али се Црњански вероватно сасвим добро снашао и на часовима физичког. Наиме, у то време је играо фудбал. На месту центарфора, наравно.

Није његов карактер био за неког бека или срединаша који воду носе, него је косио.


alselone alselone 08:53 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

безвременски


Seobe su zaslužile Nobela, mislim da tu nema dileme. Ovo piše na koricama izdanja koja ja imam.
floki floki 08:55 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
П.С. - Ова тема је толико озбиљна да заслужује посебан блог. Што се мене тиче (а верујем да би се и Алс сложио) немам ништа против да се овај коментар и Алсов коментар искористе као подлога за тај посебан блог. Категорије могу да буду породица, родитељство, друштво, планета, образовање, грађанске иницијативе,...


Nemam ni ja, mislim da bi to mogla biti zanimljiva diskusija. Samo ako klikne među blogerima ili može biti potpuno ignorisa kao u ostalom i većina mojih komentara kada pišem na te teme.


све ово је део оних усађивања лажних идентита код људи које (о тако напредна, слободна, фенси, урбана) либерална екипа гура годинама (што је тачерка рекла, либерализам није само економија, него има за циљ да прекомпонује саму личност човека)

деца да "пркосе традиционалним и породичним вредностима" - је баш то, стварање неке јадне безличне масе која ће бити сва "слободна" у будућности (научена да мисли да је слободна ако има да бира како ће смајлији на фејсбуку да изгледају...)

и цртани филмови где се промовише хомосексуалност међу децом...

alselone alselone 08:56 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Јес, кажу да је директора гимназије назвао магарцем не једном Наставничком већу, па је онда тако то кренуло...



Voleo je svoj narod, i to veoma.

Spomenuo sam neki dan onog drugog Banaćanina, Pupina, kada sam rekao kako je njegova autobiografija meni najdraža knjiga posvećena Srbima, iako joj to nije tema, dok mislim da su Seobe najbolja i najsnažnija.
floki floki 08:59 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
безвременски


Seobe su zaslužile Nobela, mislim da tu nema dileme. Ovo piše na koricama izdanja koja ja imam.


ја не могу да се суздржим, кад год се црњански помене:

О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.
Властела, војводе, деспоти, беху срам.
Хајдучкој крви нек се ори цик.
Убици диште Видовдански храм!

Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
Деспотица светих нек нестане драж.
Гладан и крвав је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

А ко нас воли, нек воли камен голи.
Нек пољуби мржњу и мртве.
Ископане очи, вино што се точи,
у славу убиства и жртве.

О правди и победи светој нек умукне крик.
Оцеви и браћа и сестре беху срам.
Освети, мајци нашој, нек се ори цик.
Раји, рити, диште косовски храм.

А сунцу и манастирима угушите пој.
Кадифе и свиле нек нестане драж.
Јаук и гробље је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

Мој народ није стег царски што се вије,
него мајка обешчашћена.
Зној и сиротиња и мржња што тиња
у стиду згаришта и стена.
shmoo shmoo 09:02 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

freehand


Komunizam u praksi postoji manje od jednog veka i prilikom ocene možda bi ga trebalo porediti sa kapitalizmom usredine devetnaestog veka, a kao što znamo i vidimo - ideje u praksi evoluiraju.



Ово си стварно лепо рекао и морам да се сложим с тим.

Али бих те ипак питао у шта је то еволуирала идеја комунизма у пракси у ово наше доба?

У концерте Ману Чаоа (улазнице 20 еУра), мајице са Че Геваром, добру вутру и лажни осећај задовољства да се ради нешто праведно и корисно за читаву заједницу?


_____________________________________



П.С. - Видиш како нам свма годинице нагомилане на грбачи ипак доносе и неке предности у виду искуства и мудрости произашлог из тог искуства?


Atomski mrav Atomski mrav 09:02 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Nemam ni ja, mislim da bi to mogla biti zanimljiva diskusija. Samo ako klikne među blogerima ili može biti potpuno ignorisa kao u ostalom i većina mojih komentara kada pišem na te teme


Beše onomad prilično živa diskusija o tome da li su fotografije devojčice na kojima se vide njeni "intimni delovi tela" umetnost ili pedofilija... na kraju je ispalo da smo mi koji smo smatrali da je u pitanju pedofilija ispali ne znam kakvi zadrti konzervativci koji su protiv umetničkih sloboda. A bilo je samo pitanje vremena kad će i ovako nešto ugledati svetlost dana otkako su se kreatori TV serija fokusirali na HBO, Netflix itd. bežeći od regulatornih tela i njihovih propisa vezanih za sadržaj programa koji se emituje na "nacionalnim frekvencijama".
shmoo shmoo 09:09 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

floki

Хајдучкој крви нек се ори цик.

Мој народ није стег царски што се вије,
него мајка обешчашћена.
Зној и сиротиња и мржња што тиња
у стиду згаришта и стена.




Немамо ничег. Ни Бога ни господара.
Наш Бог је крв.

Завејаше горе мећаве снега,
Несташе шуме, брда и стене.
Ни мајке, ни дома не имадосмо,
селисмо нашу крв.

Немамо ничег.
Ни Бога ни господара.
Наш Бог је крв.

Расцветаше се гробља и планине,
расуше ветри зоре по урвинама;
ни мајке, ни дома, за нас нема,
ни станка, ни деце.
Оста нам једино крв.

Ој.
Она је наш страшан понос.





Гарсули је из Темишвара отпутовао на појутарје Тијелова. Фелдмаршал-лајтнант Франц Карл Леополд барун фон Енгелсхофен поручио му је био да причека мало у Темишвару. Да види последице своје мудрости међу Сербима. Ускоро.
Старац је тврдио да су Серби чудан народ и да их Гарсули не зна. Серби су лакоми на почасти, воле медалију, а за туђина би душу дали. Међутим, ако примете да их лажу и варају, да им дата реч није одржана, то памте. У столећа!
Са Турцима се – тврдио је Енгелсхофен – носе, око неког Косова (Енгелсхофен је писао: Cassova) већ неких триста шесет година. Серби не заборављају! То је јако непослушна и дивља врста народа. `Ein äusserst unbotmässiges und wilds Element!



(Сеобе 2)





alselone alselone 09:09 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

деца да "пркосе традиционалним и породичним вредностима" - је баш то, стварање неке јадне безличне масе која ће бити сва "слободна" у будућности (научена да мисли да је слободна ако има да бира како ће смајлији на фејсбуку да изгледају...)


Putanja je išla od tradicionalnih, evolutivno utemeljih grupa, kao što su pleme pa porodica, kao individualizmu a sada natrag prema izmišljenim grupama. Veći borci za individualizam danas na primer u americi su desničari od libtarda. Potpuno šizofrena situacija. Ceo narativ danas u mejnstrim medijima je o izmišljenim grupnim identitetima.

alselone alselone 09:10 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Beše onomad prilično živa diskusija o tome da li su fotografije devojčice na kojima se vide njeni "intimni delovi tela" umetnost ili pedofilija... na kraju je ispalo da smo mi koji smo smatrali da je u pitanju pedofilija ispali ne znam kakvi zadrti konzervativci koji su protiv umetničkih sloboda. A bilo je samo pitanje vremena kad će i ovako nešto ugledati svetlost dana otkako su se kreatori TV serija fokusirali na HBO, Netflix itd. bežeći od regulatornih tela i njihovih propisa vezanih za sadržaj programa koji se emituje na "nacionalnim frekvencijama".


Sećam se te budalaštine kroz maglu. Sećam se i one druge sa lizanjem prstiju matoroj kobili od strane deteta što je proglašeno za kul umesto za zlostavljanje.
alselone alselone 09:12 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Расцветаше


Rascvetali jablani i gruši!

Samo za flokija.
shmoo shmoo 09:14 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
Јес, кажу да је директора гимназије назвао магарцем не једном Наставничком већу, па је онда тако то кренуло...



Voleo je svoj narod, i to veoma.

Spomenuo sam neki dan onog drugog Banaćanina, Pupina, kada sam rekao kako je njegova autobiografija meni najdraža knjiga posvećena Srbima, iako joj to nije tema, dok mislim da su Seobe najbolja i najsnažnija.







Не бих ја ни Роман о Лондону одбацио за ту кандидатуру за Нобела. То је нешто најбоље написано о емигрантима што сам ја икада читао.

Судбине.



Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu!

Puna žuči, otrovane krvi i smeha, rumen njena rumenija mi je od pričešća, a ruka mi drhti više nego da dižem putir. Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja.

Prospem li vino po belom vašem čaršavu, ostaće na njemu rumen vinograda. Prospem li vino, zamirisaće beo čaršav kao sneg po žitu nevidljivom, ali niklom, i ozelenelom. Gospodo, nazdravili ste svakom. Još jednu pijanu čašu mom Banatu. Pijem u slavu druga svog, Šustera Proke Naturalova, generalštabnog kaplara slavne armade Bečkog ćesara, koga su streljali 916, novembra prvog.

Zid je bio tek okrečen, beo kao ovaj čaršav, po kome su prsnule rumene mrlje njegovog mozga i krvi, rumene kao ove mrlje pijanog vina mog.

Gospodo, prvu čašu u slavu druga mog. Šustera Proke Naturalova, generalštabnog kaplara slavne armade Bečkog ćesara, koga su streljali 916, novembra prvog.

Gospodo, ovu čašu onom bosiljku što smo ga našli u svilenoj vrpci oko njegova vrata. Ovu čašu u slavu svetog Jovana, slave njegove, ikone stare, koju je poljubio pre smrti. Ovu čašu velikoj selendri Kekendi, o kojoj nam je pričao da je najlepša varoš na svetu.

Čašu u slavu banaćanskog rata, čašu generalštabnom kaplaru, koga su streljali u štabu banaćanske divizije, u jednoj veneričnoj bolnici slavne habzburške dinastije.

Ovu čašu banaćanskoj diviziji, koja će izići sva pogrbljena od najgadnijih bolesti, pred Obilića, sa veselim smehom i bezbrižnim urlikom, punim smeha. Čašu banaćanskoj diviziji.

Gospodo, u slavu druga mog, koga su streljali u jednoj veneričnoj bolnici.

Gospodo, ovu čašu, u slavu onog dana kad mu svezaše ruke. Beše jesenji dan, veseo dan. Pod nebom su kružile krilatice, a po ulicama su se lepršale novine, pobedonosno, nad lišćem žutim, poletelim, pa klonulim.

U slavu izmučenih šajkača zarobljenika što su ležali oko plotova nabijenih žicama, trnovitim i oštrim. U slavu plotova visokih, koji su krili sraman i stidan štab banaćanske divizije, od sveta i grada. U slavu plotova nabijenih žicama, pod kojima su stojale straže počasne, sa batinom, sve u slavu svetle banaćanske divizije. U slavu njenog generalštabnog kaplara, Proke Naturalova, plemenitog fon Kekenda, koji je bio prošao bolnicu za oči, za trahom, za bolesna usta, za bolesni stomak, za bolesna pluća, za bolesne noge, za gluve uši, i Ludnicu.

Pijem u slavu kotlova čađavih u kojima su vrile pomije koje su jeli kad zvona zazvone podne. Pijem u slavu jednog jesenjeg dana i jedne venerične bolnice. Stideo bih se da je moja zdravica prva, ponosim se da sam poslednji.

Pijem u slavu daščara punih stenica, nad glavama njinim; nažalost ne znam da vam ih opišem, gospodo. One nisu zidane u hladnom mermeru, kao crkve, nisu barok, ni rokoko, ni renesans, ni gotika, ni ampir. One su duge i pune postelja, lepo poređanih, kao grobovi vojnički, koje su naše dame okitile hrizantemama, gospodo.

Pijem u slavu njihovih malih prozorčića i u slavu lekara, belih, i ugojenih, koji su im dolazili, odeveni u belo, kao žene. Gospodo, u slavu njihovih postelja, sramnih, punih crvenih, krvavih, mrlja, koje ne mogu da opišem, jer nisu ličile na ruže avinjonske.

Gospodo, ovu čašu onima što su ležali na tim posteljama, što nisu bile čiste kao postelje naše, bračne. Ovu čašu onima što su se previjali na tim posteljama, od muka. Mladićima kršnim i lepim koji su mirisali na jodoform, na miris što liči na maskot, koji rado upotrebljavaju naše dame. Ovu čašu mladićima što su ležali na tim posteljama i pisali pisma u Banat i pitali: da li je žito niklo?

Pijem još jednom šupama dernim i smradnim i mračnim, opkoljenim visokim plotovima, nabijenim žicama trnovitim, u kojima su, noću, bludele strašne, pogurene senke. Pijem u slavu puka Banaćana, koji behu verne sluge Bečkog ćesara. U slavu kola Banaćana, što se tu igralo oko stolova na koje su ih bacali i sekli. Sekli nemilice, noževima strašnim, što su zadirali duboko, i besno, ali nisu mogli da iseku ni jedan jauk, iz tela njihovog, punog rana, okuženog, žutog, grobnog, jadnog. Pijem u slavu kola Banaćana.

Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne poskočice. Gospodo, jednu čašu poskočici druga mog. „Drž’ se, seko, za kajiš, evo tociljajka!“ Jednu čašu poskočicama pre smrti. Nek se u mom vinu zgrče bolna lica, strašne glave ludih mučenika, i zaori kolo Banaćana, što će pogureni, puni smeha, izići pred Miloša.

Pijem u slavu ritavih pešaka, najboljih pešaka dične habzburške dinastije, što nisu koračali po bojištu, nego igrali kolo u jednoj veneričnoj bolnici.

Pijem u slavu generalštabnog kaplara, koji je komandovao, slavno, vojsku bolesti, svakojakih, po Banatu. Jednu čašu u slavu rumenih ruža, što su počele da cvetaju na usnama slavnih pešaka slavne vojske Habzburga.

Pijem u slavu smeha Banaćana koji je lagan kao i kolo njino, ali oštriji od jatagana. Bataljona Banaćana, što su puni smeha, sa veselom pesmom, opkoljeni stražom, marširali u bolnice. U slavu smeha Banaćana, koji je lagan kao i kolo njino, ali oštriji od jatagana.

Dajte mi čašu da napijem praznicima.

Da napijem nedelji, kad se zvona oglase i kad Sunce grane. Da napijem ženama što stajahu nedeljom, pred kapijama. Belom kruhu i vrućoj pogači, zveketu dukata i svilenoj, devojačkoj marami. Devojci koja se nije plašila i nije se gadila rana, nego je zagrlila brata. Ovu čašu ženama koje nisu prezirale gnojne karanfile na usnama Banaćana, zanemelim od stida i besa. Čašu kapijama, u nedelju, kad zvona zvone i dolaze žene, seljanke. Mirisu rublja ženskog i belog kruha, iz kojeg ćarlija bogatstvo banatskog žita i smeha Banaćana, koji je tvrđi od kamena.

Ovu čašu onoj ženi što je dopratila muža i nasmešila se jednim osmehom koji ne mogu da vam opišem, gospodo, jer ne liči na osmeh Đokonde. Ovu čašu ženama što mirišu na žito.

Nek ovo vino, što evo prosipam, zarumeni lepše nego one rane na braći njihovoj, što su bili viši nego kose, tvrđi nego motika i veseliji nego ralo, kad uđoše. A pogureni i bledi, i suhi kao đeram kad iziđoše pred žene, sestre, i majke. Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito niče?

Čašu ovu onoj majci što je, smežurana i seda, pogurena i hroma, došla i rekla sinu: „Čedo moje, kako bi te nana o Sv. Aranđelu ostavila bez kolača?“ Gospodo, ne mogu da je opišem, za nacionaliste, jer nije ličila na caricu Milicu. A ni internacionalistima, jer nije ličila na Rembrantovu mater.

Ja pijem u slavu njihovog kola večernjeg, nedeljom. Svetiljke su bile prašnjave i male. U malim prozorima ne beše svile nebesne, plave, ona je bila poderana. Čašu ovu u slavu rite!

Po krevetima, u mraku, ležale su senke. Muževi, ocevi, braća, deca u stidu i sramu. Ja pijem u slavu smeha Banaćana, koji je oštar kao kolac.

Pijem u slavu pesme Banaćana, široke kao ravnica, lagane kao ugojena stoka, što hrani kao žito. U slavu one pesme koja se orila cele jeseni, 1915, iz jedne habzburške venerične bolnice. Čašu za onu mračnu gomilu oko postelje najkužnijeg druga mog. On mi je bio pesmovođa, banaćanski, bećarski. Ja pijem u slavu smeha Banaćana, što je ponosniji od čelika. Pijem jednoj veneričnoj bolnici, iz koje se cele jeseni orila bećarska pesma.

Nek moje vino, koje prosipam evo besno po ovom belom, svečanom, čaršavu, zarumeni u slavu druga mog, kaplara Proke Naturalova, koga su streljali, 916, novembra prvog.

Pijem u slavu onoga dana kad je doveden. Pijem u slavu papira rumenog što su ga čitali vojsci, pobedonosnoj, nasred bolnice. Rečima kojima se pretilo smrću bataljonima Banaćana. Pijem u slavu smeha Banaćana koji nisu hteli da idu u smrt. Još jednu čašu diviziji Banaćana.

Nek zdravica moja zaboravi vašar careva i naroda, nek zdravica moja klikne Banaćanima. Još jednu čašu za druga mog, za dan kad su ga doveli. Beše veseo dan, jesenji dan.

Još jednu čašu svatovcu, onom koji se te večeri pevao u njegovu čast, slavnog generalštabnog komandanta banaćanskih bolnica. Svatovcu punom materinih suza, devojačke kose, ruzmarina i rose. Jednu čašu mladosti njegovoj.

Zid je bio beo kao ovaj čaršav, poprskan krvlju, kao ovaj vinom. Pijem u slavu onog austrijskog vojnika koji mu je prišao da mu zaveže oči. U slavu banaćanskog smeha kojim je to odbio. Njegovoj poslednjoj želji da mu dadu slavsku ikonicu da je celiva, poslednji put. U slavu onog dana kad su ga odveli.

Pijem za prostitutku kojoj je platio stotinarku da ga zarazi. Onog istog dana kad se, spreman u boj, zaklinjao da će: i po danu, i po noći, u svakoj borbi, na zemlji i na vodi, i u zraku, ostati veran zastavi Habzburga, što se, pobedonosno, vila nekada po Evropi, u rukama Banaćana. Pijem u slavu te banaćanske stotinarke koja je plaćena za najgadniju bolest, a sve u slavu Bečkog ćesara.

U zdravlje te prostitutke koja ga je izdala.

Nek moje vino polije ovaj čaršav beo, da ne vidim na njemu njeno bledo lice, kad se pokajala pred Sudom i pala pred njim na kolena.

A on joj se smejao besno, lagano, banaćanski.

Pijem u slavu Vojnog Suda i barjaka crno žutih, kojima se nasmejao kad ga osudiše na smrt. Pijem u slavu jeseni koja je gledala, kroz prozore, pogurenog druga mog, generalštabnog kaplara, šustera Proku Naturalova, koga su streljali, 916, novembra prvog, u jednoj veneričnoj bolnici, dične habzburške dinastije.

U slavu kola Banaćana koje je tako rado igrao.

U slavu poruke njegove!

Poručio nam je da se, na povratku sa streljanja, otpeva banaćanski bećarac i odigra kolo. U slavu pogurenih i kužnih koji su igrali, i stražara koji su ih tukli batinama. Ovu čašu poruci njegovoj. Bosiljku koji mu je nađen oko vrata. Plaču gorkom i jecanju koje se čulo cele noći, za njim.

Banaćanskom bećarcu kojim ga ispratiše do kapije, kad je odveden pred Sud. Čašu za svežanj siromašni, sa belim kruhom, koji mu ostade pod krevetom. U slavu visokih plotova, nabijenih žicom trnovitom. Nek moja zdravica prospe ovo vino što ne može da utoli žeđ. Nek moje vino zarumeni u slavu kola Banaćana, punog bećaraca, što se igralo besno, bez jauka, u jednoj veneričnoj bolnici dične habzburške dinastije.

Ovu čašu pijem pogurenom i sramnom drugu mom, generalštabnom kaplaru divizije Banaćana, koga su streljali, 916, novembra prvog.

Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu!



Atomski mrav Atomski mrav 09:16 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Rascvetali jablani i gruši!


Nisu jablani, nego jabloni (jabuke). Gruši su kruške.
Što bi Gidra rekao u Žikinoj dinastiji - prijatelju, težak ovaj ruski.


floki floki 09:19 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
Расцветаше


Rascvetali jablani i gruši!

Samo za flokija.


хехе :)

мени се више допада кад хор пева "варшавијанку":




а пази овај цртани (гласове, музику у позадини), па упоредиш са поплавом ђубрета који данас трчи на тв каналима за децу:



да ми неко не скочи за врат, стари амерички цртани су исто фантазија (музика код тома и џерија је баш јако добра)
alselone alselone 09:20 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Gospodo, jednu pijanu čašu Banatu!

Ovo je sjajno.

Jedina dva pisca koja kada čitam pravim pauze jer mi bude previše lepote, bukvalno, su Crnjanski i Dostojevski.

Njihove reči su mi toliko lepe, toliko jake, da bukvalno moram da stanem, da udahnem i kažem u sebi "kako je ovo dobro", pre nego što nastavim da čitam.
alselone alselone 09:20 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Nisu jablani, nego jabloni (jabuke). Gruši su kruške.

Zahvaljujem.
alselone alselone 09:27 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

а пази овај цртани (гласове, музику у позадини), па упоредиш са поплавом ђубрета који данас трчи на тв каналима за децу:


Ruski crtaću su odlično.

A to danas što se pušta je uvijena propaganda.

Tajna planetarne popularnosti diznija je u fantastičnom balansiranju arhetipskih priča, zato su mnogi od njihovih crtaća bezvremenski. Sa druge strane, ovo što se snima danas je katastrofa. Meni je na primer Frozen veoma loš crtać. Kao i mnogi drugi snimani poslednjih 10, 15 godina.
Atomski mrav Atomski mrav 09:34 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Meni je na primer Frozen veoma loš crtać. Kao i mnogi drugi snimani poslednjih 10, 15 godina.

Moja ćerka isto više voli Diznijeve klasike - Snežanu, Pepeljugu, Petra Pana...
floki floki 09:38 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
а пази овај цртани (гласове, музику у позадини), па упоредиш са поплавом ђубрета који данас трчи на тв каналима за децу:


Ruski crtaću su odlično.

A to danas što se pušta je uvijena propaganda.

Tajna planetarne popularnosti diznija je u fantastičnom balansiranju arhetipskih priča, zato su mnogi od njihovih crtaća bezvremenski. Sa druge strane, ovo što se snima danas je katastrofa. Meni je na primer Frozen veoma loš crtać. Kao i mnogi drugi snimani poslednjih 10, 15 godina.


ево како ће да изгледа добра вила у следећој верзији пепељуге (без зајебанције):


alselone alselone 09:39 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Moja ćerka isto više voli Diznijeve klasike - Snežanu, Pepeljugu, Petra Pana...


Moja obožava Frozen, ali nema veze, ima vremena da je tajo nauči.
alselone alselone 09:39 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

ево како ће да изгледа добра вила у следећој верзији пепељуге:


Kakva je ovo zajebancija?
floki floki 09:43 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
Moja ćerka isto više voli Diznijeve klasike - Snežanu, Pepeljugu, Petra Pana...


Moja obožava Frozen, ali nema veze, ima vremena da je tajo nauči.


наша је волела 101 далматинац, бамбија, успавану лепотицу, пепељугу
maksa83 maksa83 09:45 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

све ово је део оних усађивања лажних идентита код људи које (о тако напредна, слободна, фенси, урбана) либерална екипа гура годинама

Ne znam da li si upoznat sa fenomenom child beauty pageant takmičenja (ko ne zna o čemu se radi nek pogleda Little Miss Sunshine, divan film), stvar je čist horor, deca koju šminkaju, pokazuju u kupaćim kostimima, veliki iventovi. To postoji od dvadesetih godina prošlog veka, i na to decu uglavnom šalju roditelji iz ne baš urbanih sredina, dakle sasvim drugi profil od tog koji opisuješ.
floki floki 09:46 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
ево како ће да изгледа добра вила у следећој верзији пепељуге:


Kakva je ovo zajebancija?


па погледај и сам, добра вила се зове били портер

ако имаш желудац, види и ово:
alselone alselone 09:48 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

ако имаш желудац, види и ово:

Meni ovo nije loše. Ja verujem da je gej deci veoma, veoma teško za vreme odrastanja.

Ali to ne znači da treba onu budalaštinu da ubacimo kao dobru vilu u crtać.
floki floki 09:49 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

maksa83
све ово је део оних усађивања лажних идентита код људи које (о тако напредна, слободна, фенси, урбана) либерална екипа гура годинама

Ne znam da li si upoznat sa fenomenom child beauty pageant takmičenja (ko ne zna o čemu se radi nek pogleda Little Miss Sunshine, divan film), to postoji od dvadesetih godina prošlog veka, i na to decu uglavnom šalju roditelji iz ne baš urbanih sredina, dakle sasvim drugi profil od tog koji opisuješ.


е видиш, ти који шаљу децу на такве ствари су вероватно главна циљна група
ја не причам о њима, јер се то њима сервира, ја причам о онима који то сервирају
floki floki 09:50 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
ако имаш желудац, види и ово:

Meni ovo nije loše. Ja verujem da je gej deci veoma, veoma teško za vreme odrastanja.

Ali to ne znači da treba onu budalaštinu da ubacimo kao dobru vilu u crtać.


геј деца од десетак година?

ја бих свима сексуалне теме теме оставио за неко касније доба
alselone alselone 09:53 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

геј деца од десетак година?

I manje, jebiga. Moj sin ima devet i već ih čujem na ulici kako pričaju o zaljubljivanju.

Mislim da je neko gej u društvu u to doba da bi bio veoma zbunjen i uplašen.
alselone alselone 09:54 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

е видиш, ти који шаљу децу на такве ствари су вероватно главна циљна група
ја не причам о њима, јер се то њима сервира, ја причам о онима који то сервирају

Nije to ista ciljna grupa. To sa izborom za mis devojčica je rust belt a ovo sa tverkovanjem je urbana black liver maters grupacija.
maksa83 maksa83 09:56 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

е видиш, ти који шаљу децу на такве ствари су вероватно главна циљна група
ја не причам о њима, јер се то њима сервира, ја причам о онима који то сервирају

A ja ti kažem da taj kič koji je sigurno i pedofilski vlažni san nije izmislio Soroš i ljudi gušteri, nego da postoji bukvalno već 100 godina, i da nema tu nekog serviranja od strane mračne sile koja hoće da neštonešto unište srž ovoga i onoga, nego da su u pitanju pare koje podilaze (u najboljem slučaju) neukusu i nedostatku mere.

Child_beauty_pageant

Sexualization_in_child_beauty_pageants



floki floki 10:00 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
геј деца од десетак година?

I manje, jebiga. Moj sin ima devet i već ih čujem na ulici kako pričaju o zaljubljivanju.

Mislim da je neko gej u društvu u to doba da bi bio veoma zbunjen i uplašen.


имаш хиљаду разлога због кога дете може да буде збуњено и уплашено

ја не знам колико неко може да буде геј са 10 година, све то може да се у том добу држи под контролом као и гомила других страхова и несигурности

после, кад дође време за такве ствари, нека иде све својим током

много би важније било у таквим цртанима имати децу са посебним потребама, промовисати људскост и хуманост кроз такве приче

на жалост, ја мислим да је кудикамо више деце са посебном потребама
maksa83 maksa83 10:01 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Nije to ista ciljna grupa. To sa izborom za mis devojčica je rust belt a ovo sa tverkovanjem je urbana black liver maters grupacija.

To je Little Miss Sunshine prepakovan za određenu ciljnu grupu i odvrnut na 11, kako se već u a Americi sve odvrće na 11. A da je pravljen baš za BLM ekipu ne mogu da zamislim.
floki floki 10:03 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
е видиш, ти који шаљу децу на такве ствари су вероватно главна циљна група
ја не причам о њима, јер се то њима сервира, ја причам о онима који то сервирају

Nije to ista ciljna grupa. To sa izborom za mis devojčica je rust belt a ovo sa tverkovanjem je urbana black liver maters grupacija.


то стоји, но, и једни и други су за екипу са врха део исте, ниже социјалне класе

па и једни и други добијају своју порцију сервираног ђубрета
maksa83 maksa83 10:05 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

па и једни и други добијају своју порцију сервираног ђубрета

Upravo.
alselone alselone 10:06 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

ја не знам колико неко може да буде геј са 10 година, све то може да се у том добу држи под контролом као и гомила других страхова и несигурности


Brate floki, gej je rođenjem, znači može biti gej i sa 5 godina kada prvi put počne da simpatiše nekog u vrtiću. To nije ni ljubav, ni seksualnost, nego je zametak toga svega, ali je određeno time ko ti se sviđa.
Stvar je dublja i ima biološku potporu u feromonima. Jednostavno, feromoni su evolutivni mehanizam kojim te priroda blokira da ne možeš da imaš seks pošto ti je odbojan njihov miris, a miris ima značajan uticaj, sa osobana istog pola ili sa bliskim rođacima, pa čak možda i sa bolesnima ili nekompatibilnima u nekoj manjoj meri. I onda se desi bug jednom u ko zna koliko jedinki da je stvar obrnuta.

Nema tu držanja pod kontrolom. Tj. može ali će to dete patiti.

Da je moj sin gej, a svom srećom nije, to bi se siguran sam primetilo već od 7, 8 godine a naslućivalo od 5, 6, ja bih mu onaj crtać podmetnuo da kao slučajno pogleda.

Ako si razgovarao nekada sa nekim gej drugarom, njihov život u današnjem a pogotovo ranijim društvima je bio agonija. Pri tome ne mislim na sasvim normalne ljude, potpuno kul, opuštene, iskrene, dobre drugare, koji samo imaju taj "bug" na koji nisu mogli da utiču. Mislim da bi mnogi od njih i izabrali da budu "normalni" samo da mogu, ponajviše zbog društva i iznevernih očekivanja.
alselone alselone 10:08 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

A da je pravljen baš za BLM ekipu ne mogu da zamislim.

Ne bukvalno.
U prenesenom smislu BLM.

Mogu da kažem i "modernu marksističku levicu, social justice wariors i inu ekipu".
floki floki 10:09 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

maksa83
е видиш, ти који шаљу децу на такве ствари су вероватно главна циљна група
ја не причам о њима, јер се то њима сервира, ја причам о онима који то сервирају

A ja ti kažem da taj kič koji je sigurno i pedofilski vlažni san nije izmislio Soroš i ljudi gušteri, nego da postoji bukvalno već 100 godina, i da nema tu nekog serviranja od strane mračne sile koja hoće da neštonešto unište srž ovoga i onoga, nego da su u pitanju pare koje podilaze (u najboljem slučaju) neukusu i nedostatku mere.

Child_beauty_pageant

Sexualization_in_child_beauty_pageants



па управо ово што си рекао, да су у питању паре је срж свега - кад поставиш друштво на такве основе где је главни циљ наћи начин да се дође до пара, онда и имаш овакве бљувотине и либерализам као врхунац тога

дај батали, леба ти, потурање људи гуштера и таквих ствари, нема потребе да ме гураш међу равноземљаше :)

само да ме неко не схвати погрешно, ја нисам за неку другу крајност која би била уравниловка




maksa83 maksa83 10:14 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Mogu da kažem i "modernu marksističku levicu, social justice wariors i inu ekipu".

Jasno je meni na koga ti misliš, ali nije pravljen za njih, nego za crnce od 200 kila koji sede u nekom raspadnutom soliteru, jedu čips iz kese od četvrt kubika i gledaju TV/netflix, i njihovu decu.

Inače, ne bih da ostavljam trag guglovajnem da ja to kačim, ali možeš da nađeš snimak odavde nastao u poslednjih 10 godina koji ima neku dečiju priredbu/manifestaciju na kojoj nastupa neka ekipa naših tverking maloletnica, negde u unutrašnjosti.
alselone alselone 10:15 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

Inače, ne bih da ostavljam trag guglovajnem da ja to kačim, ali možeš da nađeš snimak odavde nastao u poslednjih 10 godina koji ima neku dečiju priredbu/manifestaciju na kojoj nastupa neka ekipa naših tverking maloletnica, negde u unutrašnjosti.

Ne sumnjam ali to nije ni nablizu.
floki floki 10:15 20.08.2020

Re: Miloš Crnjanski o komunizmu

alselone
ја не знам колико неко може да буде геј са 10 година, све то може да се у том добу држи под контролом као и гомила других страхова и несигурности


Brate floki, gej je rođenjem, znači može biti gej i sa 5 godina kada prvi put počne da simpatiše nekog u vrtiću. To nije ni ljubav, ni seksualnost, nego je zametak toga svega, ali je određeno time ko ti se sviđa.
Stvar je dublja i ima biološku potporu u feromonima. Jednostavno, feromoni su evolutivni mehanizam kojim te priroda blokira da ne možeš da imaš seks pošto ti je odbojan njihov miris, a miris ima značajan uticaj, sa osobana istog pola ili sa bliskim rođacima, pa čak možda i sa bolesnima ili nekompatibilnima u nekoj manjoj meri. I onda se desi bug jednom u ko zna koliko jedinki da je stvar obrnuta.

Nema tu držanja pod kontrolom. Tj. može ali će to dete patiti.

Da je moj sin gej, a svom srećom nije, to bi se siguran sam primetilo već od 7, 8 godine a naslućivalo od 5, 6, ja bih mu onaj crtać podmetnuo da kao slučajno pogleda.

Ako si razgovarao nekada sa nekim gej drugarom, njihov život u današnjem a pogotovo ranijim društvima je bio agonija. Pri tome ne mislim na sasvim normalne ljude, potpuno kul, opuštene, iskrene, dobre drugare, koji samo imaju taj "bug" na koji nisu mogli da utiču. Mislim da bi mnogi od njih i izabrali da budu "normalni" samo da mogu, ponajviše zbog društva i iznevernih očekivanja.


све је то јасно, кад имаш ситуацију где се то види одмах и где нема дилеме, онда мораш да тражиш најбољи начин да се детету помогне, сигурно дуг и тежак процес, за који треба времена, да прође пубертет, да хормони одраде свој део посла, па онда се одлучи шта је боље (рецимо, остани такав какав си или мењај пол)

а све остале треба само да учиш да другачије од себе (по било ком основу) не дркељишу и да то кажњаваш, то је главно

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana